Војвода Симо Поповић, црногорски министар, Ломина 46
Ово је занимљив податак из адресара. Војвода Симо (у адресару: Сима) био је секретар књаза / краља Николе преко 30 година (од 1870. године), па га је пратио и у избеглиштву након 1916. године.
Да ли је у Београду поседовао кућу да има где да се смести кад је у некој дипломатској посети, или је исту купио кад је боравио у Београду током студија, можда наследио, - не знам.
Занимљивост је и да је војвода Симо рођен у Товарнику, тада у Аустроугарској, у Западном Срему (данас је то гранично место између Србије и Хрватске, са хрватске стране), образовао се у Сремским Карловцима, Београду и Словачкој.
Како је један Сремац постао црногорски војвода, министар, гувернер, дипломата:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9BНеке мудре мисли и афоризми војводе Сима:
- Стало му је до мишљења других. Своје никад није ни имао.
- Млад човек мисли да има доста времена за све, нажалост, кад остари види да су му процене биле погрешне.
- Људска памет је ограничена. Камо среће да је и са глупошћу тако.
- Толико су се волели да су у једном тренутку заборавили зашто су заједно.
- Колико год човек ћутао, они који желе да га чују, чуће га.
- Човеку можеш да кажеш све, једино немој истину, она га погађа.
- Човеку не смета што он нема, смета му што други има.
https://www.srbijadanas.com/clanak/ko-se-boji-vuka-ostace-nepismen-citati-vojvode-sima-popovica-17-07-2015