Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Equinox Април 14, 2017, 02:08:02 поподне

Наслов: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 02:08:02 поподне
У дискусији на тему Списак тестираних сам као једну од веза између између Пророковића (Залажана) и Ковачана навео заједничку крсну славу – Свете Враче.

Пошто су неки корисници наизменично почели да наводе и друге родове који славе Св. Враче, мисим да је упутно да се дискусија настави у оквиру посебне теме с обзиром да би, као ретка слава која се слави у нашем народу, могла да буде потенцијални показатељ родбинских веза међу носиоцима, тим пре што сам у својим истраживањима уочио један својеврстан образац дистрибуције по крајевима које насељава српски народ.

Према резултатима до сада тестираних у оквиру српског ДНК пројекта, већ се назире један тренд. Сви тестирани родови, осим Тинтора из Крајине, припадају I2 Динарик Север, те би преглед распрострањености и дистрибуције родова који славе Св. Враче, могао потенцијално да укаже на дистрибуцију односно, кретање представника ове халоплогрупе.

Прегледом до сада објављене литературе, јасно се уочавају неке групе носиоца односно, родова који славе ову славу те се према њој може пратити кретање фамилија односно, ужих родова који су се кроз један дужи период одвојили од својих основних родова.

Оно што бих посебно издвојио јесу два необјављена рукопис Радослава Павловића – Ковачани и Свети Врачи, који се чувају у Етнографској збирци САНУ а који се у много чему надопуњују.

Увидом у преписку (такође необјављену) између Павловића и Боривоја Дробњаковића, тадашњег директора Етнографског музеја, очигледно је да је било планирано објављивање ових рукописа. На жалост, то се није догодило. Самим тим, ова два рукописа остају без јасног контекста односно, везе са остатком истраживачког рада Радослава Павловића.

С обзиром да је Павловић највећи део свог рада посветио истраживању рашко-ибарске односно, копаоничке области, као и потомцима саских рудара – Кулиза, усуђујем се претпоставити да је због концентрације родова који спадају у Ковачане, као и родова који славе Св. Враче, управо у овим у областима, испитивао њихову вези са старим српским рударством.

У наставку ћу ископирати странице оба рукописа а затим навести резултате до којих сам дошао о родовима који славе Св. Враче.   
Наслов: Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 02:49:46 поподне
У дискусији на тему Списак тестираних сам као једну од веза између између Пророковића (Залажана) и Ковачана навео заједничку крсну славу – Свете Враче.

Пошто су неки корисници наизменично почели да наводе и друге родове који славе Св. Враче, мисим да је упутно да се дискусија настави у оквиру посебне теме с обзиром да би, као ретка слава која се слави у нашем народу, могла да буде потенцијални показатељ родбинских веза међу носиоцима, тим пре што сам у својим истраживањима уочио један својеврстан образац дистрибуције по крајевима које насељава српски народ.

Према резултатима до сада тестираних у оквиру српског ДНК пројекта, већ се назире један тренд. Сви тестирани родови, осим Тинтора из Крајине, припадају I2 Динарик Север, те би преглед распрострањености и дистрибуције родова који славе Св. Враче, могао потенцијално да укаже на дистрибуцију односно, кретање представника ове халоплогрупе.

Прегледом до сада објављене литературе, јасно се уочавају неке групе носиоца односно, родова који славе ову славу те се према њој може пратити кретање фамилија односно, ужих родова који су се кроз један дужи период одвојили од својих основних родова.

Оно што бих посебно издвојио јесу два необјављена рукопис Радослава Павловића – Ковачани и Свети Врачи, који се чувају у Етнографској збирци САНУ а који се у много чему надопуњују.

Увидом у преписку (такође необјављену) између Павловића и Боривоја Дробњаковића, тадашњег директора Етнографског музеја, очигледно је да је било планирано објављивање ових рукописа. На жалост, то се није догодило. Самим тим, ова два рукописа остају без јасног контекста односно, везе са остатком истраживачког рада Радослава Павловића.

С обзиром да је Павловић највећи део свог рада посветио истраживању рашко-ибарске односно, копаоничке области, као и потомцима саских рудара – Кулиза, усуђујем се претпоставити да је због концентрације родова који спадају у Ковачане, као и родова који славе Св. Враче, управо у овим у областима, испитивао њихову вези са старим српским рударством.

У наставку ћу ископирати странице оба рукописа а затим навести резултате до којих сам дошао о родовима који славе Св. Враче.

На жалост, из неког разлога не могу да окачим поменуте странице. Уместо тога, у наствку следи прекуцани текст рукописа " Ковачани"
Наслов: Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 02:51:29 поподне
„ Ковачани – Св. Врачи 1. нов(ембра) по ст(аром) и 1. јула по ст(аром). Раније славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Најдаљом старином из Куча припадају „старим“, осталим Кучима. Славили су племенску славу Куча – Св. Николу 6. дец(ембра) по ст (аром).
Поред бројних обичних презимена, носи заједничко презиме Ковачани по селу КОвачици на Косову.  По Атанс(ију) Урошевићу, испитивачу косовских насеља и порекла њиховог становништва Арбанаси Бајгора (презиме по селу Бајгори на Копаонику) прелазе из Бајгоре у суседно косовско село Ковачицу, одакле до краја 19. века потискоше све заостале Србе.

Урошевић је забележио Ковачане на Косову у селу Бабином Мосту. Тамо су Савићи 3 куће.

У селу Бањској код Вучитрна су Пантићи или Ковачани 4 куће. Овде су прешли из Сливовице и од Пантића.
Ковачани 4 куће у селу Бивољаку су дошли из Ковачице 1830. године. Даљим пореклом су из Црне Горе.
Ковачани 1 кућа у селу Врници су прешли из Сливовице 1908. године.
Ковачани 11 кућа у селу Главотини су дошли из Ковачице око 1830. године. Даљом су старином из Црне Горе.
Ковачани 4 куће у селу Племетини су прешли из Ковачице око 1840. године.
Ковачани 9 кућа у селу Сибовцу су прешли из Ковачице око 1860. године.
У селу Сливовици на падини Копаоника Ковачани: Пантићи, Лазићи и Мићолци 16 кућа из црногорског Колашина доселили су се у 18. веку у копаоничко село Ржану, одатле се спустили у Качандол а  око 1820. године у садашње место. Око 1895. године 2 куће Ковачана одселиле су се у Топлицу (село Марковиће).
Антићи 1 кућа у Црвеној Водици. Старији Антићи пређли су из Ковачице у време доласка мухаџира (после рата 1877-1878.) у село Точане (у Косаници) а отуд је овај Антић као колонист дошао у данашње место.
Ковачани 6 кућа у косовском засеоку Јанина Вода су једини становници у засеоку.

Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези 15 кућа Св. Врачеви у Вучитрну и 1 кућа у Недаковцу (код Вучитрна), старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 куча Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику.

Напомена: уз потписе бучитрнских грађана Алемпија Калића, Јарге Ћамиловића и Милете Парлића, Турци судише на 101 годину робије  „у гвожђу“ проту Данила, оца Живка Фртунића. Прота је одлежао 11 година робије у Солуну, Смирни и на острву Родосу. Лично ми је саопштио Живко Фртунић.“


„Вилимоновићи Кадићи 10 кућа у Лешку (копаоничко подручје слива горњег Ибра). 10 кућа Св. Врачи. По породичној традицији, у Ковачици су живела три рођена брата. Један брат је остао у селу и оставио потомство. Други брат се одселио у Метохију и тамо се настанио у неком селу у околини Пећи, а трећи брат је дошао у Лешак и настанио се на месту које се по досељенику „Ковачану“ прозва Ковачевац.
Од Ковачана из Лешка су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.
Вучковићи и Ђорђевићи 4 куће, си један род са горњима. Живе у Јарињу у копаоничком подручју слива Ибра.

Из Сливовице од Ковачана су Апостоловићи1 кућа у Слатини код Вучитрна и Танасковићи 1 кућа у Вучитрну.

Ковачани: Станковићи и Филиповићи 3 куће у лапском селу именом Перане (код Подујева) су дошли из Горњег Точана после Балканских ратова 1912-1913.

Пантићи 3 и Јовићићи 3, свега 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Остраћани или Ђорђевићи 5 кућа у Влајковцима код Бруса. Овамо се доселио прадед из Остраћа, засеока у копаоничком подручју сливу Ибра. Најдаљу старину знају у Ковачици. Из Влајковаца од Остраћана – Ђорђевића су Ђорђевићи у Брусу 4 куће, слава Свети Врачеви.

Милованкићи 5 кућа у Батотама дошли из Ковачице одмах после рата 1877-78.

Радмановићи 9 кућа у зас(еоку) Дубаца именом Ковиоце и од њих 1 кућа у Брусу. Дошли су из Радманова на Копаонику.

Ковачани око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.
Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду, Точанци – Илићи 5 кућа у Куршумлији.

Мијаиловићи Жиже 4 куће у Бозољину код Блажева били су избегли у Карађорђево време у Лепенац. Даљим су пореклом из Жигоља (Лешак), отуд им надимак Жиже. У Жигоље су дошли из Сливовице на Косову док су старином из Ковачице – Ковачани“

Радослав Љ. Павловић, у необјављеном рукопису, под називом „Ковачани“, који се чува у Етнографској збирци у Архиву Српске академије Наука и Уметности (сигнатура: Е-476-VII-A-27)
Наслов: Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 02:55:06 поподне
Рукопис о Св. Врачима ћу накнадно прекуцати и објавити.
Наслов: ВРАТНИЦЕ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 07:41:03 поподне
Назвао сам их по братству Вратница из Љешанске Нахије од којих се чини да сви потичу.

Вратница, Захаћ, Пећ, Старином из Љешкопоља одакле су се доселили 1933. године

Дамбарићи, Толоши, Подгорица, Потичу од претка из Љешанске нахије (Станисељићи) од старог братства Вратнице. Даљом старином су из Бајица.

Лађићи, Понари, Подгорица, Огранак братства Вратница из Толоша

Лађићи, Толоши, Подгорица, Потичу од претка из Љешанске нахије (Станисељићи) од старог братства Вратнице. Даљом старином су из Бајица.

Нешковићи, Махала, Подгорица, Огранак братства Вратница из Толоша

Нешковићи, Толоши, Подгорица, Потичу од претка из Љешанске нахије (Станисељићи) од старог братства Вратнице. Даљом старином су из Бајица.

Пејовићи, Лужани, Подгорица, Од Пејовића из Љешанске нахије (Ораси)

Поповићи, Понари, Подгорица, Старином из Љешанске нахије (Станисељићи)

Прчанићи, Толоши, Подгорица, Потичу од претка из Љешанске нахије (Станисељићи) од старог братства Вратнице. Даљом старином су из Бајица.
Наслов: ДОМАНОВИЋИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 07:45:08 поподне
Скуп родова који су насељени по Копаонику за а који воде порекло од Домановића из околине Стоца из Херцеговине.

Весићи, Мачковац, Брус, Називају се „Домановићи“ Истој фамилији припрадају Стевановићи, Перићи, Весићи и Томићи. Свих заједно 8 кућа. У општем кретању народа током 17 века, преци ових фамилија се селе из села Домановића код Стоца (Херцеговина). Домановићи са разним презименима и Врачевци, сви крвни сродници су у суседној Великој Грабовници и Жерађу (Брус).

Весићи, Крива Река, Брус, Један су род са Весићима у Мачковцу.
 
Даниловићи, Велика Грабовница, Брус, Исти род су Синђелићи, Станићи, Ђурковићи, Ђурђевићи, Даниловићи. Свих заједно 28 кућа. Домановића код Стоца (Херцеговина) и исти су род са врачевцима у Кривој Реци (Брус) на Копаонику.

Ђурђевићи, Велика Грабовница, Брус
 
Перићи, Мачковац, Брус, Називају се „Домановићи“ Истој фамилији припрадају Стевановићи, Перићи, Весићи и Томићи. Свих заједно 8 кућа. У општем кретању народа током 17 века, преци ових фамилија се селе из села Домановића код Стоца (Херцеговина). Домановићи са разним презименима и Врачевци, сви крвни сродници су у суседној Великој Грабовници и Жерађу (Брус).

Перићи, Крива Река, Брус. Исто род као у Мачковцу.
 
Синђелићи, Велика Грабовница, Брус, Исти род су Синђелићи, Станићи, Ђурковићи, Ђурђевићи, Даниловићи. Свих заједно 28 кућа. Домановића код Стоца (Херцеговина) и исти су род са врачевцима у Кривој Реци (Брус) на Копаонику.

Станићи, Велика Грабовница, Брус, Исти род су Синђелићи, Станићи, Ђурковићи, Ђурђевићи, Даниловићи. Свих заједно 28 кућа. Домановића код Стоца (Херцеговина) и исти су род са врачевцима у Кривој Реци (Брус) на Копаонику.

Стевановићи, Мачковац, Брус,  Називају се „Домановићи“ Истој фамилији припрадају Стевановићи, Перићи, Весићи и Томићи. Свих заједно 8 кућа. У општем кретању народа током 17 века, преци ових фамилија се селе из села Домановића код Стоца (Херцеговина). Домановићи са разним презименима и Врачевци, сви крвни сродници су у суседној Великој Грабовници и Жерађу (Брус).

Стевановићи, Крива Река, Брус, Исти род као у Мачковцу.
 
Тодоровићи, Жерађе, Рашка, Зову се још и „Премети“ или „Преметарци“. Досељени из Пискања (Рашка) засеока Прибој а тамо су досељени из Криве Реке (Брус) засеока Мачковац од Домановића. Род са Тодоровићима у Пискањи (засеок Прибој)

Тодоровићи, Пискање, Рашка,1 кућа, Исти род као у Жерађу

Томићи, Мачковац, Брус, Називају се „Домановићи“ Истој фамилији припрадају Стевановићи, Перићи, Весићи и Томићи. Свих заједно 8 кућа. У општем кретању народа током 17 века, преци ових фамилија се селе из села Домановића код Стоца (Херцеговина). Домановићи са разним презименима и Врачевци, сви крвни сродници су у суседној Великој Грабовници и Жерађу (Брус).

Томићи, Крива Река, Брус, Исти род као у Мачковцу.

НиколаВук је навео још и:

Домановиће у чачанском и драгачевском крају који прослављају св. Враче. По предању, у села Лисице, Прилипац и Соколиће су дошли од Сјенице, негде током 18. века.
Наслов: ЕРДОГЛИЈЕ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:02:38 поподне
Није ми најјасније да ли изворно потичу из Лозна (студеница) или Врачева (Горњи Ибар).

