Из "Географске енциклопедије насеља Србије, други део":
"ЦРВЕЊЕ (237 ст.), ратарско–сточарско (23,6% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (380 m) десној долинској страни Трговишког Тимока, између Липовице (527 m) и Сладунице (538 m), 5 km јужно од Књажевца. Површина атара износи 792 hа. Назив је педогеографског порекла – по земљи црвеници од које су житељи израђивали посуђе за личну употребу. Дели се на девет група сродничких кућа – фамилија (Чалаковци, Загорци, Вељинци, Ашчијци, Попчинци, Милаћинци, Падинци, Манојловци и Стоиљковци). Помиње се 1455. год. под именом Црвене. Од Турака је ослобођено 1833. (1839. – 37 кућа и 263 ст.), а страдало је у српско–турском рату 1876, када је цело село спаљено (остале само 3—4 куће). Током 1900. год. имало је 756, а 1932. броји 810 житеља. Ст. је српско (слави Св. Врачеве и Св. Николу; заветине Св. Харалампије, Св. Јеремија и Св. архангел Гаврило), староседелачко. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,8 (1961) до 4,3 (1991). Има МЗ, земљорадничку задругу (1927) и др. Од давнина је познато по зидарима печалбарима."