Аутор Тема: Светски ДНК дан 2016  (Прочитано 192798 пута)

Ван мреже Владимир Бурсаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 15
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #160 послато: Мај 13, 2016, 01:49:14 пре подне »
Ја сам потомак Дивјака,из села Гајине код Доњег Лапца.Слава је свети Никола,и припадају племену Радаковића.Тачније,живели су у заселку Дивјакова главица.Скоро су сви у колонизацији населили Апатин. :)


И до сада сам лично знао да сам порјеклом са Косова, али по женској линији, јер је моја бака била из породице Дивјак. Моји Дивјаци су се нешто прије аустријске окупације Босне 1878.године (мислим око 1865-1870.), са ширег подручја Лапца, преселили на десну обалу Уне, у село Дољани (Босански) гдје се моја бака родила.  Сада видим да нас  мудри и добро информисани учесници форума везују за Косово, али и по мушкој линији. Но, о томе ћемо неки други пут. 

Ево пар речи о Радаковићима и Дивјацима.
Везано за њих постоје неке ствари које су поприлично јасне и дефинисане.
Оба презимена славе исту славу, Св. Николу.
Оба презимена се сматрају међусобно блискима и сроднима, али тако као да је Радаковић старије презиме, а Дивјак  новије презиме једне гране Радаковића.
Оба презимена су распрострањена по истим крајевима, Лика (Корјеничко поље, Крбавско поље, Лапачко поље, на сјевер до Оточца), и десна обала Уне у Босанској крајини.
Дивјаци су пописани у Попису Лике и Крбаве 1712.г,  у Брувну као једна огромна задруга са 32 члана породице (носиоци задруге су Тадија рођен 1642.г и његов брат Вук рођен 1652.г, укупно 8 мушких глава старијих од 18 година). Од те задруге потичу сви Дивјаци у Лици и Крајини.
Радаковићи су са друге стране те 1712.г пописани у Бунићу, Јошанима, Брувну (истовремено са Дивјацима), Могорићу у бар двадесетак породица. Само у Јошану око 1810.г  Радаковића има у 100 кућа. Послије Првог свјетског рата у Лици их је било 270 кућа, а у Поуњу још 84 куће. Радаковић из Брувна је тестиран као J2bM205.
Мјесто Поповић Брдо се налази одмах југоисточно од Карловца. 1835. године је имало 17 православних породица са 191 особом. Некада је било имање грофова Драшковића, које је припојено Војној крајини. То вјероватно значи да је становништво накнадно пресјељавано из неког другог мјеста у војној гранци, или да је укмећеном становништву додјељен војнички статус. Једини проблем је што је у то вријеме у Банској Хрватској, католичанство државна религија (тако је одлучено саборском одлуком) , и ван Војне границе нисте могли бити некатолик. Бар не неко дуже вријеме. Радаковић одатле је тестиран као R1a. Ми смо пронашли да је јуна 1544.године, на имање Николе Зрињског, у села Прилишће и Росопајник (десна обала Купе, 21 километар од Поповић Брда) насељено 23 породице ''Влаха московске вјере'', од којих се један звао Никола Буршић. Можда су Драшковићи добили конфискована имања Зрињских. Можда су Радаковићи дошли из истога правца (Зрмања-Тромеђа) до под Карловац.

