Цуца, Грушча, Коњиц, E-V13
CUCA (p), porodice ovog prezimena su u Ljubomiru (Trebinje) i Baljcima (Bilcća). U Ljubomir je nelii Cuca doselio iz Cme Gore, "za vrijeme okupacije”, oženio sc djevojkom od Sorajića, te je s njima došao u Ljubomir. Slave Gospodindan". U Baljke jc Cuca doselio iz Krivošija "zbog siromaštva''. Cuce se spominju i u Grušči (Konjic).
Кнежевић, Аранђеловдан, Мишар, Шабац, I2-M223>P78
Кнежевићи су изгледа најстарији и свакако најугледнији род у Мишару.
"Мијаило Кнежевић био „буљубаша” за време 1. устанка; учествовао у боју на Мишару. Кад је пропао први устанак 1813, онда Турци запалили Кнежевића кућу у Старом Селу, на Башчинама. На Кнежевића кућишту изоравали су раније жито из амбара, са ондашњег згаришта. Тада Мијаило склонио чељад у Слатину, на пропланак усред шуме — скривено место од Турака, одвојено водом Слатине од пута. Мијаило умро 1827. Имао још два брата чије потомство изумрло, и само од Мијаила род остао. Мијаилов син Матија био посланик за време Александра Карађорђевића, био обреновићевац. Матијин син Аксентија, Аксентијин — Светозар, Светозаров — Сава, отац Живорада Кнежевића. Матија (умро 1852) нашао печат од литре злата (четврт оке) и на њему „слово” „Кнез од Кемурије Петар Маџар Кнежевић”. Нађено у кући. Тај печат се чувао. Матија трговао са Бечом, продавао свиње. Имао побратима у Београду. Тај побратим казао: „Слушај, побратиме, дај ти мени тај печат од злата да га прелијем у дукате у Крагујевцу, да кренемо јачу трговину са Бечом. Ђед Матија дао, и побратим се никада није вратио, ни са печатом ни са дукатима”."