Велимировићи, Заклопача, Краљево, Заједно са Ердоглијама 4 куће. Род са Ердоглијама у Вукушици и Отроцима

Вукомановићи, Отроци, Врњачка Бања, Називају се Ердоглије (Станићи и Вукомановићи). Досељени у 18. веку. Свих заједно 11 кућа. Род су са Ердоглијама у Рудњаку и Матаругама.

Ердоглије, Врба, Краљево, 1 кућа, Род са Ердоглијама у Вукушици.

Ердоглије, Заклопача, Краљево, Заједно са Велимировићима 4 куће. Род са Ердоглијама у Вукушици и Отроцима

Ердоглије, Вранеши, Врњачка Бања, 1 кућа, Род са Ердоглијама у у Вукушици.

Ердоглије, Краљево, Краљево, Досељени из Крушевице

Ердоглије, Рудњак, Краљево, 1 кућа, Доселили се из Лозна у студеничком срезу, дошао на мираз у Танасковиће.

Ердоглије, Матаруге, Краљево, 3 куће, Род са Ердоглијама у Рудњаку.

Ердоглије, Крушевица, Краљево, 2 куће, Род са Ердоглијама у Рудњаку и Матаругама.

Ердоглије, Вранеши, Врњачка Бања, 7 куће, Род са Ердоглијама у Отроцима.

Млађовићи, Биниће, Рашка, 2 куће, Називају се „Ердоглије“. Доселили се из Тадења (срез студенички)

Станићи, Отроци, Врњачка Бања, Називају се Ердоглије (Станићи и Вукомановићи). Досељени у 18. веку. Свих заједно 11 кућа. Род су са Ердоглијама у Рудњаку и Матаругама.

Томовићи, Готовац, Краљево, 2 куће, Досељени из Врачева у дежевском округу. Род су са Ердоглијама у Рудњаку.
Наслов: Одг: ВРАТНИЦЕ
Порука од: vojinenad Април 14, 2017, 08:09:23 поподне
Пејовићи, Лужани, Подгорица, Од Пејовића из Љешанске нахије (Ораси)
Пејовићи из Ораха у Љешанској нахији су пореклом од Озринића (I2-PH908), имамо једног тестираног и убаченог у табелу Српског ДНК пројекта (р.бр. 739).
Наслов: ЗАЛАЖАНИ - ЊЕГУШИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:21:18 поподне
Братичевићи, Вељи Залаз, Његуши, 4 кућа, Хрсовићи. Сви становници Вељег Залаза су старинци, славили Спасовдан као крсну славу а Свете Врачеве као преславу па обрнули и сада сви славе Свете Врачеве. Сви су постали од три брата - Хрса, Друга и Гача. Исељени у Србију, Прчању и Конавлима (латини).

Вукчевићи, Вељи Залаз, Његуши,5 кућа, Хрсовићи. Исељени у Београду, Доброти, Будви и Прчању. По Накићеновићу, Ивановићи и Клачевићи у Боки (Доброта) су од Вукчевића.

Глушице, Огранак братства Пророковића из Вељег Залаза који се прво иселио у Комане, затим у Луково код Никшића.

Данчуловићи, Вељи Залаз, Његуши,2 куће, Гачовићи. Исељених у Прчању.

Ђуровићи, Вељи Залаз, Његуши, 10 кућа, Друговићи.

Ивановићи, Доброта, Котор, Досељени из Црне Горе у XVI веку

Јаношевићи, Доброта, Котор, Изумрли са последњим мушшким потомком - Трипом Јаношевићем 1878. Године. Стари поморско братство које је између 18 и 19. века дало 36 помораца од којих 17 капетана, једног поручника и 18 морнара. Петар Јанов је рођен 1632. Године у Доброти. Имао је синове Божа, Ђура, Ника и Илију. Сахрањен на гробљу Свих Светих ( у народу: Светих Врачева)

Капетановићи, Вељи Залаз, Његуши, 5 кућа, Гачовићи. Исељених у Кавачу (Бока).

Клачевићи, Доброта, Котор, Досељени из Црне Горе у XVI веку

Луковци, Старче, Колашин. Огранак братства Пророковића из Вељег Залаза који се прво иселио у Комане, затим у Луково код Никшића а затим у Старче почетком 18 века.

Луковци, Сировац, Ускоци, Огранак Луковаца из Старча. Одсељени почетком 19 века.

Лукреције, Вељи Залаз, Његуши, 2 куће, Гачовићи. Исељених у Бијелој, Доброти и Долу у Пјешивцима. Шеровићи у Бијелој и Перасту (Бока) су од Лукреција.

Милошевић, Котор, Котор, Досељени из Доброте (Котор)

Милошевић, Шпиљари, Котор. Досељени из Залаза (Његуши)

Милошевић, Доброта, Котор, Досељени из Залаза (Његуши)

Николићи, Вељи Залаз, Његуши, 12 кућа, Друговићи. Исељени у Србију, Прчању и Конавлима (латини).

Падалице, Вељи Залаз, Његуши, 1 кућа, Гачовићи. Исељених у Прчању (Бока).

Пољак – Петровић, Шкаљаре, Котор, Досељени из Његуша (Катунска нахија)

Пророковићи, Вељи Залаз, Његуши, 4 кућа, Гачовићи. Исељених у Београду, Невесињу и Доброти где се зову Милошевићи.

Шеровић, Бијела, Херцег Нови, Досељени из Залаза (Његуши). Први дошао Мијо Шеровић. Раније се звали Лукреције.

Шеровић, Пераст, Котор, Досељени из Залаза (Његуши) у XVIII веку.
Наслов: КОВАЧАНИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:26:27 поподне
Анђелковићи (Св.Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (Св.Врачи) Доње Точане , Куршумлија. Ковачани. Из Ковачице одсељени у Црквену Водицу (Вучитрн) одакле су се вратили у Доње Точане. Доселили се Коста са синовима Радосавом, Радоњом и Ратком; и Милош са синовима Милојем, Миланом и Видосавом. Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (1 кућа, Св.Врачи) Црквена Водица, Обилић. Називају се „Ковачани“. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) за доласка мухаџира прешао у Топлицу у село Точане (Куршумлија). У Црквену Водицу досељен 1927. године као колониста.

Апостоловићи (1 кућа, Св.Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи (1 кућа) у Слатини код Вучитрна и Танасковићи (1 кућа) у Вучитрну.

Апостоловићи (Св.Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Бановићи (13 кућа, Св.Врачи) Бановићи, Рашка. Ковачани. Дошли из Врачева.

Бановићи (3 куће, Св.Врачи) Рвати, Рашка. Ковачани. Дошли су из села Бановића од рода Бановића у Џепама код Ћирковића (Лепосавић). У Џепе су дошли „из преко Ибра“из предела Врачева. Род су са Бановићима у Шипачини (Рашка).

Бановићи (1 кућа, Св.Врачи) Шипачина, Рашка.  Дошли су из Џепа код Ћирковића (Лепосавић) и род су са Бановићима из Ћирковића (Лепосавић) и Рвата (Рашка).

Бановићи (2 куће, Св.Врачи) Радошићи, Рашка. Ковачани. Доселили се из Врачева у Старој Србији

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Доселили се из Ђуревца (Блаце). Даљим пореклом из Бановића у Џепама у копаоничком сливу Ибра.

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Шарпељ, Рашка. Ковачани. Доселили се из Џепа Бановића(Рашка), призетио се у Обрадовиће

Бановићи (Св. Врачи) Постење Ибарско, Лепосавић. Ковачани. Предак Јово се призетио. Има их три кућа а једна слави Свете Враче.

Бановићи (4 кућа, Св. Врачи) Ћирковиће, Лепосавић. Досељени из Врачева, вероватно дошли из Бановице (Нови Пазар). Своје порекло везују за Кадиће код Лешка.

Величковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Досељени из Лесковчића код Обилића. Досељен је Величко са синовима Ђурђем, Стојком, Богданом и Бојком.

Вучковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Лазар са синовима Љубом, Чедом и још тројицом синова који су погинули у Балканским ратовима.

Вучковићи (Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, Свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом  су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи.

Димитријевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Давид са синовима Илијом и Димитријем.

Ђорђевићи – Остраћани (5 кућа, Св. Врачи) Влајковци, Брус. Ковачани. Овамо се доселио прадед из Остраћа, засеока у копаоничком подручју сливу Ибра. Најдаљу старину знају у Ковачици. Из Влајковаца од Остраћана – Ђорђевића су Ђорђевићи у Брусу 4 куће.

Ђорђевићи – Остраћани (4 куће, Св. Врачи) Брус, Брус. Доселили се из Влајковаца код Бруса 1872. Најдаљу старину знају у Ковачици.

Ђорђевићи (Св.Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи. Преци су им се доселили јако давно, вероватно из околине Пећи у оквиру метохијске струје а старином су из Ковачице. Према предању, била су три брата. Један је остао у Ковачици, други је у околини Лешка и од њега су Кадићи а трећи се одселио у околину Пећи чији су вероватно потомци данашњи Ђорђевићи у Доњем Јарињу.

Живићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Родоначелник Жива остао у Ковачици а досељен му је син Благоје.

Илићи (5 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Један су род са Илићима (Радовановићима) у Доњем Точану.

Илићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Надимак „Радовановићи“. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа исељено у Куршумлији.

Јаргићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Јаргићи (1 кућа, Св. Врачи) Србица, Србица. Пореклом из Вучитрна.

Јаргићи (Св. Врачи) Трепча, Косовска Митровица. Ковачани. Називају се „Ћамиловићи“. Трговачки род који се из Трепче иселио у Вучитрн након Сеобе.

Јовичићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Ковачани. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.
Наслов: КОВАЧАНИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:27:32 поподне
Кадићи (10 кућа, Св. Врачи) Лешак, Лепосавић. Ковачани. Досељени крајем 17. или срединм 18. века из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи а најдаљом старином из племена Куча. Имају предање да су у Ковачици живела три брата Вилимоновића. Један брат је остао у Ковачици, други се одсели у околину Пећи а трећи дође у Лешак и настани се на месту које се по досељенику „Ковачану“ назва Ковачевац.

Кекерези (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бивољак, Вучитрн. Ковачани. У Бивољаку су дошли из Ковачице 1830. године. Даљим пореклом су из Црне Горе.

Ковачани (1 кућа, Св. Врачи) Врница, Вучитрн. У село Врницу су прешли из Сливовице 1908. године.

Ковачани (11 кућа, Св. Врачи) Главотина, Вучитрн. Ковачани. У село Главотину су дошли из Ковачице око 1830. године. Даљом су старином из Црне Горе.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Племетина, Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1840. године.

Ковачани (9 кућа, Св. Врачи) Сибовац, Приштина. Ковачица. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. Године. Даља старина им је у Црној Гори.

Ковачани (6 кућа, Св. Врачи) Јанина Вода (Црквена Вода), Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. године. Купили земљу од Арбанаса Рустема. Даљом старином из Црне Горе.

Ковачани (2 куће, Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Ковачани.  Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) почетком 19. века.

Костићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.

Кузмановићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Огњан са синовима Светозаром и Николом.

Лазићи (7 кућа, Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.
Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Лештани(1 кућа, Св. Врачи) Пискање, Рашка. Ковачани. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискању, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Лештани (1 кућа, Св. Врачи) Семетеш, Рашка. Ковачани. Дошли из Горњих Казновића (Рашка).

Лукићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселили се Милић са синовима Радивојем, Костом и Милисавом; и Совроније са синовима Станиславом, Божидаром и Војиславом.
Наслов: КОВАЧАНИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:28:24 поподне
Мијаиловићи - Жиже(4 куће, Св. Врачи) Бозољин, Брус. Ковачани. Доселили су се у Бозољин (Брус) код Блажева из Жигоља (Лешак). Избегли су у Карађорђево време у Лепенац. Даљим су пореклом из Жигоља (Лешак), отуд им надимак Жиже. У Жигоље су дошли из Сливовице на Косову док су старином из Ковачице – Ковачани.

Мијаиловићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Миливоје са сином Мијаилом из Ковачице.

Миладиновићи (Св. Врачи) Мешево, Крушевац. Ковачани.

Милановићи (2 куће, Св. Врачи) Марковиће, Куршумлија. Ковачани. Дошли из Ковачице после рата 1877-78. године.

Миленковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.

Милићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи) Досељен Миле са сином Миљком  из Ковачице.

Милићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину

Милићи (Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Милованкићи (5 кућа, Св. Врачи) Батоте, Брус. Дошли из Ковачице одмах после рата 1877-78[20].

Милутиновићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Мићолци (5 кућа, Св. Врачи)Сливовица, Вучитрн.Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“ или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Николићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Радоња са синовима Никићијем и Јанићијем. Од Никићијевог сина Драгића су Стевановићи у селу Брежане (Блаце) а од Јанићија су Миладиновићи у Мешеву код Крушевца.

Нинићи (12 кућа, Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Дошли средином 19 века из предела Врачева (Лепосавић). Не знају порекло ни време досељења. Старији досељеници. Неки говоре да су прво дошли у неко село преко Ибра око Врачева а онда у Јариње. Рођакају се са Кадићима из Лешка али не знају зашто.

Пантићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Пантићи (3 куће,Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Пантићи или Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. У селу Бањској код Вучитрна су Пантићи или Ковачани 4 куће. Овде су прешли из Сливовице и од Пантића око 1905.године.

Перићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Петровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.  Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.
Наслов: КОВАЧАНИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:29:12 поподне
Радисављевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Гаја са сином Миладином из Ковачице.

Радовановићи(Св. Врачи)Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Радовановићи (Св. Врачи)Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа је  исељено у Куршумлију.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи, Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен Раде са синовима Милошем, Цветком и Милуном из Ковачице.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Други род Радовића од Ковачана у Доњем Точану. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Досељен Раде са синовима Милојем, Стеваном и Ђоком  из Ковачице.

Радојковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселио се Антоније са синовима Јеротијем и Дикомиром из Ковачице.

Радоњићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Радисав досељен са синовима Грујом, Јовом, Савом, Цветком и Ђуром, чији се син Младен одселио на Косово.

Савићи( 3 куће,Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Урошевић је забележио Ковачане на Косову у селу Бабином Мосту.

Станковићи (Св. Врачи) Перане, Подујево. Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Стевановићи (Св. Врачи) Брежане, Блаце. Ковачани.

Стевићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Танасковићи (1 кућа,Св. Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи 1 кућа у Слатини код Вучитрна и Танасковићи 1 кућа у Вучитрну.

Танасковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.

Танасковићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Тодоровићи(Св. Врачи) Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Тодоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Тодор са синовима Милутином, Фићенијем и Аксентијем из Ковачице.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Доње Кориље, Звечан. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Београд, Београд. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Ћамиловићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ћамиловићи (1 кућа, Св. Врачи ) Недаковац, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Филимоновићи (8 кућа, Св. Врачи) Доња Јошаница, Блаце. Ковачани. Досељени у Топлицу из Лешка од рода Кадић-Филимоновић након Берлинског Конгреса.

