Аутор Тема: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године  (Прочитано 56613 пута)

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« послато: Новембар 03, 2014, 03:02:32 поподне »
Попис становништва на Косову и Метохији, у тадашњој Турској, иницирала је Српска Влада још 1911. године преко Српског конзулата у Приштини. Конзул Милан Ракић ставио је захтев своје Владе у дужност Српским учитељима и свештеницима, који су на посебно припремљеним формуларима обрадили стање на терену, приложили опширна објашњења, улазили у прошлост онолико колико су се сећали најстарији људи у селима. Та акција је обављена у више од 230 села на КиМ.

Кад је такав документ био готов 1912. године, требало је да послужи у три сврхе:
прво, за демарш код Порте да престане прогањање Српских чифчија,
друго, да се добије увид у имовно стање сељака у циљу њиховог искоришћавања у предстојећем рату против Турске и
треће, да се види број расположивог људства за евентуалну мобилизацију у позадини после надирања Српске војске у Турску.

Обрађена су следећа села:

ПРИШТИНСКА окоина: Крушевац, Кузман, Глободер, Лесковчић, Добри Дуб, Црвена Водица, Доња Брњица, Горња Брњица, Угљаре, Бресје, Матичане, Златаре, Сафалиј, Којловица, Лапље Село, Чаглавица, Преоце, Добротин, Словина, Смолуша, Робовце, Глоговце, Челопек, Грачаница, Сушица, Ново Село, сливово, Драговац, Лабљане, Липљане, Коњу, Руице, Велики Алеш, Рибаре, Крајиште, Скуланово, Лепина, Доња Гуштерица, Горња Гуштерица и Ливађе.

МИТРОВАЧКА околина:

Придворица, Читлук, Вељи Бријег, Доњи Јасеновик, Калудра, Резала, Бубе, Ћешановиће, Чечево, Глауч, Превлак, Доброшевина, Газиводе, Лучка Ријека, Ранчиће, Зубин Поток, Јабука, Кијевце, Копиловиће, Црепуља, Загуљ, Стрмац, Горњи Јасеновик, Ковачи, Падине, Рујиште, Козарево, Јагњеница, Војмислиће, Кобиља Глава, Прелез, Вараге, Угљаре, Врба, Брњаке, Драгавице, Вукојевиће, Пресека, Бабиће, Оклаце, Орашак и Пресло.

ВУЧИТРНСКА околина:

Бабин Мост, Прилужје, Гламотина, Племетина, Бивљак, Сибовце, Јанина Вода, Амдија, Доња Љупча, Мојаница, Брезница, Становце, Граце, Дреновац, Бариљево, Становце (друга махала), Бенчуге и Мјекиће.

ГЊИЛАНСКА околина:

Бостане, Трњиђевице, Јасеновик, Бољевце, Царевце, Стрезовце, Раовица, Њештар, Ваганеш, Кремената, Грађеник, Будрига, Партеш, Врбовац, Грнчар, Подгорце, Горња Будрига, Рибник, Могила, Горње Кормињане, Доње Кормињане, Доморовце, Каменица, Мочаре, Стрелица, Босце, Гризимље, Гоголовце, Мигановце, Робовац и Беривојце.

ПРИЗРЕНСКА околина:

Врбичане, Дојнице, Љубижде, Орачовац, Брњача, Батотин, Средска, Плањане, Живињане, Драјчиће, Мушњиково, Локвица, Севце, Велика Хоча, Зочиште, Отеруша, Ратимља, Мала Хоча, Брестовац, Мала Круша, Горње Село, Љубиње, Небрегоште, Манастирица, Речане и Стружје.

ПЕЋКА околина: Кошевска парохија, Будисавачка Парохија, Гораждевачка Парохија, Источка Парохија, Белопољска Парохија и Церковљешка Парохија.

Архив Србије, МИД, Архива конзулата у Приштини...Ђ. Микић - Аграрне прилике појединачних села на КиМ.



Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #1 послато: Новембар 03, 2014, 03:14:57 поподне »
У више наврата сам пробао да скенирам материјал и објавим га али без  много успеха, тако да ћу благовремено објављивати податке за сва села. Наравно, уколико неко жели податке о свом селу објавићу  преко реда.

Велики поздрав свим администраторима као и посетиоцима овог, мени, предивног сајта.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #2 послато: Новембар 03, 2014, 03:18:52 поподне »
У више наврата сам пробао да скенирам материјал и објавим га али без  много успеха, тако да ћу благовремено објављивати податке за сва села. Наравно, уколико неко жели податке о свом селу објавићу  преко реда.

Велики поздрав свим администраторима као и посетиоцима овог, мени, предивног сајта.

Хвала, Гиле, на поздравима.

Подаци са Косова и Метохије нису превише заступљени овдје на форуму, тако да ће оно што поставиш бити веома корисно.

Унапријед захваљујем испред администрације.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #3 послато: Новембар 03, 2014, 03:30:04 поподне »
Село КРУШЕВАЦ (Околина Приштине), извештај учитеља Крсте Которчевића.
 У овом селу било је 10 Српских кућа са 63 члана и 24 албанско-мухаџирска домаћинства. Свих 10 Српских домаћинстава била су потпуно чифчијска. И то: Стеван Нестуровић (5 чељади), Блага Недељковић 14, Наћа Јефтић 10, Станко трајковић 6, Стамат стевановић 7, Јован Максимовић 4, Крсто Видосављевић 8, Јован Делић 2, Акса Станојевић 3 и  Петар Милосављевић 4. Агалари су били Мурат-ага и Јусуф-ага из Приштине. Све чифчије су обрађивале земљу на "четврто", а порез су плаћали агалари. Срби чифчије били су дужни да агама кулуче. С агама нису имали никакве уговоре, нити су аге то захтевале.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #4 послато: Новембар 03, 2014, 03:48:31 поподне »
Село КУЗМИН (околина Приштине).

Овде је било само 19 Српских домаћинстава. Четири су имала своју земљу: Рајко и Трајко Јовић, Зафир Стојковић и Вуксан Маринковић. Нема података како су дошли до ње. Најстарији Српски досељеници почетком 19, века затекли су село као читлук неког Мемета Кузмина, на коме су чифчије били Албанци. Убивши неке хаџије, они су пребегли у Дреницу, у село Влашки Дреновац. Потпуних чифчија било је 15. Обрађивали су земљу агалара из Приштине. Од добијених производа давали су четвртину. Нису имали уговоре с агама. Били су дужни да агаларима обраде једну њиву (парастур) коју одреде и да сав принос донесу где они кажу, Порез су плаћали агалари. И власници земље и чифчије добро су материјално стајали. Били би још имућнији да нису били често изложени нападима качака и других одметника. Домаћини су били:
Максим Стаменковић 9 чељади, Витко Живић 4, Ђорђе Петковић 6, Михајло Трајковић 9, Гвозден јоксимовић 11, Мила Ћирковић 12, Марко Симоновић 12, Гвозден Недељковић 3, Стеван Филиповић 7, Младен Костић 6, Никола Стаменковић 5, Тома Трајковић 10, Петар Живић 7, Спаса Цветковић 6 и Петко Миловановић 12. Писмених је било двоје.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #5 послато: Новембар 03, 2014, 04:08:17 поподне »
Село Глободерица (данашњи Обилић).
Село је имало 8 Српских и 15 Албанских домаћинстава. Албанци су били насељеници (мухаџири из 1878. године). Сви су имали своју земљу. Срби су били потпуни чифчије: Милан Митровић (9 чељади), Лаѕар Тодић 27, Аритон Данић 18, Трајко Ђокић 6, Илија Станиковић 8, Благоје Митровић 7, Анта Ђокић 5 и Дамјан Славковић 7. Власници чифлука били су делом Турци из Приштине, а делом мештанског рода Ашана, који је тај део купио од бегова при досељењу. Агалари су плаћали порез. Чифчије су биле дужне да сву летину која је припадала агама спреме и одвуку тамо где аге нареде, и то ез икакве награде. Срби су били врло сиромашни.
За оружје су били спремни: Тодић Лаѕа, Ристо, Јован и Димитрије, Божа Лазић, Милан Митровић, Марко Николић, Данић Аритон, Миленко и Вељко, Трајко Димић, Илија Станковић, Благоје и Танаско Митровић, Дамјан, Акса и Трајко Станковић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #6 послато: Новембар 03, 2014, 04:55:12 поподне »
Сва ова села су обрађена на Порекло.рс. Војислав Ананић је то одрадио према студији "Косово" Атанасија Урошевића.

http://www.poreklo.rs/2014/09/10/poreklo-prezimena-selo-kuzmin-kosovo-polje/
http://www.poreklo.rs/2014/09/18/poreklo-prezimena-selo-obilic-obilic/

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #7 послато: Новембар 03, 2014, 08:01:39 поподне »
Сва ова села су обрађена на Порекло.рс. Војислав Ананић је то одрадио према студији "Косово" Атанасија Урошевића.

http://www.poreklo.rs/2014/09/10/poreklo-prezimena-selo-kuzmin-kosovo-polje/
http://www.poreklo.rs/2014/09/18/poreklo-prezimena-selo-obilic-obilic/

Небојша, мислим да је корисно ово што Гиле поставља јер је Урошевићева студија из 1965. а овај попис из 1912. Виде се и промјене у становништву, а и оно што је старије свакако је вредније и може да се појави доста података којих нема код Урошевића.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #8 послато: Новембар 03, 2014, 08:04:14 поподне »
Небојша, мислим да је корисно ово што Гиле поставља јер је Урошевићева студија из 1965. а овај попис из 1912. Виде се и промјене у становништву, а и оно што је старије свакако је вредније и може да се појави доста података којих нема код Урошевића.

Видех сад да је ово попис из 1911. године. Свакако има предност.

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #9 послато: Новембар 03, 2014, 08:38:29 поподне »

ПРИШТИНСКА окоина: Крушевац, Кузман, Глободер, Лесковчић, Добри Дуб, Црвена Водица, Доња Брњица, Горња Брњица, Угљаре, Бресје, Матичане, Златаре, Сафалиј, Којловица, Лапље Село, Чаглавица, Преоце, Добротин, Словина, Смолуша, Робовце, Глоговце, Челопек, Грачаница, Сушица, Ново Село, сливово, Драговац, Лабљане, Липљане, Коњу, Руице, Велики Алеш, Рибаре, Крајиште, Скуланово, Лепина, Доња Гуштерица, Горња Гуштерица и Ливађе.

МИТРОВАЧКА околина:

Придворица, Читлук, Вељи Бријег, Доњи Јасеновик, Калудра, Резала, Бубе, Ћешановиће, Чечево, Глауч, Превлак, Доброшевина, Газиводе, Лучка Ријека, Ранчиће, Зубин Поток, Јабука, Кијевце, Копиловиће, Црепуља, Загуљ, Стрмац, Горњи Јасеновик, Ковачи, Падине, Рујиште, Козарево, Јагњеница, Војмислиће, Кобиља Глава, Прелез, Вараге, Угљаре, Врба, Брњаке, Драгавице, Вукојевиће, Пресека, Бабиће, Оклаце, Орашак и Пресло.

ВУЧИТРНСКА околина:

Бабин Мост, Прилужје, Гламотина, Племетина, Бивљак, Сибовце, Јанина Вода, Амдија, Доња Љупча, Мојаница, Брезница, Становце, Граце, Дреновац, Бариљево, Становце (друга махала), Бенчуге и Мјекиће.

ГЊИЛАНСКА околина:

Бостане, Трњиђевице, Јасеновик, Бољевце, Царевце, Стрезовце, Раовица, Њештар, Ваганеш, Кремената, Грађеник, Будрига, Партеш, Врбовац, Грнчар, Подгорце, Горња Будрига, Рибник, Могила, Горње Кормињане, Доње Кормињане, Доморовце, Каменица, Мочаре, Стрелица, Босце, Гризимље, Гоголовце, Мигановце, Робовац и Беривојце.

ПРИЗРЕНСКА околина:

Врбичане, Дојнице, Љубижде, Орачовац, Брњача, Батотин, Средска, Плањане, Живињане, Драјчиће, Мушњиково, Локвица, Севце, Велика Хоча, Зочиште, Отеруша, Ратимља, Мала Хоча, Брестовац, Мала Круша, Горње Село, Љубиње, Небрегоште, Манастирица, Речане и Стружје.

ПЕЋКА околина: Кошевска парохија, Будисавачка Парохија, Гораждевачка Парохија, Источка Парохија, Белопољска Парохија и Церковљешка Парохија.

Архив Србије, МИД, Архива конзулата у Приштини...Ђ. Микић - Аграрне прилике појединачних села на КиМ.

Својевремено сам у архиву Србије гледао нешто за шта сам мислио да је овај попис. На многа од ових села нисам наишао, али са друге стране сам наишао на села која овде нису наведена.

Рецимо, сигуран сам да су у околини Вучитрна пописана и села Невољане и Мираче. Поред тога, овде нема ниједног села из околине Урошевца, док сам сигуран да сам наилазио и на њих. Конкретно се сећам Српског Бабуша и Гатња.

Овај попис је обухватио и део (можда и цео) тадашњег Новопазарског санџака, да ли поседујете и те податке?