Оно што баш није најјасније је слиједеће:
1. да ли помен села Дивјак (Дивљак) са 30 домаћинстава и попом Радаком (Општи катастарски попис из 1455.године области Бранковића, Оријентални институт Сарајево, 1972.г)  има било какве везе са Радаковићима и Дивјацима? Село је насељено Србима и у тимарском систему је. Због овога сам ја мислио да по женској линији потичем са Косова.
2. Дивјаци се спомињу у списку презимена такозваних Усораца који су 1658.године (после 16 година преговора са војним властима) из Кореничког поља (под влашћу Турске тада) ускочили на подручје Оточца у аустријској Војној крајини, у броју од 83 породице и 941 особом (плус 12 породица које су доселиле 1655.г). Интересантно је да се Радаковићи међу њима не помињу.
3. сви Дивјаци потичу од оне једне велике задруге од 32 особе, која је пописана 1712.г у Брувну. Из ње су се они ширили по Лици и Крајини. Али ако су били међу Усорцима, онда су од 1658.г до ослобађања Лике септембра 1689.г (пад турске тврђаве Удбине), провели у митском мјесту Вилићи (источна половина Гацког пољакод Оточца, крај око Врховина и Залужнице), па су ушли у ослобођену Лику из правца сјевера.  Вилићи су у ствари били велики збјег или ратни логор, гдје се сакупљало становништво пребегло са турске територије, које су потом аустријске војне власти искористиле за ослобођење и потом насељавање Лике.
4. Радаковићи се уопште не помињу ни међу Усорцима, нити међу Вилићанима, што значи да су њихови путеви досјељавања везани за правац са југа (од Книна) и/или са истока (западна Босна). Радаковићи су изузетно бројно презиме, али управо због велике бројности и због тога што је то ипак патронимско презиме, постоји могућност да нису сви Радаковићи истога порјекла. Оно што се не уклапа у све ово, је чињеница да су и једни и други пописани 1712.г одмах по ослобођењу Лике, чак и у истом мјесту (Брувно).  Радаковиће сјеверније од Личког ПетровогСела и Оточца нисам успјео ни пронаћи.
Мислим да би тестирање неког од Дивјака, или Гутеша (који се такође доводе у везу са ова два презимена) значајно помогло да се сагледа веза са Радаковићима. Ако се докаже заједничко порјекло Дивјака са неким Радаковићима, тада постоји могућност да је до раздвајања породице дошло током 16-17.вијека док су били турски поданици, па су Дивјаци отишли сјеверније преко Бихаћке крајине, Кореничког поља и Вилића код Оточца, док су Радаковићи остали јужније и преко тромеђе, Зрмање и Попине стигли до Брувна и Крбавског поља, гдје их је било највише. 
Ето толико о Радаковићима и Дивјацима.

Коментар на резултате Давида Зељковића ћу дати када се објаве резултати тестирања Стојана Бурсаћа из Плавна, пошто су та два тестирања била планирана  истовремено, очекивања од њих су велика, а узбуђење и нестрпљење је још веће.

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #161 послато: Мај 13, 2016, 09:23:40 пре подне »
Љиљане, да ли можете у једној реченици да објасните како тумачимо овај коефицијент мутације 0,008 или, у облику на пример 0,5%, како сам другде виђао. Шта то значи, да ће ако имате 200 синова, једном да мутира? Или ако имате 200 колена потомака, мутираће једном у тих 200, у просеку? Или нешто треће... Хвала!

Konkretno ovaj marker DYS570 ima koeficijent mutacije 0.0089 ili 0.89%, što znači da se on u prosjeku mijenja svakih 1/0.0089=112 generacija (cca 3000godina). Ovdje je u pitanju vjerovatnoća, a i upitno je koliko je ovaj koeficijent tačan jer razni autori istraživanjima dolaze do raznih koeficijenata mutacije. Ovaj koeficijent je po Marku Heinli, koji se trenutno najviše koristi. Koefijcineti mutacija se koriste u kalkulatorima za određivanje TMRCA.
Kakko ovo shvatiti. Pokušaću da objasnim na jednom uprošćenom primjeru. Zamislimo da se dva pojedinca testiraju na 23 markera i da su svi koeficijenti mutacija na svakom markeru isti - što naravno ne odgovara istini, ali zamislimo. Neka je ovaj koeficijent mutacije npr 0.005. Ako između ta dva haplotipa postoji na svakom od 23 markera po jedna razlika to znači da je velika vjerovatnoća da su ta dva pojedinca imala zajedničkog pretka prije 1/0.005 tj prije 200generacija.
Ako pak postoje razlike samo na 2 markera od datih 23 (razlika za po 1), onda je velika vjerovatnoća da su pojedinci imali zajedničkog pretka prije 2/0.005/23=17generacija tj. prije oko 450-500godina.
Komplikaciju u proračun unosi činjenica da se koeficijenti mutacije jako razlikuju među pojedinačnim markerima. Tako neki markeri imaju jako mali koeficijent mutacije, tj. jako sporo(rijetko) se mijenjaju (kao npr DYS392 kod koga je ovaj koef. 0.0006 tj svakih cca 1670generacija) dok su neki relativno brzi (kao npr navedeni DYS570 ili recimo DYS576 kod koga je 0.011 tj svakih 90generacija).