Филиповићи (Св. Врачи) Перане, Подујево.Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Филиповићи - Нићифоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Филип са синовима Радојицом. Крстом, Миленком, Ристом, Јосијем, Радославом, који је одсељен у Богујевац(Куршумлија)и Божом, који је одсељен у Стопању (Трстеник).
Наслов: КУПЕЛНИЧАНИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:34:15 поподне
Потичу од попа који је из Купелника прешао у Зету.

Вукељићи, Стари Голубовци, Подгорица, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.

Марићи, Стари Голубовци, Подгорица, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.

Маровићи, Стари Голубовци, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.

Поповићи, Стари Голубовци, Подгорица, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.

Поповићи, Сврке, Пећ, 1 кућа, Дошли из Зете 1934. године

Ћепићи, Стари Голубовци, Подгорица, Потичу од попа који је на позив Голубовчана ту доселио из Купелника (Коплик у скадарском крају) почеком 17 века. Ужа презимена су Поповићи, Вукељићи, Маровићи, Марићи и Ћепићи.
Наслов: МАРИНЧАНИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:46:31 поподне
Маринчани су друга велика група родова које је пописао Радослав Павловић, који славе Св. Враче у копаоничком крају. Исељени су из села Маринци, на јужним обронцима Копаоника.

Антићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.

Арсићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Белостенци (Алескићи),Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.

Белостенци, Милутовац, Трстеник, 9 кућа, Досељени из Беле Стене у Топлици.

Богдановићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови

Владисављевићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Ђокићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Живадиновићи, Милутовац, Трстеник, 1 кућа, Досељени из Почековине (Трстеник)

Јевремовићи, Маринци, Косовска Митровица, 1 кућa, Иселили се у Топлицу у Данковиће (Куршумлија) и једна кућа се вратила.

Јевремовићи, Данковиће, Куршумлија, Досељени из Маринанца.

Јевремовићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Јевтићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.

Кереље, Перуника, Куршумлија, Сродници Јевремовића - Васића из Данковића(Куршумлија) који досељени из Маринанца.

Кереље, Гргуре, Блаце, Сродници Јевремовића - Васића из Данковића(Куршумлија) који досељени из Маринанца.

Кереље, Барбатовац, Блаце, Сродници Јевремовића - Васића из Данковића(Куршумлија) који досељени из Маринанца.

Маринчани,Градац, Брус, 3 куће, Дошли из Маринца у Лабу

Митровићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.


Нешковићи, Блажево, Брус, 4 куће, Досељени из Маринца у Лабу после рата 1877-78. Године прво у Бабицу а онда у Блажево

Петровићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Ракићи, Селова, Куршумлија, Маринчани. Исти су род Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи). Свих заједно 13 кућа. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Ђокићи, Урошевићи, Јевремовићи, Петровићи, Владисављевићи, Арсићи и Цветковићи у селу Игриште (Куршумлија) су једно са Марицанима у Селови. Дошли су из истих места и у исто време када и њихови сродници у Селови.

Симићи, Градац, Брус, 3 куће, Називају се и „Маринчани“. Досељени из Маринаца у Лабу 1878. Године у Градац код Блажева. Једна кућа исељена у Пантину код Вучитрна на Косову 1926. године.

Урошевићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту.

Цветковићи, Игриште, Куршумлија, Маринчани. Досељени из Маринца и засеока Беле Стене у Лабу после рата 1877-78. године. Маринчани: Антићи, Богдановићи, Јевтићи, Митровићи, Ракићи, Беслостенци (Алескићи) у селу Селова (Куршумлија) су једно са Марицанима у Игришту. После Првог светског рата се једна кућа Цветковића вратила у стари крај.
Наслов: МИЏОРИ (ПАШТРОВИЋИ)
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:51:48 поподне
Једно од 12 племена која су се у VI веку доселила из Старе Србије. Алтернативно, по Вукомановићу, досељени у Паштровиће из Дукађина.

Миџор, Котор, Котор, Досељени из Буљарица (Паштровићи)

Миџор, Рисан, Котор, Досељени из Будве 1890. године.

Миџори, Градишта, Будва.

Тодорице, Буљарице, Будва.
Наслов: ШЕКУЛАРЦИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:55:28 поподне
Исељеници из Шекулара.

Портићи, Гораждевац, Пећ, 18 кућа, Старо презиме „Рајковић“. Преци 17 кућа досељени средином 19. века из Шекулара (Васојевићи) а једна фамилија се доселила 1969. године.

Портићи, Љутоглава, Пећ, 2 куће, Дошли пре 100 година из Шекулара у Гораждевац а пре 50 година у Љутоглаву.

Шекуларац, Доње Лопиже, Сјеница, 1 кућа, Радан Шекуларац се иселио у Чачак 1987. године.

Шекуларац, Чедово, Сјеница, 7 кућа, Досељени из Шекулара.

Шекуларац, Бачија, Сјеница, Досељени из Шекулара.
Наслов: ШЕСТАНИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 08:59:23 поподне
Давидовићи, Шестани, Бар, Огранак Вучедабића. Воде порекло од Зефа из Шкреља, који је имао шест синова: Луку, Деду, Ђура, Дрека, Нику и Леку. Од Луке су постали Лукићи и Гуреза, од Деде - Дедићи и од Ђура-Ђуровци. Дрека је имао два сина, од једног су Караникићи и Ђонковићи а од другог Вучедабићи. Ника је имао сина Палу који се иселио у Задар а од Леке су Лекићи у Сеоцима.

Ђонковићи, Крњице, Бар, Род са Шестанима. Караникићи у Шестанима и Ђонковићи су од два сина Дрекина. Ђонковићи су се раније звали Вучендрековићи по Вучи, сину Дрекином.

Коловићи, Бериславци, Подгорица, Доселили се из Шестана у Крајини

Лекићи, Сеоца, Бар, Род са Шестанима и проистекли су од једног од шесторо браће од којих су Шестани. Доселили се преко 300. Година. Код њих се много јаче очували предање него код Шестана. Предак Шестана и Лекића се звао Зеф из Шкреља. Због крвне освете се прво преселио у Скадар а затим поново због крвне освете побегле на другу страну језера и насели се у Пулишу код Волосмона. Најмлађи Зефов син је био Лека. (Митар-Јоко-Мијат-Маво-Цеко-Јован-Вуко-Ђуро-Лека-Зеф). Покатоличени Караникићи су до пре 50 година славили Врачеве а сада их послужују.

Лукићи, Бијело Поље, Подгорица, Доселили се из Шестана у Крајини

Никовићи, Шестани, Бар, Огранак Вучедабића. Воде порекло од Зефа из Шкреља, који је имао шест синова: Луку, Деду, Ђура, Дрека, Нику и Леку. Од Луке су постали Лукићи и Гуреза, од Деде - Дедићи и од Ђура-Ђуровци. Дрека је имао два сина, од једног су Караникићи и Ђонковићи а од другог Вучедабићи. Ника је имао сина Палу који се иселио у Задар а од Леке су Лекићи у Сеоцима.

Премовићи, Шестани, Бар, Огранак Вучедабића. Воде порекло од Зефа из Шкреља, који је имао шест синова: Луку, Деду, Ђура, Дрека, Нику и Леку. Од Луке су постали Лукићи и Гуреза, од Деде - Дедићи и од Ђура-Ђуровци. Дрека је имао два сина, од једног су Караникићи и Ђонковићи а од другог Вучедабићи. Ника је имао сина Палу који се иселио у Задар а од Леке су Лекићи у Сеоцима.
Наслов: ШЉЕРИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 09:05:57 поподне
По Р. Павловићу, њихова старина је из Куча. Тамо су славили Светог Николу. Настанили се најпре у Баринама а после се наместили са кућама у брдо – Кућишта. Много су се селеили на разне стране и у свим временима. Њихови многи сродници су: Кнежевићи – Курлаје/Јелакчани/ у Рватима и Павлици (Рашка), Шљери у Бозољину и Ковизлама (Брус) и Грачацу (Врњачка Бања) и Влахињи (Куршумлија); Кнежевићи у Виткову (Александровац) и Малој Врбници (Крушевац).

Једно су са њима и Маринчани из Марина (Србица) у Лабу у селима Топлице: Данковиће, Игриште, Селова, Музаће (Куршумлија), па Курељиу селима Перуника (Куршумлија), Гргуре и Барбатовац ( Блаце). Овамо спадају многобројни родови познати као Ковачани исељеници из Ковачице у Копаоничкој Шаљи у косовским, топличким и копаоничким насељима. Постоји индиција да су истог порекла Кнежевићи и друга презимена у Властељицама и Каони у Горњем Драгачеву, као и Властељице у Липници код Чачка.


Здравковићи, Грачац, Врњачка Бања, Називају се Шљери (Здравковићи, Јеремићи и Минићи) Свих заједно 10 кућа. Досељени из Јелакца у жупском срезу а даљом старином из Јелакца у митровачком срезу.

Илићи, Прекорађа, Куршумлија, 1 кућа, Називају се још и „Шљерићи“. Досељени из Ковизла (Брус) од Шљера 1878. године.

Јеремићи, Грачац, Врњачка Бања, Називају се Шљери (Здравковићи, Јеремићи и Минићи) Свих заједно 10 кућа. Досељени из Јелакца у жупском срезу а даљом старином из Јелакца у митровачком срезу

Кнежевићи, Рвати, Рашка, 12 куће, Доселили се из Јелакца (Александровац) срез јошанички.

Кнежевићи, Јелакце, Александровац, 5 кућа, Доселили се из Јелакца (Лепосавић) у јужном Копаонику у току 17 века.
Наслов: Одг: ДОМАНОВИЋИ
Порука од: НиколаВук Април 14, 2017, 09:29:53 поподне
Скуп родова који су насељени по Копаонику за а који воде порекло од Домановића из околине Стоца из Херцеговине.

Занимљив податак. Покушао сам да убедим за априлско тестирање једног Домановића пореклом из Лисица код Лучана, међутим јалов посао.  :(
Наслов: Одг: ДОМАНОВИЋИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 09:43:55 поподне
Занимљив податак. Покушао сам да убедим за априлско тестирање једног Домановића пореклом из Лисица код Лучана, међутим јалов посао.  :(
Штета. Ја ћу покушати у наредним недељама да нађем неког од ових родова из околине Бруса и видети да ли је заинтересован за тестирање.
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ КОЈИ СЛАВЕ СВ. ВРАЧЕ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 09:46:33 поподне
Аврамовићи, Лорет, Пожега, 2 куће, Дошли су из Висибабе (Пожега)

Аксентијевићи, Борчанe, Лепосавић,4 куће, Староседеоци су и род а Радосављевићима и Николићима

Аксентијевићи, Сочаница, Лепосавић, 1 кућа, Досељени из Борчана.

Аксентијевићи, Цецилије, Вучитрн, 2 куће, Дошли негде са Копаоника после 1918. године.

Алексићи, ДоморовцеКосовска Каменица, 3 куће, Називају се „Панчинци“. Има их шест кућа. Из Пољанице исељени још са
првим родовима, али у Доморовце досељени после Ђоринаца, јер су се задрзали у Карачеву.

Алексићи, БрзанцеЛепосавић,2 куће, Доселили су се из Ибарског Колашина. Род су са Јанковићима, Јанићијевићима и Милутиновићима.

Андрејевићи, Горња Србица, Призрен, 5 кућа, Преци су им дошли из Мурина (Плав) у Црној Гори око 1850. године у Саврово (Сува Река) а одатле се преселили у Горњу Србицу.

Андрејићи, Томанце, Косовска Каменица, 4 кућа, Називају се „Јалинци“. Иста фамилија су Андрејићи. Костићи и Цветковићи. Досељени из Липовице пре 200 година

Анисијевићи, БороваЛепосавић, 1 кућа, Досељени из Врачева од Анисијевића а тамо су дошли из Руднице

Анисијевићи, Врачево, Лепосавић, 2 куће, Досељени из Босне у Рудницу а одатле у Врачево. Иселили се у Лешак и Краљево.

Антанасијевићи,Доморовце, Косовска Каменица, 2 куће.

Антићи, Доморовце, Косовска Каменица, 3 куће

Арсићи, Рудник, Србица, 4 куће, Мисле да су ту одвајкада.

Банац, Берково, Клина, 13 кућа, Доселили се око 1600. године из Бања Луке у село Бање код Рудника (Србица) У Бањи се презивали Прошовић. Одатле дошли у Берково.

Бановићи, Добрава, Лепосавић, 1 кућа, Досељени из Бановића. Призетио се у кућу Бојовића.

Бековићи, Драгољевац, Исток, 5 кућа, Досељени из Црне Горе око 1830. године у оближње село Љубожду. Касније прешли у Црнце(Исток) одакле су се доселили у Драгољевац 1900. Године.

Бековићи, Исток, Исток, 2 куће, Дошли из Драгољевца 1918. Старином из Црне Горе одакле су 1830. године у оближње село Љубожду. Касније прешли у Црнце(Исток) одакле су се доселили у Драгољевац 1900. године

Бековићи, Томанце, Исток, 4 кућа,Дошли у Црнца из Колашина (Црна Гора) 1875. године а 1880. године прешли у Ковраге након чега су се 12 година касније преселили у Томанце где су живели на имањима ага. Рођаци им живе у Драгољевцу, Истоку, Љубожду и имају 20 кућа још у Мађеру (Косовска Митровица)

Богдановићи, Куршумлија, Куршумлија, 2 куће, Занатлије. Доселили се из Прокупља.

Богићевићи, Губеревци, Лучани, 7 кућа, Досељени из Новог Пазара око 1840 године

Богићевићи, Дружетићи, Горњи Милановац, Дошли су из Високе (Ариље)

Божиновић, Мрчевац, Тиват, Црна Гора, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Бошковићи, Стапари, Ужице, Бошковићи и Нешковићи заједно 6 кућа. Од рода Ковачевића из Шљивовице (Чајетина)

Брајак, Кавач, Котор, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Брајачи, Богдашићи, Котор,Досељени из Црне Горе пре 200 година

Бргуљан, Шкаљаре, Котор, Досељени из Црне Горе

Бркани, Богдашићи, Котор, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Бурлићи, Лелићи, Ужице, 5 кућа, Дошли из Чајетине

Бучкићи, Бијело Поље, Бијело Поље

Васовићи, Отроци, Врњачка Бања, 1 кућа, Називају се Јеленићи (Васовићи). Досељени почетком 18. века из Лешка у Ибру а старином су са Косова.

Васовићи, Подунавци, Врњачка Бања, 1 кућа, Називају се Јеленићи (Васовићи). Досељени почетком 18. века из Лешка у Ибру а старином су са Косова. Од истих у Отроцима.

