Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Мировић, Аранђеловдан, Лијешње, Ровца

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана Богићеваца. Најближи му је Радовић, разликују се на само 1 од 23 маркера, затим следе Поповић (3/23), Ћировић (4/23) и Глишић (5/23). Мировићи потичу од Перишића са Лијешња у Ровцима, за које се говорило да нису од кнеза Богдана Љешњанина, већ неког другог порекла.

[Бакс]

Мировић, Аранђеловдан, Лијешње, Ровца

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана Богићеваца. Најближи му је Радовић, разликују се на само 1 од 23 маркера, затим следе Поповић (3/23), Ћировић (4/23) и Глишић (5/23). Мировићи потичу од Перишића са Лијешња у Ровцима, за које се говорило да нису од кнеза Богдана Љешњанина, већ неког другог порекла.

Је ли садашњи покрајински премијер Војводине од ових?

[rugovac]

Ђукић, Усековање главе Светог Јована Крститеља, Равни, Доња Морача

Припада хаплогрупи Q1b-L275>L245. Најближе поклапање има са Спасојевићем (1/17) и Петровићем (3/23), а нешто слабије са Антонијевићем (5/23) и Форетићем (5/19). Ови Ђукићи су по предању из Брскута, од племена Братоножића.

Ovo je prvi Bratonožić koji pripada glavnom bratonoškom rodu Balevićima da je testiran da ja znam.

[Милош]

Ovo je prvi Bratonožić koji pripada glavnom bratonoškom rodu Balevićima da je testiran da ja znam.

Имa jeдaн нa зaтвopeнoм дeлу фopумa ca блиcким xaплoтипoм. Paзликуjу ce нa 3 мapкepa нa 23. Aли дeфинитивнo пpипaдajу иcтoм poду, иaкo cу им cлaвe paзличитe. Paди ce вepoвaтнo o cтapиницимa у Бpaтoнoжићимa.

[vojinenad]

Мировић, Аранђеловдан, Лијешње, Ровца

Припада хаплогрупи R1b-U152, роду Морачана Богићеваца. Најближи му је Радовић, разликују се на само 1 од 23 маркера, затим следе Поповић (3/23), Ћировић (4/23) и Глишић (5/23). Мировићи потичу од Перишића са Лијешња у Ровцима, за које се говорило да нису од кнеза Богдана Љешњанина, већ неког другог порекла.

Постоји то предање које се доста ређе чује од оног које је опште прихваћено да припада потомству кнеза Богдана, а то је оно које каже да су Перишићи и од њих настали Мировићи заправо пореклом однекуд из Црмнице. Овај R1b то можда и потврђује, али никада и нигде се није ни у једној верзији предања помињало то да имају било какве везе са Богићевцима. Верујем да када би се урадио тест на већем броју маркера да би се тада показало да су ипак посебна грана R1b у односу на Богићевце. А можда су се и чобани негде мало ''заиграли''  , ко би га сад знао?

[Jelic]

Постоји то предање које се доста ређе чује од оног које је опште прихваћено да припада потомству кнеза Богдана, а то је оно које каже да су Перишићи и од њих настали Мировићи заправо пореклом однекуд из Црмнице. Овај R1b то можда и потврђује, али никада и нигде се није ни у једној верзији предања помињало то да имају било какве везе са Богићевцима. Верујем да када би се урадио тест на већем броју маркера да би се тада показало да су ипак посебна грана R1b у односу на Богићевце. А можда су се и чобани негде мало ''заиграли''  , ко би га сад знао?

Не верујем да би се на већем броју маркера ишта променило, јер имај класичан "богићевски" хаплотип.

Ваљало би имати резултат неког Перишића из Лијешња.

[vojinenad]

Постоји то предање које се доста ређе чује од оног које је опште прихваћено да припада потомству кнеза Богдана, а то је оно које каже да су Перишићи и од њих настали Мировићи заправо пореклом однекуд из Црмнице. Овај R1b то можда и потврђује, али никада и нигде се није ни у једној верзији предања помињало то да имају било какве везе са Богићевцима. Верујем да када би се урадио тест на већем броју маркера да би се тада показало да су ипак посебна грана R1b у односу на Богићевце. А можда су се и чобани негде мало ''заиграли''  , ко би га сад знао?