Аксић

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #10 послато: Новембар 03, 2014, 09:54:17 поподне »
Гиле, изоставио си нешто важно да објасниш, а то је како су људи пописивани?!  Али нема везе ја ћу то да објасним.

Моје је село у овом поменутом попису, уважени Гиле пријатељ исти овај који је покренуо ову тему је мени послао попис мога села и још нека села око Гњилана, тако да сам добро упознат на који је начин вршен попис и како су тадашњи домаћини пописивани.

Како су људе пописивали ???

Углавном су тадашњим домаћинима уписивали очева имена као презимена, то су патроними. На пример: ја само Марко мој отац је Здравко - и био би уписан као Марко Здравковић. Сигурно има и мали број оних домаћина који су уписивани по имену деде, један од таквих домаћина је из мог села и уписан је по дедином имену о томе ћу нешто касније. Вероватно има и оних који су уписивани по очевом имену и по родовско презимену или само по најстаријем родовском презимену о томе може Гиле да нам кажем нешто више, јер он има цели попис. Имамо литературе А. Урошевића и М. Лутовца и лако се може сазнати ко је пописан по родовском презимену.

Колико може да нам помогне овај попис у трагању предака???

Помоћу овог пописа може да се сазна имена предака који су рођени приближно на самом почетку 19. века, односно уназад до прве половине 19. века. 

Као пример навешћу попис мога села у којем су пописани моји преци и сродници и скренућу пажњу јавности на неке ненамерне грешке које се јављају у попису, то су искључиво грешке пописивача.

Моје село у Горњој Морави. 1911/1912. год.

У овом селу биле су 23 српске породице, од којих 15 са својом земљом (Бора Маринковић, Милошевић Стојиљко, Милошевић Алекса, Бранковић Симеон, Бранковић Михаило, Станковић Цака, Цветковић Јова, Жива Павић, Васиљко Живковић, Савић Спаса, Савић Алекса, Савић Тона, Савић Коста, Савић Вељко.

Двориште са кућама имало је 5 домаћинстава, али су били наполичари: Станојевић Зака, Јовић Станко, Станојевић Анта, Станојевић Дака и Наћко Максимовић.

Потпуне чифчије били су Димић Фина код Даута, Коцић Јованча код Уке Незировског, и Партешанин Коста код Бислима из истог села.

Подебљана имена и презимена (тада су били патроними, а сада су нека и званично презимена) су потомци мога рода. Ја ћу давати приближне године рођења домаћинима који су у попису, добро сам упознат са родословом мога рода.
 
Бора Маринковић је уствари (Ђора р. око 1830.) од оца Маринка - пописивач је грешком уписао име.

Симеон и Михаило Бранковић су имали најстаријег рођеног брата Стају који је умро пре 1912.  и он је имао двојицу синова Арсу рођ. 1851. и Димитрија обојица су била жива за време пописа, али нема њихових имена у попису, иако су у то време имали преко 50 година.

Станковић Цака је уствари (Зафир р. око 1860.) од оца Станка. Скраћеним именом су га звали Зака, а не Цака.

Савић Алекса је уствари Акса, мој чукундеда рођ. око 1860. и по њему носим презиме Аксић. Пописивач је грешком уписао име.

Савић Тона је уствари Антоније, четврти брат по реду мог чукундеде, тачно је да су га звали скраћеним именом Тона.

У попису нема Крсте најмлађег брата мог чукундеде. Крста је у време пописа имао приближно 35 до 40 година.

Савић Вељко је једини који је уписан по дедином имену, по деда Сави и најмлађи је домаћин у попису. Вељко је мој прадед р. 1892. и у време пописа је имао свега деветнаест година.

Углавном су пописивани старци домаћини и људи у годинама ређе су пописивани млађи од 30 година.


Нажалост овај попис мени није ништа помогао, јер сам већ раније почео да радим стабло и све што је у овом попису наведено све сам ја то знао.

За оне који су на самом почетку и који желе да раде стабло, овај попис може доста да помогне, али као пример навео сам имена браће мојих предака и сродника који се уопште не помињу у овом попису, зато је за почетак најбоље да се распитате код старијих особа. деде, бабе или даљих рођака са којима имате заједничко порекло и онда помоћу овог пописа да кренете у израду стабла.
« Последња измена: Новембар 04, 2014, 06:03:56 поподне Аксић »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #11 послато: Новембар 03, 2014, 10:55:36 поподне »
Хвала Шарко, мислим да си све лепо објаснио, додао бих само да су у то време, дакле, пре 100 и више година, на Косову и Метохији, породице живеле у заједницама или задругама, а само је једна особа, домаћин, била "носилац листе" хехехе...

Наравно, попис није сачуван, као што ни матичне књиге: крштених, венчаних и умрлих нису сачуване из нама добро познатих разлога.

Велики поздрав за све администраторе и истраживаче!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #12 послато: Новембар 03, 2014, 11:08:47 поподне »
Село ЛЕСКОВЧИЋ (околина Приштине):

Овде је живело 5 Српских и 16 Албанских домаћинстава. Срби су били староседеоци, а Албанци мухаџири, досељени из Топлице 1878. године. У време насељавања мухаџира овде је било више Срба, али су се после раселили. И Срби и Албанци били су чифчије. Господар чифлука је био Хаџи Имер бег Газиоглу из Приштине. Ага је плаћао порез на земљу. Чифчије су давале агама четвртину свега што земља роди. Морали су и кулучити. Чифчије нису имале уговоре са агом.
Српски домаћини били су: Трајко Милосављевић (20 чељади), Милош Столић 2, Риста Минић 7, Рајко Трајковић 8 и Милутин Мирковић 11.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Аксић

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #13 послато: Новембар 03, 2014, 11:19:58 поподне »
Небојша, мислим да је корисно ово што Гиле поставља јер је Урошевићева студија из 1965. а овај попис из 1912. Виде се и промјене у становништву, а и оно што је старије свакако је вредније и може да се појави доста података којих нема код Урошевића.

Јерковићу, Урошевић је вршио теренска испитивања тридесет година раније, а 1965. године и званично је објављена његова студија о Косовској котлини. Урошевић је почео 1929. године да врши испитивања у "Горњој Морави и Изморнику" и за кратко време је испитао сва села у поменутој области и онда је године 1931. прешао да испитује "Новобрдску Криву Реку", да би затим почео са испитивањем "Косовске Котлине" 1932. године и завршио је са испитивањем исте 1935/1936. године. За Косовску котлину требало му је више времена, јер је територијално већа област, за разлику од других области. Године 1938. Урошевић је за десетак дана испитао сва села у Шар-планинској Жупи Сиринић".

После Другог светског рата је Урошевић обилазио нека села у Косовској котлини и у литератури "Косово" наводи за нека села из којих су окупатори протерали Србе, и испитао је мали број породица које је вероватно пре Другог светског рата стицем околности заборавио да испита њихово порекло, ради се о веома мали број породица. Стање и подаци о пореклу становништва и број домаћинстава из Урошевићевих студија за Косово, Горњу Мораву и Изморник, Новобрдску Криву Реку и Шар-планинску Жупу Сиринић датирају из периода треће деценије 20. века. 
« Последња измена: Новембар 04, 2014, 04:07:01 пре подне Аксић »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #14 послато: Новембар 03, 2014, 11:23:14 поподне »
Село Добри Дуб (околина Приштине):

Српских кућа било је само 4, а Албанских 16 и сви су били мухаџири из времена пре анексије. Многи из овог села су због зулума качака и других одметника остављали своја огњишта и расељавали се. Та четири домаћинства чинили су досељеници. Село је било чифлук Рушид-бега из Приштине. Дужност чифчија је била да осим обраде земље односе власнику производе и кулуче. Уговора између ага и чифчија није било. Аге су узимале четвртину производа, а порез су плаћале чифчије. Иначе. чифчије су биле врло слабог имовног стања па се нису могле ни прехрањивати.
Домаћини су били: Апостол Ничић (5 чељади), Витко Миловановић 12, Станко Обрадовић 7 и Коста Станојевић 9.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Аксић

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #15 послато: Новембар 03, 2014, 11:37:44 поподне »
Хвала Шарко, мислим да си све лепо објаснио, додао бих само да су у то време, дакле, пре 100 и више година, на Косову и Метохији, породице живеле у заједницама или задругама, а само је једна особа, домаћин, била "носилац листе" хехехе...

Наравно, попис није сачуван, као што ни матичне књиге: крштених, венчаних и умрлих нису сачуване из нама добро познатих разлога.

Велики поздрав за све администраторе и истраживаче!

Ово ми је непознато. Јеси ли сигуран? Да није то било само код вас на северу Косова?


Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #16 послато: Новембар 03, 2014, 11:43:43 поподне »
Поштовани РАЈО,  Попис становништва Сјеничке казе из 1912. године од Вукомана Шалипуровића имате на овом сајту, ако се не варам? Предпостављам да сте то простудирали.

Нисам наишао на попис северно од Ибарског Колашина тј. онај део планине Рогозне који гравитира према Новом Пазару. За сада је најпоузданија књига за ту област (РАШКА - антропогеографска истраживања, књига 2) Петра Петровића, који је испитивао ту област од 1927 до 1939, тако нешто. Иначе, књига је објављена много касније, тачније није ни објављивана до 2010. године. Који је разлог не знам, али вероватно некоме није одговарало да та књига угледа "светлост дана".

Поздрав!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #17 послато: Новембар 04, 2014, 12:01:09 пре подне »
Поштовани РАЈО,  Попис становништва Сјеничке казе из 1912. године од Вукомана Шалипуровића имате на овом сајту, ако се не варам? Предпостављам да сте то простудирали.

Нисам наишао на попис северно од Ибарског Колашина тј. онај део планине Рогозне који гравитира према Новом Пазару. За сада је најпоузданија књига за ту област (РАШКА - антропогеографска истраживања, књига 2) Петра Петровића, који је испитивао ту област од 1927 до 1939, тако нешто. Иначе, књига је објављена много касније, тачније није ни објављивана до 2010. године. Који је разлог не знам, али вероватно некоме није одговарало да та књига угледа "светлост дана".

Поздрав!

Као да нисмо гледали исте ствари, јер сам ја наишао и имам код себе фотокопиран, попис за следећа села северно од И. Колашина:
Жуњевиће
Амзиће
Знуша
Беланска
Драгочево
Грубетиће
Војковиће
Крчмаре
Витковиће
Отес
Војсалиће
Шалиновиће
Трње
Дедилово
Шливње
Цврње
(пишем из главе, могуће да сам неко испустио, све у свему 20-ак села)

Поред тога, понављам да сам наилазио на пописе села која не наводите у свом списку. Немам копирано, али сам преписао податке који су ме интересовали за Мираче и Невољане код Вучитрна, и Српски Бабуш, Гатње и Сливово (не оно код Приштине) код Урошевца.

Сећам се да сам наилазио и на пописе села из околине Н.Вароши. Знам јер ми је требало времена да их убицирам.
« Последња измена: Новембар 04, 2014, 12:04:32 пре подне rajo »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #18 послато: Новембар 04, 2014, 12:47:24 пре подне »
Господине РАЈО, не разумем Ваш коментар "као да нисмо гледали исте ствари" и шта је, заправо, поента?

Прво, све податке за села која имам, једноставно, желим да објавим. Самим тим, за она села, за која немам податке, нека објави неко ко их пронађе. Врло просто. Или се можда "љутите" што податке за села, која наводите, нисам нашао, па одатле и Ваш коментар: "као да нисмо гледали исте ствари..". Друго, можда је разлог административна подела, граница тадашњих каза управо иде по Рогозни. Хвала, свако добро!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #19 послато: Новембар 04, 2014, 09:04:25 пре подне »
Ово је јавни форум направљен за опште добро, и када напомињем да сам наишао на попис за нека друга села, на тај начин обавештавам све форумаше, како би људи знали да ово по свој прилилци није комплетно, и да постоји могућност да би неко срећнији од нас двојице могао да наиђе на недостајућа села.

Што се тиче тога "као да нисмо гледали исте ствари", у питању је моје чуђење да двојица истраживача исте грађе добију на увид изгледа различиту грађу. То нема везе са Вама него са организацијом архива. Каква црна "љутња"!

Питао сам посебно за НП санџак јер сте у наслову ставили само КиМ, па сам најпре помислио да Вам је КиМ у фокусу, а можда ипак имате или сте видели да постоји нека грађа о НП санџаку коју ја нисам имао прилике да видим.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #20 послато: Новембар 04, 2014, 11:08:07 пре подне »
Село ЦРВЕНА ВОДИЦА (околина Приштине):

Овде је Српских домаћинстава било 20, са 133 члана, а албанских 5, од којих је једно мухаџирско, из 1878. године. Сва Српска домаћинства била су староседелачка и потпуне чифчије. Агалари муслимани били су из Приштине. И један Србин био је господар чифлука, који је купио почетком 1912. године. Порез на земљу плаћале су аге. Чифчије су давале агама четвртину производа и биле су дужне да однесу тамо где ага жели. Ни овде нису имале уговоре с агама. Материјално су добро стајале. Жалиле су се на неког Шабана, за кога су говориле да је једини узрочник свих невоља у селу, јер је окупљао рђаве људе. Шабан је обрађивао имање Аџи-бега из Приштине. У селу је било црквиште.