Величићи, Каона, Лучани, 8 кућа, Постали од Кнежевића из Властељица

Вељовићи, Опланићи, Кнић, Прадед Вељо дошао из Сјенице у време Карађорђа

Веселиновићи, Пилица, Бајина Башта, Називају се „Плошчари“ јер су сви изреда увек вртели чутуре. Досељени су из Кремана (Ужице) пре 150 година. Род су са Деспотовићима. Свих заједно има 12 кућа.

Весићи, Горњи Сибовац, Подујево, 2 куће , Дошли из Криве Реке (Брус) на Копаонику после рата 1914-18. године. Род су са Томићима из истог села.

Владошићи, Пожерање, Витина, 1 кућа, Косово, Дошли из Зрмање 1922. године

Волићи, Брзанце, Лепосавић , Лекановићи, Јањићи, Волићи и Кузићи су један род и свих заједно има 14 кућа. Староседеоци. Пореклом су Власи или Цинцари и у селу су старинци.

Вукашиновић, Муо, Котор, Досељени из Цуца (Катунска нахија)

Вуковићи, Доња Краварица, Лучани, 6 кућа, Доселили се пре 300-400 година из Сјенице. Од њих су Красићи.

Вукосављевићи, Куршумлија , Куршумлија, 3 куће

Вулићи, Пачарађа, Куршумлија1 кућа , Србија, Називају се још и „Тимотијевићи“ Досељени из Беласице од Вулића после рата 1877-78. године

Вучићевићи, Врба, Краљево, 1 кућа, Називају се Сеизовићи (Вучићевићи). Од истих у Вранешима.

Вучићевићи, Вранеши, Врњачка Бања,11 кућа, Називају се Сеизовићи (Вучићевићи). Досељени од „Пазара“ прво у Баљевац на Ибру а затим овамо.

Вучићевићи, Подунавци, Врњачка Бања,1 кућа, Називају се Сеизовићи (Вучићевићи). Од истих у Вранешима.

Вучковићи, Ображд, Подујево, 2 куће, Дошли из Мале Врбнице (Крушевац) 1922. године
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 10:11:38 поподне
Гавриловићи, Рамаће, Страгари, Називају се „Матејићи“ - Матејићи, Перишићи , Ђокићи, Мијајловићи и Гавриловићи, Пауновићи, Мићаковићи и Мулићи Досељени из Крајиновића (Црна Гора) у 17. веку

Гајићи, Врба, Краљево, Називају се Вучковићи (Гајићи и Радовановићи). Свих заједно 12 кућа. Досељени од „Гиљана“.

Гашићи, Куршумлија, Куршумлија, 1 кућа, Дошли из Прокупља а тамо из Вучитрна

Гвозденовићи, Копориће, Лепосавић, 4 кућа, Досељени из Брзанца на Борчанској висоравни

Голубовићи, Бесеровина, Бајина Башта, 3 куће, Досељени из Раче (Бајина Башта) између 1834 и 1836. године.

Голубовићи, Рача, Бајина Башта, 9 куће, Довели су их калуђери из Кемана (Ужице) почетком 19. века

Гускићи, Радановци, Косјерић, Дошли су из Карана (Ужице)

Гускићи, Каран, Ужице, 11 кућа, Дошли из Кремне (Ужице)

Дејановићи, Крајиште, Липљан, 1 кућа, Старинци

Денчићи, Доње Дреновце, Косовска Каменица, 1 кућа, Косово

Деспотовићи, Пилица, Бајина Башта, Називају се „Плошчари“ јер су сви изреда увек вртели чутуре. Досељени су из Кремана (Ужице) пре 150 година. Род су са Веселиновићима. Свих заједно има 12 кућа.

Дикићи, Вољчинци, Житорађа

Димићи, Горња Србица, Призрен, 1 кућа, Преци су им дошли из Мурина (Плав) у Црној Гори око 1850. године у Саврово (Сува Река) а одатле се преселили у Горњу Србицу.

Добротинчани, Грачаница, Приштина, 2 куће, Досељени из Добротина (Липљан или Подујево?)

Дончић, Муо, Котор, Досељени из Шкаљара(Котор)

Дончић, Шкаљаре, Котор, Досељени из Озринића (Катунска нахија)

Драговићи, Кремна, Ужице, Дошли из Шљивовице (Чајетина)

Драшковићи, Ђуровићи, Будва, 1 кућа

Ђокићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Ђокићи, Рамаће, Страгари, Називају се „Матејићи“ - Матејићи, Перишићи , Ђокићи, Мијајловићи и Гавриловићи, Пауновићи, Мићаковићи и Мулићи Досељени из Крајиновића (Црна Гора) у 17. веку.

Ђорићи, Топоница, Мало Црниће

Ђорићи, Брезова, Краљево, 6 кућа, Старинци у селу.

Ђурићи или Стојковци, Липовица, Гњилане, 6 кућа, Косово, Старинци

Ђурићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Ђурковићи, Корлаће, Рашка, Терзићи и Ђурковићи су исти род. Свих заједно има 8 кућа. Старији досељеници који не знају порекло.

Ерор, Шимановци, Пећинци

Живадиновићи, Стањево, Александровац, 2 куће, Досељени од Ибра. Један од предака, Живадин, је убио агу Вишњића и пребегао у Шиљоману (Блаце). Иста су фамилија Медари, Живадиновићи и Шиљићи.

Живковићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Живковићи, Љубожда, Исток, 2 куће, Дошли у Гораждевац средином 19 века из Црне Горе. У Црној Гори се презивали Портић. У Љубожду добили презиме Бековић и на крају се прозвали Живковићи. Око 1880. године прешли у Топлицу и вратили се 1913. године.

Захаријевић, Лепосавић, Лепосавић, 1 кућа, Прешли из Косовске Митровице у Сочаницу а затим у Лепосавић. Старином из Призрена.

Зифран, Лепетане, Тиват, Досељени из Тивта (Бока)

Зувићи, Драгољевац, Исток, 1 кућа, Огранак Бековића који су досељени из Црне Горе око 1830. године у оближње село Љубожду, прешли у Црнце(Исток) одакле су се доселили у Драгољевац 1900. године

Илићи, Блаце, Блаце, 5 кућа, Досељени из Мајдева(Крушевац) између 1987 и 1900. године

Илићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа, Називају се „Илићовци“. Иста фамилија су Илићи, Петровићи и Поповићи. Свих заједно 40 кућа. Досељени из Пољанице око 1780. године бежећи испред Арбанаса, који су се населили поред њих.

Илићи, Јошаница,Клина, 1 кућа, Доселили се из Мртвице код Владичиног Хана
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 10:12:16 поподне
Јанићијевићи, Куршумлија, Куршумлија, 2 куће, Доселили се из Пећи у Метохији.

Јанићијевићи, Брзанце, Лепосавић, 1 кућа, Доселили су се из Ибарског Колашина. Род су са Јанковићима, Милутиновићима и Алексићима. Исељавали се у Крагујевац, Смедерево, Косовску Митровицу и Лепосавић.

Јанићијевићи, Сочаница, Лепосавић, 3 куће, Досељени из Брзанца. Предак се призетио.

Јанковић, Муо, Котор, Досељени из Црне Горе

Јанковићи, Брзанце, Лепосавић, 1 кућа, Доселили су се из Ибарског Колашина. Род су са Милутиновићима, Јанићијевићима и Алексићима.

Јанковићи, Копориће, Лепосавић, 3 куће, Досељени из Брзанца где су се давно доселили из Оклаца (Зубин Поток) у Ибарском Колашину.

Јановићи, Богдашићи, Котор, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Јањићи, Брзанце, Лепосавић, Лекановићи, Јањићи, Волићи и Кузићи су једна фамилија. Свих заједно има 14 кућа. Пореклом су Власи и Цинцари и у селу су старинци.

Јаснићи, Пискања, Рашка, 2 куће, Доселили се из Забрђа (Лепосавић) у Старој Србији.

Јаснићи, Шумник, Рашка, Доселили се од Јаснића у Писањи

Јаснићи, Черење,Рашка, 1 кућа, Доселила се једна кућа од Јаснића из Шумника

Јаснићи, Шумник (Баљевац), Рашка, Од Јаснића из Пискање.

Јаснићи, Черење (Баљевац), Рашка, Преселила се једна породица о Јаснића из Шумника.

Јаснићи, Војмиловићи, Рашка, 2 куће, Старији су досељеници из Забрђа (Нови Пазар) код манастира Сопоћани. Род су са
Јаснићима у Ковачима (Рашка) у Плани

Јаснићи, Ковачи, Рашка, 1 кућа, Досељени од Јаснића из Војмиловића (Рашка)

Јаћимовићи, Стубал, Александровац, 1 кућа, Дошао је прадед из Брзећа (Брус) а тамо од „Скадра на Бојани“. У Брзећу су им рођаци Јовановићи.

Јеленићи, Лешак, Лепосавић, 7 кућа, Дошли из Лешка у Доњем Пологу (Македонија). Отуд избегли од насиља. У старом крају су славили Светог Јована а овде су променили славу. Из Лешка се иселио поп Васо јеленић у село Вукушицу (Врњачка Бања) у Подибру. Његови потомци су Васовићи у Краљеву и Београду. После рата 1877-78. године се неке породице Јеленића из Лешка иселиле у Прекопуце (Прокупље) Јеленићи[345], Лешак, Лепосавић, 15 кућа, Горњи Ибар, Косово Крајем 17 или средином 18 века се доселили из Лешка у Доњем Пологу. Даљом старином су Пипери из Сеоца (Подгорица) од братства Јеленића.

Јеремићи, Берково, Клина, 7 кућа, Доселили се из Црне Горе у суседно село Кош а из Коша (Исток) у Дрење (Исток) У Берково дошли пре Првог светског рата. Презивали се Попаревићи а од 1968. Године су Јеремићи.

Јовановићи, Доморовце, Косовска Каменица, 7 кућа, Називају се „Ђоринци“. Иста фамилија су Јовановићи и Спасићи. Свих заједно 4 кућа. Досељени из Пољанице око 1780. године.

Јовановићи, Доње Дреновце, Косовска Каменица, 4 куће

Јовановићи,Урошевац, Урошевац, 3 куће, Доселили се из Обилића пре II светског рата из Обилића а у Обилић из Коњуха код Липљана.

Јовановићи, Зочиште, Оразовац, 5 кућа, Пребегли из оближњег Затрића (Ораховац) од исламизације. Раније се презивали Перић. Надимак „Жужани“.

Јовићи, Коњушевац, Подујево, 2 куће, Дошли из Витановца (Крушевац) 1925. године.

Јоксовићи, Здравчићи, Пожега, Дошли из Дробњака

Јордановићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Јошићи, Бухар, Ужице, 5 кућа, Дошли из Кремне (Ужице)

Калабе, Матаруге, Краљево, 1 кућа, Звани Драгачевци. Јован Драгачевац Калаба деда данашњим људима се доселио негде из Драгачева и населио у Средњој Мали на месту Драгачевске Колибе.
Наслов: Одг: ДОМАНОВИЋИ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 10:13:07 поподне
НиколаВук је навео још и:

Домановиће у чачанском и драгачевском крају који прослављају св. Враче. По предању, у села Лисице, Прилипац и Соколиће су дошли од Сјенице, негде током 18. века.

Домановићи, Лисице, Лучани, 14 кућа, Доселили се из Сјенице пред крај 18. века. Предак им је имао шест сестара од којих једну искаше за себе сеиз једног Турчина. Не хотећи је дати а да би избегли неприлике са Турчином, Домановићи се најпре преселише у Лопаш (Пожега) а онда у љубићска села али се после опет једни врате у Лисице а други остану. И сада досита има

Домановића у Прислоници (Чачак) и у Соколићима(Чачак)  и знају да су досељени из Лисица.
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 10:23:41 поподне
Каменаровић, Шкаљаре, Котор, Досељени из Боке

Карапетровци, Доморовце, Косовска Каменица, 8 кућа, Досељени из Пољанице

Качаревићи, Подунавци, Врњачка Бања, 1 кућа, Од Качаревића у Кованлуку.

Клисарићи, Расница, Нова Варош, 3 куће, Досељени из Рутоша (Нова Варош) пре 100 година

Кнежевићи, Губеревци, Лучани, 1 кућа, Досељени из Властељица (Лучани)

Кнежевићи, Властељице, Лучани, 13 кућа, Стариници

Ковачевићи, Ужице, Ужице

Костићи, Лоћане, Дечане, 1 кућа, Доселили се из околине Призрена 1970. године

Костићи, Томанце, Косовска Каменица, 1 кућа, Називају се „Јалинци“. Иста фамилија су Андрејићи. Костићи и Цветковићи. Досељени из Липовице пре 200 година .

Коцановићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Крстићи, Пасјане, Гњилане, 1 кућа, Пресељени из Липовице 1919. године

Крстићи, Мало Ропотово, Косовска Каменица, 1 кућа

Крчкозићи, Пасјане, Гњилане, 2 куће, Старином из Липовице

Кузићи, Брзанце, Лепосавић, Лекановићи, Јањићи, Волићи и Кузићи су један род и свих заједно има 14 кућа. Староседеоци.

Кузмановићи, Граничане, Лепосавић, 2 куће, Доселили се из Боранца (Лепосавић)

Лазовићи, Властељице, Лучани, 6 кућа, Стариници

Лаковић, Муо, Котор, Досељени из Богдашића(Тиват)

Латас, Шимановци, Пећинци, Досељени из Лике

Лацмани, Црнобори, Влаховићи, Врбица; Потпеће, Пљевља, Предак им се доселио из Рисна, где је крв учинио. Најпре се настанио у селу Влаховићи код Драгаша. Ту се најмио у службу а затим призетио. Доцније се Драгаши помакну у данашње село Драгаш под Краљевом Гором кад им Селмановићи земље поотимаше. Тада се први Лацмани помере у Црноборе које је пре њих било пусто и обрасло густом боровом шумом. Отуда га прозову Црнобори.

Левентијевићи, Брзанце, Лепосавић, 3 куће, Доселили су се из Ибарског Колашина. Говоре да су ту од давнина па су заборавили место досељења. Десет кућа се иселило после Другог светског рата у Крагујевац, Београд, Кушевац и Панчево.

Лекановићи, Брзанце, Лепосавић, Лекановићи, Јањићи, Волићи и Кузићи су једна фамилија. Свих заједно има 14 кућа. Пореклом су Власи и Цинцари и у селу су старинци.

Липовчани, Пасјане, Гњилане, 6 кућа, Пресељени из Липовице пре 120 година када су им се рођаци потурчили

Лујићи, Дреновце, Косовска Каменица, 3 куће, Досељени из Горње Мораве пре 130 година. Стари презиме Баба Јанићи.