Tom nekom logikom, uzevši u obzir da su koeficijenti mutacije u prosjeku manji od 0.5% ja dolazim do zaključka da je zajednički predak Žarka Šepe i mene (Maksimović-Šepa) živio prije najviše 11 generacija, a najmanje 5 generacija.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #162 послато: Мај 13, 2016, 09:48:38 пре подне »
Konkretno ovaj marker DYS570 ima koeficijent mutacije 0.0089 ili 0.89%, što znači da se on u prosjeku mijenja svakih 1/0.0089=112 generacija (cca 3000godina). Ovdje je u pitanju vjerovatnoća, a i upitno je koliko je ovaj koeficijent tačan jer razni autori istraživanjima dolaze do raznih koeficijenata mutacije. Ovaj koeficijent je po Marku Heinli, koji se trenutno najviše koristi. Koefijcineti mutacija se koriste u kalkulatorima za određivanje TMRCA.
Kakko ovo shvatiti. Pokušaću da objasnim na jednom uprošćenom primjeru. Zamislimo da se dva pojedinca testiraju na 23 markera i da su svi koeficijenti mutacija na svakom markeru isti - što naravno ne odgovara istini, ali zamislimo. Neka je ovaj koeficijent mutacije npr 0.005. Ako između ta dva haplotipa postoji na svakom od 23 markera po jedna razlika to znači da je velika vjerovatnoća da su ta dva pojedinca imala zajedničkog pretka prije 1/0.005 tj prije 200generacija.
Ako pak postoje razlike samo na 2 markera od datih 23 (razlika za po 1), onda je velika vjerovatnoća da su pojedinci imali zajedničkog pretka prije 2/0.005/23=17generacija tj. prije oko 450-500godina.
Komplikaciju u proračun unosi činjenica da se koeficijenti mutacije jako razlikuju među pojedinačnim markerima. Tako neki markeri imaju jako mali koeficijent mutacije, tj. jako sporo(rijetko) se mijenjaju (kao npr DYS392 kod koga je ovaj koef. 0.0006 tj svakih cca 1670generacija) dok su neki relativno brzi (kao npr navedeni DYS570 ili recimo DYS576 kod koga je 0.011 tj svakih 90generacija).

Tom nekom logikom, uzevši u obzir da su koeficijenti mutacije u prosjeku manji od 0.5% ja dolazim do zaključka da je zajednički predak Žarka Šepe i mene (Maksimović-Šepa) živio prije najviše 11 generacija, a najmanje 5 generacija.