Домаћини су били: Така Столић 12 чељади, Риста Велић 10, Митровић Петар 10, Танаско 5, Груја Јовић 11, Стојанко  Столић 9, Бојко Јовић 4, Стојан Младеновић 5, Јован Јелић 8, Живан Милошевић 13, Така Станојевић 6, Марковић Дека 6, Зара 3, Станко Ристић 4, Јован Балшић 4, Јорга Симић 6, Стаменко Станојевић 3, Илија Јовановић 6, Трајко
Ђонић 4 и Ива Петковић 4.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #21 послато: Новембар 04, 2014, 02:37:45 поподне »
Село ДОЊА БРЊИЦА (околина Приштине):

Село је имало 28 Српских кућа са 175 чланова. Толико је било и албанских, сви осим једног домаћинства били су мухаџири од пре анексије.
Шест Срба је имало своју земљу: Станоје Јовановић 5 чланова, Михаило Ћирковић 7, Максим Крстић 14, Тома Димитријевић 10, и Дена Стојановић 4.

Са својом и агином земљом била су следећа домаћинства: Милић Маринковић 11 чељади, Цветко Миладиновић 16, Јован 10, Стојан 4 и Стојко 2. Никола Лекић 6, Драга Николић 6 и Тома Димитријевић 10.

Потпуних чифчија било је 15 кућа. Агалари потпуних чифчија и они који су поред своје обрађивали и туђу земљу били су већином из Приштине, и сви доброг имовног стања. Највише чифлука је имао Али-ефендија. Од потпуних чифчија његове чифлуке су обрађивала три Ђорђевића : Сента 3, Симеон 7 и Мирко 3, затим, Танаско Мирковић 5, Стојан Витковић 6, Зарко Милетић 6, Дана Бојковић 10, Михајло Јефтић 2, стојко васић 5, Драга 4, Никола мирковић 5, Стојан 10 и Младен Перић 7. Аџи-беј је имао две потпуне чифчије: Петка Стојановића 3 и Миливоја Митровића 3 и три која су имала своју земљу: Стојка Миладиновића, Николу Лекића, Дррага Николића. Из Приштине су билии чифлуксахибије: Сабит-ефендија и Мула Асан Тулбедар, чије чифлуке је обрађивао Милић Маринковић. Аги Али-ефендији и Мула Асану чифчија био је Јован Миладиновић, који је имао и своју земљу. Имање Махмута Приштине обрађивао је Стојан миладиновић и он јеимао своју земљу. Свој чифлук имао је Станоје Јовановић из овог села. Био је слабог имовног стањ. Његов део земље обрађивао је Цветко Миладиновић. сва Српска домаћинства била су слабог имовног стања, и чифчије и власници земље. Куће и дворишта нису имала домаћинства Николе Лекића, Дане Бојковића, михаила Ћирковића, Николе Мирковића, Петка Стојановића, Миливоја Митровића и Малдена Перића. Чифчије које су радиле агинску земљу нису памтиле од које године су је обрађивали. У плаћању пшореза није било уједначености. Порез су плаћали агалари: сабит-ефендија, Мула Асан Тулбедар, Станоје Јовановић, Али-ефендија Мула Асан и Мамут Приштина. Аџи-бег је почео 1879. године да плаћа порез уместо својих чифчија, а Али-ефендија од 1908. године.

У овом селу било је 125 дана плуга у својини чифчија и 210 агаларских, (Извештај учитеља Јована Поповића): Милић Маринковић 7 своје а 8 агине земље, Миладиновић Цветко 9, 2, Јован 7, 10, Стојан 2, 3, Стојко 2,2, Дана Стојановић 15, Никола Лекић 5,6, Драга Николић 3, 4, Јовановић Станоје 2, Стеван 18, Михаило Ћирковић 8, Максим Костић 30, Тома Димитријевић 12, 2.

Агаларске: Ђорђевићи: сента 9, Симеон 6, Марко 16, Танаско Мирковић 10, Стојан Витковић 12, Зарко Милетић 6, Дана бојкобић 16, Михаило Јефтић 10, Васић Стојко и Драга по 16, Мирковић Никола 12 а Стојан 14 и по 10 Петко стојановић, Миливоје митровић и Младен Перић.

За војску су били спремни: Максим Костић - ракић, веселин Максимовић, тома и риста димитријевић - Ракић, танаско Ракић, михајло Ћирковић, Михајло Јефтић, дана бојковић, Драга Васић, Стојко Васић, Петко Стојановић, Зарко Милетић Никола и Стојан мирковић, Марко,  Аксентије и Симеон Ђорђевић, Стојан витковић, Коста Димић, Станоје Ванић, никола Лекић, Танаско Мирковић, дана Стојановић, Милић Маринковић, Јован, Стојан, Станоје и стојко миладиновић, Цветко милановић, Денко Перић.

Аге нису имале тапије на земљу. срби су давали четвртину а до 1908 петину, али су тада плаћали порез. Албанци чифчије радили су тада под истим условима као и Срби. Није било уговора, нити су их аге тражиле а ни нарочитих услова. Аге су постале "као и сви Турци".
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #22 послато: Новембар 05, 2014, 11:16:16 поподне »
Село Горња БРЊИЦА (околина Приштине):

У овом селу било је 9 Српских кућ са 55 чланова и 69 албанских, од којих је 60 мухаџира из 1878. године. Српска домаћинства биле су потпуне чифчије. Обрађивали сучифлуке Али-ефендије из Приштине. И у овом селу он је плаћао порез од 1908. године. Чифчије ни овде нису памтиле када су почеле да обрађују агину земљу. Три Српска домаћинства живела су у агиној кући (Гига Велић, Младена Цвејићка и Мика Столић), а остала су имала своје куће са двориштем.
Српске чифчије обрађивале су земљу од 245 дана плуга. Гига Велић (30 дана ораће земље, 10 чељади), Трајко Бојковић 15, 3, Младена Цвејићка 15, 2, Ђорђевић Мита 30, 9, Миладин 15, 4, Лаѕа Цвејић 40, 9, Мика Столић 30, 5, Здравко Нићић 40, 6 и Дека Славковић 30, 7.
За војску су били спремниЗдравко Нићић, Мика Столић, Стојан Гвозденовић, Лазар и Илија Цвејић, божидар Лазић, Мита, Младен и Миладин Ђурђевић, Вукадин Миладиновић, Милан Китић, Гига и Стојан Вељић, Трајко и Станко Бојковић, Дека и Ђека Славковић.
Агама су давале четвртину производа, а пре 1908. године петину, с тим што су плаћале порез на земљу. Албанци чифчије радили су под истим условима као и Срби. Ниједно чифчијско домаћинство није имало уговор са агом. Ага их није помагао, нити је било нарочитих међусобних услова. Господар чифлука поступао је са Србима као и други господари.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #23 послато: Новембар 06, 2014, 12:24:50 пре подне »
Село УГЉАРЕ (околина Приштине), извештај учитеља Јована Поповића:

Ту је било 35 Српских и 17 албанских домаћинстава. Сви албанци су били старинци. српских домаћинстава са својом земљом није било. С пола своје а пола туђе земље биле су три куће: Митра Денића, Ките Столића и Косте Недељковића. Сва остала домаћинства биле су потпуне чифчије. После сеобе Срба 1690. и 1737. године село је обновљено као чифлук, половином 18. века и имало је више господара. Најстарији су били Имер-бегови из Приштине. Њихово имовинско стање је било добро. Највише чифлука имао је Али-ефендија. Његове чифчије су били Денићи - Танаско 8 чељади и 10 дана агине ораће земље, Митар 8, 10 и Сима17, 10, затим, Дима Матић 7, 10, Димитрије Жокрић 8, 30, Цвеја Ђорђевић 6, 25, Стојан Стакић 7, 25, Лазар Шопић 6, 30, Петар Карић 15, 50, Коста Милић 6, 20 и Митар Живковић 6, 20.
Остали агалари имали су мање чифлуке. По четири чифлука су имали Ибрахим Новобрђанин (живео је у Приштини), Јусуфета и Ибрахим Батал. Чифчије Ибрахима Новобрђанина Кита Столић и Коста Недељковић имали су своје ораће земље 8, односно 3 дана. Први је имао 7 а други 4 члана породице. Аги су обрађивали по 12 дана ораће земље. Толико су обрађивали и овоме аги и његове чифчије Јован Симић и Трајко Гађић. Обојица су имали по 6 чланова породице. Јусуфетине чифчије били су  Костићи: Арсеније (8 чланова и 25 дана ораће земље), Спиридон 15, 30, и Столићи: Ђорђе 7, 20, Милутин 6, 20. Чифчије Ибрахим Батала били су: Која Јовановић 15, 60, Филип Денић 6, 20, Апа Перић 8, 20 и Коста Шопић 13, 30.
По три чифчије имали су два агалара. Вебија Баталове чифлуке обрађивали су: Мартин Живић 3, 30, Танаско Антић 11, 10 и Стеван Јоксимовић 6, 10, а Решид-бегов, Емер-бегов гвозден Трајковић 6, 16 и Галићи - Гаћа 4, 20 и Станислав 11, 20.
Јусуф-ага је имао двојицу чифчија: Јована Столића 10, 50 и Трајка Огњановића 3, 15. Један чифлук имали су Бећир Хаџи Кадријан, коме је радио Милош Недељковић 13, 16, и Смаил Ћоса, чији је чифчија био Кита Жоврић 20, 30.

Зачифчивање појединих чифлука није било истовремено. По 30 година су радили :Денићи - Танаско, Митар и Сима, Коста Недељковић, Јован Симић, Трајко Гачић, Ставра Јовановић, Арсеније и СпириШапић и Митар Живковић.
По 25 година: Мартин Живић, Танаско Антић, стева Јоксимовић, по 20: Илија Јовановић, Филип Денић и Апа Перић.
Најстарије које је знало за 50 година испред 1912. године било је Лазара Шопића, а најмлађе по 10 година су били Гаћа и Станислав Галић, остали нису памтили.
За војску је било предвиђено 73 способна човека: Танаско Антић, Игњат Мартиновић, стеван Јоксимовић, Кита Јоксимовић, Мартин Живић, Мартиновић Риста и Тома, Милош Недељковић, ЈованМилошевић, Гаћа Галић, Петар галић, Станислав Галић, Митар денић, Витко Митровић, Панче Митровић, Душан Митровић, гвозден трајковић, Танаско Денић, Цон Танасковић, Сима Денић, Коста Недељковић, Стојан Јовановић, Јован Стојковић, Димитрије Стојковић, Живко Станисављевић, Ђорђе Столић , Илија Ђокић, Милутин Столић, Гвозден Милутиновић, Цвеја Милутиновић, Станко милутиновић, Димитрије Лазић, Станко Димитријевић, Петар Јовић, Петко Јовић, Стојан Петрови, Илија Петковић, Кита Јовић, Милан Китић, Милан Китић, Апостол Огњановић, Трајко Огњановић, трајко гачић, Младен Ђорђевић, Душан Ђорђевић, Кита Столић, Стојко Китић, Акса Китић, Тома Китић, Јован Симић, Спиридон Јовановић, Тодор Јовановић, Филип Денић, Гвозден Филиповић, Апостол Денић, Која Коста Јовановић, Спира Крстић, Стојан Крстић, Михајло Крстић, Арсеније Крстић, Митар Живковић, Сима Костић, Стојан Костић, Лазар Ђекић, Цвеја Ђорђевић, Стојан Стакић, Дима Петровић, Витко Димић, Цона Димић и Коста Милић.
Све аге су плаћале порез на земљу од 1907. године и од тада узимале четвртину производа. Од 35 Српских домаћинстава своје куће нису имал само три него су живела у агиним кућама - Која Јовановић, Коста Шопић и Јован Столић. Између ага и чифчија није било уговора. Аге нису помагале чифчије и поступале су према њима као сви господари.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #24 послато: Новембар 08, 2014, 04:17:37 поподне »
Село МОГИЛА (Околина Гњилана), Извештај учитеља Петра Трпковића:

Ово село је било једно од већих села у Гњиланској кази. Имало је 87 домаћинстава.

Са својом земљом илоје 26 породица: Сима С. Бузић, 18 чељади, Васа С. Димић 5, Јован М. Дошљак 14, Боцић С. Здравко 13, Боцић З. Марко 13, Балошевић Т. Рајко 3, Трајко 6, Ђурић Б.
груја 10, С. Спаса 8, Цветко М. Пржић 15, Рајко З. Боцић 13, Ђузић П. Јован 5, П. Васа 11, Гарџић П. Станоје 9, Т. Васа 4, Веса Јовић 4, Димић С. Алекса 5, С.Трајко 5, Недељко Стевић 1, Јован С. Чолаковић 8, Милош Станојевић 6, Риста П. Букелић 10, Васић Јован 6, Мирко 7, Трлаковић С. Станоје 7, С. Спаса 5, (Према Лазићевој статистици у селу је живело 82 домаћинства).

Са пола своје, а пола туђе земље било је 19 породица:Спаса С. Нојкић 15 чељади, Здравко С. Пржић 4, Таса С. Терзић 10, Величко С. Готић 11, Пава Савић 4, Готић Ј. Мирко 9, Пера Ј. 15, Риста Мирковић 7, Цветко Станковић 2, Станоје М. Џепић 12, Станоје Ивковић 8 (ради Усеин-пашину земљу), Васа Симић 7, Максим Мирковић 12, Жива Станојевић 6, Јован Марковић 4, Петар Столић 4, Ноја Симић 6, Станоје Мирковић 8.

