Област Бања у Старом Влаху- становништво и историја

[drajver]

Отварам тему о области Бања у Старом Влаху. Ради се о средњовековној области на граници Републике Србије и Републике Српске, између Дрине, Лима, Таре и Златибора. Иако је ова област саставни дио Старог Влаха који се протеже све до Голије на истоку, специфичност Бање је што је за разлику од осталих, источнијих области Старог Влаха, крајем 14. вијека припала Босанском краљевству,а касније области Павловића. У турски управни систем је била укључена као влашка нахија Бања. Област је веома важна као раскрсница миграционих путева српског становништва, а теме које ме интересују везано за ову област су сљедеће:

- Дабарска епархија св. Саве и манастир Бања
- Војиновићи и манастир Бања као њихов маузолеј
- власи манастира Бање и Бањани?
- Митрополија дабробосанска- веза Бање и Крајине
- старе породице (прије 1690) влашке нахије Бања

Покушаћу пронаћи неке од података у литератури, па колико стигнем у наредном периоду.

Карта нахије Бања на основу пописа из 1533. године

[drajver]

Најранији помени

Од времена досељавања Срба, простор Бање односно Дабра, у доњем Полимљу, улазио је у састав земље Србије Властимировића, оног њеног најцентралнијег дијела. Уједно је управо тај најцентралнији дио којег Порфирогенит и назива Србијом, најмање покривен изворима и о насељима и жупама Србије веома се мало зна. И поред такве оскудности у изворима, прилично је изненађујући један рани помен Бање, у дјелу арапског писца Мухамеда ал-Идрисија из 12. вијека. Јиречек,а и многи аутори након њега сматрали су да је 1153. године, Идризи на својој карти Европе, приказао управо лимску Бању. Мени се тај помен чини не превише сигурним, али онда сам видио да Јиречек наводи да је Идриси уз Бању споменуо и Лим, што је већ индикативно. ( нисам додуше провјеравао тај Идрисијев навод у оригиналу). Ево тог Јиречековог навода о Идрисијевом помену Бање на Лиму.



А ово је исјечак са Идрисијеве карте на којој је наводно приказана Бања на Лиму под називом Bania.

[drajver]

Веома скоро након тога помиње се други назив карактеристичан за ту област,а то је Дабар. Нејасно је у каквом су територијално-управном статусу били Дабар и Бања, да ли је то исто подручје, да ли се ради о жупама или мјестима? Дабар се помиње као област у ком се налазио  манастир св. Николе и сједиште Дабарске епархије почетком 13. вијека. Динић је о Дабру записао сљедеће:

[Uzi]

Занимљива тема Драјверу. Већ смо се нешто око тога дописивали, да би N2 у тој области могла бити присутна доста рано.

Можда неке од N2 породица никад нису стигле до Бањана у Старој Херцеговини, јер су се задржали у овој области, па онда пред Турцима или са њима кренули на запад према Крајини. Незнам да ли постоји могућност да су се неке старе породице и успеле задржати на том подручју до данашњих дана?

[Селаковић]

Што се тиче средишњег дела ове области, који мало боље познајем, навео бих да је у у саставу Бање према дефтеру Босне из 1604. године било четири данашња србијанска села.

Мокра Гора је забележена под данашњим именом, има осамдесетак баштина, на челу је кнез Орач Милан. Они су били дебенџије у шарганском кланцу.

Доброселице (данашња Доброселица) и Јабланица су у поседу кнеза Константина, обе са по двадесетак баштина.

Данашњег Семегњева нема, али се оно вероватно крије иза имена Јарчиште, са око 30 баштина. И они су чували Шарган.

Занимљиво је размишљати о томе где су све завришили потомци ових људи током и након Бечког рата.

[drajver]

Занимљива тема Драјверу. Већ смо се нешто око тога дописивали, да би N2 у тој области могла бити присутна доста рано.