Хвала, све ми је јасно! Ипак, кад стигнем, мораћу да се упустим у методологију одређивања брзине мутације, јер не може се чекати да прође 10 000 генерација, па да одредимо, и тад са слабом поузданошћу, брзину мутирања, већ се ради на неки други начин. Можда се прате разлике у маркерима савремених појединаца за које се поуздано зна степен сродства и период до првог заједничког претка, па се тако утврђују брзине. Такође, интересује ме, а методологија ће дати одговор, да ли, ако је коефицијент 0,005 илити 0,5%, тј до мутације долази једном у 200 генерација, значи то да, теоријски, и појединац са 200 синова може имати једног, на пример, који има мутиран маркер и 199 који немају мутиран (премда је 200 синова мали статистички узорак за мутацију 1 у 200). Ово олакшава посао, онда би истрживачи само пратили што већи број очева и синова, и на довољно великом узорку би се коефицијент могао лепо одредити, а то очигледно није лак посао, јер разни људи различито су добили, као што кажете. Ако сам овде нешто лупао, не замерите, само сам исписао ток мисли. Очигледно је проблем веома сложен, јер, познајући неке друге ензиматске процесе (а репликација ДНК је ензимски контролисана и ензими праве грешке), могу да кажем да вероватно није скорз иста брзина за мутирање маркера са 12 на 13 као што је са 13 на 14 итд... Хвала још једном!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #163 послато: Мај 13, 2016, 10:22:52 пре подне »
Мислим да би тестирање неког од Дивјака, или Гутеша (који се такође доводе у везу са ова два презимена) значајно помогло да се сагледа веза са Радаковићима. Ако се докаже заједничко порјекло Дивјака са неким Радаковићима, тада постоји могућност да је до раздвајања породице дошло током 16-17.вијека док су били турски поданици, па су Дивјаци отишли сјеверније преко Бихаћке крајине, Кореничког поља и Вилића код Оточца, док су Радаковићи остали јужније и преко тромеђе, Зрмање и Попине стигли до Брувна и Крбавског поља, гдје их је било највише. 
Ето толико о Радаковићима и Дивјацима.

Лепа анализа, Владимире.

Хапплогрупа J2b1 се не јавља само међу Усорцима у Лици и Далмацији. Носе је још Јелаче и Радаковићи, а и генерално је присутна у Бос. Крајини.

Као што сте већ написали, најбројнији огранак Радаковића из Брувна (Лика) припада хаплогрупи J2b1. Ови у Бос. Крајини кажу да су одатле. Такође, Дивјаци су на списку Усораца, па ми нешто говори да постоји веза.

Иначе, Радаковића је било и у Јошану. Тамо има пуно породица J2b1, пореклом из Вилића и других крајева (Наранчића, Мандића, Мркобрада, итд.). 

Најбоље би било да се тестира неко од крајишких Дивјака. Црни би можда могао да реши ову дилему током мајског тестирања. :)

Ван мреже Valachorum

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 93
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #164 послато: Мај 13, 2016, 10:38:50 пре подне »
Лепа анализа, Владимире.

Хапплогрупа J2b1 се не јавља само међу Усорцима у Лици и Далмацији. Носе је још Јелаче и Радаковићи, а и генерално је присутна у Бос. Крајини.

Као што сте већ написали, најбројнији огранак Радаковића из Брувна (Лика) припада хаплогрупи J2b1. Ови у Бос. Крајини кажу да су одатле. Такође, Дивјаци су на списку Усораца, па ми нешто говори да постоји веза.

Иначе, Радаковића је било и у Јошану. Тамо има пуно породица J2b1, пореклом из Вилића и других крајева (Наранчића, Мандића, Мркобрада, итд.). 

Најбоље би било да се тестира неко од крајишких Дивјака. Црни би можда могао да реши ову дилему током мајског тестирања. :)

Лички Радаковићи нису били најбројнији у Брувну, већ у Јошану.

Три мјеста са највише Радаковића 1915. године:
1. Јошани (100 кућа)
2. Могорић (58 кућа)
3. Брувно (50 кућа)

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #165 послато: Мај 13, 2016, 11:54:40 пре подне »
Лепа анализа, Владимире.

Хапплогрупа J2b1 се не јавља само међу Усорцима у Лици и Далмацији. Носе је још Јелаче и Радаковићи, а и генерално је присутна у Бос. Крајини.

Као што сте већ написали, најбројнији огранак Радаковића из Брувна (Лика) припада хаплогрупи J2b1. Ови у Бос. Крајини кажу да су одатле. Такође, Дивјаци су на списку Усораца, па ми нешто говори да постоји веза.

Иначе, Радаковића је било и у Јошану. Тамо има пуно породица J2b1, пореклом из Вилића и других крајева (Наранчића, Мандића, Мркобрада, итд.). 