Чињеница да је увек постојало то мање прихваћено предање о различитом пореклу Перишића, као и то да се њихов родослов, који иначе није нешто дугачак, не може повезати са главним стаблом Љешанских братстава која воде порекло од кнеза Богдана, давало је простора да неки помињу и то да су Перишићи пореклом од Мацура. У области Роваца и Мораче свако мање братство које не припада Никшићима, Љешњанима, Богићевцима, Селаковићима и др. и уз то још ако немају неко нарочито добро сачувано предање, околина одмах сврстава у Мацуре. Видесмо у многим примерима да то и није баш тако.
Пре много година случајно сам упознао једног Перишића из Никшића који је тада живео и радио у Бару. Човек је скроз риђ и са риђим пегама по лицу, сушта супротност од свих Љешњана које сам до сада имао прилике да упознам, и који могу слободно рећи имају неке своје посебне карактеристике у изгледу. Иако знамо да генотип нема баш много везе са фенотипом, у овом случају је та разлика ипак видљива и јако упада у очи.

[vidoje 013]

Ђукић, Усековање главе Светог Јована Крститеља, Равни, Доња Морача

Припада хаплогрупи Q1b-L275>L245. Најближе поклапање има са Спасојевићем (1/17) и Петровићем (3/23), а нешто слабије са Антонијевићем (5/23) и Форетићем (5/19). Ови Ђукићи су по предању из Брскута, од племена Братоножића.

 Од Ђукића из Брскута је  хумориста и писац Радивоје Лола Ђукић, син  књижевника проф. Трифуна Ђукића.

 

[vojinenad]

Главичанин, Осреци, Доња Морача, Колашин, ЦГ

Припада хаплогрупи I2-PH908. По хаплотипу и по слави би могао бити близак Милошевићу из Чучга код Уба, са којим се разликује на једном маркеру од упоредивих 17. На упоредивих 17. маркера се у једном маркеру разликује и са Ковачевићем из Грахова код Никшића.

За Главичанине се каже да су стариначки род у Доњој Морачи, а по некима су пореклом од старих Мацура, међутим судећи по овом резултату очито нису пореклом од Мацура.

Ево шта о њима каже у својој књизи ''Осреци и Осречани'' аутор Ананије Симоновић.
''Главичани:
Главичани су најстарији становници Осредака. Не зна се да ли су Илири, Кричи, Мацуре или Словени. Њих су у Осрецима затекли Милутин Павићев и његова снаха Бјела, који су доселили у осретке из Братоножића.
Главичани су живјели у горњем дијелу села: на Закриљу, Криочу, Подима, Вратлу. Најнижа њихова кућа била је у Карошевинама, гдје је сада појата Бранислава Главичанина. Доњи дио села служио им је за испашу стоке. У прољеће су издизали на Пушине.
До скоро је постојала пјесма:
"Зло ти село у Карошевине,
А планина гора у Пушине."
У љето су издизали у Котла, гдје су имали десетину колиба и тада су били доста бројни и богати. Постоји легенда да су били толико осилили да су једном, у Котлима, неким калуђерима, који су тражили прилог за цркву, на коњима окренули главу к'репу, тако их увезали и потјерали уз планину. По легенди, тада су их калуђери проклели да се не размножавају више од двије куће. Главичани не знају много о својим прецима и генези свога братства. Најдаље знају за Милована, од којега има осам пасова (кољена). Пет пасова од Милована имали су само по једну кућу са мушким потомцима. Тек од Ђура и Радоша, Милевих синова, су се бројно повећали, тако да у седмом и осмом пасу имају по 11 мушких глава.''

[Nebo]

Још једна потврда да је у области Мораче (и околине - средишњег дела данашње ЦГ, у шта спадају Ровца, а вероватно и Комарница, северни део Пипера и источни део Бјелопавлића) било словенског становништва пре "турског доба". Лужани?

[Nebo]

Ђукић, Усековање главе Светог Јована Крститеља, Равни, Доња Морача
Припада хаплогрупи Q1b-L275>L245.

Ово је већ озбиљна ствар 
Можда би се могло закључити, на основу овог и још неких (нејавних) резултата да је ово хаплогрупа племеника Братоножића.
Још само да разјаснимо како је ова хаплогрупа доспела у сред најнедоступнијег дела Брда.