Можда неке од N2 породица никад нису стигле до Бањана у Старој Херцеговини, јер су се задржали у овој области, па онда пред Турцима или са њима кренули на запад према Крајини. Незнам да ли постоји могућност да су се неке старе породице и успеле задржати на том подручју до данашњих дана?

Мислим да је сасвим основано претпоставити да је у српским насељавањима Крајине учествовало и становништво Бање. Најважнији моменат који би томе ишао у прилог јесте чињеница да је Дабарска епископија односно Митрополија дабробосанска епархија мајка за српску православну цркву у Босни и Крајини. Готово је немогуће да приликом премјештања столице митрополита дабро-босанских из манастира Бање у манастир Рмањ 1580-тих, поред митрополита у Крајину није прелазио и народ Бање и околине.

Не треба заборавити да дабарски митрополити тада носе називе „митрополит дабро-босански, зворнички, клишки и целе Далмације", и да се сматрају егзарсима Босне и Далмације.

Што се тиче везе Бање и Бањана мислим да је она сасвим могућа. Познато је да је "влашки закон" или закон св. Саве и св. Симеона, иницијално био везан за велике манастире, поготово за оне који су били центри епархија. Тако су своје влахе имали и Студеница, Милешева, Бањска, Морача и др. Сасвим је основано претпоставити и да је манастир св. Николе у Дабру као сједиште дабарске епархије имао своје влахе. Да ли су ти власи били Бањани? Већина истраживача сматра да је назив Бањани настао управо по локалитету Бања. Уосталом у турским пописима се простор Бањана и назива Бањом. Да су Бањани крајем 13. и почетком 14. вијека дошли на подручје Херцеговине говори и чињеница да су се стари жупски називи предјела које су населили сачували све до турског освајања, кад су забиљежени у пописима. Тако имамо нахије Бања Пива (данашња Пива) и Бања Рудине (данашње Рудине). Значи имамо Бању као надградњу над старијим жупским именима: Рудинама и Пивом.

Да ли су Бањани дошли управо из Бање на Лиму? Да ли је тамо остало неких породица које би и генетички могле потврдити ову везу? То су теме за размишљање. Постоји један резултат који је индикативан. Тестирани су Крсмановићи из Мокре Горе, иако без маркера, и припадају хаплогрупи N2. Крсмановићи су најстарија породица у Мокрој гори. Требало би да буду из слоја прије 1690-тих. Славе Никољдан. Док међу Бањанима ова слава није присутна, она би могла бити занимљива због неких крајишких родова који је славе ( попут Узелаца). Још један занимљив детаљ који повезује лимску Бању и Бањане је и топоним Штрпци (који додуше није тако риједак).

[drajver]

Што се тиче средишњег дела ове области, који мало боље познајем, навео бих да је у у саставу Бање према дефтеру Босне из 1604. године било четири данашња србијанска села.

Мокра Гора је забележена под данашњим именом, има осамдесетак баштина, на челу је кнез Орач Милан. Они су били дебенџије у шарганском кланцу.

Доброселице (данашња Доброселица) и Јабланица су у поседу кнеза Константина, обе са по двадесетак баштина.

Данашњег Семегњева нема, али се оно вероватно крије иза имена Јарчиште, са око 30 баштина. И они су чували Шарган.

Занимљиво је размишљати о томе где су све завришили потомци ових људи током и након Бечког рата.

Покушаћу касније направити пресјек ове области кроз неколико турских пописа 1468, 1533 и 1604. године. Свакако би било интересантно покушати открити кретање становништва Бање у току и након Бечког рата. Мислим да је свеукупно Стари Влах био значајно погођен овим догађањима. Неке старовлашке нахије, нпр. оне на на истоку око Голије су у том периоду сасвим опустиле и никад се нису обновиле. Бању, Златибор, Моравицу, демографски је спасио константан прилив Херцеговаца и мањим дијелом Брђана.

А старо становништво, прије 1690. године, је вјероватно остало у траговима, или се повукло преко Саве и Дунава.