Лулар, Божевце, Косовска Каменица, 1 кућа, Досељени пре 50 година из истоименог рода у Одевцима

Луларци, Одевце, Косовска Каменица, 2 куће, Досељени из Рајановца пре 50 година. Не знају порекло.
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 11:13:23 поподне
Мајсторовићи, Доморовце, Косовска Каменица, 8 кућа, Досељени из Пољанице

Максимовићи, Велико Ропотово, Косовска Каменица, 3 куће

Манасијевићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Марићи, Дреновце, Косовска Каменица, 3 куће, Старинци

Марковићи, Томанце, Косовска Каменица, 2 куће, Досељени из Липовице пре 200 година

Марковићи, Панчело, Косовска Каменица, 4 куће, Досељени из Липовице пре 200 година. Иста фамилија као и Марковићи у Томанцу.

Марковићи, Властељице, Лучани, 2 куће, Стариници

Марковићи, Наглавци, Пећ, 1 кућа, Не знају порекло

Марковићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Марковићи, Влахиња, Куршумлија, Исти су род Радојевићи, Милановићи и Марковићи. Досељени из Угљара (Косово Поље) у Горњем Лабу после рата 1877-78. године

Марковићи, Јабланица, Чајетина, 5 кућа, Називају се још и „Ерчевићи“.Досељени почетком 19. века од Нове Вароши. Део фамилије је пребегао од Турака и Коњевиће код Чачка

Маровић, Муо, Котор, Досељени из Шкаљара (Котор)

Маровићи, Богдашићи, Котор, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Масковци, Заглавак, Неготин, Пореклом Руси

Масловари, Богдашићи, Котор, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Матејићи, Рамаће, Страгари, Називају се „Матејићи“ - Матејићи, Перишићи, Ђокићи, Мијајловићи и Гавриловићи, Пауновићи, Мићаковићи и Мулићи Досељени из Крајиновића (Црна Гора) у 17. веку.

Матијевић, Мрчевац, Тиват, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Матковић, Мрчевац, Тиват, Досељени из Херцеговине пре 200 година

Медари, Стањево, Александровац, 3 куће, Досељени од Ибра. Један од предака, Живадин, је убио агу Вишњића и пребегао у Шиљоману (Блаце). Иста су фамилија Медари, Живадиновићи и Шиљићи.

Мијаиловићи, Добрач, Страгари, Имају надимак „Караши“. Досељени из Сјенице крајем 18. века.

Мијајловићи, Рамаће, Страгари, Називају се „Матејићи“ - Матејићи, Перишићи , Ђокићи, Мијајловићи и Гавриловићи, Пауновићи, Мићаковићи и Мулићи Досељени из Крајиновића (Црна Гора) у 17. веку.

Мијатовићи, Каменица, Краљево, 3 куће, Досељени из Покрвеника у студеничком срезу.

Мијатовићи, Крушевица, Краљево, 1 кућа, Од Мијатовића из Каменице.

Миладиновићи, Верић, Исток, 1 кућа, Досељени 1926. године из околине Прокупља

Миладиновићи, Исток, Исток, 2 куће, Дошли 1921. године из околине Прокупља у Нови Верић и прешли у Ковраге. Одатле се преселили у Исток 1966. године.

Милановићи, Влахиња, Куршумлија, Исти су род Радојевићи, Милановићи и Марковићи. Досељени из Угљара (Косово Поље) у Горњем Лабу после рата 1877-78. године

Милановићи, Перане, Подујево, 2 куће, Дошли из Мачковца код Куршумлије после Првог светског рата.
Миленковци, Жегра, Гњилане, 1 кућа, Старином из Липовице

Милентијевићи, Грабовац, Звечан, Називају се „Брђани“. Четврта струја која је населила Грабовац. Ракићи, Миловићи и Милентијевићи су иста фамилија, Свих заједно има 5 кућа. Досељени из Рудара (Косовска Митровица)
Милетићи, Милутовац, Трстеник, 11 кућа, Називају се „Јаћовци“, доселели се из Батота (Брус) у крушевачком округу, одакле су, како се прича, пошла три брата, па један остао у Селишту, други у Страгарима, а трећи је дошао овде.
Милетићи, Копориће, Лепосавић, 3 куће, Досељени из Пресеке (Зубин Поток) у Ибарском Колашину. Презиме носе по претку Милети.
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 11:14:05 поподне
Миливојевићи, Метикоши, Краљево, Досељени из Дежеве (Нови Пазар)

Миливојевићи, Бранговић, Ваљево, 1 кућа, Један су род Јездићи, Миливојевићи, Стевановићи, Топаловићи и Петровићи.

Миливојевићи, Кованлук, Краљево, Иселили се у Краљево

Милинковићи, Губеревци, Лучани, 1 кућа, Досељени из Виче (Лучани) пре 20 година

Милићевићи, Тиоџе, Рашка, Старинци. Милићевићи и Милојевићи су исти род. Свих заједно има 5 кућа.

Милићевићи, Хвосно, Ђаковица, 2 куће, Пореклом из Влајаковаца у Копаонику.
Милићи, Велика Хоча, Призрен, 1 кућа,Не знају порекло

Миловановићи, Шимановци, Пећинци

Миловановићи(Јездићи), Бранговић, Ваљево, 6 кућа, Јездићи су најстарија породица овог села за коју се не може поуздано утврдити с које се стране доселила, да се доселила тако давно да се сви трагови о досељењу изгубили. Зна се за ово, да кад су се Јездићи населили да је село било пусто и шумовито и да су обале Граца биле тако пошумљене да се “гуја за реп није могла извући“. У успомени старијих сељака очували су се помени на старе становнике овог села, да су се они иселили у Срем, “преко Саве“. Јездићима су род Миливојевићи, Стевановићи, Топаловићи и Петровићи; свега их је у селу 16 кућа

Миловановићи, Земаница, Лепосавић, 2 куће, Досељени из Батота код Бруса.

Миловићи, Грабовац, Косовска Митровица, Ракићи, Миловићи и Милентијевићи су иста фамилија, Свих заједно има 5 кућа. Досељени из Рудара (Косовска Митровица)

Миловићи, Лађевци, Краљево, Досељени од Сјенице у време Првог српског устанка

Милојевићи, Бадањ, Рашка, 1 кућа, Досељени из Тиоџа (Рашка). Род са Милићевићима и Милојевићима у Тиоџи.

Милојевићи, Тиоџе, Рашка, Старинци. Милићевићи и Милојевићи су исти род. Свих заједно има 5 кућа. Од њих су Милојевићи у Бадњу.

Милосављевићи, Мужевине, Исток, 1 кућа, Не знају порекло

Милошевићи, Пожега, Пожега, Дошли су из Александровца жупског

Милошевићи, Доње Дреновце, Косовска Каменица, 1 кућа

Милошевићи, Покрвеник, Рашка, Зову се још и „Мијатовићи“ Исти род су Радосављевићи или Ђукићи, Радовановићи, Ристовићи, Милошевићи или Мијатовићи. Свих заједно 15 кућа  Доселили се око Прве сеобе 1690. године од Новог Пазара. Род су са Радосављевићима у Биљановцу (Рашка).

Милутиновићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Милутиновићи, Брзанце, Лепосавић, 1 кућа, Доселили су се из Ибарског Колашина. Род су са Јанковићима, Јанићијевићима и Алексићима.

Миљковићи, Петропоље, Краљево, Прадеда Миљко дошао из Азана у Бихору

Мирковићи, Бијело Поље, Бијело Поље

Митковићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Митровићи, Зојић, Призрен, 1 кућа, Преци су им се давно доселили из Морине (Кукеш) у Албанији

Мићаковићи, Рамаће, Страгари, Називају се „Матејићи“ - Матејићи, Перишићи , Ђокићи, Мијајловићи и Гавриловићи, Пауновићи, Мићаковићи и Мулићи Досељени из Крајиновића (Црна Гора) у 17. веку

Мишковићи, Граничане, Лепосавић, 2 куће, Досељени из Борчана после Балканских ратова.

Младеновићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Мулићи, Рамаће, Страгари, Називају се „Матејићи“ - Матејићи, Перишићи , Ђокићи, Мијајловићи и Гавриловићи, Пауновићи, Мићаковићи и Мулићи Досељени из Крајиновића (Црна Гора) у 17. Веку
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 11:25:46 поподне
Недељковић, Лепосавић, Лепосавић, 1 кућа, Досељени 1973. године из Грабовца (Звечан)

Недељковићи, Грабовац, Звечан, Називају се „Брђани“. Четврта струја која је населила Грабовац.

Несторовић,Лепосавић, Лепосавић, 2 куће, Досељени из Блажева 1947. године прво у Бело Брдо а онда 1968. године у Лепосавић

Несторовићи, Блажево, Брус, 4 куће, Називају се и „Топаловићи“. Досељени Речице у Лабу 1878. године.

Нешковићи, Стапари, Ужице, Бошковићи и Нешковићи заједно 6 кућа. Од рода Ковачевића из Шљивовице (Чајетина)

Нешковићи, Лешак, Лепосавић, 1 кућа, досељени из Блажева (Брус).

Нешковићи, Остраће, Лепосавић, 1 кућа, Досељени из Блажева (Брус).

Николићи, Јариње, Лепосавић, Прешли „преко границе“.

Николићи, Глумач, Пожега, 18 кућа, Дошли из Бера код Колашина крајем 18. века.

Николићи, Доморовце, Косовска Каменица, 2 куће

Николићи, Јариње, Рашка, Прешли “преко границе“

Николићи, Бајина Башта, Бајина Башта, 9 куће, Породица занатлија из Глумча (Пожега).

Николићи, Борчане, Лепосавић, 2 куће, Прешли из суседног села Брзанци на земљиште породица које се 1879. Године иселиле у Топлицу. Старином су из Призрена, одакле су дошли у Вучитрн а затим у Брзанце. По Р. Павловићу, су пореклом из Црнолева у Неродимљу а најдаљом старином из Црне Горе.Род су са Аксентијевићима и Радосављевићима.

Николићи, Улије, Лепосавић, 1 кућа, Досељени из Борчана.

Ночићи, Племетина, Обилић, 6 кућа, Досељени почетком 19. века из Бајчине (Подујево) у Лабу. Једна кућа се иселила у Прекадин (Прокупље) 1905. године.

Ночићи, Прилужје, Вучитрн, 4 куће, Пресељени из Племетине (Обилић) око 1890. Године. Дања старина им је у Бајчини (Подујево) у Лабу.

Обреновићи, Марковица, Лучани, 15 кућа, Пореклом из Босне, Два брата се доселила- Обрен и Обрад. Обрад се настанио у Виреву и од њега су Миленковићи.

Огњанци, Коретиште, Гњилане, 3 куће, Досељени пре 180 година али не знају одакле

Ордићи, Мало Ропотово, Косовска Каменица, 1 кућа

Оровчићи, Џепе(Селиште), Рашка, 2 куће, Дошли почетком 19 века.

Оровчићи, Ћирковиће, Лепосавић, 1 кућа, Досељени из Врачева, вероватно дошли из Бановице (Нови Пазар). Досељени крајем 19. века из истог краја као и Ћирковићи. Кажу да су даљом старином из Ораовица (Подгорица) у Команима.
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 11:27:45 поподне
Пантићи, Ракош, Исток, 1 кућа, Не знају одакле су дошли.

Панџићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Пауновићи, Рамаће, Страгари, Називају се „Матејићи“ - Матејићи, Перишићи , Ђокићи, Мијајловићи и Гавриловићи, Пауновићи, Мићаковићи и Мулићи Досељени из Крајиновића (Црна Гора) у 17. веку

Пејовићи, Бијело Поље, Бијело Поље

Перићи, Штрпце, Урошевац, Деселили се 1978. године из Вучитрна.

Перишићи, Рамаће, Страгари, Називају се „Матејићи“ - Матејићи, Перишићи , Ђокићи, Мијајловићи и Гавриловићи, Пауновићи, Мићаковићи и Мулићи Досељени из Крајиновића (Црна Гора) у 17. веку.

Петковићи, Богдашићи, Котор, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Петровић, Бабљак, Урошевац, 1 кућа, Доселили се из Радева код Липљана.

Петровић, Кавач, Котор, Досељени из Црне Горе

Петровићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа, Називају се „Илићовци“. Иста фамилија су Илићи, Петровићи и Поповићи. Свих заједно 40 кућа. Досељени из Пољанице око 1780. године бежећи испред Арбанаса, који су се населили поред њих[230].

Петровићи, Томанце, Косовска Каменица, 1 кућа

Петровићи, Бранговић, Ваљево, 1 кућа, Један су род Јездићи, Миливојевићи, Стевановићи, Топаловићи и Петровићи.

Поповићи, Доморовце, Косовска Каменица, 6 кућа, Називају се „Илићовци“. Иста фамилија су Илићи, Петровићи и Поповићи. Свих заједно 40 кућа. Досељени из Пољанице око 1780. године бежећи испред Арбанаса, који су се населили поред њих.

Поповићи,Радљево, Уб, Досељени у првој половини 18. века из Нове Вароши

Почуча, Сува Река, Сува Река, 1 кућа, Доселили се из Дивосела(Лика) 1951. године

Пошкоњци, Подунавци, Врњачка Бања, 1 кућа, Род са Пошкоњцима у Вранешима. Иселили се у непознато место.

Пошкоњци, Вранеши, Врњачка Бања, Иселили се најпре у Подунавце а отуд у непознато место.

Прасарци, Одевце, Косовска Каменица, 3 куће, Досељени 1876. године из Томанца од Марковића. Даља старина им је у Липовици.
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 11:43:55 поподне
Радивојевићи, Љубожда, Исток, 3 куће, Рођаци Живковића. Дошли у Гораждевац средином 19 века из Црне Горе. У Црној Гори се презивали Портић. У Љубожду добили презиме Бековић и на крају се прозвали Живковићи.

Радмановићи, Дупци, Брус, 9 кућа, Досељени из Радманова (Брус) у засеоку Дубаца, у  Ковиоце. Од њих 1 кућа у Брусу[21].

Радмановићи, Брус, Брус, 9 кућа, Досељени из Дубаца. Старином из Радманова(Брус) [22]

Радмановци, Батоте, Брус, 1 кућа, Досељени из Жарева(Брус).

Радовановићи, Врба, Краљево, Називају се Вучковићи (Гајићи и Радовановићи). Свих заједно 12 кућа. Досељени од „Гиљана“.

Радовановићи, Покрвеник, Рашка, Србија Исти род су Радосављевићи или Ђукићи, Радовановићи, Ристовићи, Милошевићи или Мијатовићи. Свих заједно 15 кућа  Доселили се око Прве сеобе 1690. године од Новог Пазара. Род су са Радосављевићима у Биљановцу (Рашка).

