Аутор Тема: Карте Хрватске  (Прочитано 9658 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Карте Хрватске
« послато: Мај 20, 2018, 05:41:53 пре подне »
Evo nešto iz moje kućne radinosti.  Zanimao me raspored Čeha u okolici Daruvara nakon 2. svjetskog rata pa sa sam na osnovu rezultata popisa stanovništva 1961. napravio etničku kartu kraja od Grubišnog Polja do Pakraca.  Naravno pokazuje i raspored drugih naroda.  U većoj rezoluciji je ovdje: https://s31.postimg.cc/ld9oo42yh/Daruvar1961.png


Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #1 послато: Мај 20, 2018, 01:35:47 поподне »
Проценат Срба (црвено) и Хрвата (плаво) по срезовима угарске покрајине Хрватске и Славоније, на основу резултата пописа 1910. године:



На интернету се може наћи ова верска карта са истог пописа, па неупућени могу да помисле да су сви римокатолици Хрвати односно да их има више него што их је било, занемарући присутност немачке, мађарске, чешке заједнице:



Истина је да су Срби били бројнији од Хрвата у многим срезовима: Вуковар, Шид, Рума, Подравска Слатина, Грубишно Поље, Дарувар...

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #2 послато: Јун 12, 2018, 05:23:10 поподне »
Религија на територији Бановине Хрватске (1939-1941) по подацима пописа из 1931.

« Последња измена: Јун 12, 2018, 05:38:16 поподне НиколаВук »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #3 послато: Јун 12, 2018, 05:43:44 поподне »
Скупо купљен мир који није потрајао ни две године. Исто као и повлачење из Албаније годину дана пред напад Аустоугарске на Србију 1914. године. Оба мира плаћена буквално милионским жртвама.



Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #4 послато: Јун 13, 2018, 12:14:31 пре подне »
Карта базирана на великохрватској митоманији којом се поистовећују сви римокатолици са Хрватима, све са циљем да им се повећа проценат у укупном становништву у односу на Србе. Велики број Немаца, Мађара, Словака, Чеха је у Славонији и Срему тако убачен у Хрвате.

Моровић код Шида - Срби су били бројнији код Хрвата, иако та карта показује супротно, Тења код Осијека - такође бројнији су били Срби. Ердевик код Шида скоро да није ни имао хрватску мањину, него српско, немачко и словачко становништво...
Околина Дарувара - Срби бројнији од Хрвата, уз присуство Чеха.

То су неке грешке које се у први мах уочавају.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #5 послато: Јун 13, 2018, 12:37:25 пре подне »
То су неке грешке које се у први мах уочавају.

Na karti velikim slovima i vrlo jasno piše rimokatolici a ne Hrvati. 

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #6 послато: Јун 13, 2018, 12:49:52 пре подне »
Na karti velikim slovima i vrlo jasno piše rimokatolici a ne Hrvati.

Пише јасно римокатолици и то јесте религијска карта, али аутори карте су врло једноставно на основу резултата пописа 1931. по матерњем језику и вероисповести могли да направе праву етничку карту па је могло да се уочи где су све Срби били бројнији од Хрвата, и који су све срезови неправедно припојени "Бановини Хрватској".

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #7 послато: Јун 13, 2018, 01:09:47 пре подне »
Пише јасно римокатолици и то јесте религијска карта, али аутори карте су врло једноставно на основу резултата пописа 1931. по матерњем језику и вероисповести могли да направе праву етничку карту па је могло да се уочи где су све Срби били бројнији од Хрвата, и који су све срезови неправедно припојени "Бановини Хрватској".

Možda svrha karte nije prikazivati subjektivna mišljenja već jednostavno vizualno predočiti podatke s popisa.

Usput, podaci o maternjem jeziku na razini općini iz 1931. nisu nikad objavljeni.

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #8 послато: Јун 13, 2018, 01:28:12 пре подне »
Možda svrha karte nije prikazivati subjektivna mišljenja već jednostavno vizualno predočiti podatke s popisa.

Usput, podaci o maternjem jeziku na razini općini iz 1931. nisu nikad objavljeni.


Подаци о матерњем језику на нивоу општине из 1931. постоје, и добио сам их из Републичког завода за статистику за потребе израде свог мастер рада.




Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #9 послато: Јун 13, 2018, 01:43:34 пре подне »
Подаци о матерњем језику на нивоу општине из 1931. постоје, и добио сам их из Републичког завода за статистику за потребе израде свог мастер рада.

Postoje, ali kao što rekoh nisu objavljeni.  Na osnovu tih podataka je poslije rata i napravljena ova tablica.

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1931/pdf/G19314001.pdf

Između 1937. i 1940. su izašla 4 toma rezultata popisa 1931. godine: broj stanovnika uopće, vjerski sastav, pismenost i zanimanje.  Zbog rata je objavljivanje stalo a poslije rata je napravljen novi popis, onaj iz 1948. pa nije bilo ozbiljne potrebe izdavati preostale knjige iz 1931.