[Vlax]

Да ли су Бањани дошли управо из Бање на Лиму? Да ли је тамо остало неких породица које би и генетички могле потврдити ову везу? То су теме за размишљање. Постоји један резултат који је индикативан. Тестирани су Крсмановићи из Мокре Горе, иако без маркера, и припадају хаплогрупи N2. Крсмановићи су најстарија породица у Мокрој гори. Требало би да буду из слоја прије 1690-тих. Славе Никољдан. Док међу Бањанима ова слава није присутна, она би могла бити занимљива због неких крајишких родова који је славе ( попут Узелаца). Још један занимљив детаљ који повезује лимску Бању и Бањане је и топоним Штрпци (који додуше није тако риједак).

Кад се спомињу Штрпци, ја бих поменуо и род Штрбаца, који је разгранат баш у околини манастира Рмањ у који је пренето седиште Дабробосанске митрополије. За њих се сматра да су најстарији род у Унцу, тј општини Дрвар. Рађеновић сматра да су дошли пре 1700, али су им предања доста магловита и не може се прецизирати кад се то десило. Сва предања укључују Херцеговину као земљу порекла, при чему се претпоставља да су тамо живели неко време под Турцима, па тек онда се преселили.
Још једна коинциденција је да Штпци славе Св. Николу, коме су посвећене манастирске цркве и у Бањи и у Рмњу

[Atlantische]

Упитно је колико је стар топоним села Штрпци о коме је реч, јер је цео тај крај па и само село извесно било пусто као и огроман број насеља лимско-увачке долине након Бечког рата. Једини топоними из пописа Босанског санџака из 1604. који ми делују да би могли имати везе са каснијим Штрпцима/Ријеком Штрбачком или најближим околином села јесу  Горња, Средња и Долња Буковица, што ће рећи да тада тамо нема помена села Штрбаца. Неком логиком ствари Штрпци би требали бити Долња Буковица.

Како је навео Стјепо Трифковић који је обрађивао тај крај крајем 19. и почетком 20. века ''Село је добило име од потока, који тече кроз село и испод села, а то је Буковица која се зове и Ријека. Испаше је добило име по испашама, које су те некада биле. Село лежи испод брда Циге, са северне стране пута Вишеград – Увац. Село је на присојној страни. Сеоске су куће по страни, која се зове Испаше, а неке по странама потока Буковице, које се зове Ријека.''

Могућеда је назив Штрпци могао почети да се користи тек са доласком првих досељеника у село, могуће из рода Ћировића, Ћиковића и Лаловића, који су по предању доселили из Мораче око 1700е, дакле баш у време након Бечког рата. Они би могли представљати ту рану брђанску струју.

Мислим да би евентуалне старинце ове области ако их је уопште остало треба тражити у најзабаченијим селима, ван долина Лима и Увца, као и међу потурченим породицама.

[Đorđo]

Да ли су Бањани дошли управо из Бање на Лиму? Да ли је тамо остало неких породица које би и генетички могле потврдити ову везу? То су теме за размишљање. Постоји један резултат који је индикативан. Тестирани су Крсмановићи из Мокре Горе, иако без маркера, и припадају хаплогрупи N2. Крсмановићи су најстарија породица у Мокрој гори. Требало би да буду из слоја прије 1690-тих. Славе Никољдан. Док међу Бањанима ова слава није присутна, она би могла бити занимљива због неких крајишких родова који је славе ( попут Узелаца). Још један занимљив детаљ који повезује лимску Бању и Бањане је и топоним Штрпци (који додуше није тако риједак).

Сигуран сам да сте "на кривом путу" што се тиче ових ствари. То што је записано да је на Златибору нека фамилија "староседелачка" обично не значи ништа више него да је ту од 18. века. Миграције из Пиве на ово подручје последњих 300 година су јако добро познате и потврђене и доказане. Маса становништва је нагрнула у 18. и 19. веку и населила напуштена села и то је било довољно да они који су дошли мало пре других у искривљеном народном памћењу "постану староседеоци".

