Што се тиче ријеке Колубаре, етимологију отежава фактум, да се ријеч веома лијепо уклапа у словјенске двосложне ријечи и топоними Ибабара, Бјелобара, Милкова Бара и слични. Ја не знам ни за један књижни извор који упомиње да се у даном крају у предсловјенско доба спомиње ријека Colubra или слично. Једини спомен је у касносредњевјековним књигама, када су ту већ пребивали Срби. Назив калобара, калибара или слично састоји се из двије словјенске ријечи кал и бара (кал је муљ, блатна прљавштина, стога и каљав, укаљати се). У нас су нешто-нешто-баре* вазда хидроними, а Галабри је етноним и иако слични, не бих их доводио у непосредну везу.
Поштовани сунце, прво иде извињење због овако касног одговора.
Колу-бара, Кала-бара се заиста лепо уклапа у словенску двосложеницу како ви кажете, међутим проблем је што нема паралелизма у словенском ареалу. У томе се слажу скоро сви ауторитети који су се бавили етимологијом Колубаре, а има их доста. Дикенман, Иван Дуриданов, Ив Беглен, Готфрид Шрам, Тома Маретић, Лома итд. Од наведених, једино Тома Маретић допушта словенско порекло Колубаре пре свега због руске реке Колуб која се налази у сливу Двине. Лома одбацује ово објашњење зато што овом пралелом нема објашњење за
-ара, а и ову област су Словени доста касно посели, те се најдубљи слој речних имена везује ипак за балтске језике. Конкретно у овом случају река Колуб има везе са литв. Калупе (упе "вода"), те је по Ломи, сазвучност са Колубаром пука случајност. Сумарни преглед досадашњих покушаја етимологије Колубаре био би следећи:
- Тома Маретић - словенско порекло (преко руске реке Колуб)
- Иван Дуриданов - трачко-илирско (Кала-бара, илир. -бара, трачки -пара)
- Ив Беглен - предсловенско (веза Колубаре са рекама Уб и Обница)
- Готфрид Шрам - келтско порекло
- Александар Лома - келтско (напустио), римско (преко Columbarium)
Тачно је да не постоји ниједан писани извор везан за Колубару или Калабарину из предсловенског времена за дате крајеве, али постоји један хидроним записан у римским изворима негде око 100. г.н.е. на подручју Добруџе или Мале Скитије.
У питању је река
CALABAEUS, као део границе територије коју, гувернер Доње Мезије Laberius Maximus, додељује античком граду Хистрији на коришћење. Седам година након што је Колубару и Калабарину сврстао у трачко/илирске хидронима, Дуриданов
CALABAEUS сврстава у дачки хидроним са етимологијом
CAL-ABAEUS->CAL-ABA где је
-aba дачки "вода" од ПИЕ
-ap ("вода"). Користећи везу дако-трачких језика са балтским он овај хидроним ставља у паралелу са Литванским и Летонским рекама Kal-upe, Kal-upis, Kal-upys. Први део
Kal- Дуриданов доводи у везу са старо-пруским
kalis ("сом") која се изводи из ПИЕ
*(s)kʷálos ("велика риба", "сом"). Овде треба приметити да се ПИЕ
*(s)kʷálos доводи у везу и са прото-уралским
*kala ("риба"), вероватно позајмљеница мада не знам који је смер исте, те је данас, у финском и естонском,
kala реч за "рибу". Дуриданов и други део речи
-ABA доводи у везу са балтичким рекама Abava, Abista, Abela, те са латинском речи
amnis f. (
<*abnis) -"река".
Ако наше реке изведемо по овој етимологији добили би:
KAL-ABA-RA
KOL-UBA-RA
, где
-ra представља словенски суфикс који се често додаје за речи наслеђене из индоевропског језика (Марта Бјелетић-"О пореклу неких речи из источне Србије", 1991.). Kal-aba и Kol-uba, лексички скоро идентични са основом Calabaeus-а, свело би се на дачку горе описану етимологију. Изгледа да је дачко
-aba код Колубаре у неком тренутку пре нове ере прешло у
-uba имајући у виду и реку Уб у непосредној близини. Можда је трансформација ишла
-aba ->
-oba ->
-uba, па од
-oba имамо и реку Обницу притоку Колубаре.
Оваква дачка етимологија може се применити и на реку Купу (антички Colapis), што би се свело на Col-ap -> Kol-ap, те на горе поменуту руску реку Колуб као Кол-уб итд. Просто речено, оваква етимологија дала би једно просто и униформно објашњење за цео овај кластер балтичких и балканских река где би у корену била већ доказана веза дако-тракијских са балтичким језицима. Дослован превод ових назива био би риба-река, риба-вода, односно вероватно река богата рибом, аналог у јужно-словенским језицима био би Рибница - управо једна од притока Колубаре.