Teško mi je zamisliti da je autor karte imao pri ruci podatke koji nisu nikad javno objavljeni pa se onda odlučio ne služiti njima iz nekih podlih namjera. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #10 послато: Јун 13, 2018, 01:52:43 пре подне »
A naravno da je svaki izbor kod ovakvih karti odraz svjesne namjere onog koji pravi karte.  Od samog tipa karte do izbora boja. 

Karta hrvatske proizvodnje od prije 25 godina.  Hrvati i Jugoslaveni su obilježeni gotovo identičnom bojom, a karta prikazuje krugove s isječcima.  Cilj je prikazati da je Srba u Hrvatskoj relativno malo u poredbi s ukupnim brojem Hrvata. 



Karta srpske proizvodnje iz istog vremena.  Boje kojim se obilježavaju Srbi i Crnogorci su ovdje gotovo identične, a karta prikazuje većinu po naseljenim mjestima.  Ovdje je cilj naravno prikazati da su Srbi većina na relativno velikom području Hrvatske. 



Obje karte su činjenično točne i objektivne(koliko mogu vidjeti). Ni jedna ni druga ne tvrde ništa osim toga, kao što ni ova karta Banovine Hrvatske ne tvrdi da prikazuje išta drugo od većinske vjerske skupine u općinama koje su 1939. ušle u BH, prema popisu iz 1931.


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #11 послато: Јун 13, 2018, 01:54:39 пре подне »
Бановина Хрватска је једина територијална јединица у Краљевини Југославији са националним предзнаком...Логично се намеће да се ради о уступку власти зарад "мира у кући" (супротан ефекат се десио), а ради обједињавања територије, морало је ући и много области са већински српским становништвом, које је иначе делило само католичко становништво на четири дела које је било неповезано, што се види по карти (уступак давања националног предзнака територијалној јединици, плус, уступак укључивања области са већинским српским становништвом у ту јединицу , како би била целина) ...
« Последња измена: Јун 13, 2018, 02:00:05 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #12 послато: Јун 13, 2018, 02:01:06 пре подне »
Бановина Хрватска је једина територијална јединица у Краљевини Југославији са националним предзнаком...Логично се намеће да се ради о уступку власти зарад "мира у кући" (супротан ефекат се десио), а ради обједињавања територије, морало је ући и много области са већински српским становништвом, које је иначе делило само католичко становништво на четири дела које је било неповезано, што се види по карти (уступак давања националног предзнака територијалној јединици, плус, уступак укључивања области са већинским српским становништвом у ту јединицу , како би била целина) ...

Бановина Хрватска је недовршен пројекат и уставно гледано непостојећа територијална јединица.



Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #13 послато: Јун 13, 2018, 06:35:27 поподне »
Postoje, ali kao što rekoh nisu objavljeni.  Na osnovu tih podataka je poslije rata i napravljena ova tablica.

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1931/pdf/G19314001.pdf

Između 1937. i 1940. su izašla 4 toma rezultata popisa 1931. godine: broj stanovnika uopće, vjerski sastav, pismenost i zanimanje.  Zbog rata je objavljivanje stalo a poslije rata je napravljen novi popis, onaj iz 1948. pa nije bilo ozbiljne potrebe izdavati preostale knjige iz 1931.

Teško mi je zamisliti da je autor karte imao pri ruci podatke koji nisu nikad javno objavljeni pa se onda odlučio ne služiti njima iz nekih podlih namjera.

Нема проблема, могао је на основу тих података да направи етничку карту по срезовима. Само што се онда не би видела убедљива католичка већина, већ мултиетнички карактер срезова Источне Славоније, Западног Срема, као и Западне Славоније, у којима су ипак најбројнији Срби (са изузетком Осијека када се посматра заједно срез и град где су ипак Хрвати бројнији).



Чини ми се да потенцирањем религијских карата покушава прикрити да су Хрвати чинили једва 17% у срезу Вуковар, тек четвртину уколико срезу додамо и град, само 22% у срезу Илок итд.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #14 послато: Јун 13, 2018, 08:09:55 поподне »
Karte uvijek mogu biti bolje i preciznije.  Ja ne volim ovaj pristup kad se samo prikazuju katastarske granice jer prikazuju samo većinske skupine.  Ja sam sebi za Srijem napravio ovu kartu na osnovu popisa iz 1910.

https://s33.postimg.cc/c9wddu3al/srijem.png

No i to bi na kraju moglo biti preciznije, jer u većini sela razne etničke skupine žive fizički odvojeno.  Imaju svoje dijelove sela ili sokake.  Isto tako, na ovoj karti Nijemci izgledaju homogeno, iako to nisu.  U Novoj Pazovi i Novim Banovcima su Evangelici a u Bečmenu Kalvini.  Slično je s Mađarima oko Vukovara gdje postoje starinci Kalvini i noviji doseljenici Katolici.  Teško bi bilo istovremeno sve prikazati na jednoj karti.