Спаса С. Нојкић обрађивао је земљу своје сестричине Љубице М. Стамболић. Усеин-пашину земљу обрађивали су Таса С. Терзић и Станоје Ивковић. За осталих 15 домаћинстава нема података чију су земљу обрађивали.

Осим потпуних чифчија обрађивали су земљу Усеин-паше: Стајко Јовановић, Арса, Ђока и Јован Марковић. Чифчија могилске цркве био је Арса Стајковић а Стојан Г. Боцић је радио на чифлуку Весе Јовића из истог села.Ахмет Трешић из Могиле имао је за чифчију Максима Мирковича, а Јефта Филић радио је земљу неког албанца из Стагова.

Свој обор и кућу имало је 35 домаћинстава а обрађивала су туђу земљу: Трајко Бранковић 5 чељади, Мирковић Недељко 5, Анђелко 4 (обојица су радила земљу неког албанца из села Стагова), Никола Ђ. Ђурић 3, Риста Перић 2, Сима Столић 8, Бранковић Трајко 5, Станоје4, станоје Мирковић 6, Бранковић Пера 3, Маринко 6, васа Станковић 7, Стола Марковић 3, Спаса Арсић 10, Стојиљко Петровић 5, Стојиљко Станковић 8, Арса Стајковић 9, Тодор Трајковић 4, Максим Бранковић 7, Недељко Маринковић 7, Атанасије Стевић 7, Костадин Столић 5, Цветко Столић 5, Гига З. Трлаковић 8 (обрађивао земљу летничке римокатоличке цркве), Митар Трајковић14, Спаса Симић 5, Зафир Мирковић 4, Станоје Петровић 4, Недељко Стајковић 6, Стола Маринковић 5, Петар Марковић 3, Миленко Павић 4, Симон Филић 11, Васа Ивић 7, Стојко Симић 4.

Потпуне чифчије су биле: Стојко Јокановић 10 чељади Усеин-пашин чифчија, Арса Стојковић 7, Могилске цркве Маринковић Арса 6, Ђока 4 и Јован 5, Усеин-пашине, Стојан Г. Боцић 5, Васе Јовића из Могиле и Максим Мирковић 5, Амета Тренића из Могиле и Јефта Филић 6, радио је земљу неког албанца из села Стагова. Лазићева статистика бележи да је у овом селу било 82 домаћинства.

Нека домаћинства нису стално радила земљу једног аге - једна су узимала од другог, а друга од другог аге, али би земљу истог поорала и посејала кукурузом. Кад летину сакупе, половину задрже, а половину дају сопственику њиве. Зато ови земљорадници нису имали белог жита за славу, и за друге празнике, него су морали да га купују. Они су радили не само земљу аге него и Срба који су због малог броја својих радника давали њиве под наполицу.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Аксић

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #25 послато: Новембар 08, 2014, 05:48:01 поподне »
Гиле, хвала пуно за податке  :D .

Из овог пописа села Могиле видимо да су појединци пописани по родовска презимена, нису сви по очевима, као што је случај за многа села на КиМ према истом попису из 1912.
« Последња измена: Децембар 26, 2014, 11:22:40 пре подне Аксић »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #26 послато: Новембар 08, 2014, 09:21:14 поподне »
Село БРЕСЈЕ (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Српских домаћинстава у овом селу било је 19, а албанских 22,мухаџири, од пре анексије. Од укупне површине два домаћинства су обрађивала пола своје земље, а пола туђе земље. Били су то Бојко и Мита Грујић.Први је имао 15 чланова своје породице и 10 дана орања своје земље, а други 19 чланова и 5 дана орања. Туђе земље обрађивали су 30 дана орања. Осталих 17 српских домаћинстава били су потпуне чифчије. Село је било чифлук Авди-паше из Пећи и Ибрахим-бега из Ђаковице. Чифчије првог били су: Вукадин Митић 7 чланова и 10 дана орања, Бранко Миљковић 8/6, Лазић Дана 10/10, Живко 13/10, Сима Димић 5/8, Траја Милосављевић 8/4 и Бора Мирковић 7/10. А Ибрахим-бегове: Дека Величковић 5/15, Зака 3/15, Тома трајковић 5/10, Милошевић Митар 10/10, Станоје 8/10, Миљићи - Максим 9/12, Миладин 9/12, Станко Миљковић 4/12, Стајко Мирковић 5/10 и Витко Бурсановић 10/15.Нико од домаћина чифчија није памтио од када обрађују агину земљу. Године 1909. агалари су почели да плаћају порез и да узимају чифчијама четвртину уместо петине. Аге су биле доброг имовног стања. У њиховим кућама живеле су ове чифчије: Бранко Миљковић, Дана и Живко Лазић.Трајко Милосављевић и тома Трајковић, а сва остала домаћинства имала су своје куће и дворишта. Чифчије албанци радили су под истим условима као и Срби. Између чифчија и ага није било уговора нити су аге помагале чифчије.

За војску су уписани: Живко Лазић, Дана Лазић, Мита Ст. грујић, Бранко Мил. Муљача, Вукадин Мил. Муљача, Траја Чарпан, Сима Чарпан, Рора Мирковић, Дека Величковић, Зека Величковић, Тома Трајковић, Митар Милошевић, Станоје Милошевић, Витко Бурсановић, Стојко Мирковић, Бранко Мирковић, Миладин Милић и Максим Милић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

MarilynManson91

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #27 послато: Новембар 08, 2014, 09:45:06 поподне »
Pozdrav Gille...hteo bih samo da te ispravim posto zivim na Kosovu...nije "Crvena Vodica" kako si ti napisao, vec je "Crkvena Vodica" ...

Usput bih hteo da te pitam...da li imas kakve podatke o selu Batuse i Gracanica?

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #28 послато: Новембар 09, 2014, 02:05:40 пре подне »
За господина MarilynManson91

Детаљно сам погледао називе села и, заиста, пише Црвена Водица (вероватно је штампарска грешка у питању, и мени је логичније Црквена).

За село Батусе немам податке али за Грачаницу имам, и то врло опширне и обимне, чак се помиње и број грла стоке, број дана орања земље и година од када је обрађују. У току сутрашњег дана (недеља, 9. 11.) објављујем Грачаницу. Велики поздрав за све вас који живите на Косову!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #29 послато: Новембар 09, 2014, 02:02:40 поподне »
Село ГРАЧАНИЦА (околина Приштине), извештај учитеља Рајка Вучића:

Ово је било једно од већих косовских села. Имало је 63 српске куће и 15 албанских, од којих су 13 били мухаџири од пре анексије, а 2 куће после анексије. Године 1873. само три Српске куће имале су своју земљу, остале су биле чифчијске и обрађивале су агино земљиште. Од Српских домаћинстава 1912. годинесамо су 2 имала своју земљу - Столе Секулић, 16 плугова и Милан Поповић 4 плуга. Сви остали Срби били су потпуне чифчије, с нешто своје имовине. Највећи број чифчија обрађивао је земљу Фуад-паше из Приштине. Агалари су живели у Приштини.

Фуад-пашине чифчије биле су: Поповићи - Цана 12 чланова породице, Гаврило 4, Милан 6, Никола 10 и Петар 5. Мита Зулић 3, Аритон Перић 17, Крста Здравковић 9, Стојан Димитријевић 10, Петар Петковић 6, Фиља Ристић 5, Апа Живић 2, Дека Јовановић 2, Апа Јосифовић 7, траја Јанићијевић 8, Илија Костић 7, Андријевићи - Наста 5, Спаса 3, Дека 7, Симијон Миловановић 6, Милан Николић 4, Стеван Ђурсанчић (можда Бурсанчић) 6, Веселин Цвејић 10, Станоје Велић 6, Ђорђе Цвејић 5, Дела Живић 3, Миладин Јовановић 8, Кузман Павић 3, Јован Секулић 8, Аксентије Јовановић 8, Игњат Петковић 9, Павле Петровић 8, Тодор Ацић 5, Бојко Митровић 3, Милан Петровић 8, Крста Димитријевић 3, дека Филић 13, Сима Аритановић 4, Трајко Живић 4, Станко Јанковић 10, Стојан Мирковић 7, Стаменко Ћирковић 3, Недељко Аксентијевић 3 и Станко Ивић - Ливађанче 2.

Сем Фуад-паше и други агалари овог села били су одличног имовног стања. Чифлук Рифата и Сефедина обрађивао је Вана Нићић са 10 чељади, Рифата Асановића Никола Ђорђевић 12, Авдије Недељко Димић - Дреновче 7. богатог аге Минуша Ђаковалије, који је живео у Приштини, Тана Јосифовић 14 и Коста Јоргић 6, затим такође богатих ага Шећира и Ибрахима Зећировића Митровић - Марко 13 и Васа 16 и Дана Ћирковић 6. Чифлуке Ђузија и Мустафеа-бега обрађивали су Ђорђе Тодоровић 8, Веља Јанићевић 4 и Дана Миловановић 8 чељади.

Аге доброг имовног стања биле су Мемет Х. Беширевић и Х. Беширевић. Чифчије првог били су: Нића Николић 6 чланова породице, Урош Стојановић 7, Риста Станисављевић 4 и Јован Нићковић 5, а Х. Беширове Максим Миљковић 14.

Средњег имовног стања био је један ага (Асан Авдуловић), чију земљу је обрађивао Столе Секулић, са 15 чељади. И МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА, иначе слабог имовног стања, имао је један чифлук, који је обрађивао Зафир Јовановић са 7 чланова своје породице. За Вану Дешића са 3 чељади нема података.

Од 1887. године сви агалари овог села узимају и од чифчија четвртину уместо петине и сами плаћају порез на земљу: Стола Секулић 20 дана орања, 23 грла стоке, на земљи од 1904, своју кућу и двориште, Зафир Јовановић 20, 10, 1902, двориште и кућа Манастира Грачанице, Максим Миљковић 40, 39, 1904, агина, Нића Николић 10, 9, 1880, агина, Урош Стојановић 35, 65, 1880, своје, Риста Станисављевић 10, 50, 1880, своје, Јован Нићковић -, -, 1902, своје, Поповићи, Цана 15, 40, од старина, кућа своја а двориште агино, Гаврило 7, 25, остало исто, Милан 15, 40, исто, Никола 18, 5, исто, Петар 10, 4, све исто, Мита Зулић 16, 8, 1908, агина, Вана Нићић 26, 20, 1907, кућа своја, а двориште агино, Никола Ђорђевић 22, 10, 1852, исто, Аритон Перић 25, 27, 1907, агино, Крста Здравковић 20, 35, од старина кућа своја а двориште агино, Стојан Димитријевић 20, 40, од старина, агина, Петар Петковић 15, 4, 1906, агино, Фиља Ристић 4, 5, 1898, агина, Апа Живић 3, -, од старина, кућа своја , а двориште агино, Дека Јовановић 4, - , све исто, Недељко Димић-Дреновче 10, 5,  1911, агино, Вана Дешић, проје чељади, слуга у Амет-аге, Апа јосифовић 20, два вола агина, 4 потпуно своје, од старина, кућа своја, двориште агино, Траја Јанићијевић 12, 2, 1906. агина, Илија Костић 16, 10, од старина, кућа своја, двориште агино, Тана јосифовић 25, 6, 1907, агина, Коста Јоргић 20, 25, 1882, агина, Андријевић Наста 10, 20, од старинакућа своја, двориште агино, спаса 15, 4, од старинаагина, Дека 20, 12, од старина кућа своја, двориште агино, ...............НАСТАВИЋЕ СЕ.....

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #30 послато: Новембар 09, 2014, 04:51:40 поподне »
...........................НАСТАВАК.................село ГРАЧАНИЦА (околина Приштине)

.........Симијон Миловановић 20, 18, од старина исто, Милан Николић 15, 5, све исто, Стеван Бурсанчић 1 1/2, 4, 1902, исто, Веселин Цвејић 25, 16, од старина исто, Станоје Велић 10, 4, све исто, Ђорђе Цвејић 10, 3, све исто, Дева Живић 4, 2, од старина агина, Митровић - Марко 40, 88, од старина кућа своја, двориште агино, Васа 36, 50, све исто, Дана Ћирковић 15, 12, све исто, Миладин Јовановић 30, 16, 1872, исто, Кузмин Павић -, -. 1907, исто, Јован Секулић 8, 12, од старина исто, Александар Јовановић 16, 2, 1904, агина,Игњат Петковић 40, 30, од старина, кућа своја, двориште агино, Пава Петровић 25, 27, исто, Тодор Ацић 16, 5, 1896, агино, Бојко Митровић 10, 10, 1902, агина, Милан Петровић 16, 13, 1892, Коста Димитријевић 15, 8, све исто, Дека Фиљић, 20, 14, од старина, кућа своја, двориште агино, Сима Аритоновић -, -, све исто, Трајко Живић 3, -, све исто, Станко Јовановић 10, 4, све исто, Ђорђе Тодоровић 20, 13, од старина агина, Веља Јанићевић 8, 3, све исто, Дана Миловановић 14, 7, 1910, кућа своја, двориште агино, Стојан Мирковић 1, 7, од старина агина, Стаменко Ћирковић 1, 3, 1906, агина, Недељко Аксентијевић 4, - , од старина, кућа своја, двориште агино и Станко Ивић -, Ливађанче 15, 2, све исто.