Радовићи, Каона, Лучани, 6 кућа, Постали од Кнежевића из Властељица

Радовићи, Вича, Лучани, Од Радовића из Каоне

Радовићи, Стапари, Ужице, Дошли из Шљивовице (Чајетина)

Радоичићи, Сува Река, Сува Река, 1 кућа, Доселили се из Гргура (Блаце) у Трње 1936 а онда у Суву Реку 1955. године

Радојевићи, Влахиња, Куршумлија, Исти су род Радојевићи, Милановићи и Марковићи. Досељени из Угљара (Косово Поље) у Горњем Лабу после рата 1877-78. године

Радосављевићи, Биљановац, Рашка, Исти род су са Радосављевићима(Ђукићима), Радовановићима, Ристовићима, Милошевићима(Мијатовићима) у Покрвенику (Рашка).

Радосављевићи, Борчане, Лепосавић, 2 куће, Прешли из суседног села Брзанци на земљиште породица које се 1879. Године иселиле у Топлицу. Старином су из Призрена, одакле су дошли у Вучитрн а затим у Брзанце. По Р. Павловићу, су пореклом из Црнолева у Неродимљу а најдаљом старином из Црне Горе.Род су са Аксентијевићима и Николићима.
Радосављевићи, Покрвеник, Рашка, Зову се још и „Ђукићи“. Исти род су Радосављевићи или Ђукићи, Радовановићи, Ристовићи, Милошевићи или Мијатовићи. Свих заједно 15 кућа  Доселили се око Прве сеобе 1690. године од Новог Пазара. Род су са Радосављевићима у Биљановцу (Рашка).

Рађевчићи, Коњух, Липљан, 4 куће, Досељени из Црне Горе због крвне освете средином 18. века.

Рајкови, Пасјане, Гњилане, 1 кућа, Пресељени из Липовице пре 100 година

Ракић, Лепосавић, Лепосавић, 1 кућа, Досељени 1953. године из Грабовца (Звечан) од Недељковића.

Ракићи, Грабовац, Косовска Митровица, Ракићи, Миловићи и Милентијевићи су иста фамилија, Свих заједно има 5 кућа. Досељени из Рудара (Косовска Митровица)

Ристићи, Сврачково, Пожега

Ристовићи, Висибабе, Пожега, 14 кућа, Дошли из Осата (Подриње код Бајине Баште)

Ристовићи, Покрвеник, Рашка, Исти род су Радосављевићи или Ђукићи, Радовановићи, Ристовићи, Милошевићи или Мијатовићи. Свих заједно 15 кућа  Доселили се око Прве сеобе 1690. године од Новог Пазара. Род су са Радосављевићима у Биљановцу (Рашка).

Ромчевићи, Церје, Краљево, 1 кућа, Доселили се из Прћана у студеничком срезу
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 11:46:01 поподне
Савићи, Борчане, Лепосавић, 3 куће, Прешли из Брзанца. Род су са Радосављевићима

Секулићи, Гунцати, Кнић

Селкићи, Доморовце, Косовска Каменица, 4 кућа

Симебојкови, Пасјане, Гњилане,5 кућа, Пресељени из Липовице пре 100 година

Симићевићи, Висибабе, Пожега, 32 куће, Предак им је дошао из Сврачкова (Пожега) а тамо из Високе (Ариље)

Симићи, Доморовце, Косовска Каменица, 2 куће

Симићи, Томанце, Косовска Каменица, 2 куће

Симићи, Главник, Подујево, 1 кућа, Дошли из Блаца 1920. године.

Симићи-Матићи, Блаце, Блаце, 14 кућа, Досељени из Криве Реке (Брус) са Копаоника између 1987 и 1900. године

Симовић, Муо, Котор, Досељени из Шкаљара(Котор)

Симовићи, Добрач, Страгари, Имају надимак „Караши“. Досељени из Сјенице крајем 18. века.

Симоновићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Симоновићи, Томанце, Косовска Каменица, 1 кућа

Синђелићи, Главник, Подујево, 2 куће, Дошли из Коњуше (Прокупље) 1925. године

Спасићи, Доморовце, Косовска Каменица, 2 куће, Називају се „Ђоринци“. ИСта фамилија су Спасићи, Томићи, Јовановићи и Спасићи. Свих заједно 4 кућа. Досељени из Пољанице око 1780. године[237]..

Спасићи-Жујићи, Блаце, Блаце, 18 кућа, Зову их „Мачковани“ и „Челиковићи“. Досељени из Криве Реке - засеок Мачковац
(Брус) са Копаоника између 1987 и 1900. године

Станићи, Биоска, Ужице, 19 кућа

Станишићи, Властељице, Лучани, 13 кућа, Стариници

Станковићи, Доморовце, Косовска Каменица, 10 кућа

Старинци, Радево, Липљан, 2 куће, Старинци у селу.

Стевановићи, Копорићи, Лепосавић, 1 кућа, Доселили се из Брзанца (Лепосавић)

Стевановићи, Бранговић, Ваљево, 5 кућа, Један су род Јездићи, Миливојевићи, Стевановићи, Топаловићи и Петровићи.

Стевићи, Доње Дреновце, Косовска Каменица, 1 кућа

Стевићи, Горња Србица, Призрен, 1 кућа, Преци су им дошли из Мурина (Плав) у Црној Гори око 1850. године у Саврово (Сува Река) а одатле се преселили у Горњу Србицу.

Стевићи, Мошнице, Лепосавић, 1 кућа, Досељени из Сливовице (Вучитрн). Призетио се и своју славу заменио жениним (Свети Јован).

Стефановићи, Зојић, Призрен, 3 куће, Преци су им дошли из Морине (Кукеш) у Албанији пре 120 година.

Стефановићи, Брзанце, Лепосавић, 6 кућа, Доселили су се из Ибарског Колашина. Десет кућа је исељено после Другог светског рата у Крагујевац и Смедерево.

Стијепићи, Здравчићи, Пожега, Дошли из Дробњака

Стојановићи, Доморовце, Косовска Каменица, 3 куће

Стојановићи, Мало Ропотово, Косовска Каменица, 1 кућа

Стојановићи, Доње Дреновце, Косовска Каменица, 6 кућа

Стојановићи, Горња Србица, Призрен, 1 кућа, Огранак Димића. Преци су им дошли из Мурина (Плав) у Црној Гори око 1850. године у Саврово (Сува Река) а одатле се преселили у Горњу Србицу.

Стојковићи, Черкез Садовина, Витина, 1 кућа, Дoселили се из Мртвице (Пољаница)

Стојковићи, Доморовце, Косовска Каменица, 4 куће

Стојковићи, Доње Дреновце, Косовска Каменица, 1 кућа

Судимци, Вучитрн, Вучитрн, 3 куће, Досељени из Судимља (Вучитрн).
Наслов: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 11:47:58 поподне
Танасковићи, Вучитрн, Вучитрн, 1 кућа, Теофил Танасковић се доселио из Сливовице(Вучитрн) од Танасковића.

Тасићи, Доморовце, Косовска Каменица, 2 куће

Терзићи, Властељице, Лучани, 3 куће, Стариници

Терзићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Терзићи, Корлаће, Рашка, Терзићи и Ђурковићи су исти род. Свих заједно има 8 кућа. Старији досељеници који не знају порекло.

Томићи, Љутова, Куршумлија, 1 кућа, Призећен из Кутловца(Блаце)

Томићи, Здравчићи, Пожега, 10 кућа, Дошли из Какмужа (Пљевља) у Колашину

Томићи, Томанце, Косовска Каменица, 1 кућа

Томићи, Горњи Сибовац, Подујево,2 куће, Дошли из Криве Реке (Брус) на Копаонику после рата 1914-18. године. Род су са Весићима из истог села

Томићи, Горња Лапаштица, Подујево, 1 кућа, Називају се и „Кнежевићи“. Дошли из Белољина (Прокупље) после Првог светског рата.

Топаловићи, Бранговић, Ваљево, 3 куће, Један су род Јездићи, Миливојевићи, Стевановићи, Топаловићи и Петровићи.

Трајковићи, Доморовце, Косовска Каменица, 1 кућа

Трлакови,Могила,Витина, 19 кућа, старинци

Трпковци, Коретиште, Гњилане, 11 кућа, Досељени пре 180 година али не знају одакле

Ћатинци или Врањци, Мозгово, Гњилане, 1 кућа, Досељени у Горње Кусце (Гњилане) из Врања а пре 100 година пресељени у Мозгово

Филиповићи, Ђаковица, Ђаковица, 1 кућа, Зову их „Пуће“.Занатлије лончари. Не знају порекло.

Цацини, Клокот, Витина, 1 кућа, Досељени пре 90 година из Липовице бежећи од Арбанаса

Цветковићи, Томанце, Косовска Каменица, 1 кућа, Називају се „Јалинци“. Иста фамилија су Андрејићи. Костићи и Цветковићи. Досељени из Липовице пре 200 година [253].

Цуце, Шкаљаре, Котор, Досељени из Цуца (Катунска нахија)

Чобановић, Мрчевац, Тиват, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Чолићи, Исток, Исток, 1 кућа, Дошли 1962. године из села Жач (Исток). Не знају порекло.

Шибалићи, Брезна, Краљево, 1 кућа, Од Шибалића из Предола.

Шибалићи, Врба, Краљево, Иселили се у Крушевац

Шибалићи, Предоле, Краљево, 7 кућа, Доселили се после 1850. године из Црне Горе. Из Шипова на Рогозни избегли су за време ратова 1876-1878. Године у Јошаничку Бању три брата - Стапан (са три сина), Симо и Томо. Степанови потомци и даље живе у селу а Симови и Томови се иселили у Брезну.

Шибалићи, Врба, Краљево, 1 кућа, Од Шибалића из Брезни. Одселили се у Гружу и у Крушевац.

Шиљићи, Стањево, Александровац, 2 куће, Досељени од Ибра. Један од предака, Живадин, је убио агу Вишњића и пребегао у Шиљоману (Блаце). Иста су фамилија Медари, Живадиновићи и Шиљићи.

Шљакићи, Свињаре, Косовска Митровица,3 куће,Досељени из Житковца (Звечан) средином 19. века.

Шоше, Заглавак,Неготин,Пореклом Руси
Наслов: ХЕРЦЕГОВАЧКИ РОДОВИ КОЈИ СЛАВЕ СВ. ВРАЧЕ
Порука од: Equinox Април 14, 2017, 11:52:44 поподне
Бакмази, Кијев До (Равно), Требиње, 1 кућа, Дошли са Пожарног пре 100 година

Вујиновићи, Кијев До (Равно), Требиње, 7 кућа, Доселили се пре 120 година из Драпића (Љубиње)

Мирковићи, Пребиловци, Чапљина, 1 кућа, Доселили се на размеђи 18 и 19. века из Стоца. Један Мирковић је дошао на мираз у Драгићевиће. Крајем 19. века се једна кућа Мирковића враћа у Столац, један иде у Чапљину а један остаје у Пребиловцима.

Мисите, Кијев До (Равно), Требиње, 4 кућа, Староседеоци не знају порекло. Има их у Завали.

Мисите, Завала(Равно), Требиње, 2 куће, Дошли из Кијевог Дола 1838. године

Ћебеџије, Кијев До (Равно), Требиње, 4 кућа, Доселили се из Драпића (Љубиње)
Наслов: РОДОВИ ИЗ БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ КОЈИ СЛАВЕ СВ. ВРАЧЕ
Порука од: Equinox Април 15, 2017, 12:03:20 пре подне
Скендерије, Сарајево, Лакташи Бања Лука Тузла ГрадишкаДосељени су од Скадарског санџака. Алтернативно, пореклом су из Херцеговина, негде од Требиња.

Вуковићи, Бастаси, Босанско Грахово, Досељени са Цетине из Далмације

Вуковићи, Нуглашица, Босанско Грахово, Досељени из Читлука код Сиња у Далмацији

Петровићи, Црни Луг, Босанско Грахово, Досељени из Отишића код Врлике у Далмацији

Тинтори, Веровица, Босанска Дубица; Врело, Цазин; Гашинци, Градишка; Бијаковац, Градишка; Глиница,Босанска Крупа; Љубија, Приједор
 
Тинтори, Блажуј, Сарајево
 
Тинтори, Бастаси, Дрвар, Дошли из Радљевца (Книн) у 18. веку

Прерадовићи, Буснова, Прњавор
 
Прерадовићи, Ферићи, Прњавор
 
Прерадовићи, Јелићи, Прњавор
 
Владушићи, Босанско Грахово, Босанско Грахово
 
Клисаре, Сијерак, Соколац
 
Станишићи, Сијерак, Соколац
 
Бојанићи, Тешањ, Тешањ
 
Секулићи, Костреш, Дервента
 
Ковачевићи, Високо, Високо
 
Клисара, Морко, Пале
 
Богдановићи, Морко,Пале
 
Јевђенићи, Млинска Ријека, Челинац, 4 куће
Наслов: Одг: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ КОЈИ СЛАВЕ СВ. ВРАЧЕ
Порука од: Милош Април 15, 2017, 12:04:45 пре подне
Аврамовићи, Лорет, Пожега, 2 куће, Дошли су из Висибабе (Пожега)

Аксентијевићи, Борчанe, Лепосавић,4 куће, Староседеоци су и род а Радосављевићима и Николићима

Аксентијевићи, Сочаница, Лепосавић, 1 кућа, Досељени из Борчана.

Аксентијевићи, Цецилије, Вучитрн, 2 куће, Дошли негде са Копаоника после 1918. године.

Алексићи, ДоморовцеКосовска Каменица, 3 куће, Називају се „Панчинци“. Има их шест кућа. Из Пољанице исељени још са
првим родовима, али у Доморовце досељени после Ђоринаца, јер су се задрзали у Карачеву.

Алексићи, БрзанцеЛепосавић,2 куће, Доселили су се из Ибарског Колашина. Род су са Јанковићима, Јанићијевићима и Милутиновићима.

Андрејевићи, Горња Србица, Призрен, 5 кућа, Преци су им дошли из Мурина (Плав) у Црној Гори око 1850. године у Саврово (Сува Река) а одатле се преселили у Горњу Србицу.

Андрејићи, Томанце, Косовска Каменица, 4 кућа, Називају се „Јалинци“. Иста фамилија су Андрејићи. Костићи и Цветковићи. Досељени из Липовице пре 200 година

Анисијевићи, БороваЛепосавић, 1 кућа, Досељени из Врачева од Анисијевића а тамо су дошли из Руднице

Анисијевићи, Врачево, Лепосавић, 2 куће, Досељени из Босне у Рудницу а одатле у Врачево. Иселили се у Лешак и Краљево.

Антанасијевићи,Доморовце, Косовска Каменица, 2 куће.