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #15 послато: Септембар 22, 2018, 11:41:26 пре подне »
Етничка карта Славоније и Барање, попис 1910.



Етничка карта Славоније и Барање, попис 1991.



Срби у Угарској, попис 1910.


Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Етничке карте Хрватске
« Одговор #16 послато: Септембар 22, 2018, 11:45:56 пре подне »
Територија авнојске Хрватске, етничка (лингвистичка) карта по насељима попис 1900. године.



Удео Срба по општинама СФРЈ, попис 1971. године


Ван мреже dom1977

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #18 послато: Јун 17, 2020, 08:24:49 поподне »


Ова карта је настала 1945. године пре коначног разграничења између Србије и Хрватске. Граница у Срему на овој карти прати некадашње границе срезова, па је тако Илок на овој карти у Србији. Комисија за разграничење, на чијем је челу био Милован Ђилас, је одлучила да се на том подручју, и само на том подручју, прати етничка граница, па је тако Илок на крају ипак завршио у Хрватској. Етнички принцип наравно није важио када су у питању Барања (где би Срби и Мађари свакако радије били у Војводини) и Борово са околним селима. О Крајини да не говоримо.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #19 послато: Јун 17, 2020, 08:45:15 поподне »
Ова карта је настала 1945. године пре коначног разграничења између Србије и Хрватске. Граница у Срему на овој карти прати некадашње границе срезова, па је тако Илок на овој карти у Србији. Комисија за разграничење, на чијем је челу био Милован Ђилас, је одлучила да се на том подручју, и само на том подручју, прати етничка граница, па је тако Илок на крају ипак завршио у Хрватској. Етнички принцип наравно није важио када су у питању Барања (где би Срби и Мађари свакако радије били у Војводини) и Борово са околним селима. О Крајини да не говоримо.

Да, пре пар година у зборнику Историја и географија : сусрети и прожимања, објављен је и вредан рад на ту тему, Милован Ђилас и питање разграничење између Србије и Хрватске 1945. године (Београд, 2014).




Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #20 послато: Јун 17, 2020, 09:41:04 поподне »
Ма каква била данашња граница између Србије и Хрватске коју су исцртали комунисти, треба бити фер и рећи да је мање неправедна од границе између Бановине Хрватске и Дунавске бановине. Ниједан Карађорђевић се није осрамотио као кнез Павле који је пристао на формирање Бановине Хрватске у тим границама. Тада су срезови Шид и Илок (који је обухватао и Беочин) завршили у Хрватској, иако је у њима било више Срба него Хрвата (а исто важи и за срез Вуковар). Невероватно је како су олако тадашња српска интелигенција и СПЦ прешли преко стварања Бановине Хрватске у таквим границама.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #21 послато: Јун 21, 2020, 09:16:42 поподне »
Да би било јасније о чему говорим, уцртао сам западне границе Хрватске на етничкој карти по насељима која се односи на период између два светска рата.



Кнез Павле свакако заслужује улицу у Загребу.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #22 послато: Јун 21, 2020, 11:16:36 поподне »
Слажем се, као и многи и многи други, на које у Хрватској не гледају благонаклоно. :)

Него, кад је Хрватима нуђена бановина Краљевина Југославија је била у изразито неповољном положају.

Имала је малолетног владара уместо кога је владало трочлано намесништво, наслеђене политичке размирице које су од раније водиле у цепање земље. Међународне околности, у којима Немачка прво врши аншлус Аустрије (12. 3. 1938), чиме постаје гранична земља Југославији, а затим и окупацију Чехословачку (15. 3. 1939).

Поред Хитлерове Немачке, Југославија има лоше односе с Италијом због Даламције, с Мађарском због Трианона. Познато је да је Мусолинијева Италија помагала усташки покрет, а подршку у војној обуци пружала им је и Хортијева Мађарска.

Ту су и комунисти, који су били решени да се разрачунају с Југославијом, а и Југославија је била решена да се трајно обрачуна с њима.

Положај земље коју је водио кнез Павле, до последњег тренутка не желећи да приђе Немцима, условљавао је испуњавање жеља Хрватима.



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #23 послато: Јун 22, 2020, 12:33:00 пре подне »
Слажем се, као и многи и многи други, на које у Хрватској не гледају благонаклоно. :)

Шта ћеш, све им учиниш, али не вреди. Незахвални људи ;)

Положај земље коју је водио кнез Павле, до последњег тренутка не желећи да приђе Немцима, условљавао је испуњавање жеља Хрватима.

А на крају је ипак пришао Немцима...

Кнез Павле ће у историји остати упамћен исто као и његов савременик Невил Чемберлен, с тим што се овај други није одрекао својих, већ туђих територија. На њиховим примерима се јасно види да од повлађивања фашистима нема користи јер нема тих уступака и територија које су њима довољне.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #24 послато: Јун 22, 2020, 12:48:55 пре подне »
...
На њиховим примерима се јасно види да од повлађивања фашистима нема користи јер нема тих уступака и територија које су њима довољне.