За војску су рачунати: Трајко и Рајко Секулчићи, Зафир Максимовић, Стојан Димитријевић, Дамњан Димитријевић, Видосав Марковић, Трајко Даниловић, Игњат Петковић, Милан Поповић, Никола Поповић, Гаврило Поповић, Гаврило Крстић, Спаса Станковић и Дека Аксентијевић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

MarilynManson91

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #31 послато: Новембар 10, 2014, 10:02:32 пре подне »
Hvala puno Gille...Pozdrav i za tebe...inace ja zivim u selu Batuse ...nadomak Pristine (11km), Gracanice (17km), Kosovog Polja (7km) ...inace selo Batuse datira iz 1316 godine...uostalom ima na vikipediji...i cudno mi sto ga nema u popisu...susedna srpska sela su Lepina na 2,5km, Skulanevo, na 4km i Radevo na 3,5km ... ako mozes da pretrazis opet...bio bih ti puno zahvalan :)
najbliza Albanska sela su nam Dobrevo i Ence...dobrevo je bukvalno Spojeno sa nama...na razdaljini od 500m ...Ence je vazdusno na 1,5km ...Aerodrom Slatina na 2-3km vazdusno ...
I ako moze popis za selo Laplje Selo...Pristinski okrug...jedino mi ostaje da tu vidim da mi nije u tom popisu cukundeda koji se zvao Mirko...posto su nam Dragovici iz Lapljeg Sela rodjaci...
Pozdrav jos jednom i hvala na ovim podacima :)
« Последња измена: Новембар 10, 2014, 05:42:34 поподне MarilynManson91 »

perhan

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #32 послато: Новембар 10, 2014, 11:11:25 пре подне »
Fantasticno! Svaka čast za ovo!!!
Imaš li podatke konkretno za Kosovsku Mitrovicu i Vučitrn ili samo za okolna sela? Ako imaš to bi mi mnogo značilo.
Hvala unapred!!!

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #33 послато: Новембар 10, 2014, 07:10:47 поподне »
За "MarilynManson",

сва села која си навео (ако за њих постоје подаци -објавио сам списак села на почетку теме) објавићу у наредних неколико дана. дакле, чим ми се укаже прилика. Велики поздрав!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #34 послато: Новембар 10, 2014, 07:14:42 поподне »
За "perhan",

немам податке ни за Митровицу, нити за Вучитрн. Погледајте списак села за које имам податке, објављен је на почетку теме. Хвала на подршци, свако добро!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #35 послато: Новембар 10, 2014, 07:46:56 поподне »
За "MerilynManson91"

Године 1895. у извештају Српског конзула Бранислава Нушића стоји:

"..........Липљанску парохију сачињавају ова села и број српских кућа: Липљан 50 кућа, Коњух 5, Алеч 13, Рујце 8, Крајоште 16, Рибаре 3, Јенце 1, Штимља 23, Топличане 25, Суланово 14, Лепина 18, БАТУСЕ 12, Радево 3 и Добрања 2 куће......"

Књига "ПИСМА СРПСКИХ КОНЗУЛА ИЗ ПРИШТИНЕ 1890 - 1900", Бранко Перуничић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

MarilynManson91

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #36 послато: Новембар 10, 2014, 10:14:11 поподне »
ja baksuz...spominje se Batuse al nema popsia kao kod ostalih sela :/
svaka ti cast gille...jako cenim sve ovo...i ovo bi trebalos vi da procitaju ;)
treba se sto vise ljudi aktivirati i zajedno cemo moci da postignemo sve...
Pozdrav legendo

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #37 послато: Новембар 11, 2014, 08:10:15 поподне »
ЛАПЉЕ СЕЛО (околина Приштине) извештај учитеља Симе Грујића:

Било је једно од већих села у околини Приштине. Звало се још и Кадићуј или Кадино село, или Анумино село. Имало је 56 кућа. Некад је било опустошено. Да би га обновили, косовски Џинићи су око 1930. године дали земљу једном претку рода Чачића, а потом су друге насељавали као своје чифчије. Село је све до краја Првог Светског рата било њихов чифлук.

На крају турске власти 6 кућа је имало своју земљу. то су биле породице Серафима Трајковића са 3 члана, Ките токића 1, Танаска Јовића 4, Мите 5 и Петра 5, Дима Јанићијевића 11.

Са пола своје земље било је 5 домаћинстава, и то: Јерински К. Сима 7 чланова, З. Станоје 6, М. Данче 4, Ђ. Риста 7 и Коста Петковић 20.

Потпуних чифчија - 45 кућа: Фиља М. Јерински 19, Тома Милошевић 2, Јован Аксић3, Ђорђе Стаменковић 5, Илија Веселиновић 9, Лепа Милосављевић 11, Максим Јанчетовић 5, Дека Костић 7, Петар Костић 2, Коста стевић 20, Станоје Ђ. Прађединац 16, Станко Спасовић (Шопа) 13, Трајко Микић 18, Трајко Богдановић 4, Митар Ристић 3, Младен Недељковић 8, Гига Ђокић 14, Живко Ристић 16, станко Смиљић 5, Трајко Фиљић 16, Стојан Смиљић 4, Кита Наћић 8, Танаско Столић 8, Милутин Трајковић 3, Петар Крстић 2, Васиљко Недељковић 17, Анта Цвејић 12, Дела Аксић 4, Коља Ђорђевић 7, Цвеја Недељковић 4, СтојанЈовановић 4, Трајко Ванић 15, Станоје Јефтић 7, Ђека 5, Трајко Максимовић 3, Филип Рашић 5, Лаза Живић (Сливар) 6, Кита Столић 6, Милош Ђорић 16, Стеван Тадић 15, Благоје Станковић 6, Јован Андрејић 4, Бојко Живић 8 и Станоје Стевић 3.

За војску су предвиђени: Трајко Ванић, Станоје Ристић, Трајко Ђекић, Благоје Станковић, Јован Андрејић, Стеван Тодић, Милош Ђорић, Кита Столић, Лаза Сливаровић, Филип Милић, Бојко Симић, Трајко Живић, Стојан Јовановић, Цвеја Недељковић, Кола Ђурђевић, Анта Цвејић, Дена Павићевић, Петар Крстић, Васиљко Недељковић, Милутин Караџић, Танаско Караџић, Крста Наћић, Живко ДРАГОВЧИЋ, Гига ДРАГОВЧИЋ, Смила ДРАГОВЧИЋ, Фила ДРАГОВЧИЋ, Марко ДРАГОВЧИЋ, Стокан (вероватно СтоЈан) ДРАГОВЧИЋ, Стано Шопић, Станоје Живић, Коста Стевић, Дека Костић, Петар Костић, Лемпа Милосављевић, Максим Јанчетовић, Веселин Јовановић, Коста Петковић (Чачић), Тома Милосављевић, Јован Аксић, Ђорђе Стаменковић, Трајко Микић - Чачић, Серафим Трајковић - Чачић, Кита Токић - Чачић, Танаско Јовић - Чачић, Петар Јовић - Чачић, Митар Јовић - Чачић, Данче Јовић - Чачић, Трајко Богдановић - Чачић, Митар Ристић, Младен Недељковић, Фила Митић (Јеринчић), Сима Костић (Јеринчић), Станоје Здравковић (Јеринчић), Данче Милошевић (Јеринчић), Риста Ђорђевић (Јеринчић).

Господар села био је Ибрахим-бег, потомак Јашар-паше Џинића. Живео је стално у Цариграду. Имао је још једно велико село у Лабу - Баклаву. Његов годишњи прихоод са чифлука износио је око 2ооо турских лира. Био је врло богат, али се одао пијанству.

Пре хуријета (1908. године) чифчије су плаћале извесни порез (емлаћ) на оранице и ливаде, а бег им је узимао петину производа. После хуријета порез је плаћао бег, а чифчије су му давале четвртину жита, сена, кукуруза. Број домаћинстава 1912. године која нису имала своју кућу, стаје, тремове, амбаре, кошеве, појате, плевне био је мали. Агама је сметало то што су зграде биле чифчијска својина, јер због тога нису могле тражити уговоре и покретати чифчије са имања. Тврдње да су чифчије у овом селу покретане с поседа веома су несигурне.

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #38 послато: Новембар 11, 2014, 08:21:41 поподне »
Из овога пописа се јасно може видети да су домаћини пописивани по патронимима (презимена изведена од имена оца) о чему је Шарко писао на почетку теме. Као пример могу се навести сви Драговчићи, Јеринчићи и Чачићи који у првом делу пописа имају патрониме а у попису предвиђеном за војску породично или родовско име.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #39 послато: Новембар 11, 2014, 09:49:12 поподне »
Хвала, Gille. Додајемо лагано твоје прилоге на странице о селима Косова и Метохије. Ево линк за Лапље Село: http://www.poreklo.rs/2012/06/26/poreklo-prezimena-laplje-selo-pri%C5%A1tina/

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #40 послато: Новембар 11, 2014, 10:51:32 поподне »
За "admin",

хвала на подршци, свакодневно ћу објављивати по неко село, а по потреби могу и преко реда, уколико неко од заинтересованих то жели. Иначе, ово је мој омиљени сајт, захваљујући, пре свега, преданом раду администратора и великом броју оних чланова који несебично овај портал снабдевају обимном литературом. И овом приликом бих да похвалим Шарка, који ми је препоручио прву студију коју сам прочитао из ове области , књигу "Ибарски Колашин"  др.М. Лутовца. Тако је кренуло...Хвала админу још једном!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

MarilynManson91

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #41 послато: Новембар 12, 2014, 09:03:46 пре подне »
Ovo je fenomenalno...administrator bi trebao da napravi poseban topic gde ce biti Kosovsko-Metohijska sela ...gde ce na pocetku biti podaci po Urosevicu, i ovi podaci iz popisa 1911-1912 godine koje gille dostavlja...i da kad ljudi budu usli na tu stranu koju sam gore naveo, da ce na istoj moci pronaci sva sela na Kosovu i Metohiji i imati uvid o podacima po Urosevicu i podacima po ovome sto Gille objavljuje..da bi sve to bilo sazeto i uredno,,,a ovo neka bude topic za diskusiju ...nadam se da ce administrator uciniti to iz razloga jer bi bilo preglednije i lepse...Bas kao sto je ucinjeno sa selom Laplje Selo...eto, jedan predlog sa moje strane kako bi sajt imao lepsi i bolji pristup...a gille neka nastavi sa podacima ovde kad god bude imao slobodnog vremena...
Takodje ovom prilikom bih hteo da zamolim nekog tako sto ce mi reci,,,gde mogu da nadjem spisak zatvorenika pre drugog svetskog rata i koji su pusteni/pobegli tokom rata? Bilo bi jako korisno ako mozemo i to da pribavimo ...o smrtnim kaznama sam nasao ovde na forumu ali ovo je nesto drugo...bio bih mu veoma zahvalan...
Konkretno, trazim mog pradedu na tom spisku jer je zbog ubistva zavrsio u zatvoru, za vreme rata je bio oslobodjen/pobegao ...i umro je tek posle par godina nakon zavrsetka WWII ...dakle u svom selu, u svojoj kuci...a na tom spisku zatvorenika su verovatno upisivani njegovi podaci u dosijeu i tako se nadam da cu saznati prezime mog cukundede...posto bi verovatno u dosijeu napisali ime i prezime oca...i tako bih saznao neki dalji tok istorije svojih predaka... srdacan pozdrav :)

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #42 послато: Новембар 12, 2014, 09:08:56 пре подне »
Поштовани, на порталу Порекло постоје странице за села на Косову и Метохији, која је истражио Атанасије Урошевић: http://www.poreklo.rs/2012/02/11/okruzi-gradovi-i-sela-kosova-i-metohije
Свако добро!

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #43 послато: Новембар 12, 2014, 04:33:36 поподне »
Село МАТИЧАНЕ (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Село је имало 10 Српских и 20 албанских домаћинстава. Албанци су били пола старинци, а пола мухаџири од пре анексије. Српска домаћинства била су потпуне чифчије и обрађивала земљу од 289 дана орања плугом. Господари чифлука били су из Приштине.

Највише чифлука имао је Мула Усеин Јунун. Његову земљу су обрађивали: Стојан Јоксимовић са 40 чланова и 40 дана орања, Васа Несторовић 18/34, Симић Божа 15/20, Така 4/20, Марко Ристић 7/15, Танаско Јоксимовић 8/25 и Цвеја Миланковић 4/25.

Власници по једног чифлука били су Шабан Јајин, Усејин Хаџи Умар и Алија Хаџи Умар. Земљу првог земљопоседника обрађивао је Арса стојковић 29/40, другогДана Костић 11/60 а трећег Илија Станковић 12/35.

И Срби и албанци су до 1887. године давали петину жетве и сами плаћали порез на земљу, а од тада четвртину и нису плаћали порез.

Двојица чифчија - Така Симић и Илија Станковић - становали су у агинским кућама. Порез на куће плаћале су чифчије. Ни у овом селу оне нису памтиле када су им преци почели да раде на чифлуцима. Аге нису помагале чифчије. Терали су их на кулук, нарочито празником - да им носе дрва, мељу жито итд. Ни овде између ага и чифчија није било уговора, нити нарочитих услова. Имовно стање ага било је добро.