Најбоље би било да се тестира неко од крајишких Дивјака. Црни би можда могао да реши ову дилему током мајског тестирања. :)

Добра идеја. :)Иако ми на документима не пише презиме Дивјак,директни сам потомак по женској линији. ;)

Ван мреже Bej Voč

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 177
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #166 послато: Мај 13, 2016, 04:18:18 поподне »
Radakovići su potomci Radaka Vojinovića,sina Vojislava Toljinića (rođenog 1259.godine oko Livna).
Dalja prezimena su im Miroslavić,te Zavidović,Vukanović,Marković,te Vukan Petrislavić "Zavida or Beli Uroš Vukanović", "Belos ili Beli Uros"

1102.godina.

Mit ili istina,ko ce ga znati.Najstariji predak Vojisal Vojisalić 835.godina ;D

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #167 послато: Мај 13, 2016, 06:49:29 поподне »
Настављамо са објављивањем резултата:

Марић, Ђурђевдан, Косор/Мостар/Херцеговина

Припада хаплогрупи R1a-L1280. Није по маркерима превише близак Аврамијевштацима иако је њихове хаплогрупе. Најближи му је на нашем пројекту Граховац из рамљана у Лици (колико ми је познато то је хрватска породица). Од инаостраних хаплотипова најближи му је Словак са Карпата. Генерално, сва наша R1a-L1280 показује везу са Карпатима и Трансилванијом. Ту везу још треба испитати.

Иначе, Марићи су прилично стара породица (најстарија како пише) у Косорима/Мостар.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #168 послато: Мај 13, 2016, 07:10:51 поподне »
Ристић, Стевањдан, Дејановац/Књажевац/Стара Планина

Припада хаплогрупи E-V13, али без неких блиских поклапања, атко да су сврстани посебно. Покушао сам наћи нешто о овој породици у монографијама, али нисма успио. Ако нешто зна нешто нека напише.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #169 послато: Мај 13, 2016, 07:31:08 поподне »
Каришик, Митровдан, Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи E-V13. У потпуности се уклапа у кучки род, што и слава Митровдан потврђује.  Нисам нашао прецизне податке о Каришицима. У неким селима у Бихору се помињу као ранији становници. Исто тако су споменути као примјер породице подијељене на муслимански и православни дио, гдје су сви још увијек живјели у истој кући.

Има Каришика у херцеговини и на Палама, али мислим да немају вез са овима. Мислим да је и сам назив Каришик неки турцизам, али сад не могу да се сјетим.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #170 послато: Мај 13, 2016, 07:45:10 поподне »
Каришик, Митровдан, Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи E-V13. У потпуности се уклапа у кучки род, што и слава Митровдан потврђује.  Нисам нашао прецизне податке о Каришицима. У неким селима у Бихору се помињу као ранији становници. Исто тако су споменути као примјер породице подијељене на муслимански и православни дио, гдје су сви још увијек живјели у истој кући.

Има Каришика у херцеговини и на Палама, али мислим да немају вез са овима. Мислим да је и сам назив Каришик неки турцизам, али сад не могу да се сјетим.
Ако имају везе са Кучима онда су од Мрњавчића, пошто славе Митровдан. Да ли је уопште видљива разлика између Мрњавчића и Дрекаловића када су вредности маркера у питању, односно да ли уопште имамо некога од рода Дрекаловића или да има предање да води порекло од њих?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #171 послато: Мај 13, 2016, 07:49:48 поподне »
Каришик, Митровдан, Бијело Поље/ЦГ

Припада хаплогрупи E-V13. У потпуности се уклапа у кучки род, што и слава Митровдан потврђује.  Нисам нашао прецизне податке о Каришицима. У неким селима у Бихору се помињу као ранији становници. Исто тако су споменути као примјер породице подијељене на муслимански и православни дио, гдје су сви још увијек живјели у истој кући.