И данас дан тачно колико и онда...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #25 послато: Јун 22, 2020, 12:59:06 пре подне »
Невероватно колико се олако гледало на сваки педаљ (Беочин, Баноштор, па све до Илока да да њима, практично целу падину Фрушке Горе ка Дунаву да им да, не знам по ком критеријуму)...он је изгледа хтео да им да десну страну Дунава докле год може

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #26 послато: Јун 22, 2020, 05:49:59 поподне »
Невероватно колико се олако гледало на сваки педаљ (Беочин, Баноштор, па све до Илока да да њима, практично целу падину Фрушке Горе ка Дунаву да им да, не знам по ком критеријуму)...он је изгледа хтео да им да десну страну Дунава докле год може

Има она народна изрека "по туђим леђима сто батина не боли". Није кнез Павле живео у Шиду или Беочину, већ обичан народ.

Критеријум је у овом случају био "животни простор" Хрвата, док је у Крајини, где су Срби већина, критеријум био историјски. У Босни је критеријум био етнички, али су и ту сви срезови у Посавини где је било приближно Срба и Хрвата припали Хрватској бановини. Укратко - сви могући критеријуми су коришћени по потреби у хрватску корист, од којих је "животни простор" свакако најапсурднији јер је читав Срем ближи Београду него Загребу. То са "животним простором" су иначе преузели од Немаца из истог периода. И једни и други су током рата знатно проширили свој "животни простор", успут спроводећи геноцид над Србима и Јеврејима.

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #27 послато: Јун 23, 2020, 08:39:42 пре подне »
Барања никад пре 1945. није била у Хрватској

Ван мреже Lookey

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #28 послато: Јун 28, 2020, 12:10:24 поподне »
Да би било јасније о чему говорим, уцртао сам западне границе Хрватске на етничкој карти по насељима која се односи на период између два светска рата.



Кнез Павле свакако заслужује улицу у Загребу.

Hvala za mapu. Jasno se vidi da je u banovinu Hrvatsku usla cela opstina Beocin bez naselja Rakovac, kao i cela opstina Sid. Da je ova granica prezivela Drugi svetski rat, strateski polozaj Srbije na tom delu Podunavlja i na zapadnoj granici bio bi jako klimav. Imao bi Hrvatsku do Novog Sada,a  bilo je pitanje vremena kada bi Hrvati trazili i Petrovaradin (da recimo Drugog svetskog rata nije bilo).

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #29 послато: Јун 28, 2020, 12:49:56 поподне »
Територија Бановине Хрватске је била привременог карактера, провизорна, како каже Мачек у свом обраћању. Хрватске аспирације задирале су још даље, пре свега на подручја Барање, севера Бачке и Боке.

Што се тиче Срема, не треба заборавити да је читава територија Срема административно припадала хабзбуршкој Краљевини Хрватска и Славонија, а и касније, све до јануара 1925, покрајини Хрватска и Славонија у оквиру Крањевине СХС. Тако да су и у Срему вероватно потезали онај "историјски" аргумент.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #30 послато: Јун 28, 2020, 02:37:23 поподне »
Да би било јасније о чему говорим, уцртао сам западне границе Хрватске на етничкој карти по насељима која се односи на период између два светска рата.



Кнез Павле свакако заслужује улицу у Загребу.
Можете ли да наведете изворе који су коришћени у изради карте? Тешко се налазе подаци о етничкој припадности по насељима за тај период.

Барања и Вуковар су до 1945 још увек били у саставу Војводине према овом:
https://books.google.rs/books?id=IhwkBgAAQBAJ&pg=PA241&dq=%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5+%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%B8+%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5+1945&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj7wtDby4PbAhUR_qQKHVCKBIAQ6wEIJzAA#v=onepage&q=%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%B8%20%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5%201945&f=false
http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1931/pdf/G19314001.pdf
https://zir.nsk.hr/islandora/object/ffos:1001/preview
http://www.matica.hr/hr/530/hrvatske-granice-nakon-drugoga-svjetskog-rata-19451956-27447/
http://www.matica.hr/media/uploads/hr/2017-3/hr17-3__page_23_image_0001.jpg

Има ли сличних карти за подручје Беле Крајине и Жумберка, где су нека српска села прелазила из Словеније у Хрватску и обратно?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #31 послато: Јун 29, 2020, 08:04:52 поподне »
Можете ли да наведете изворе који су коришћени у изради карте? Тешко се налазе подаци о етничкој припадности по насељима за тај период.

Аутор етничке карте на којој сам исцртао границе је Kocsis Károly (име наводим у оригиналу јер је у питању Мађар). Он је направио заиста одличне етничке карте за све територије које су некада припадале Мађарској за различите временске периоде. Извори које је користио су пописи становништва и доступна литература. Једини недостатак је што на картама није одвојено приказао насеља са апсолутном и релативном већином. Кад будем имао времена, отворићу нову тему, па ћу поставити неке његове карте.

Барања и Вуковар су до 1945 још увек били у саставу Војводине према овом:

Вуковар за властодршце уопште није био споран - у континуитету је био у саставу Хрватске.