Антићи, Доморовце, Косовска Каменица, 3 куће

Арсићи, Рудник, Србица, 4 куће, Мисле да су ту одвајкада.

Банац, Берково, Клина, 13 кућа, Доселили се око 1600. године из Бања Луке у село Бање код Рудника (Србица) У Бањи се презивали Прошовић. Одатле дошли у Берково.

Бановићи, Добрава, Лепосавић, 1 кућа, Досељени из Бановића. Призетио се у кућу Бојовића.

Бековићи, Драгољевац, Исток, 5 кућа, Досељени из Црне Горе око 1830. године у оближње село Љубожду. Касније прешли у Црнце(Исток) одакле су се доселили у Драгољевац 1900. Године.

Бековићи, Исток, Исток, 2 куће, Дошли из Драгољевца 1918. Старином из Црне Горе одакле су 1830. године у оближње село Љубожду. Касније прешли у Црнце(Исток) одакле су се доселили у Драгољевац 1900. године

Бековићи, Томанце, Исток, 4 кућа,Дошли у Црнца из Колашина (Црна Гора) 1875. године а 1880. године прешли у Ковраге након чега су се 12 година касније преселили у Томанце где су живели на имањима ага. Рођаци им живе у Драгољевцу, Истоку, Љубожду и имају 20 кућа још у Мађеру (Косовска Митровица)

Богдановићи, Куршумлија, Куршумлија, 2 куће, Занатлије. Доселили се из Прокупља.

Богићевићи, Губеревци, Лучани, 7 кућа, Досељени из Новог Пазара око 1840 године

Богићевићи, Дружетићи, Горњи Милановац, Дошли су из Високе (Ариље)

Божиновић, Мрчевац, Тиват, Црна Гора, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Бошковићи, Стапари, Ужице, Бошковићи и Нешковићи заједно 6 кућа. Од рода Ковачевића из Шљивовице (Чајетина)

Брајак, Кавач, Котор, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Брајачи, Богдашићи, Котор,Досељени из Црне Горе пре 200 година

Бргуљан, Шкаљаре, Котор, Досељени из Црне Горе

Бркани, Богдашићи, Котор, Досељени из Црне Горе пре 200 година

Бурлићи, Лелићи, Ужице, 5 кућа, Дошли из Чајетине

Бучкићи, Бијело Поље, Бијело Поље

Васовићи, Отроци, Врњачка Бања, 1 кућа, Називају се Јеленићи (Васовићи). Досељени почетком 18. века из Лешка у Ибру а старином су са Косова.

Васовићи, Подунавци, Врњачка Бања, 1 кућа, Називају се Јеленићи (Васовићи). Досељени почетком 18. века из Лешка у Ибру а старином су са Косова. Од истих у Отроцима.

Величићи, Каона, Лучани, 8 кућа, Постали од Кнежевића из Властељица

Вељовићи, Опланићи, Кнић, Прадед Вељо дошао из Сјенице у време Карађорђа

Веселиновићи, Пилица, Бајина Башта, Називају се „Плошчари“ јер су сви изреда увек вртели чутуре. Досељени су из Кремана (Ужице) пре 150 година. Род су са Деспотовићима. Свих заједно има 12 кућа.

Весићи, Горњи Сибовац, Подујево, 2 куће , Дошли из Криве Реке (Брус) на Копаонику после рата 1914-18. године. Род су са Томићима из истог села.

Владошићи, Пожерање, Витина, 1 кућа, Косово, Дошли из Зрмање 1922. године

Волићи, Брзанце, Лепосавић , Лекановићи, Јањићи, Волићи и Кузићи су један род и свих заједно има 14 кућа. Староседеоци. Пореклом су Власи или Цинцари и у селу су старинци.

Вукашиновић, Муо, Котор, Досељени из Цуца (Катунска нахија)

Вуковићи, Доња Краварица, Лучани, 6 кућа, Доселили се пре 300-400 година из Сјенице. Од њих су Красићи.

Вукосављевићи, Куршумлија , Куршумлија, 3 куће

Вулићи, Пачарађа, Куршумлија1 кућа , Србија, Називају се још и „Тимотијевићи“ Досељени из Беласице од Вулића после рата 1877-78. године

Вучићевићи, Врба, Краљево, 1 кућа, Називају се Сеизовићи (Вучићевићи). Од истих у Вранешима.

Вучићевићи, Вранеши, Врњачка Бања,11 кућа, Називају се Сеизовићи (Вучићевићи). Досељени од „Пазара“ прво у Баљевац на Ибру а затим овамо.

Вучићевићи, Подунавци, Врњачка Бања,1 кућа, Називају се Сеизовићи (Вучићевићи). Од истих у Вранешима.

Вучковићи, Ображд, Подујево, 2 куће, Дошли из Мале Врбнице (Крушевац) 1922. године

Mиcлим дa je у питaњу Бaњaц. Имaли cмo гa у тecтиpaнe ca Jугa Cpбиje и КиM, aли у peзepви, збoг унaпpeд пoзнaтe xг. Пocлe oвoг caзнaњa o пopeклу Бaњaцa из Бepкoвa, пpeдлoжиo биx дa Бaњaц из peзepвe уђe у пpви тим. Штa кaжe Бpoj 1 нa тo?
Наслов: НЕКИ РОДОВИ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ И ЛИКЕ КОЈИ СЛАВЕ СВ. ВРАЧЕ
Порука од: Equinox Април 15, 2017, 12:12:48 пре подне
Бисерко, Книнско Поље, Книн, 6 кућа, Приповеда се да су дошли на позив Турака 1522. године из Босне кад и Рашковићи

Бјелан, Орлић, Бискупија, 1 кућа
 
Дешићи, Плоча, Ловинац
 
Дуброја, Смоковић, Земуник
 
Ђукићи, Плоча, Ловинац
 
Ерор, Бунић, Бунић, Кореница

Ерор, Клокоч, Кордун

Латас, Плашки, Плашки
 
Пинтар, Плавно, Книн, 10 кућа
 
Поповић, Смоковић, Земуник
 
Поповић, Богетић, Дрниш
 
Почуча, Дивосело, Госпић
 
Прибојен, Зјеринац, Бискупија, 1 кућа, Дошли са Косова у 16. веку.

Руњаић, Отон, Ервеник, 5 кућа
 
Судар, Отон, Ервеник, 5 кућа
 
Тинтор, Смоковић, Земуник
 
Тинтори, Батињани, Дарувар,
Дошли из Жировца (Двор) у Банији

Тинтори, Радљевац, Книн, 2 куће, Доселили се из Босне у 16. веку

Царићи, Дубровник, Дубровник
 
Царићи, Хвар, Хвар
 
Царићи, Жировац, Двор
 
Штрбац, Плавно, Книн, 1 кућa, Дошли из Прекаја (Дрвар) у Босни

Штулићи, Плоча, Ловинац
Наслов: Одг: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ КОЈИ СЛАВЕ СВ. ВРАЧЕ
Порука од: Equinox Април 15, 2017, 12:14:49 пре подне
Mиcлим дa je у питaњу Бaњaц. Имaли cмo гa у тecтиpaнe ca Jугa Cpбиje и КиM, aли у peзepви, збoг унaпpeд пoзнaтe xг. Пocлe oвoг caзнaњa o пopeклу Бaњaцa из Бepкoвa, пpeдлoжиo биx дa Бaњaц из peзepвe уђe у пpви тим. Штa кaжe Бpoj 1 нa тo?

Јесте, у прави си. Моје извињење, штампарска грешка!
Наслов: Одг: ОСТАЛИ НЕКЛАСИФИКОВАНИ РОДОВИ наставак
Порука од: Милош Април 15, 2017, 12:16:42 пре подне

Милентијевићи, Грабовац, Звечан, Називају се „Брђани“. Четврта струја која је населила Грабовац. Ракићи, Миловићи и Милентијевићи су иста фамилија, Свих заједно има 5 кућа. Досељени из Рудара (Косовска Митровица).

Maлa иcпpaвкa, пoштo ce paди o мoм зaвичajу. Tу je Пaвлoвић нaпpaвиo пap гpeшaкa. Mилoвићи cу Кaтићи и cлaвe Лучиндaн, a ocим Mилeнтиjeвићa и Paкићa, Бpђaни cу joш и Нeдeљкoвићи. Cви cу "jeднo oгњиштe" и cлaвe Cв. Вpaчe.
Наслов: Одг: НЕКИ РОДОВИ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ И ЛИКЕ КОЈИ СЛАВЕ СВ. ВРАЧЕ
Порука од: Зрно Април 15, 2017, 02:39:32 пре подне
Бисерко, Книнско Поље, Книн, 6 кућа, Приповеда се да су дошли на позив Турака 1522. године из Босне кад и Рашковићи

Бјелан, Орлић, Бискупија, 1 кућа
 
Дешићи, Плоча, Ловинац
 
Дуброја, Смоковић, Земуник
 
Ђукићи, Плоча, Ловинац
 
Ерор, Бунић, Бунић, Кореница

Ерор, Клокоч, Кордун

Латас, Плашки, Плашки
 
Пинтар, Плавно, Книн, 10 кућа
 
Поповић, Смоковић, Земуник
 
Поповић, Богетић, Дрниш
 
Почуча, Дивосело, Госпић
 
Прибојен, Зјеринац, Бискупија, 1 кућа, Дошли са Косова у 16. веку.

Руњаић, Отон, Ервеник, 5 кућа
 
Судар, Отон, Ервеник, 5 кућа
 
Тинтор, Смоковић, Земуник
 
Тинтори, Батињани, Дарувар,
Дошли из Жировца (Двор) у Банији

Тинтори, Радљевац, Книн, 2 куће, Доселили се из Босне у 16. веку

Царићи, Дубровник, Дубровник
 
Царићи, Хвар, Хвар
 
Царићи, Жировац, Двор
 
Штрбац, Плавно, Книн, 1 кућa, Дошли из Прекаја (Дрвар) у Босни

Штулићи, Плоча, Ловинац

Ћакићи из Кричака код Дрниша - најбројније племе у селу. Плус Јањићи одмах до њих, који су вероватно преузели славу од Ћакића.
Наслов: Одг: НЕКИ РОДОВИ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ И ЛИКЕ КОЈИ СЛАВЕ СВ. ВРАЧЕ
Порука од: Equinox Април 15, 2017, 10:57:56 пре подне
Ћакићи из Кричака код Дрниша - најбројније племе у селу. Плус Јањићи одмах до њих, који су вероватно преузели славу од Ћакића.

Хвала пуно, драги Зрно! Ово је наравно, непотпун попис родова до кога сам дошао у свом вишегодишњем истраживању постојеће грађе и свака допуна је од великог значаја.

Оно што јесам приметио у просторној дистрибуцији ове славе јесте велико учешће њених носиоца у Далмацији и Лици што мислим да недвосмислено говори о преношењу те традиције током миграција са југа ка западу. Заиста би било интересатно погледати генетску структури родова који су носиоци ове славе јер претпостављам да припрадају старим српским родовима. Досадашњи подаци из ДНК пројекта говоре у прилог томе, да су готово сви носиоци, осим Тинтора, И2а ДС.

Наслов: Одг: НЕКИ РОДОВИ ИЗ ДАЛМАЦИЈЕ И ЛИКЕ КОЈИ СЛАВЕ СВ. ВРАЧЕ
Порука од: Небојша Април 15, 2017, 11:34:24 пре подне
Оно што јесам приметио у просторној дистрибуцији ове славе јесте велико учешће њених носиоца у Далмацији и Лици што мислим да недвосмислено говори о преношењу те традиције током миграција са југа ка западу. Заиста би било интересатно погледати генетску структури родова који су носиоци ове славе јер претпостављам да припрадају старим српским родовима. Досадашњи подаци из ДНК пројекта говоре у прилог томе, да су готово сви носиоци, осим Тинтора, И2а ДС.

Још један српски род из Лике са овом славом припада истој хаплогрупи као и Тинтор (необјављени резултати). У питању су такође досељеници из Северне Далмације.

Ову групу родова Карановић је уврстио у "досељенике с југа":

"Тинтора 16 к.ућа у 6 насеља, Почуча 7 к. у 3 н .; Бјелана 7 к. у 3 н., Латаса 1 к., Владушића 1 к. и Прерада 1 к. славе Враче (Козма и Дамјан). Од ове су групе родова познати национални радник и публициста у Далмацији Саво Бјелановић, Омерпаша Латас, а по свој прилици и генерал-песник Петар Прерадовић."
Наслов: Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: Equinox Мај 03, 2017, 08:41:21 пре подне
Претпоставио сам да ће се са повећањем броја испитаних и променити статистички подаци о дистрибуцији родова који славе Св. Враче.

За сада у пројекту имамо 14 родова који славе Св. Враче. Тренутна дистрибуција по групама је следећa:

I2 DN:         43%
I2 DS:         36%
I2 M223:      14%
J2bM205:       7%

Интересатно је да је тренутна географска заступљеност ове славе искључиво по „динарским“ крајевима.

Мислим да оваква дистрибуција већ сада показује да је ова крсна слава релативно слаб индикатор за утврђивање раних веза између родова који су њени носиоци али да би могла да буде добар индикатор за утврђивање и праћење каснијих деоба родова унутар хапологрупа.
Наслов: Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: crni Мај 22, 2017, 09:23:38 поподне
У дискусији на тему Списак тестираних сам као једну од веза између између Пророковића (Залажана) и Ковачана навео заједничку крсну славу – Свете Враче.
Пошто су неки корисници наизменично почели да наводе и друге родове који славе Св. Враче, мисим да је упутно да се дискусија настави у оквиру посебне теме с обзиром да би, као ретка слава која се слави у нашем народу, могла да буде потенцијални показатељ родбинских веза међу носиоцима, тим пре што сам у својим истраживањима уочио један својеврстан образац дистрибуције по крајевима које насељава српски народ.
Према резултатима до сада тестираних у оквиру српског ДНК пројекта, већ се назире један тренд. Сви тестирани родови, осим Тинтора из Крајине, припадају I2 Динарик Север, те би преглед распрострањености и дистрибуције родова који славе Св. Враче, могао потенцијално да укаже на дистрибуцију односно, кретање представника ове халоплогрупе.
Прегледом до сада објављене литературе, јасно се уочавају неке групе носиоца односно, родова који славе ову славу те се према њој може пратити кретање фамилија односно, ужих родова који су се кроз један дужи период одвојили од својих основних родова.
Оно што бих посебно издвојио јесу два необјављена рукопис Радослава Павловића – Ковачани и Свети Врачи, који се чувају у Етнографској збирци САНУ а који се у много чему надопуњују.