За војску су урачунати: тодор јокановић, Димитрије Стојановић, Трајко тодоровић, Јован Тодоровић, Риста тодоровић, Ђорђе Димитријевић, Спасоје Костић, Никола Васић, Јован спасић, Младен Николић, Рада Лазић, Миле Лазић, Тона Јанчетовић, Марко ристић, Илија Ристић, Живко Ристић, божидар Симић, мила Симић, Спасоје Симић, Трајко Симић, Танаско јоксимовић, Апостол Танасковић, Димитрије Танасковић, Дана Костић, Илија Станковић, Цвеја Миленковић, Дамњан Арсић, Кузман Арсић, Цвеја Арсић, Аранђел Милић, Илија Станковић и Коста станковић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #44 послато: Новембар 12, 2014, 04:51:43 поподне »
Село ЗЛАТАРЕ (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Овде је било 7 Српских и 13 албанских кућа, од којих 7 старинских, и 6 мухаџирских од пре анексије.

5 Српских домова имало је своју земљу: Симић трифко 12 чељади и 15 дана орања, Цена 2/15, Божидаревић Жарко 8/14, Младен 8/6 и блага 6/15.

Два домаћина обрађивала су пола своје, а полатуђе земље. Чифлук од 28 дан орања, чији је власник био Афуз Осман из Пиштине, обрађивао је Ђока Стојановић 17/26. Домаћинство Спасе Нићића 13/18 обрађивало је земљу од 8 дана орања, која је припадала Витку Хаџи Поповићу из Приштине. Уговора између ага и чифчија није било. Аге нису помагале чифчије. Хаџи-Поповићев чифчија радио је на трећину а Афуз османов на четвртину.

Пет арбананашких мухаџирских кућа доселило се 1907. године. Аге су их довеле пошто су им земљу давале на парче. У селу се био осилио неки Мула Меја, који је Ђоки Стојановићу притиснуо накупњу. Ово и домаћинства Спасе Нићића и Трифка Симића нису знала када су њихови преци почели да обрађују ову земљу, а остали су говорили да су староседеоци. Куће у којима су Живели Срби, као и дворишта, биле су њихова својина.

За војску су предвиђени: Зарко божић, Станоје Зарковић, благоје Ђекић, Марко Ђекић, Цвеја Ђекић, Трифко Васић, Спасоје Нићић, Никола Нићић, Сава Јоксимовић, Цена Симић, Ђека Стојановић, Цвеја Ристаћијевић, Кристивоје и Младен Ђекић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #45 послато: Новембар 12, 2014, 10:37:51 поподне »
Село СЕФАЛИЈА (околинаПриштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

По шест Српскихи и албанских породица живело је овде. Албанци су били Старинци. Село је основао Јашар-паша Џинић, као чифлук.Од Српских домаћинстава пола је поред своје земље обрађивало и чифлуке ДАниш-бега из Приштине, првог хуријетског валије у Солуну ијединог господара овог села.

Своју земљу од 7 дана орања имао је Јован Митровић, са 27 чланова своје породице. Обрађивао је и агину земљу - 40 дана орања. Домаћинство Наће Столића од 10 чланова имало је 2 дана орања своје и обрађивало и агину земљу од 15 дана орања. Толико агине земље обрађивао је и Рајко Станисављевић, са 10 чланова породице и 5 дана орања своје земље.

Од потпуних чифчија, земљу од по 12 дана орања обрађивали су Тона и Блага Столић. Први је имао 8 а други 5 чланова породице. Чифчија Станко Ивић са 9 чланова је обрађивао агину земљу од 20 дана орања. Имовно стање ага било је добро. Ага је од почетка седамдесетих година (19.век) плаћао порез. Све Српске чифчије имале су своје куће и дворишта. Нису знале када су њихови преци почели да обрађују агину земљу. Ага је поступао са својим чифчијама као и други господари. Чифчије су давале аги четвртину производа.

За војску су рачунати: Живко Јовановић, Дана Ђокић, Дека Данић, Станко Ивић, Кита Ивић, благоје Костић, Наћа Столић, Филип Наћић, Риста Наћић, Цвеја Наћић, Тона Столић, Серафим Тонић, Јефрем Тонић, Рајко Станисављевић и Стојан Столић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #46 послато: Новембар 13, 2014, 03:42:30 поподне »
Село КОЈЛОВИЦЕ (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Десет Српских и 17 албанских кућа било је у овом селу. Од албанских породица 10 су биле старинци а 7 мухаџири од пре анексије.

Два Српска домаћинства Арсе и Нића Стојановића обрађивла су пола своје, а пола туђе земље. Први је имао 6, а други 5 дана орања своје земље и 11, односно 10 агине. Арса је имао 7, а Нића 10 чланова породице. Остала Српска домаћинства била су потпуне чифчије. Њима, као и онима која су имала пола своје земље, ага је био Амет Хаџи-Џађин.

Потпуне чифчије су били: Тома Стојановић са 29 чланова породице и 20 дана орања, Коста Симић 4/7, Мила Крстић 8/15, Илиа Живковић 10/14, Сима Стојановић 5/14 и Костићи - Цвеја 9/10, Мита 1/5 и Ђора 6/10. Чифчије нису памтиле од које године су обрађивале агину земљу. Порез је плаћао ага и на земљу и на зграде иако су их чифчије поседовале, јер су биле преписане на агу. Имовинско стање ага је било слабо. Од 17 албанских домаћинстава 7 је имало своју и агину земљу. Већина их је била гола сиротиња. Српске чифчије давале су аги четвртину производа. С агом нису имале никаквог уговора.

За војску су уписани: Нића Стојановић, Трајко Нићић, Благоје Нићић, Арса Стојановић, Цвеја Китић, Димитрије Китић, благоје Цвејић, Бора Китић, Гапа Ђорић, Милован Китић, Трајко Миловановић, Велимир Миловановић, Тома Станојевић, Јован Тонић, Мита Тонић, Трајко Тонић, Кита Јовановић, Благоје Јовановић, Цвеја јовановић, Спасоје јовановић, Тодор Митић, Сима Станојевић, Коста Симић, Петар Симић, Илија Живић, Лазар Илић и Љубомир Илић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #47 послато: Новембар 14, 2014, 12:50:12 пре подне »
Село ЧАГЛАВИЦА (околина Приштине), из ештај учитеља Вукадин Поповића:
 
Српских кућа било је овде 37. И све до краја Турске власти, само је домаћинство Благе Бачевића, са 7 чланова, имало своју земљу од 50 дана орања плугом. Домаћин је изјавио 1912. године да су његови преци дошли на ово земљу пре више од 200 година. Сва остала домаћинства била су потпуне чифчије. Село је имало седам агалара: шест из Приштине и једног из Вучитрна. Већина их је била средњег имовног стања сем Мемет-бега Алибеговића, који је био врло богат.

Највише чифлука имао је Амди-ага (Амдија). Њих су обрађивали: Пана Јефтић, Тода ивић, Лила Петковић, Арса Мартиновић, Тода Маринковић, Лила Митровић, Трајко и васа Стојановић, Коста Ивић, Риста Митић, Јорга Милић и Сима Цвејић.

Други по броју чифлука био је Атем-бег. Његове чифчије су биле: Стојан Мићковић, Дана Васић, Спаса Костић, Цана денић, Јован Ђорђијевић,  Милан Ђокић и Трајко Николић.

Агалари Трнак и Мемет-бег имали  су по четири чифлука. Земљу првог аге су обрађивали Јован Петровић, Дека Ристић, Серафим Марковић и Кита Миловановић (Трајковић), а другог Дена Стевчетовић, Акса Јанковић, Тома Ђекић и Танаско Нићић.

Кариман-бегове чифлуке обрађивали су: Стеван Топаловић и Лаза Здравковић, а Џафер-бегов Лила Лекић.

Бег (Н.Н) из Вучитрна био је средњег имовног стања. У вом селу имао је 5 чифлука, које су одржавали: Зака Станковић, Трајко Миткић, Акса јоксимовић, тома Ст. Топаловић и Арса Стојановић.

Сви агалари овог села имали су и у другим местима по неку кућу. Од 1908. године узимали су четвртину производа и сами плаћали порез на земљу. Чифчије се нису селиле у друга места. Из Ливађа је 1902. године дошао Стеван Топаловић са 6 чланова породице да обрађује 16 дана оранице, а 1903. Кита Миловановић (Трајовић) са 4 члана да би имао 16 - 18 дана орања. Међу чифчијама су постојале разлике у имовном стању и броју чељади, као и у време стицања чифлука........НАСТАВИЋЕ СЕ..........
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #48 послато: Новембар 14, 2014, 09:29:52 пре подне »
......................НАСТАВАК....................

Лила Лекић 13 чељади, на чифлуку од пре 200 година, 40 дана орања плугом, Жива Терзић (Јок.) 6/300/30, Стојан Нићковић 18/300/40, Пава Јевтић 19/200/25, Зака Станковић 13/200/35, Тода Ивић 15/ 300/30, Лила Петковић 9/200/20, Арса Мартиновић 8/150/30, Дана Васић 11/100/30, Тода Маринковић 6/100/20, Лила Митровић 16/150, Трајко Стојановић 16/150/20, Васа Станојевић 6/150/20, Спаса Костић 13/300/35, Цана Денић 21/200/24, Дена Стевчетовић 18/150/35, Акса Јанковић 6/200/25, Трајко Миткић 9/200/25, Тома Ђекић 14/250/35, Танаски Нићић 13/100/25, Лаза Здравковић 9/200/25, Јован Петровић 12/150/30,Дека Ристић 7/200/20, Стеван Топаловић 6/105, Серафим Марковић 10/200/25, Коста Ивић 10/250/25, Риста Митић 5/100/20, Милан Божић 7/150/25, Јорга Милић 5/100/20, Јован Ђорђевић 5/120/20, Милан Божић 7/150/25, Трајко Николић 3/100/20, Акса Јоксимовић 9/200/25, Кита Миловановић (Трајковић) 4/150, Тома Ст. Топаловић 5/ 150/ 25,  Арса Стојановић 5/ 150/ 25 и Сима Цвејић 7/30/ служи код бега Абди-аге.

За војску су спремни: Арса Мартиновић, Стојан Марковић, Арса Стојановић, тома Стојановић, Живан Терзић, Дана Терзић, Тода Маринковић,  Тода Ивић, Васа Сташић, Трајко Сташић, Илија Сташић, Спаса Костић, Зафир Станковић, Асександар Станимировић, Младен Стевчетовић, Арса Јанковић, Трајко Митић, Тома Ђекић, Танаско Славковић, благоје Марковић, Лазар Врагановић, Миленко Мијатовић, Дека Р. Мијатовић, Серафим Марковић, Коста Славковић, Риста М. Милетић, Пана Јевтић, Јорга Сташић, Илија Лекић, Јован Ђорђевић, Трајко Николић, Милан Ђокић, Акса Јоксимовић, Кита Јоксимовић, Илија Петковић, Сима Петковић,
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #49 послато: Новембар 14, 2014, 11:06:48 поподне »
Село ПРЕОЦЕ (околина Приштине):

Овде је живело 27 Српских домаћинстава и 2 албанска, мухаџирска из 1878. године. Сва домачинства била су потпуно чифчијска. Село Преоце "ПРЕЈАЦЕ" било је од краја 18. века чифлук. Последњих година његови господари били су Џинићи и још две Турске куће из Приштине.

У 1912. години било је 4 агалара: потомака Јашар-паше Приштинског Фуад-пашу, посланика у Турском Парламенту Исен-агу из Приштине. Фуад-паша је био одличног имовног стања, а остали осредњег. Он је имао 18 кућа за чифчије: Симу Ристића, Ђору Лакића, Тому Крстића,Здравка Костића, Ђору Јовановића, Милована Стаменковића, Станоја Милкића, Дану Костића, Миту Филиповића, Тонка А. Матојичића, Симу Филиповића, Тому Јоксимовића, Душана Томића, Ђору Ивића, Трајка Трифуновића, Васу и Милоша Танасковића и Спасу Денића.

Аџи-шериф је имао 9 куча за чифчије: Митра Лекића, Танаска Живића, Трајка Симоновића, Паву Симића, Вану Ђорђевића, Арсу Петковића, Јована Костића, Мустафе Н. и Ибрахима Н.

Чифлуке Авдула Фете и Исан-аге обрађивали су Јосиф Илијић и Сима Перић. Односи између аге и чифчија били су као и у два претходна села. Разлика је била једино у броју чељади, времену боравка чифчија на чифлуку и броју дана орања.