Има ли сличних карти за подручје Беле Крајине и Жумберка, где су нека српска села прелазила из Словеније у Хрватску и обратно?

На картама Хрватске које је радио овај аутор су села у Жумберку приказана као хрватска јер су се становници тако изјаснили на пописима.

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #32 послато: Јун 29, 2020, 08:12:15 поподне »
Има она народна изрека "по туђим леђима сто батина не боли". Није кнез Павле живео у Шиду или Беочину, већ обичан народ.

Критеријум је у овом случају био "животни простор" Хрвата, док је у Крајини, где су Срби већина, критеријум био историјски. У Босни је критеријум био етнички, али су и ту сви срезови у Посавини где је било приближно Срба и Хрвата припали Хрватској бановини. Укратко - сви могући критеријуми су коришћени по потреби у хрватску корист, од којих је "животни простор" свакако најапсурднији јер је читав Срем ближи Београду него Загребу. То са "животним простором" су иначе преузели од Немаца из истог периода. И једни и други су током рата знатно проширили свој "животни простор", успут спроводећи геноцид над Србима и Јеврејима.

Чуо сам за историјски и етнички критеријум. Тај животни простор као критеријум 1939. није ми јасан. Концепт животног простора код Њемаца је еквивалент ратном плијену, али не капирам како то може да буде критеријум у мирнодопским условима.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #33 послато: Јун 29, 2020, 08:16:38 поподне »
Иване, може ли неко тумачење боја за карту, односно легенда?
Ко су жути а ко наранџасти? А има и ови неки "окер жути". За љубичасте претпостављам да су Словаци, али који су тиркизнозелени?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #34 послато: Јун 29, 2020, 08:58:00 поподне »
Чуо сам за историјски и етнички критеријум. Тај животни простор као критеријум 1939. није ми јасан. Концепт животног простора код Њемаца је еквивалент ратном плијену, али не капирам како то може да буде критеријум у мирнодопским условима.

Па да, концепт тзв. животног простора се увек базира на отимачини туђег етничког простора - у овом случају српског. Очигледно је да је захваљујући тадашњој српској "елити" и то могао бити прихватљив коцепт у преговорима.

Иване, може ли неко тумачење боја за карту, односно легенда?
Ко су жути а ко наранџасти? А има и ови неки "окер жути". За љубичасте претпостављам да су Словаци, али који су тиркизнозелени?

Ово је само исечак, али ни на целој карти нема легенде. Ево списка, требао сам то одмах да напишем:
розе - Срби
наранџасто - Мађари
жуто - Немци
окер - Русини
светло љубичасто - Словаци
светло зелено - Румуни
тамно љубичасто - Бугари
зелено - Муслимани
бело - потпуно ненасељена подручја (шуме, мочваре, пешчаре итд.)

Од неколико његових карата сам изабрао карту која се односи на 1930. годину пошто су у то време и утврђиване границе у Срему.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #35 послато: Јун 30, 2020, 06:00:16 пре подне »
Аутор етничке карте на којој сам исцртао границе је Kocsis Károly (име наводим у оригиналу јер је у питању Мађар). Он је направио заиста одличне етничке карте за све територије које су некада припадале Мађарској за различите временске периоде. Извори које је користио су пописи становништва и доступна литература. Једини недостатак је што на картама није одвојено приказао насеља са апсолутном и релативном већином. Кад будем имао времена, отворићу нову тему, па ћу поставити неке његове карте.

Вуковар за властодршце уопште није био споран - у континуитету је био у саставу Хрватске.

На картама Хрватске које је радио овај аутор су села у Жумберку приказана као хрватска јер су се становници тако изјаснили на пописима.
Потражио сам га и нашао ово http://www.mtafki.hu/konyvtar/karpat-pannon/tartalom.html . Слажем се, карте су му одличне. Изненадили су ме ови Срби на истоку Баната на http://www.mtafki.hu/konyvtar/karpat-pannon/1495.html . Али, за ову http://www.mtafki.hu/konyvtar/karpat-pannon/1930.html мислим да није користио податке са пописа о етничкој припадности, већ оне о вероисповести и језику, па на основу њих закључивао каква је била етничка припадност.

Постојала је разлика између тога што су властодршци хтели и стања на терену. О Вуковару према http://www.matica.hr/hr/530/hrvatske-granice-nakon-drugoga-svjetskog-rata-19451956-27447/
Цитат
Granice je prvi put sustavno naznačio sekretar Predsjedništva AVNOJ-a Mile Peruničić 24. veljače 1945. u svom govoru na Predsjedništvu AVNOJ-a. Ali, one su bile neprecizno zacrtane s nizom područja čija je pripadnost bila nejasna jer ih Peruničić u svom izlaganju nije precizirao, a zato su i mijenjane na nizu mjesta sve do 1956. godine.
Granica sa Srbijom uspostavljena je od 1945. do 1947. Prvo službeno povlačenje granice obavila je tzv. Đilasova komisija, koja je o tome izvijestila Predsjedništvo AVNOJ-a.