Уз то у Пиви / Бањанима имамо диверзитет и крсних слава као и (релативно) удаљене хаплотипове N2  , тако да што се мене тиче нема никакве сумње да је то матично подручје одакле се раширила та хаплогрупа. Из турског пописа из 1475 се види да је записано "нахија Пива други назив Бања" што значи да је Бања био назив за одређено географско подручје на том простору који се касније изгубио из употребе али да се по томе прозвало племе "Бањани" , а не по Бањи код Прибоја или некој другој Бањи, Бану Русену или не знам ни ја шта се још све тврдило.

[Aca]

Само да додам да се топоним Бања среће свуда где има извора топле воде. Овај крај је познат по термалној води а пре свега је ту Прибојска Бања по којој је област вероватно и добила име. Претпостављам да је и у Бањанима сличан случај па су топоними које драјвер помиње настали по изворима топле воде.

Тако имамо нахије Бања Пива (данашња Пива) и Бања Рудине (данашње Рудине). Значи имамо Бању као надградњу над старијим жупским именима: Рудинама и Пивом.

[Uzi]

Сигуран сам да сте "на кривом путу" што се тиче ових ствари. То што је записано да је на Златибору нека фамилија "староседелачка" обично не значи ништа више него да је ту од 18. века. Миграције из Пиве на ово подручје последњих 300 година су јако добро познате и потврђене и доказане. Маса становништва је нагрнула у 18. и 19. веку и населила напуштена села и то је било довољно да они који су дошли мало пре других у искривљеном народном памћењу "постану староседеоци".

Да ли се зна кад су та села сасвим напуштена и где се одселило становниптво тих села? Да ли су биле могуће повратне миграције становништва након тих пресељења? Нпр. у Лици се је становништво које је било избегло између 1685-1689, док су трајала ратна дејства против Турака, повратило на своја стара земљишта, наравно не сви али удео повратне миграције је био доста велики.

Уз то у Пиви / Бањанима имамо диверзитет и крсних слава као и (релативно) удаљене хаплотипове N2  , тако да што се мене тиче нема никакве сумње да је то матично подручје одакле се раширила та хаплогрупа. Из турског пописа из 1475 се види да је записано "нахија Пива други назив Бања" што значи да је Бања био назив за одређено географско подручје на том простору који се касније изгубио из употребе али да се по томе прозвало племе "Бањани" , а не по Бањи код Прибоја или некој другој Бањи, Бану Русену или не знам ни ја шта се још све тврдило.

Чини ми се, барем према до сад урађеним Биг Ипсилонима, да нема још 100% доказа да су се преци свих српских N2 ширили из Пиве или Бањана. Биг Ипсилон тестирање неких великих и стариначких пордоица из Пиве нпр. Тадића (Јовањдан), Гаговића (Никољан) и Јокановића (Ђурђевдан) би свакако доста разрешило ову дилему.

[drajver]

Сигуран сам да сте "на кривом путу" што се тиче ових ствари. То што је записано да је на Златибору нека фамилија "староседелачка" обично не значи ништа више него да је ту од 18. века. Миграције из Пиве на ово подручје последњих 300 година су јако добро познате и потврђене и доказане. Маса становништва је нагрнула у 18. и 19. веку и населила напуштена села и то је било довољно да они који су дошли мало пре других у искривљеном народном памћењу "постану староседеоци".

Уз то у Пиви / Бањанима имамо диверзитет и крсних слава као и (релативно) удаљене хаплотипове N2  , тако да што се мене тиче нема никакве сумње да је то матично подручје одакле се раширила та хаплогрупа. Из турског пописа из 1475 се види да је записано "нахија Пива други назив Бања" што значи да је Бања био назив за одређено географско подручје на том простору који се касније изгубио из употребе али да се по томе прозвало племе "Бањани" , а не по Бањи код Прибоја или некој другој Бањи, Бану Русену или не знам ни ја шта се још све тврдило.