Сима Ристић 3/60/15, Ђора Лакић 9/100/20, Тома Крстић 8/70/20, Здравко Костић 10/100/30, Ђора Јовановић 14/100/36, Милован Стаменковић, 5/80/20, Станоје Милкић 15/80/35, Дана Костић 7/80/25, Мита Филиповић 19/150/45, Тонка А. Матојчић 13/150/45, Сима Филиповић 12/100/35, Тома Јоксимовић 8/80/20, Душан Томић 3/80/15-18, Ђора Ивић 8/100/25, Трајко Трифуновић 8/60/20, Сима Перић 13/60/15, Танасковић Васа 14/18/30, Милош 7/18/25, Јосиф Илијић 6/70/25, Спаса Денић 6/10/служи код Фуад-паше, Митар Лекић 6/100/30, Танаско Живић6/120/30, Трајко Симоновић 10/120/35, Пава Симић 7/дошао из Лапљег села 1905. године/30, Вана Ђурђевић 15/90/40, Арса Петковић 5/60/25, Јован Костић 4/70/25.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #50 послато: Новембар 16, 2014, 01:00:36 пре подне »
Село ДОБРОТИН (околина Приштине), извештај Василија Орловића:

У последњој години Турске владавине, ово село је имало 55 Српских кућа и 1 албанску, мухаџирску од 1878. године. Добротин је од 18. века био чифлук на коме се становиништво смењивало. Овде није било старинаца. Насељавали су се и албанци али се нису задржавали. Ослобођење од Турака затекло је у селу само једну албанску кућу и само домаћинство Анте Наранџића са својом земљом од 15 дана орања. Наранџић је обрађивао и њиве Саве Стијановића, Српског посланика у Турском Парламенту у Цариграду 1908 - 1912, од шест дана орања. Задомаћинства Илије Топаловића, Јована Богдановића, Васе Орловића (сви по 3 чланапородице) и Јована Вретенара (6) не зна се чије су чифлуке обрађивали, ни колико земље. Исти случај је и са попом Симом (са 5 чељади). Домаћинства, сем поп-Симиног и Васе Орловића, била су слабог имовног стања. Осталих 49 кућа биле су чифчије преко 30 беглера. Број чељади чифчија, површина агиних поседа, број стоке, да ли су чифчије поседовале кућу, двориште, остале зграде - то је било различито. Сви господари, сем Ђорђа Санте, Цинцарина из Феризовића, били су из Приштине. Сантину земљу обрађивао је Нећа Ђорђевић са седморо чељади. Био је доброг имовног стања, а и чифчија Рајко Костић, који је обрађивао чифлук Муарема Заитовића. Пава Мирић и Трајко Ћурчић обрађивали су посед Реџепа Шукића. Домаћинство Веље Нићића обрађивало је чифлук три власника: Амета Батуловића, Саита Баталчетовића и Смаила Раифовића. Чифлук Кадрија-аге обрађивао је Петко Перенић, а Исмаиља Понорца Трајко Маринковић и Стојан Здравков. Емин Цицољовић поседовао је 4 чифлука, на којима су радили Стојко, Крста и Гвозден Рашић и Јефта Колић. Домаћинство Рајка Рашића имало је четири господара: Ешида, Саита, Шефика и Емина Назића. Чифлуке Велија-аге и Раифа-аге обрађивали су Јорга Трајковић, односно Максим Миленков. Алија Ашиковић имао је тројицу чифчија - Миру, Филипа и Ђорша Ћурчића, а Амет-ага два - Станка Гуџића и Петра Јовановића. Два чифлука је имао Кадри-ага, које су обрађивали Бојко Маринковић и Зека Перенић. На чифлуку Рамиза Османовића радио је Михаило Дренић, а Ставро и Јован И. Груџић били су чифчије Аџи-Рамадана. Његов  чифлук још је обрађивао Акса Русимовић, а Цвеја Љутиш-агину. Двојицу Гуџића, Стевана и Аврама, имао је за чифчије Рамиз Беџатовић, а Миту Исмаиљ Сичан. Лука је радио на чифлуку Шериф-аге, а Михајло Мула Јусуфовића. Максим Гуџић је обрађиваоземљу Аџи-Алије, а Јосиф Поповић Исен-аге.

У овом селу мање од половине домаћинстава било је слабог имовног стања. Два Дренића - Трајко и Бојко, били су чифчије Махмута ризовића. Аге Ешид, Сајми, Шериф, и Емин Назић имале су и једног чифчију из породице Гуџића - Аксу, слабог имовног стања. Чифчије Емина Назића били су Трајко и Ђорше Перанић. Чифлук Селима Шаћировића обрађивао је Стаменко Рашић, а Аџи-Рамадана Станоје Дејановић и Станоје Русимовић. Гуџићи Јован и Лазар били су чифчије Абдуле Куртешовића. Исмаиљ-ага и Исмаиљ Хоџа имали су по један чифлук. Обрађивали су их Васа Марковић и Марко Лалић. Трајо Лазић обрађивао је чифлук Асана Дестановића, а Димка Русимовић Аџи Понорчевћа.  До 1880. године чифчије овог села давале су агама петину производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину и још су плаћале порез на земљу.

......................................НАСТАВИЋЕ  СЕ.........................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #51 послато: Новембар 16, 2014, 11:28:15 поподне »
................................НАСТАВАК...............................НАСТАВАК.....................................

Рајко Крстић 14/25/30/60, двориште агино, кућа своја (ови бројеви означавају број чељади, дане орања земље, број стоке,године на имању, а реч агина или своја односи се на власника куће и дворишта), Пава Мирић Нићић 8/25/10/60, исто, Веља Нићић 8/25/20/20. кућа и двориште агино, Перенић Петко 8/12/5/20/агино двориште/кућа своја, Трифко 6/6/1/20/кућа и двориште агино, Трајко Маринковић 24/50/35/20/двориште агино/кућа своја, Дренић Трајко6/4/2/10/кућа и двориште агино, Бојко 18/30/14/50/агино двориште/кућа своја, Рашић Стојко5/15/6/450/агино двориште и кућа/а своје стаје, Крста 6/15/17/осталокао у претходном, Рајко 22/60/64/450 - агино двориште/кућа своја, Стојан Здравковић 6/35/2/25/агино двориште/кућа своја, Акса Гуџић 5/25/1/10/агино двориште/кућа своја, Стаменко Рашић 5/12/6/10/све агино, Јорга Трајковић 5/15/22/30/агино двориште/кућа своја, Максим Миленковић 14/40/70/30/исто, Ћурчић Мира 9/20/31/300, Филип 8/20/39/300/исто, Трифко 9/20/18/30/исто, Станко Гуџић 5/18/14/30/исто, Станоје Дејановић 3/4/2/20/кућа и двориште агино, Бојко Маринковић 9/20/7/100/кућа идвориште агино/трем свој, Михаило Дренић 14/23/19/30/исто, Гвозден Рашић12/15/9/35/исто, Гуџићи - Ставра 9/20/25/200/агино двориште/кућа своја, Јован (први) 11/20/24/200/исто, Мита 7/20/13/200/кућа и двориште агино/стаје своје, Стеван 4/20/6/200/двориште агино/кућа своја, Аврам 7/20/5/200/кућа и двориште агино/трем свој, Јован (други) 4/10/2/200/исто, Лазар 8/10/6/200/двориште агино/кућа своја, Лука 19/40/68/200/исто, Васа Марковић 6/200/8/100/двориште и кућа агино/своје стаје, Марко Лалић 4/10/7/3/кућа и двориште агино/трем свој, Михаило Гуџић 10/20/15/100/двориште агино/кућа своја, Јефта Колић 12/40/24/100/исто, Перић Трајко 7/15/14/35/исто, Ђорђе 5/10/4/35/исто, Трајко Лазић 6/20/4/100/исто, Русимовић Станоје 8/15/6/100/исто, Акса 10/15/12/100/исто, Димка 8/15/2/100/исто, Цвејић 7/15/9/100/исто, Максим Гуџић 7/20/17/200/агино двориште/своје стаје и Јосиф Поповић 10/12/8/60/своје обориштеи кућа.

За војску су уписани: Јосиф поповић, Трифко Ћурчић, александар рашић, Апостол Дренић, Дека Маринковић, Рајко Костић, Филип Ћурчић, Ђорђе Ћурчић, Милован Рашић, Јован Мацић, Петар Јовановић, Гвозден Рашић, Ставра Гуџић, Лука Гуџић, Јоксим Гуџић, Гала Неданџић, Мита Аксић, Мира јевтић, Трајко Здравковић, Деспот Стојановић, Станко Гуџић, танаско Вењић, Рада Гуџић, Коста Гуџић, Максим Гуџић, Јорга Трајковић, Трајко Лазић, Петко Перенић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #52 послато: Новембар 16, 2014, 11:57:39 поподне »
Село СЛОВИЊЕ (околина Приштине), извештај Вукадина Поповића:

У овом селу било је 8 Српских, 49 албанских стариначких и 29 мухаџирских кућа (из 1878. године). Српска домаћинства била су потпуно чифчијска и обрађивала су земљу петорице агалара, свих из Приштине. Благоје Лалић обрађивао је чифлук Имера Терзића, а Бранко Арскић и Мита Симић Аџи-Рамадана. Мула Агушеву земљу обрађивали су Андрија и Драга Стојановић а Сељим Сењимонов Блага Трајковић и Траја Филић, док је Коста Стојановић радио на чифлуку Мула-Раме. Имовно стање чифчија било је добро осим Траје Филића и Косте Стојановића. Чифчије у овом селу давале су 1897. године петину и плаћале су порез, од тада четвртину, а ага је плаћао порез на земљу.

Благоје Лалић 9/30/30/25/двориште и кућа своја (значење бројева остаје исто као у предходном селу), Бранко Арсић 10/45/40/20/двориште и кућа агина/своје стаје, Мита Симић 15/40/46/исто, Андрија Станојевић 15/50/40/70/двориште агино/кућа и стаје своје, блага Трајковић 9/30/27/70/исто, Траја Филић 7/ - / - /70/све агино, Драга Стојановић 6/20/12/3/агино двориште/своја кућа и Коста Станојевић 6/ - / 12/2/ - / -/.

За војску су предвиђени: Бранко Арсић, Мита Симић, Стојан Костић, Блага Лалић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #53 послато: Новембар 17, 2014, 11:36:16 поподне »
Села ГОРЊА И ДОЊА СМОЉУША (околина Приштине):

Овде је било 8 Српских домаћинстава и 27 албанских, од којих 18 старинаца, а 9 мухаџирских из 1878. године. Нека Српска домаћинства породице Гогића имала су више своје земље: Коста са 30 чељади, 40 плугова, ППера 24/30, Риста 16/20. Докје Ђорђе са 6 чланова породице поседовао земљу од 7 плугова. Прве три куће су обрађивале и земљу бегова - Коста Рифат-аге, 6 плугова, Пера Зејнула Слишана из Приштине 1 плуг, а Риста Јашара Селимовића из Смолуше 6 плугова. Имовно стање ових домаћина било је добро.

Потпуних чифчијских кућа било је 4. Ага им је био Авди Шаћир из Приштине. Његов чифчија Дана Гогић са 4 члана породице обрађивао је земљу од 16 плугова, а Спасић Илија са 7 чељади и Јован 5 чељади обрађивали су 16, односно 4 плуга, док је Мира Стојановић са 7 чланова, 10 плугова. сва ова четири домаћинства била су сиромашна. Прва четири Гогића били су на овој земљи од 1862. године. Имали су своје куће и дворишта, а пети Гогић (Дана) имао је само кућу. Два Спасића и Стојановићанису имали ни куће ни дворишта. На овом чифлуку Спасићи су били од 1892. године, а Стојановић од 1902. године. Сви закзпници радили су 1912. године на "четврто", али нису сви у исто време почели. Гогићи Коста и Пера радили су на "пето" до 1906, а Риста и Ђорђе прешли су на "четврто" још 1897, док је Дана још 1890. године пшочео да ради на "четврто". Потпуни чифчије (Спасићи и Станојевићи) радиле су на "четврто" од 1893. године.

Три Гогића с више своје земље и више више чељади имали су и више стоке: Коста 180 грла, Пера 50 и Риста 65, док је Ђорђе, с мање своје земље, имао 23 грла. Четворица потпуних чифчија имали су скупа 16 грла - Дана Гогић 8, два Спасића по 2 и Стојановић 4 грла.

За војску су рачунати: Коста Гогић, Пера Гогић, Риста Гогић и Ђорђе Гогић.

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #54 послато: Новембар 18, 2014, 04:09:05 поподне »
Село РОБОВЦЕ (околина Приштине) извештај учитеља Вукадина Поповића:

22 Српска домаћинства, 4 албанска (старинци) и 27 мухаџирских из 1878. године било је у овом селу. Од старих домаћинстава само је Мила Тонић са 3 чељади имао 12 дана плугова своје земље и био доброг имовног стања. И Дела Стаменковић са 5 чланова породице и доброг имовног стања имао је земљу од 8 дана огања плугом. Са пола или с мање своје земље било је 7 кућа. Станоје Пејчиновић са 7 чељади имао је 2 дана орања плугом своје и 25 дана Аџи Зејчира из Приштине. Столе Столћ са 5 чељади имао је своју земљу од 7 дана орања плугом и 6 Шериф-бегове из Приштине. Шериф-агину земљу од 10 дана орања плугом обрађивао је Сима Мицић, са 7 чланова породице, а имао је 4 дана плугом и своје земље. Чифлуке Шерифа Алића из Приштине обрађивали су Бошко и Ивко Ђукић. Први је имао 5 а други 4 члана породице, са по једним даном орања своје земље и 20 агине, односно 15 плугова. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. С мање своје земље били су Станко Стаменковић и Мита Јовановић, који су обрађивали и чифлуке - по 6 дана плугом - Сефе Ташића из Гадимља. Оба су били доброг имовног стања и по 5 чланова породице. Први је имао своју земљу - 3 дана орања плугом, а други 5 дана.