Цитат
Đilasova Komisija je zabilježila stanje u lipnju 1945.: »Danas postoje dva vukovarska sreza (kotara) – jedan (sjeverni dio) u Hrvatskoj a drugi (južni dio) u Vojvodini, od kojih je onaj u Hrvatskoj sa relativnom većinom Srba, a onaj u Vojvodini sa relativnom većinom Hrvata«. Iz teksta je vidljivo da je Đilasova komisija zatekla dva kotara Vukovar, jedan u Vojvodini sa sjedištem u gradu Vukovaru i drugi u Hrvatskoj sa sjedištem u Borovu. »Privremenoj glavnoj skupštini građana i građanki grada Vukovara« 20. travnja 1945. prisustvovali su predstavnici Okružnog NOO-a iz Srijemske Mitrovice, što potvrđuje da je grad Vukovar pripao kotaru (srezu) Vukovar podređenom Okrugu sa sjedištem u Srijemskoj Mitrovici. Komisija Predsjedništva AVNOJ-a za razgraničenje između Hrvatske i Vojvodine pripremila je svoje izvješće 1. srpnja 1945. Dodijelila je cijelo područje predratnoga kotara Vukovar Hrvatskoj obrazlažući odluku konstatacijom kako: »na ovom prostoru i granica treba da bude istočno od pomenutog hrvatskog pojasa, tj. između Šida i Vukovara, selima koja su već pomenuta«.

Sama činjenica da su postojala dva kotara Vukovar bila je u suprotnosti s opsegom federalnih jedinica koje je sekretar Predsjedništva AVNOJ-a Mile Peruničić opisao 24. veljače 1945. na Predsjedništvu AVNOJ-a. Očito je takvo stanje uspostavljeno 12. travnja 1945., ulaskom jedinica JA u Vukovar. Postojanje dvaju kotareva, od kojih je jedan sa samim gradom Vukovarom u Vojvodini potvrđuje i Izvještaj Okružnoga komiteta KPH Osijek Oblasnom komitetu KPH za Slavoniju od 29. svibnja 1945. Autor Izvještaja, Pero Car, piše: »Prije izvjesnog vremena mi smo htjeli rasformirati Vukovarski kotar i pripojiti ga jedan dio Vinkovcima, a jedan dio Osijeku. To je kod naroda izazvalo priličnu reakciju sa težnjom, da se pripoje federalnoj Srbiji i da svakako ostanu vezani uz grad Vukovar«.

U izvješću javnog tužioca za Okrug Osijek, Živojina Jocića, upućenom 19. kolovoza 1945. javnom tužiocu Federalne Hrvatske, spominje se izoliranost hrvatskog dijela kotara Vukovar od grada Vukovara, što bi upućivalo da je transfer nadležnosti nad područjem koje je Đilasova komisija dodijelila Hrvatskoj proveden tek potkraj kolovoza.

О граници са Словенијом:
Цитат
Uz dugotrajno sporna područja poput Marindola i Žumberka, sporna još od razvojačenja Vojne krajine, pojavili su se i brojni novi sporovi nakon što je za vrijeme Kraljevine Jugoslavije niz općina iz Hrvatske podređen kotarevima u Dravskoj banovini. Bilo je i suprotnih slučajeva, općina iz Slovenije podređenih Savskoj banovini, odnosno Banovini Hrvatskoj na duže ili kraće vrijeme (Črnomelj i Metlika u Beloj krajini, Draga, Osilnica i Trava na lijevoj obali Kupe nasuprot Čabru).
Цитат
Sporovi su se protezali od pitanja pripadnosti Raskrižja, Štrigove i okolnih sela u Međimurju, ušća Sutle u Savu, općine Radatovići u Žumberku, pripadnosti sela Marindol, Milići i Paunovići na lijevoj obali Kupe do brojnih pitanja u Istri, poput granice na Dragonji ili Mirni.
Цитат
Oni dijelovi granice koji su se oslanjali na nekadašnju granicu banske Hrvatske prema Kranjskoj i Štajerskoj bili su prilično jasni. Na tom odsjeku granice problemi su nastajali uglavnom zbog promjene administrativne pripadnosti tih krajeva za vrijeme Kraljevine SHS odnosno Kraljevine Jugoslavije, pogotovo ako se radilo o stanovništvu s manjinskim identitetom u Hrvatskoj, dakle o grkokatoličkim Hrvatima ili o pravoslavnim Srbima.

У Мариндолу, Милићима и Пауновићима су живели православни Срби. У опћини Радатовићи су живели гркокатолици, али се већина изјашњавала као Срби, док су се у другим деловима Жумберка изјашњавали као Хрвати што се може видети на https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/pdf/G19534001.pdf .