Све што је написано треба посматрати само као тему за размишљање,а не као тврдњу. Не вјерујем да на Златибору није преостала бар понека породица из периода прије 18. вијека. Постоји у Бањанима и Пиви разноврсност слава и N2 родова, али о разноврсности хаплогрупе N2 би могли нешто више рећи тек након дубинских SNP тестова више припадника ове гране у Пиви, Голији, и Бањанима. А неке славе , попут Никољдана, уопште нису присутне међу N2 родовима у Пиви и Бањанима,а присутне су код исељеника.

Бања коју помињеш у Херцеговини није настала по географском подручју већ управо по племену. То показује турски попис из 1533. који је забиљежио двије нахије на којима иначе проналазимо влахе Бањане,а то су: Pivebana n. и Bana Rudine n. Пива и Рудине су географски појмови (средњовјековне жупе које се и раније помињу), док је Бања племенски (родовски) појам. Такви случајеви су готово па правило, гдје се географска имена ранијих жупа замјењују именима родова који су у њима издоминирали: Чево-Озринићи, Грачаница-Никшићи, Комарница-Дробњаци. Осим тога, у средњовјековним изворима за влахе Бањане подједнако се користе оба назива и Бања и Бањани, у више извора се наводи да су Бањани (племе) настањени у Пиви (географски појам). На подручју Херцеговине који насељавају Бањани и Пивљани не постоји нити топоним нити предио који би се називао Бањом. Недавно на скупу о Бањанима у Никшићу, неко је из публике поставио питање да ли је исправно писати придјев: бањски или бањански када се користи за племе Бањана. Одговор лингвиста тамо присутних је био да је граматички правилно рећи бањански, али да је придјев"бањски" толико традиционалан да се може у истој мјери користити. Значи, да је и сам термин Бања био коришћен као назив за племе.

Такође, треба рећи да је Бања као географски појам ипак старији на Лиму. Чак и да занемаримо Идрисијев навод из 1153. године (а нема разлога да га занемаримо ако уз Бању помиње Лим), лимска Бања се помиње и 1395. године "contrata S. Nicolai de Bagna partiuim Bossine". Такву старину географског назива Бања на простору данашњих Бањана и Пиве немамо, тј. немамо уопште топоним везан за Бању.

Мислим да простор средњовјековних Пиве и Рудина (данашња Пива, Голија и Бањани) није довољан као матица из које би могли проистећи сви наши N2, поготово они у Крајинама, Славонији и Војводини. Мислим да је морало постојати још неко подручје појачане присутности. Да ли је то била Бања на Лиму, не знам, само је претпоставка, јер има неких детаља који иду у прилог томе.

[drajver]

Само да додам да се топоним Бања среће свуда где има извора топле воде. Овај крај је познат по термалној води а пре свега је ту Прибојска Бања по којој је област вероватно и добила име. Претпостављам да је и у Бањанима сличан случај па су топоними које драјвер помиње настали по изворима топле воде.

Није сличан случај, објаснио сам у посту изнад. Назив Бања у Бањанима је родовског поријекла,а на подручју Бањана нема било каквих извора термалне воде.

[ДушанВучко]

Није сличан случај, објаснио сам у посту изнад. Назив Бања у Бањанима је родовског поријекла,а на подручју Бањана нема било каквих извора термалне воде.

Уколико би се доказала матица Бањана у области Бања, може ли се претпоставити да су наши N2 дошли на Балкан са Србима? (јер у том случају би старост ове гране на Балкану била померена уназад) Помињано је чини ми се присуство и у Словачкој ове гране, па можда је део гране кренуо из карпатске матице са прецима Срба? Иначе појам Бања значи рудник код Словака, па можда је сам назив области Бања пре везан за појам рудник, него за бању у смислу термалних извора.

[Aca]

Бања значи рудник на Словачком? Интересантно, ја се бавим геологијом, један од инидикатора постојања руде на неком терену је близина извора термалне воде.

