Браћа Кољевић су задавали јаде муслиманским интелектуалцима у социјалистичком Сарајеву јер су инсистирали да пишу екавицом. То је био супер фазон, да се покаже Алији Исаковићу, Маку Диздару и провинцијалној прото-бошњачкој авангарди шта је истински културни аристократизам.
Али, то су Кољевићи могли да пласирају само као лични гест, и као нешто што је намењено рату елита, а временски претходи постмодернизму. Чињеница да је Никола Кољевић пропагирао екавицу као културну стратегију настајуће Републике Српске показује колико је био ван сваког политичког разумевања тренутка у коме живимо.
Иво Андрић и Далматинци попут Сиба Миличић и Тина Ујевића су примери модернистичког пројекта југославизма, који је у себи недрио неке духовне аутентичности али неупоредиво више усиљеног унификационизма, као што сви добро знамо.
Никакав српски стандард неће спречити, рецимо, ово преливање кроатизама кроз медије, које помињеш, нити било какав други језички утицај у медијима. То једино може да се избија клином, то јест медијским контра-ударом. Уосталом, хрватски урбани жаргон је, за разлику од званичне језичке политике, под јаким београдским утицајем, управо због медија. Увек је био, а и данас је то јасно.
Не бих се сложио са констатацијом да се (баш) сви српски локализми претварају у сепаратизме. Ево, управо РС са ијекавицом сведочи супротно, као што и сам констатујеш када кажеш да Срби у Бих и Срби у Србији никад нису били ближи. Мислим да наша културна политика може да буде само јачање комплетне српске ризнице - свих дијалеката, сви варијетета, и бескомпромисно инсистирање на српском карактеру језика, ко год да га користи. У БиХ и Црној Гори бих инсистирао на не-признавању бошњачког и црногорског језика. Могу да прокламују своју нацију, називају је како хоће, али не могу да тврде да говоре другим језиком. То је, по мени, идеалан став за ово доба, баш зато што не делује конзистено модернистичком, тотализујућем светоназору. Уосталом, ја заиста сматрам да су Муслимани посебна нација, зато што сматрам да су посебна заједница, што је важнија и старија одредница од нације, и потпуно укорењена у реалности.