Увидом у преписку (такође необјављену) између Павловића и Боривоја Дробњаковића, тадашњег директора Етнографског музеја, очигледно је да је било планирано објављивање ових рукописа. На жалост, то се није догодило. Самим тим, ова два рукописа остају без јасног контекста односно, везе са остатком истраживачког рада Радослава Павловића.
С обзиром да је Павловић највећи део свог рада посветио истраживању рашко-ибарске односно, копаоничке области, као и потомцима саских рудара – Кулиза, усуђујем се претпоставити да је због концентрације родова који спадају у Ковачане, као и родова који славе Св. Враче, управо у овим у областима, испитивао њихову вези са старим српским рударством.
У наставку ћу ископирати странице оба рукописа а затим навести резултате до којих сам дошао о родовима који славе Св. Враче.

Ћакићи из Кричака код Дрниша - најбројније племе у селу. Плус Јањићи одмах до њих, који су вероватно преузели славу од Ћакића.

Хвала пуно, драги Зрно! Ово је наравно, непотпун попис родова до кога сам дошао у свом вишегодишњем истраживању постојеће грађе и свака допуна је од великог значаја.
Оно што јесам приметио у просторној дистрибуцији ове славе јесте велико учешће њених носиоца у Далмацији и Лици што мислим да недвосмислено говори о преношењу те традиције током миграција са југа ка западу. Заиста би било интересатно погледати генетску структури родова који су носиоци ове славе јер претпостављам да припрадају старим српским родовима. Досадашњи подаци из ДНК пројекта говоре у прилог томе, да су готово сви носиоци, осим Тинтора, И2а ДС.

Веома занимљива и широког обухвата постављена теза, поштовани Equinox, надам се да ће Ваши резултати истраживања у успостављању обрасца миграционих токова наших родова кроз динарски појас, који славе Свете Враче, бити и показатељ ка одговору о поријеклу и неких других наших племена и хаплогрупа. Овдје, прије свега, мислим на српски N-P189.2, који нам задаје помало "главобоље" у његову откривању појаве на подручју Пиве прије 1000 година. Једна од већ постављаних теза, по другим темама овог нашег форума, је била и евентуална повезаност са појавом N-P189.2, са овдје поменутим, потомцима саских рудара – Кулиза, што ми је додатно привукло пажњу ка вашој постављеној теми.

Стекао сам утисак да сте имали прилику ишчитавати необјављен Павловићев рукопис у Етнографској збирци САНУ. У истој збирци се налази рукопис проте Саве Накићеновића (†1926), према којем је штампано дјело Книнска Крајина (1999. године, Книн-Београд, 2. издање), гдје је Накићеновић истраживао славе и поријекло народа у 23 села околице Книна. Накићеновићев рукопис је такође обилато користио Јован Ердељановић у својој књизи О пореклу Буњеваца (1930., Београд), као што се обилато користио са још једним необјављеним рукописом који је назвао, цитирајући га 12 пута у О пореклу Буњеваца, рукопис непознатог писца. О садржају рнп Ердељановић нас је обавијестио у О пореклу .. на  81. страни слиједеће : "Непознати писац у свом опису села Велушића, Трибовуна, Житнића и Кричака у околини Дрниша1) саопштава, да је од тамошњих 65 родова (од којих су скоро половина католици а остало су православни) 46 пореклом из Босне (24 само од Гламоча), 1 из Херцеговине и 6 из северне Далмације а 12 су старинци и непознатог порекла".
Јован Ердељановић је такође забиљежио да се оба рукописа, Накићеновићев и рнп налазе у "Етнолошком Семинару београдског Универзитета", што ми даје наду да се рнп и данас налази у Етнографској збирци САНУ, као и слободу упутити Вам молбу, приликом слиједеће посјете Збирке, да потражите тај рукопис. Зрно и ја бићемо вам неизмјерно захвални на евентуалном открићу још једног заборављеног извора за истраживање поријекла народа и породица сјеверне Далмације.

Јањићима из Кричака поред Дрниша, који славе Свете Враче, додао бих и Јањиће из Биочића који такође славе исту славу. У још једном селу поред Дрниша, Мириловић Пољу, има Јањића али славе Св. Јована. Сва три села се налазе у оквиру дрнишке општине у Петровом пољу. Према попису становништва СРХ 1948. године у Кричкама је било 46 Јањића у 7 кућа, а Биочићу 25 у 5 кућа.
Наслов: Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: Зрно Мај 23, 2017, 01:51:20 пре подне


Веома занимљива и широког обухвата постављена теза, поштовани Equinox, надам се да ће Ваши резултати истраживања у успостављању обрасца миграционих токова наших родова кроз динарски појас, који славе Свете Враче, бити и показатељ ка одговору о поријеклу и неких других наших племена и хаплогрупа. Овдје, прије свега, мислим на српски N-P189.2, који нам задаје помало "главобоље" у његову откривању појаве на подручју Пиве прије 1000 година. Једна од већ постављаних теза, по другим темама овог нашег форума, је била и евентуална повезаност са појавом N-P189.2, са овдје поменутим, потомцима саских рудара – Кулиза, што ми је додатно привукло пажњу ка вашој постављеној теми.

Стекао сам утисак да сте имали прилику ишчитавати необјављен Павловићев рукопис у Етнографској збирци САНУ. У истој збирци се налази рукопис проте Саве Накићеновића (†1926), према којем је штампано дјело Книнска Крајина (1999. године, Книн-Београд, 2. издање), гдје је Накићеновић истраживао славе и поријекло народа у 23 села околице Книна. Накићеновићев рукопис је такође обилато користио Јован Ердељановић у својој књизи О пореклу Буњеваца (1930., Београд), као што се обилато користио са још једним необјављеним рукописом који је назвао, цитирајући га 12 пута у О пореклу Буњеваца, рукопис непознатог писца. О садржају рнп Ердељановић нас је обавијестио у О пореклу .. на  81. страни слиједеће : "Непознати писац у свом опису села Велушића, Трибовуна, Житнића и Кричака у околини Дрниша1) саопштава, да је од тамошњих 65 родова (од којих су скоро половина католици а остало су православни) 46 пореклом из Босне (24 само од Гламоча), 1 из Херцеговине и 6 из северне Далмације а 12 су старинци и непознатог порекла".
Јован Ердељановић је такође забиљежио да се оба рукописа, Накићеновићев и рнп налазе у "Етнолошком Семинару београдског Универзитета", што ми даје наду да се рнп и данас налази у Етнографској збирци САНУ, као и слободу упутити Вам молбу, приликом слиједеће посјете Збирке, да потражите тај рукопис. Зрно и ја бићемо вам неизмјерно захвални на евентуалном открићу још једног заборављеног извора за истраживање поријекла народа и породица сјеверне Далмације.

Јањићима из Кричака поред Дрниша, који славе Свете Враче, додао бих и Јањиће из Биочића који такође славе исту славу. У још једном селу поред Дрниша, Мириловић Пољу, има Јањића али славе Св. Јована. Сва три села се налазе у оквиру дрнишке општине у Петровом пољу. Према попису становништва СРХ 1948. године у Кричкама је било 46 Јањића у 7 кућа, а Биочићу 25 у 5 кућа.

Црнчевићу, то за Јањиће је неко погрешно писао. И ја сам на Пореклу погрешно преписао, што мора да се исправи. Јањићи једини у Мирловићу славе Св. Николу, а и из Биочића знам једну породицу - славе Никољдан.
Наслов: Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: crni Мај 23, 2017, 12:44:28 поподне
Црнчевићу, то за Јањиће је неко погрешно писао. И ја сам на Пореклу погрешно преписао, што мора да се исправи. Јањићи једини у Мирловићу славе Св. Николу, а и из Биочића знам једну породицу - славе Никољдан.

Јањићима из Кричака поред Дрниша, који славе Свете Враче, додао бих и Јањиће из Биочића који такође славе исту славу. У још једном селу поред Дрниша, Мириловић Пољу, има Јањића али славе Св. Јована. Сва три села се налазе у оквиру дрнишке општине у Петровом пољу. Према попису становништва СРХ 1948. године у Кричкама је било 46 Јањића у 7 кућа, а Биочићу 25 у 5 кућа.

Исправљам и извињавам се на погрешним наводима славе породица Јањић из Биочића и Мириловић Поља код Дрниша. Извор мојих навода у претходном посту био је са портала Порекло - Српска презимена у Далмацији, сајт benkovac.rs , као и подаци на wikipedia , mea culpa , нијесам погледао ни своје биљешке из прошлогодишње "анкете" на фб групи БИОЧИЋ КНИН гдје су биочићки Јањићи исправили постављени, са википедије, погрешан податак о њиховој слави Св. Врача, у Светог Николу.
Тако можемо закључити да Јањићи из Кричака славе Св. Враче Козму и Дамјана, а Јањићи из Биочића и Мириловић Поља славе Светог Николу.

Интересано би било тестирати Јањиће на хг из ова три села ?, поред мене и Зрна имамо једног Његића тестираног I2a са 23andMe, што би већ могла бити основа за статистику, као и допринос истраживању поријекла народа Петрова поља и Дрнишке крајине.

Додао бих овдје, за Јањиће интересантан историјски детаљ, помен Василија Јањића из Биочића 1806. године : "Prema iskazu Vasilija Janjića iz Biočića koji je, na povratku iz Segeta dao u Kninu, on je 14. rujna 1806. susreo više skupina naoružanih ljudi među kojima se posebno isticao stasiti harambaša Sunarа." Реченица је из чланка Вицка Капитановића Nemiri u srednjoj Dalmaciji (Movimenti insurrezionali in Dalmazia centrale nel 1806-1809) на страни 74. дато у Kačić : zbornik Franjevačke provincije Presvetoga Otkupitelja (0453-0578) 6 (1974); 71-89. Чланак описује побуне у средњој Далмацији 1806-1809 против француске владавине.
Наслов: Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: Voljen od Boga Септембар 18, 2017, 10:56:57 поподне
Претпоставио сам да ће се са повећањем броја испитаних и променити статистички подаци о дистрибуцији родова који славе Св. Враче.

За сада у пројекту имамо 14 родова који славе Св. Враче. Тренутна дистрибуција по групама је следећa:

I2 DN:         43%
I2 DS:         36%
I2 M223:      14%
J2bM205:       7%

Интересатно је да је тренутна географска заступљеност ове славе искључиво по „динарским“ крајевима.

Када би се мапирали припадници хаплогрупа I1, I2a2, I2 DN, i N1 али само они који славе Св. Мрату, Св. Враче и Св. Николу, тако да су посебном бојом означене комбинације хаплогрупе и славе, добио би се просторни распоред ових "парова" из којег би се могао извући неки закључци али би можда и просторни распоред постао индикатор за даље истраживање. Слично овој мапи: https://www.google.com/maps/d/viewer?mid=1wwjoGcOmde_vAMgn37DN9cd0Qrg&ll=43.453201134362615%2C19.536363435302746&z=7
I2a DN највероватније долази са југа Украјине и носе је Славени, Секељи, Мађари и Власи. Ономастички приступ презименима би припомогао да се одреди правац њиховог доспијевања на Балкан и сузи територија са које долазе, што би касније припомогло у одређивању правца доласка хаплогрупе I2 DS јер та локација неби смјела бити далеко од локације гдје хаплогрупа I2 DN започиње свој пут. Свакако, мјесто са којег долазе није исто што и мјесто гдје је настала та хаплогрупа !
Наслов: Одг: Свети Врачи и I2a Динарик Север
Порука од: Драган Обреновић Октобар 17, 2020, 06:16:33 поподне
Обреновићи, Марковица, Лучани, 15 кућа, Пореклом из Босне, Два брата се доселила- Обрен и Обрад. Обрад се настанио у Виреву и од њега су Миленковићи.

Обреновићи, Марковица, Лучани, 15 кућа, Пореклом из Босне, Два брата се доселила- Обрен и Обрад. Обрад се настанио у Виреву и од њега су Миленковићи.

Поштовани, ја сам од тих Обреновића, па бих само да скренем пажњу ду су горе цитирани подаци (највероватније преузети из књиге "Доње Драгачево", од др Јована Ердељановића), у доброј мери нетачни и непотпуни. Заправо од свега што је др Ердељановић навео у својој књизи од стране 123 па на даље а што је везано за род Обреновића из Марковице, тачно је само да су Обрен и Обрад браћа, те да марковички Обреновићи воде порекло од Обрена.

Но, нема се шта замерити Др Ердељановићу, јер је током свог истраживања (које му је било и докторска дисертација) и поред неспорне стручности и огромног труда, услед ограниченог времена и материјалних ресурса, морао да прави одређене методолошке компромисе током истраживања. Рецимо, утврђено је да он је током истраживања био смештен, а и већину информација везаних за Марковицу и околину прикупио код сеоског свештеника у Раздољу (Негришори). Конкретно у сокак Обреновића у Марковици није свраћао нити се од самих чланова мог рода распитивао о пореклу. Јер да јесте, знао би да родоначелник Обреновића из Марковице није "некакав Обрен", већ конкретно Обрен Савић (1730-1816) што без икакве сумње знају сви Обреновићи из Марковице. Штавише, споменик Обрену Савићу је у време када је др Ердељановић вршио истраживања већ деценијама стајао у сокаку Обреновића "у Крушкама", на својеврсној "светој" земљи свих Обреновића која никада није дељена, па је практично невероватно да тај споменик др Ердељановић не би видео да је тамо макар и на кратко свратио.

Но, пошто је ова тема опште природе, не бих превише ширио причу, већ бих само у најкраћим цртао изнео најважније исправке и допуне:

1) Обреновићи из Марковице воде порекло од Обрена Савића (1730-1816), чији споменик као што већ рекох и дан данас стоји у Марковици
2) Обрен није дошао из Босне, већ из села Ковачица код Вучитрна (Косово)
3) Са Обреном су дошли не само брат Обрад, већ и са сестра Марија - Мара
4) Сво троје су се најпре настанили у селу Вирову, али се Обрен одвојио и након краћег боравка селу Лисице скрасио у Марковици, док су Обрад и Мара остали у Вирову
5) Од Обрадовог сина Милинка, настао је у Вирову род Милинковићи а не Миленковића
6) Такође, од сестре Марије - Маре, настао је такође у Вирову род Марића
7) Сва три рода и дан данас знају да су у далеком сродству и сва три рода и даље славе славу својих далеких предака из Ковачице - Врачеве (Козму и Дамјана)

Толико укратко. Порекло моје породице истраживао је пасионирано током 70-их, 80-их и 90-их година прошлог века мој рођак покојни Предраг - Нуце Обреновић. Иза себе је оставио позамашну писану грађу од преко 1000 страна, коју сам пре 15-ак година скенирао да бих је сачувао од оштећења, а и са жељом да покушам да допуним/комплетирам нека поглавља која он није успео да доврши за живота.

Свако добро,
Драган Обреновић