Има Каришика у херцеговини и на Палама, али мислим да немају вез са овима. Мислим да је и сам назив Каришик неки турцизам, али сад не могу да се сјетим.

Каришик му по турски дође нешто као мешанац.
А има Каришика у Херцеговини, они су из Бањана. Е, сад да ли су сродни овима у БП или не... Не верујем. Различити правци сеобе. Премда, у Бањанима и Рудинама има и становнитва кучког порекла.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #172 послато: Мај 13, 2016, 07:54:49 поподне »
Каришик му по турски дође нешто као мешанац.
А има Каришика у Херцеговини, они су из Бањана. Е, сад да ли су сродни овима у БП или не... Не верујем. Различити правци сеобе. Премда, у Бањанима и Рудинама има и становнитва кучког порекла.
Можда ово презиме управо и долази од тога што су некада у истој кући живели измешани и муслимани и православни, што би рекли ''мијешано''!

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #173 послато: Мај 13, 2016, 08:04:11 поподне »
Ако имају везе са Кучима онда су од Мрњавчића, пошто славе Митровдан. Да ли је уопште видљива разлика између Мрњавчића и Дрекаловића када су вредности маркера у питању, односно да ли уопште имамо некога од рода Дрекаловића или да има предање да води порекло од њих?

Колико ми је познато немамо до сад ниједног сигурног Дрекаловића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #174 послато: Мај 13, 2016, 08:09:00 поподне »
Можда ово презиме управо и долази од тога што су некада у истој кући живели измешани и муслимани и православни, што би рекли ''мијешано''!

То звучи веома могуће.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #175 послато: Мај 13, 2016, 08:10:05 поподне »
Нарочито имајући у виду овај детаљ:

Исто тако су споменути као примјер породице подијељене на муслимански и православни дио, гдје су сви још увијек живјели у истој кући.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #176 послато: Мај 13, 2016, 08:15:13 поподне »
Амановић, Никољдан, Врбник/Книн/Далмација

Припада хаплогрупи I2a Динарик сјевер. Има прилично високу вриједност на маркеру 458=20 што га унеколико одваја од осталих Динарик Сјевер хаплотипова. Сврстан је посебно. За ове Амановиће Бачко пише да су у врбник дошли крајем 17. вијек из Босне, а да су даљим поријеклом из Херцеговине. Чак претпоставља везу између далматинских и херцеговачких Амановића којих има око Љубиња и који такође славе Никољдан.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #177 послато: Мај 13, 2016, 08:23:52 поподне »
Амановић, Никољдан, Врбник/Книн/Далмација

Припада хаплогрупи I2a Динарик сјевер. Има прилично високу вриједност на маркеру 458=20 што га унеколико одваја од осталих Динарик Сјевер хаплотипова. Сврстан је посебно. За ове Амановиће Бачко пише да су у врбник дошли крајем 17. вијек из Босне, а да су даљим поријеклом из Херцеговине. Чак претпоставља везу између далматинских и херцеговачких Амановића којих има око Љубиња и који такође славе Никољдан.
Најзад један север. И то баш породица која има предање о пореклу од Алтомановића. Могуће да је то дошло због необичности њиховог презимена, па је неко нашао оправдање у сличности ова два презимана (Алтомановић-Амановић). Мада би могло бити и истинито, почео сам већ у све да верујем и да сумњам када је народно предање у питању. Много тога зна да сачува и пренесе до данашњих дана, а исто тако зна и да да неких нетачних и ''накићених'' података. Синиша, по твојој слободној процени колика је удаљеност од нас из рода Војинићи-Љешњани?

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #178 послато: Мај 13, 2016, 08:32:14 поподне »
Синиша, по твојој слободној процени колика је удаљеност од нас из рода Војинићи-Љешњани?

Прилично сте далеко од Амановића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2016
« Одговор #179 послато: Мај 13, 2016, 08:35:29 поподне »
Прилично сте далеко од Амановића.

А Девић?
"Наша мука ваља за причешћа"