Прошле недеље сам добио веома значајан резултат за српску грану
BY30743. Наиме, уз велику помоћ нашег члана Жељка Вјетровића, који је успео да обезбеди узорак, тестирао сам
Калаитовића из Штиткова (општина Нова Варош; слава Св. Никола) код YSeq-а, прво на један од SNP-ова у нивоу YP4278 (да не би било изненађења), а потом и на панел SNP-ова у нивоу BY30743 и испод њега.
Као што сам претпоставио на основу STR маркера, Калаитовић је поделио грану BY30743. СНП-ови из панела се још тестирају и то ће потрајати, пошто за неке од њих морају да наруче нове прајмере, али тренутно стање изгледа овако:
Калаитовићи из Штиткова су према више извора потомци старовлашких бератлијских кнежева
Рашковића. Ову тврдњу подупире и хаплотип једног рода из Ивањице са историјатом породице забележеним средином XIX века, према коме они потичу директно од Рашковића из Штиткова свега једну или две генерације раније. Овај род је тестиран у оквиру САНУ пројекта, ако се не варам, и са Калаитовићем дели пар врло специфичних, немодалних вредности STR маркера, што несумњиво указује на ближе заједничко порекло.
Рашковићи су историјски значајна породица која је играла кључну улогу на подручју Старог Влаха и Рашке током XVII, XVIII, па све до почетка XIX века. Доста тога је написано о њима, а највише информација и сачуваних докумената се може наћи у књизи
”Кнезови Рашковићи у историји Срба” аутора др. Војислава Суботића, која је доступна у дигиталној библиотеци Порекла.
О пореклу Рашковића пре XVII века можемо само спекулисати. Сами Рашковићи су током XVIII века саставили неколико списа о своме пореклу, где наводе да потичу са јадранског приморја и да су одатле дошли у Трговиште (данас Нови Пазар), где су наводно имали значајну улогу током владавине Немањића. Трговиште је њихово средиште све до 1689. када током Великог турског рата Турци разарају њихове поседе и део породице који остаје на простору Рашке се повлачи на своје западније поседе, у крај око Нове Вароши и Сјенице.
Др. Суботић у својој књизи износи разне могућности о њиховом пореклу и спекулише о могућим прецима Рашковића забележеним у историјским изворима на ширем подручју Рашке, Херцеговине и Црне Горе, мада ја ту нисам уочио било какве јасне индиције. Провлачи се ту на неколико места и могућа непосредна веза са Војиновићима, али опет са врло спекулативном аргументацијом.
Враћајући се на резултате ДНК тестирања становништва овог краја, већ сам писао (
линк) о групи породица без предања о заједничком пореклу, са различитим славама, а које деле комбинацију неколико специфичних немодалних вредности STR-маркера. Овде спадају Калаитовићи и Рудаковићи, од оних које могу да поменем на јавном делу форума. То би, уз претходну причу о Рашковићима, могло указати на дуже присуство припадника ове подгране на подручју Старог Влаха и Рашке. Треба напоменути да на овом подручју има и неколико породица са хаплотипом ближим херцеговачким YP4278, али без предања о пореклу из Херцеговине.
Резултат Калаитовића показује да се линија
Цветковића-Пешинаца из Понишавља/Лужнице доселила са запада, највероватније током ширења српске државе у средњем веку. Да бисмо утврдили матицу BY30743 и путеве миграција, требало би SNP-профилисати родове из Херцеговине који су класификовани као YP4278, а имају хаплотипове који се значајније разликују од оног карактеристичног за род Шаренаца-Кресојевића. Херцеговачки ДНК подухват је показао значајну разноликост ових хаплотипова на подручју Херцеговине, али би то требало потврдити SNP тестирањем и утврдити њихов положај на Y стаблу.
Групу тестираних са Косова и Метохије који су класификовани као YP4278 и који имају међусобно сличне хаплотипове, би такође требало SNP-профилисати и видети како се уклапају у целу причу.
Идући даље у прошлост, пут ове хаплогрупе на Балкан је вероватно ишао преко доњег Дунава, као што је drajver већ помињао на теми о Шаренцима-Кресојевићима.