[ДушанВучко]

Бања значи рудник на Словачком? Интересантно, ја се бавим геологијом, један од инидикатора постојања руде на неком терену је близина извора термалне воде.

Да, и на словачком и на чешком, не знам за остале језике (пољски итд)

[НиколаВук]

А неке славе , попут Никољдана, уопште нису присутне међу N2 родовима у Пиви и Бањанима,а присутне су код исељеника.

Овде си вероватно направио омашку, с обзиром да је слава великог братства Руђића из Пиве управо Никољдан. Можда си мислио на Ђурђевдан, мада је и та слава присутна у Пиви.

[Đorđo]

Све што је написано треба посматрати само као тему за размишљање,а не као тврдњу. Не вјерујем да на Златибору није преостала бар понека породица из периода прије 18. вијека.

Ево да мало исполемишемо, ништа непријатељски 

Бавио сам се интезивно тиме па могу да кажем да постоји ту и тамо понека група породица за коју постоји могућност да је од пре 18. века била ту, али само могућност. Углавном су се сви аутори који су се бавили том тематиком позивали на истраживања из "Насеља и порекла становништва" која су радили Љ. Мићић и Љ. Павловић која су опет писана на основу усмених предања различитог квалитета (при чему је Љ. Павловић писао све и свашта по принципу "да чорба буде гушћа"). Што се тиче повлачења старог становништва приликом аустријско-турских ратова, ту могу да кажем да је барем за подручје Златибора у питању било комплетно повлачење становништва. За предео око Нове Вароши и Прибоја имам утисак да није било комплетно и да је ту остало нешто старих породица, али нисам се детаљно бавио тим подручјем да бих нешто могао категорички да тврдим.

Постоји у Бањанима и Пиви разноврсност слава и N2 родова, али о разноврсности хаплогрупе N2 би могли нешто више рећи тек након дубинских SNP тестова више припадника ове гране у Пиви, Голији, и Бањанима.

Уз ограду да сам род није толико стар, могу рецимо ако упоредим свој хаплотип (имам сигурно порекло из Пиве) и хаплотип Гломазића из Пиве само са другом славом св. Никола на 67 маркера и да видим да не постоји ниједна заједничка мутација у односу на модални хаплотип, што ми говори да је заједнички предак између њега и мене био близак заједничком претку свих наших N2. Узгред у Пиви и Бањанима постоје N2 родови са све три славе: Никољдан, Ђурђевдан и Јовањдан које славе скоро сви "исељени" N2 (осим пар изузетака). Све то иде убедљиво у прилог да је управо то подручје била матица N2 родова.

А неке славе , попут Никољдана, уопште нису присутне међу N2 родовима у Пиви и Бањанима,а присутне су код исељеника.

Светог Николу слави група породица у Пиви позната као "Руђићи" који су тестирани и испали N2 (Гаговићи, Гломазићи и још неки) , тако да што се тога тиче ниси у току

Бања коју помињеш у Херцеговини није настала по географском подручју већ управо по племену. То показује турски попис из 1533. који је забиљежио двије нахије на којима иначе проналазимо влахе Бањане,а то су: Pivebana n. и Bana Rudine n. Пива и Рудине су географски појмови (средњовјековне жупе које се и раније помињу), док је Бања племенски (родовски) појам.

Ја сам понудио моје аргументе зашто сматрам да није било тако, у попису спроведеном 1475. приликом освајања Херцеговине од стране Турака је нахија која је обухватала данашње Пиву и Бањане пописана као "Нахија Пива други назив Бања" . То је аргумент велик као кућа да је тада постојао географски појам Бања на подручју Пиве/Бањана. Ако сам добро разумео твоја претходна писанија ти сугеришеш да је било неко племе у Бањи код Прибоја које се колективно преселило на подручје Старе Херцеговине и да се по њима прозвало то подручје Бања/Бањани, као и пространа нахија која је у 15. веку имала 600 кућа, то је толико натегнуто да не може да пије воду.

