Мислим да ипак треба погледати реално стање на терену, а не оно што сами албански национални идеолози тврде. Прво, мијешани бракови између муслимана и немуслимана су и у Хоџиној Албанији досезали максимално 5%. И Хоџа и Дишница и Шеху су били ожењени женама са муслиманским именима. Друго, у самој комунистичкој Албанији су били повлаштени људи из муслиманских породица, а култура и идентитет муслиманских Албанаца су се наметали као општеалбански, иако је религија као духовна категорија била истиснута. Хоџа је жестоко нападао католике (православце много мање) да су ватикански агенти, иако су они културолошки "најалбанскији" дио нације, а ниједном није напао Турску што је исламизирала двије трећине његових сународника, укључујући и његову породицу, и што је те муслимане нахушкала на хришћанске сународнике. Иако је избрисана религија као духовна категорија, није као идентитетска. И даље су људи из исте религијске традиције били чврстим везама везани једни за друге, док су се дистанцирали од ових других. Чак и милитантни атеисти који су свете књиге користили за чишћење задњице, опет су себи супруге бирали из "свог" табора.
Зашто је Хоџа почистио сав хришћански кадар са кључних позиција у Партији? Огромну већину првобитног руководећег кадра су чинили православни Албанци с југа, да би касније сви били или побијени или смијењени и замијењени кадровима са муслиманским именима. А добро се је знало још од почетка да су се комунистичке и космополитске идеје најбоље примале међу православним Тоскама, а најмање међу муслиманима, поготово гегијским сунитима.
Прије пар година је у Црној Гори замало избила масовна туча између гимназијалаца албанске националности. Католици и муслимани су "заказали" окршај, који је полиција успјела осујетити. Даље, далеко више католичких Албанки је удато за православне Србе него за своје муслиманске сународнике. Иако албански католици скоро свугдје живе поред муслимана и могли би се мијешати с њима кад би то хтјели.
Не спорим ја да има доста наивних хришћана који вјерују у неку секуларну велику Албанију, али ниједан искрени сунитски муслиман то не жели, јер се то коси са исламским начелима и чини човјека муртедом (отпадником од ислама). Муслиман се не смије солидарисати ни са другим муслиманом на националној основи, јер тиме чини тежак гријех, а камоли са немуслиманом, чиме би аутоматски по шеријату постао отпадник. Ислам заговара братство свих вјерника, без обзира на њихово етничко поријекло, те њихову политичку доминацију над невјерницима, који у исламској држави имају ограничена права и морају плаћати порез на толеранцију.
Иако су сунити већина и у Албанији, опет су секуларизовани у одређеној мјери. Замислите какву би судбину доживјели хришћани и бектешије кад би се Албанији припојили Косово, Македонија и Улцињ. То је око 2 милиона сунита, и то далеко религиознијих од оних из Албаније.