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #36 послато: Јун 30, 2020, 09:20:56 пре подне »
...
Ово је само исечак, али ни на целој карти нема легенде. Ево списка, требао сам то одмах да напишем:
розе - Срби
наранџасто - Мађари
жуто - Немци
окер - Русини
светло љубичасто - Словаци
светло зелено - Румуни
тамно љубичасто - Бугари
зелено - Муслимани
бело - потпуно ненасељена подручја (шуме, мочваре, пешчаре итд.)

Од неколико његових карата сам изабрао карту која се односи на 1930. годину пошто су у то време и утврђиване границе у Срему.

Зар је било Немаца код Лознице  :o ?  Који су ти?
Такође нисам знао да су Румуни били већина у суседству Београда. Ако не грешим, то светлозелено поред Београда би могли бити делови данашње општине Панчево и Ковин где су Румуни сада малобројни. Шта се са њима десило од 1930. године, где нестадоше?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #37 послато: Јун 30, 2020, 09:49:25 пре подне »

Такође нисам знао да су Румуни били већина у суседству Београда. Ако не грешим, то светлозелено поред Београда би могли бити делови данашње општине Панчево и Ковин где су Румуни сада малобројни. Шта се са њима десило од 1930. године, где нестадоше?

Овча и Борча су била већински румунска села ако се не варам.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #38 послато: Јун 30, 2020, 10:44:57 пре подне »
Овча и Борча су била већински румунска села ако се не варам.
Овча и данас има значајну румунску заједницу (мислим да чине око 1/4 села, које се у последње време прилично проширило). У центру села је румунска православна црква. Борча није имала тако велики број Румуна. Колико ми је познато, углавном је реч о Румунима из Трансилваније.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #39 послато: Јун 30, 2020, 12:00:39 поподне »
Зар је било Немаца код Лознице  :o ?  Који су ти?
Такође нисам знао да су Румуни били већина у суседству Београда. Ако не грешим, то светлозелено поред Београда би могли бити делови данашње општине Панчево и Ковин где су Румуни сада малобројни. Шта се са њима десило од 1930. године, где нестадоше?
Зависи са које стране Дрине су ти Немци. На овом приказу се не види баш најјасније.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #40 послато: Јун 30, 2020, 12:22:24 поподне »
Зависи са које стране Дрине су ти Немци.

Како мислиш да зависи? Све и да су са леве стране Дрине, зар је у Босни било већински немачких села 1930. године?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #41 послато: Јун 30, 2020, 12:39:39 поподне »
Како мислиш да зависи? Све и да су са леве стране Дрине, зар је у Босни било већински немачких села 1930. године?

Било је једно село, Франц Јозефсфелд, недалеко од Бијељине, али се то на приложеној мапи не види, већ је ово њихово већинско подручје постављено јужније, преко пута Лознице. То насеље се за време Краљевине Југославије звало Петрово Поље, а данас Ново Село. Изгледа да је у њему пре пресељења 1942. године живело око 2000 Немаца.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #42 послато: Јун 30, 2020, 01:33:27 поподне »
Било је једно село, Франц Јозефсфелд, недалеко од Бијељине, али се то на приложеној мапи не види, већ је ово њихово већинско подручје постављено јужније, преко пута Лознице. То насеље се за време Краљевине Југославије звало Петрово Поље, а данас Ново Село. Изгледа да је у њему пре пресељења 1942. године живело око 2000 Немаца.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B8_%D1%83_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98

Добио сам информацију од Аце да је немачко колонистичко насеље било и Брањево, које се налази са леве стране Дрине, а видех да су и оближње Главичице биле насељене Немцима из Војводине. Дакле, та мала жута површина преко пута Лознице су уствари ова два села.

https://bs.wikipedia.org/wiki/Branjevo

U doba austro-ugarske vladavine, između 1895. i 1910. na području Branjeva formirana je kolonija doseljavanjem njemačkih porodica iz Vojvodine. Osim Branjeva, postojala je i manja kolonija u obližnjim Glavičicama. Po popisu iz 1910, Branjevo je imalo 161 stanovnika. Oko 180 branjevačkih Nijemaca iseljeno je 1942. u Poljsku, gdje su mnogi poginuli. Kolonijalno naselje potpuno je uništeno 1945.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #43 послато: Јул 01, 2020, 03:53:00 поподне »
Ма каква била данашња граница између Србије и Хрватске коју су исцртали комунисти, треба бити фер и рећи да је мање неправедна од границе између Бановине Хрватске и Дунавске бановине. Ниједан Карађорђевић се није осрамотио као кнез Павле који је пристао на формирање Бановине Хрватске у тим границама. Тада су срезови Шид и Илок (који је обухватао и Беочин) завршили у Хрватској, иако је у њима било више Срба него Хрвата (а исто важи и за срез Вуковар). Невероватно је како су олако тадашња српска интелигенција и СПЦ прешли преко стварања Бановине Хрватске у таквим границама.

Оба разграничења су јако неповољна по српске интересе.
Целокупни срезови Шид, Вуковар и Илок имали су српску релативну већину и требало је да припадну у потпуности Србији.