[Милош]

Ово је већ озбиљна ствар 
Можда би се могло закључити, на основу овог и још неких (нејавних) резултата да је ово хаплогрупа племеника Братоножића.
Још само да разјаснимо како је ова хаплогрупа доспела у сред најнедоступнијег дела Брда.

Oвo ce мoжe cмaтpaти "opигинaлнoм" xг Бpaтoнoжићa. Пoштo ce oвa xг  Q1b-L275>L245 вeзуje зa Jeвpeje (нa тaбeли FTDNA пpиличнo блиcки Бpaтoнoжићимa) мoждa ce изa њe кpиjу у нapoду пoзнaтe Jaудиje (Жуђeли).

[Nebo]

Може бити.
С друге стране, постоје и неке друге могућности, односно имам ја неке идеје по питању присуства ове ХГ у Брдима.
Али, поставићу то на теми о Братоножићима.

[Jelic]

Поповић, Петковдан, Даниловград, Бјелопавлићи

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. По карактеристичној комбаницији 14 - 16 на 385a/б и слави Петковдан би можда могао бити близак Стојшину из Српске Црње у Банату и Арсеновићу из околине Панчева, мада на другим упоредивим маркерима имају разлика. Најближи по вредностима маркера му је Стојчић из Славника код Бојника (3. разлике на 23. упоредивих маркера), међутим због разлике у слави као и у географској удаљености између Даниловграда и Бојника тешко је направити везу. Из Долова код Даниловграда је тестирани Ковачевић I2-CTS10228 са славом Јовањдан који не делује претерано блиско Поповићу, мада нека веза у даљој прошлости није искључена.

Једини Поповићи у Бјелопавлићима који славе Петковдан су из места Рошци код Даниловграда и сматра се да су лужанског порекла.

Пренећу овде део текста где се говори о њиховом даљем пореклу:

Старинци (Лужани):

„Раичевићи“ (село Рошца – Вражегрмци): Раичевићи, Поповићи и Станковићи; од претка Раича, вероватно од Шумановића (17. век), у Рошца доселили из Бара Шумановића

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.msg33160#msg33160

[vojinenad]

Поповић, Петковдан, Даниловград, Бјелопавлићи

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. По карактеристичној комбаницији 14 - 16 на 385a/б и слави Петковдан би можда могао бити близак Стојшину из Српске Црње у Банату и Арсеновићу из околине Панчева, мада на другим упоредивим маркерима имају разлика. Најближи по вредностима маркера му је Стојчић из Славника код Бојника (3. разлике на 23. упоредивих маркера), међутим због разлике у слави као и у географској удаљености између Даниловграда и Бојника тешко је направити везу. Из Долова код Даниловграда је тестирани Ковачевић I2-CTS10228 са славом Јовањдан који не делује претерано блиско Поповићу, мада нека веза у даљој прошлости није искључена.

Једини Поповићи у Бјелопавлићима који славе Петковдан су из места Рошци код Даниловграда и сматра се да су лужанског порекла.

Пренећу овде део текста где се говори о њиховом даљем пореклу:

Старинци (Лужани):

„Раичевићи“ (село Рошца – Вражегрмци): Раичевићи, Поповићи и Станковићи; од претка Раича, вероватно од Шумановића (17. век), у Рошца доселили из Бара Шумановића

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.msg33160#msg33160

Имам другара коме је отац од Поповића из Бара Шумановића, да тестирани није можда од њих? Било би добро ако је присутан на форуму да  потврди или допуни ближе податке о месту одакле су његови Поповићи.

[Nebo]

Поповић, Петковдан, Даниловград, Бјелопавлићи

Припада хаплогрупи I2-CTS10228.

Једини Поповићи у Бјелопавлићима који славе Петковдан су из места Рошци код Даниловграда и сматра се да су лужанског порекла.

Пренећу овде део текста где се говори о њиховом даљем пореклу:

Старинци (Лужани):

„Раичевићи“ (село Рошца – Вражегрмци): Раичевићи, Поповићи и Станковићи; од претка Раича, вероватно од Шумановића (17. век), у Рошца доселили из Бара Шумановића

Овај Раич је онај чувени кнез Раич који је половином 17. века малтретирао Светога Василија и његово братство, па га је стигла владичина клетва...

Према бјелопавлићким легендама, Лужани се описују као бахати људи, па се сад све то лепо уклапа са утврђеном хаплогрупом.