Такви случајеви су готово па правило, гдје се географска имена ранијих жупа замјењују именима родова који су у њима издоминирали: Чево-Озринићи, Грачаница-Никшићи, Комарница-Дробњаци. Осим тога, у средњовјековним изворима за влахе Бањане подједнако се користе оба назива и Бања и Бањани, у више извора се наводи да су Бањани (племе) настањени у Пиви (географски појам).

Бања и Пива су били једна нахија и административна целина и та два појма су се често преплитала и користила упоредо, и становништво је од давнина "флуктуисало" (не могу да се сетим одговарајуће српске речи) између Пиве и Бањана, тако се зна које су пивљанске породице имале летња станишта у Бањанима итд. То да назив племена потисне стари географски назив области се дешавало али није правило (није се десило у Морачи, Пиви, Црминици итд...)

[Đorđo]

На подручју Херцеговине који насељавају Бањани и Пивљани не постоји нити топоним нити предио који би се називао Бањом.

Крашки терен је јако незахвалан за воду и специфичан пошто површински водотокови имају тенденцију да се са временом пребацују са површине у подземне токове, тако да је могуће да је у Бањанима било некаквих извора и водотокова пре рецимо 1000 година који данас не постоје, што је могло и узроковати да се назив "Бања" за географску област избаци из употребе.

Недавно на скупу о Бањанима у Никшићу, неко је из публике поставио питање да ли је исправно писати придјев: бањски или бањански када се користи за племе Бањана. Одговор лингвиста тамо присутних је био да је граматички правилно рећи бањански, али да је придјев"бањски" толико традиционалан да се може у истој мјери користити. Значи, да је и сам термин Бања био коришћен као назив за племе.

Напротив, ово је мени само потврда да је постојао назив "Бања" за географску област који је избачен из употребе, али да је остао сачуван у овом придеву који је и даље сачуван код локалног становништва

Такође, треба рећи да је Бања као географски појам ипак старији на Лиму. Чак и да занемаримо Идрисијев навод из 1153. године (а нема разлога да га занемаримо ако уз Бању помиње Лим), лимска Бања се помиње и 1395. године "contrata S. Nicolai de Bagna partiuim Bossine".

Треба имати у виду да је средњи век веома танак што се тиче "документације" па ако нема спомена не значи да није постојао тај назив, узгред буди речено исправи ме ако грешим али мислим да су 1395. и Бањани у ЦГ припадали Босни па се то могло односити и на ту Бању.

Такву старину географског назива Бања на простору данашњих Бањана и Пиве немамо, тј. немамо уопште топоним везан за Бању.

Данас не постоји топоним везан за Бању али као што рекох посведочено је да је област називана "Бања" у турском попису Херцеговине из 1475. , у дубровачкој документацији и као и што си сам рекао у придеву "бањски" који је остао у употреби.

Мислим да простор средњовјековних Пиве и Рудина (данашња Пива, Голија и Бањани) није довољан као матица из које би могли проистећи сви наши N2, поготово они у Крајинама, Славонији и Војводини. Мислим да је морало постојати још неко подручје појачане присутности.

Према турском попису који сам толико већ пута спомињао нахија Пива други назив Бања је још 1475. имала 600 кућа, и не видим на основу чега мислиш да је Бања код Прибоја погоднија као матица тако великог рода. Такође можемо да видимо и да су суседни Кричи могли да се иселе по Крајини, Војводини итд

Да ли је то била Бања на Лиму, не знам, само је претпоставка, јер има неких детаља који иду у прилог томе.

Ја стварно нисам видео неке озбиљне аргумента у прилог томе, осим што си споменуо Крсмановиће из Мокре Горе за које је Љ. Мићић записао да су староседеоци, а као што рекох, оно што се назива староседеоцима у том крају су досељеници из 18. века. И што си повезао име географског појма "Бања" код Прибоја (који није ни редак ни уникатан) са племеном Бањани у Црној Гори