Погледао сам текст и прешао цијелу казу Фоча. Ахмед Аличић више није међу живима, те је можда неумјесно коментарисати његове ставове, који можда произилазе из његовог личног губитка током претходних догађаја.
Дакле најпроблематичнији је његов уводни дио, гдје тврди да је у Босно било најмање православних.
Стварно ме занима вјерска припадност баштина Вуксанових, Цветкових, Божидара, Вучине, Рајка, Радивоја и да даље не набрајам.
У уводном дијелу је у неким стварима у праву; "Црква босанска" (ако је уопште постојала да не наводим Васу Глушца) нема никакве везе са богумилством и слични дуалистичким јересима Европе у том периоду. Друга теза да је највећи замах исламизације био у другој половини 16. вијека је апсолутно тачна, а то овај катастарски попис и показује уз, чак, и спорадично помињање муслиманских имена као синова хришћана. Па наравно да није било присиле када је економски систем Османског Царства био такав да су људи из чисто прагматичних разлога прелазили на ислам.
Такође, питам се какво је то било животно врело православних, Аличић их назива "бизантски хришћани" да у том броју населе источну Босну.
Још нешто. намјерно не наводим имена, али је крајем прошлог вијека, један политичар употријебио термин "леопардова кожа", при чему су највећи дио црно-бијелих тачкица чинили православни и муслимани. Или у преводу највише су измијешани, а то се највише односи на источну Босну.
На крају, давно сам завршио студије, али тада је званична теза била да ј у моменту доласка Турака на ове просторе, "Црква босанска" (ако је уопоште и постојала) већ била разорена дуготрајним дјеловањем Папске курије преко њене фрањевачке експозитуре.
У попису сам само на једном или два мјеста (говорим само о кази Фоча) наишао на термин "крстјанин".