Од ових Раичевића би требало да су и берански Раичевићи (у Заостру).

[Иван Вукићевић]

Поповић, Петковдан, Даниловград, Бјелопавлићи

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. По карактеристичној комбаницији 14 - 16 на 385a/б и слави Петковдан би можда могао бити близак Стојшину из Српске Црње у Банату и Арсеновићу из околине Панчева, мада на другим упоредивим маркерима имају разлика. Најближи по вредностима маркера му је Стојчић из Славника код Бојника (3. разлике на 23. упоредивих маркера), међутим због разлике у слави као и у географској удаљености између Даниловграда и Бојника тешко је направити везу. Из Долова код Даниловграда је тестирани Ковачевић I2-CTS10228 са славом Јовањдан који не делује претерано блиско Поповићу, мада нека веза у даљој прошлости није искључена.

Једини Поповићи у Бјелопавлићима који славе Петковдан су из места Рошци код Даниловграда и сматра се да су лужанског порекла.

Пренећу овде део текста где се говори о њиховом даљем пореклу:

Старинци (Лужани):

„Раичевићи“ (село Рошца – Вражегрмци): Раичевићи, Поповићи и Станковићи; од претка Раича, вероватно од Шумановића (17. век), у Рошца доселили из Бара Шумановића

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.msg33160#msg33160

Шобајић је записао следеће о Раичевићима:
Уважена старина Мира Милов Поповић ме уверавао да су сва три њихова братства од Бијелог Павла. О њима и још неким братствима у Вражегрмцима, које држе као њих, да су старинци, али да нису од Лужана, биће објашњено доције.
...
Нисам нашао пример у осталом племену да има старинаца, а да их не зову Лужанима, као што је то случај у Вражегрмцима са овим братсвима. Несумљиво се може мислим узети, да ова братства нису нико други него потомци оног Петра, сина Бијелог Павла, од кога, како старије предање каже, воде порекло Вражегрмци. А по томе што их Бубићи, који нису прави Бјелопавлићи, смтрају за старинце али не за Лужане, у ствари тако и јесте, јер су се Бубићи касније уселили у Вражегрмце. Бубићи су као јачи од њих преузели њихово име и предање, прогласили себе да су од Бијелог Павла, па њих држе као старинце. Али нису само ова братства били једини Дукађинци у Вражегрмцима и потомци Бијелог Павла. Било је њих некада у Вражегрмцима врло много. У Барама постоји обновљена стара црква Св. Петке, за коју причају да је то једна од најстаријих цркава, коју су подигли потомци Бијелог Павла.

Из наведеног се види да је Шобајић сматрао да су Раичевићи прави Бјелопавлићи, али судећи по овом резултату није био у праву. Међутим, остаје отворено да ли су ова братства од Лужана или не. За сада има пар тестираних братстава која би могла бити од Лужана, али без поклапања. Могуће је и да су Лужани заиста били доста разнородни, али неопходно је да се неко од пиперских Црнаца и Сеочана тестира да би се донео било какав закључак. Ипак су то највећа лужанска брастства.

[Nebo]

Па, и овде важи оно што смо писали о бјелопавлићким Лазаревићима:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=715.40

Дакле, Шобајић Раичевиће не назива Лужанима (вероватно није смео из неких личних или других разлога), али их сврстава у групу старинаца.
Ово образложење у вези с Бубићима климаво звучи. Да су заиста од Бијелог Павла, не би их смели Бубићи називати старинцима (јер је то у том крају било погрдно), а и знало би се где су у родослову Бјелопавлића.
Вероватно овај резултат потврђује лужанско порекло.
Још само да нам тестирани потврди да је од ових Поповића - Раичевића.

[Црна Гуја]

Никчевић, Јовањдан, Стубица, Пјешивци

Припада хаплогрупи Ј2а-М92, роду Цуца-Пјешиваца. Једина разлика у односу на остале припаднике овог рода је нешто нижа вредност DYS458=14. Најближе поклапање има са Бацковићем (4/37), Перовићем и Перуновићем (5/37), и Радуловићем и Стриковићем (6/37).

[Nebo]

Никчевић, Јовањдан, Стубица, Пјешивци

Припада хаплогрупи Ј2а-М92, роду Цуца-Пјешиваца.

Очекивано.
Ово је, колико знам, најбројнији род пјешивачки, од Потолића.