Хрвати масовно исељавају и нестају из Вуковара и Илока, и то ће се питање отворити кад-тад, кад нове геополитичке околности дозволе.
Неће границе накарадне Крватске трајати вечно.

Ван мреже Michelle Batalo Mills

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 98
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #44 послато: Јануар 27, 2021, 12:20:48 пре подне »
I have a few questions about the geoportal website in Croatia.  I purchased a map off of someone on the internet and inquired about another map.  With their response, they referred me to the link
https://geoportal.dgu.hr/#/?lng=15.489540299315781&lat=45.22427540537678&zoom=8 

Is this geoportal current (like how I would look on mapquest in the states) or this link is to the map from the 1930's and 1940's?  If the map is from a certain year, how do I change what year I wish to view?

Thank you. 

Ван мреже wiola

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 75
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #45 послато: Јануар 27, 2021, 12:54:03 пре подне »
https://geoportal.dgu.hr/#/?lng=15.489540299315781&lat=45.22427540537678&zoom=8 
 
On Their site says "MAKE OR LOAD YOUR CARD ON THE GEOPORTAL" , It looks to me like a cadastre (land books), and the data seem to be current, also other (private) maps may be loaded.

http://geoportal.hr/

Something similar for Serbia is at link:
https://a3.geosrbija.rs/  https://geosrbija.rs/en/
« Последња измена: Јануар 27, 2021, 12:55:34 пре подне wiola »

Ван мреже Michelle Batalo Mills

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 98
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #46 послато: Јануар 27, 2021, 01:55:17 пре подне »
 
On Their site says "MAKE OR LOAD YOUR CARD ON THE GEOPORTAL" , It looks to me like a cadastre (land books), and the data seem to be current, also other (private) maps may be loaded.

http://geoportal.hr/

Something similar for Serbia is at link:
https://a3.geosrbija.rs/  https://geosrbija.rs/en/

Ok thank you.  I was curious to know if it was current...as if they are cadastre maps then those families still live there.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #47 послато: Јануар 27, 2021, 12:45:46 поподне »
Ok thank you.  I was curious to know if it was current...as if they are cadastre maps then those families still live there.

Yes, it is current situation. You can check who is the current owner and whether his real estate is under some encumbrance on this site. It can be useful for building Family Trees.



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #48 послато: Децембар 23, 2023, 03:04:20 поподне »
Да би било јасније о чему говорим, уцртао сам западне границе Хрватске на етничкој карти по насељима која се односи на период између два светска рата.



Ово је само исечак, али ни на целој карти нема легенде. Ево списка, требао сам то одмах да напишем:
розе - Срби
наранџасто - Мађари
жуто - Немци
окер - Русини
светло љубичасто - Словаци
светло зелено - Румуни
тамно љубичасто - Бугари
зелено - Муслимани
бело - потпуно ненасељена подручја (шуме, мочваре, пешчаре итд.)

Допунио сам карту и са границом између Хрватске и Српске Војводине из 1848. године, која је означена светло зеленом бојом:



Граница из 1848. године је најсличнија оној која је на снази од 1945. године. Једина разлика је што су 4 етнички хрватска насеља (Илок, Бапска, Липовац и Строшинци) касније припала Хрватској. Барања 1848. године није припадала ни Хрватској ни Српској Војводини.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #49 послато: Децембар 23, 2023, 03:54:20 поподне »
Често кажу у десничарским круговима да је Тито узео Барању Србији која узгред никада није била у саставу Србије и није имала српску већину. Међутим у исто време не спомињу да је добар део источног Срема враћен НР Србији након што се шокантно обрео у Бановини Хрватској.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #50 послато: Децембар 23, 2023, 05:00:54 поподне »
Често кажу у десничарским круговима да је Тито узео Барању Србији која узгред никада није била у саставу Србије и није имала српску већину. Међутим у исто време не спомињу да је добар део источног Срема враћен НР Србији након што се шокантно обрео у Бановини Хрватској.

Не знам који су то "десничарски кругови" (можда хрватски?), али Барања је заједно са Бачком и Банатом припојена Србији одлуком Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. године. Стварањем Бановина Хрватскe, у чији састав није ушла Барања, додатно је потврђена припадност Барање Србији, која иако није формално постојала у то време, суштински су је чиниле све бановине источно од Бановине Хрватске.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Карте Хрватске
« Одговор #51 послато: Децембар 23, 2023, 05:12:46 поподне »
У Политици и  Новостима често о томе пишу, посебно у фамозном  "Сусрету са историјом. " Србија је у прокламованим  границама од Барање,  Мохача, Војводине до румумског Баната  постојала непуну седмицу и потом као сила победница из Првог светског рата  нестаје са историјске сцене све док је парадоксално не обновише комунисти.   Свеукупно гледано повратити плодни источни Срем са српском већином који је угуран у Бановину Хрватску  је кудикамо бољи резултат него условно говорећи изгубити мочварну Барању без српске етничке већине  која није била у саставу Србије ако не рачунамо неколико дана децембра 1918.