Потпуних чифчија било је 13 кућа. Највише агине земље обрађивао је Стојан Славковић са 16 чељади, који је радио чифлук Сељмана Весељовића из Љуме, од 70 дана орања плугом. Био је доброг имовног стања. Саво Пејчинович са 4 чељади обрађивао је чифлук неког Аџи Зејчира из Приштине од 12 дана орања плугом. Највећи број чифлука у овом селу имао је Осман Ташић из Гадимља. Његове чифчије доброг имовног стања били су: Јефто Михајловић са 11 и Блага Тодоровић са 10 чланова породице. Први је обрађивао земљу од 20 дана орања плугом, а други од 10 дана. Три чифчије овог аге били су слабог имовног стања: Дека Михаиловић са 5 чељади обрађивао је земљу од 12 дана орања плугом, Стамат Петровић са 7 чланова породице од 4, а Трајко Стаменковић са 8 чељади од 12 дана. Ага Мусли Ташић из истог села имао је двојицу чифчија доброг имовног стања: Танаска Васића са 7 и Косту Дакића са 8 чланова породице, који су обрађивали агину земљу од по 20 дана орања плугом. Слабог имовног Стања био је Анђел Станковић са 9 чељади и агином земљом од 15 дана орања плугом. Остале чифчије овог села биле су доброг имовног стања: Петко Ђорђевић са 4 члана породице радио је на чифлуку Бећира Ибрахимовића из Приштине од 10 дана орања, а Стеван Столић са 7 чељади на чифлуку Селима Судића из истог града од 15 дана орања. Чифлук Љумњанина Османа Ашанина од 20 дана орања плугом обрађивала је петочлана породица Младена Спасића. између домаћинстава била је разлика у времену преласка давања са петине на четвртину, као и у времену доласка на чифлук и броју грла стоке.
...........................................................НАСТАВИЋЕ СЕ..................................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #55 послато: Новембар 18, 2014, 11:37:10 поподне »
...............................................................НАСТАВАК..............................................................

Бошко Ђукић 10 грла стоке/15 година на земљи/ своје стаје, Станко Споменко 12 грла/остало исто, Мита Јовановић 10 грла/14 година/своје стаје, Танаско васић 50 грла/остало исто, Коста дакић 3/грла/28 година/своје стаје, АнђелСтанковић 10 грла/остало исто, Михаиловић Јефта 2 грла/8 година/остало исто, Дека -/-/остало исто, Стамат Петровић 15 грла/остало исто, Блага Тодоровић 3 грла/остало исто, Трајко Станковић исто, Петко Ђорђевић 5 грла/остало исто, Стева Столић 10 грла/остало исто, Младен Спасић 30 грла/29 година/остало исто. На четвртину од 1905. године прешло су следећа домаћинства Станоје Пејчиновић 5 грла/28 година/двориште и кућа господарева/а своје стаје, Мила Тонић 3 грла/остало исто, Сава Пејчиновић - грла/остало исто, Столе Столић 5 грла/остало исто, Дела Стаменковић 2 грла/15 година/само своју кућу и зграде, Стојан славковић 30 грла/ 15 година/двориште и кућа агина/своје стаје, Сима Мицић све исто и Ивко Ђукић 20 грла/остало исто.

За војску су урачунати: Стојан Славковић, Станоје Пејчиновић, Мита Јовановић, Јефта Михајловић, Танаско Васић, Ивко Ђукић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #56 послато: Новембар 19, 2014, 11:57:47 пре подне »
Село ГЛОГОВЦЕ (околин Приштине) извештај учитеља Вукадина Поповића:

Ово село је имало 10 Српскихдомаћинстава и 30 албанских, од којих 20 старинаца, а 10 мухаџира из 1878. године. Српска домаћинства била су потпуне чифчије. Господар села био је Шериф-бег из Приштине. Са добрим имовним стањем била су само 4 Српска домаћинства: Станоја Радића и станоја Велића, која су имала по 11, односно 12 чланова породице и обрађивала бегову земљу од 16, односно 20 дана орања плугом, Јован Величковић 13/5 и Мира Тонић 17/6.

Осталих 6 домаћинстава су слабог имовног стања. Велићи - Стојан 10 чељади, Траја 6 и Веља 10 обрађивали су чифлуке од по 9, 10 и 7 дана орања плугом. Толико земље је обрађивао и Васа Станковић са 6 чељади, док су Стојановић - Крста са 8 и Риста са 7 чељади обрађивализемљу од 4, односно 3 дана орања. Земљу на "четврто" обрађивала су сва Српска домаћинства од 1892. године, а до тад на "пето", али са порезом. Дворишта су била агина, куће и остале зграде чифчија. Највише стоке 12 грла имао је Станоје Радић. По 10 грла имали су Веља Велић и Васа Станковић. Станоје Велић имао је 6, а Стојан 8 грла стоке. Јован Величковић имао је 1 грло, а Мира Тонић 5 грла. Стојковићи нису имали стоке.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #57 послато: Новембар 19, 2014, 12:26:41 поподне »
Село ЧЕЛОПЕК (околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповић:

Домаћинства у овом селу било је 3 Српска и8 албанских (старинаца). Сва Српска домаћинства имала су мање своје а вишеагине земље. Господар им је био Раиф-ага из Приштине. Доброг имовног стања били су Цвеја Ивић са 7 чељади, 4 дана орања своје и 7 агине земље и Мира Живићса 6 чељади и са 8 дана орања своје и 12 агине земље. Слабог имовног стања био јеКоста Радић са 6 чељади и са 2 дана орања своје и 6 агине земље. Први је имао 7 грла стоке, други 8 и трећи 10. Земљу су на "четврто" обрађивали од 1902. године, а до тада на "пето", с плаћањем пореза. Своје оборе имала су домаћинства Ивића и Живића. Сва три Српска домаћинства имала су своје зграде, а дворишта су била агина.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #58 послато: Новембар 19, 2014, 01:15:13 поподне »


Осталих 6 домаћинстава су слабог имовног стања. Велићи - Стојан 10 чељади, Траја 6 и Веља 10 обрађивали су чифлуке од по 9, 10 и 7 дана орања плугом. Толико земље је обрађивао и Васа Станковић са 6 чељади, док су Стојановић - Крста са 8 и Риста са 7 чељади обрађивализемљу од 4, односно 3 дана орања. Земљу на "четврто" обрађивала су сва Српска домаћинства од 1892. године, а до тад на "пето", али са порезом. Дворишта су била агина, куће и остале зграде чифчија. Највише стоке 12 грла имао је Станоје Радић. По 10 грла имали су Веља Велић и Васа Станковић. Станоје Велић имао је 6, а Стојан 8 грла стоке. Јован Величковић имао је 1 грло, а Мира Тонић 5 грла. Стојковићи нису имали стоке.

У селу Девет Југовића, крај Приштине, било је некада 11 кућа Галића. Породични надимак Шаврлани/Шавеле/Шавелци.

Пореклом су са Копаоника, из села Криваја. Доселили су се у Угљаре пре триста година. После силаска са падина Копаоника били су прво настањени у околини данашњег села Девет Југовића. Рођаци су им Стаменковићи и Велићи из Девет Југовића. Слава Свети Никола. Информатор Момчило Галић 1937. и Бобан Галић 1978.

Видим да је у селу Глоговце такође било Велића. Иначе, у селу Угљаре постоји род Величковића, као и у Глоговцу.

Извор: Голуб M. Јашовић: "Антропонимија Угљара код Приштине", Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 2, 2009)
« Последња измена: Новембар 19, 2014, 01:16:47 поподне Небојша »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #59 послато: Новембар 25, 2014, 04:11:59 поподне »
Село СУШИЦА (околина Приштине), извештај учитеља Рајка Вучића:

Овде је било 30 Српских и 9 албанских домаћинстава, од којих су 4 била мухаџерска из 1878. године. Срба са својом земљом било је три. Своју земљу имала су домаћинства Миле Филића 6 чланова, Живе Јовановића 7 и Андреја Миткића 9. Са својом и агинском земљом било је више њих. Акса Максимовић са 25 чланова породице обрађивао је своју земљу од 30 плугова орања и 28 плугова Џиба и Исен-бега из Приштине. Вана и Столе Николић са 14, односно 17 чељади имали су по 8 плугова своје земље, први још 20 плугова Мула Шерифова из Приштине, а други 10 плугова Боже Пашковића из Јањева. Тана Крстић са 13 чељади имао је своје земље од 30 дана орања и обрађивао је земљу Алије Мула Шаћировића и Ахмета Х. Алитовића из Приштине од 8 дана орања. Аге су биле доброг имовног стања осим последње двојице, који су били средњег стања, као и власник земље са 3 дана орања прота Јосиф Спасић, свештеник у Приштини, коју је поред своје земње од 4 дана орања обраљивао са 3 члана породице Ђека Васић.

Земља бега Алије из Приштине који је био богат, од 30 дана орања, обрађивао је упоредо са својом од 10 дана орања Трајко Живић са 7 чланова. Станоје Микић са12 чланова породице обрађивао је чифлук Хаџи Мухаремова Али Рошића. Његову земљу од 10 дана орања обрађивао је Стојан Симић са 4 члана и од 40 дана орањаКита Тодић са 9 чланова у породици, Велија Али Рашића чифлук од 40 дана орања обрађивао је Стојко Симић 7.

Земљу Х. Решит-ефендије из Приштине од 40 односно 10 дана орања радили су Велић Андрија са 16 и Дима са 6чељади, Ахмет Али Дакића, Никола Стевић са 5 чељади 10 дана орања.

Хаџи Мета Добрчанац имао је две потпуне чифчије - Апу Костића и Трајка Перића са по 5 чланова,који су обрађивали земљу од 7, односно 15 дана орања.

Спаса Рајковчанин из Приштине имао је чифлук од 9 дана орања, који је обрађивао Петар Денић са 5 чланова породице. Овај земљопоседник био је средњег имовног стања, а веома доброг Муарем Али Рашић, Велија Али Рашић, Рашит-ефенди, Амет Али Дакић и Хаџи Мета Добрчанац.

Земљу аге Рамиза Алијазовића из Приштине, одличног имовног стања од 30 дана орања, обрађивали су Стевић Зафир и Серафим са по 6 чељади, а Рамиза Кара Алијазовића од 50 дана орања и 1 дан своје земље радио је Кита Денић са 10 чељади.

Поред богатог Мемета и Бахтијар-Ђузићи од 30 дана плуга обрађивао је Риста Мицић са 18 чељади, 14 дана свога орања, а Јефта са 8 чељади и 4 дана орања посед од 6 дана орања. Његов посед од 8 и 10 дана орања обрађивали су Трајковићи Благоје и Анђелко са по петоро чељади.

Земљу доброг имовног стања, Ибрахима Башановића од 10 и 20 дана орања радили су са 8 чељади Тона Стојиљковић, а са 5 Риста Милаковић уз 3 дана орања своје земље. За породице Спире Костића са 4 чељади и Рајка Јанковића са 3 нема података о имовном статусу.

Аге су од 1887. узимале четвртину производа уместо петине и плаћале порез на земљу.

...............................................НАСТАВИЋЕ   СЕ .........................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #60 послато: Новембар 26, 2014, 04:13:46 поподне »
...........................................НАСТАВАК............................................

Од старина било је свега неколико домаћинстава, и то: Вана Николић са својом кућом и двориштем
и 111 грла стоке, Кита данић /исто/79 грла, Тана Стојиљковић кућа и двориште гино/7 грла и Никола Стевић исто/ 10 грла.

По годинама боравка на земљишту била су позната домаћинства: Ристе Милатовића из 1879. године/са агином кућом и двориштем/ 4 грла стоке. Из 1887. године били су Велићи - Андрија са 42 грла стоке и Дима 20 грла, а куће и дворишта била су агина. Из 1892. године било је домаћинство Трајка Перића са 29 грла, све агино. Из 1894. године Апа Костић 2 грла, све агино. Из 1900. године Мицићи - Риста са 80 грла, Јефта са 27 грла, са својим кућама и двориштем. Из 1902. године су Зафир Стевић са 20 грла и Станоје Микић са 36 грла и агиним кућама и двориштима. Из 1904. године је Анђелко Трајковић са 6 грла, све агино. Из 1906. године је Трајко Живић са 6 грла стоке и све агино. Из 1907. године Алекса Максимовић са 218 грла а својом кућом и двориштем. Из 1909. године су Стола Николић са 64 грла стоке и својом кућом и двориштем и Тома Стојиљковић са 7 грла и све агино. Из1910. године је Петар Денић са 11 грла и све агино и 1911. године су Така Крстић са 140 грла и Ђека Васић са 36 грла и својим кућама и двориштем. За домаћинства Стипе Костића, Живе Јовановића, Андрије Митровића и Миле Филића није се знало од када су били на земљи.

За војску су регистровани само Риста Милатовић и Михајло Столић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #61 послато: Новембар 26, 2014, 11:34:34 поподне »
Село ДРАГОВАЦ (околина Приштине), извештај учитеља Рајка Вучића:

Ту је било 18 Српских кућа. Домаћинства Митка Стојиљковића од 15 и Паве Трајковића од 10 чланова имала су по 10 дана орања своје земље, аобрађивала су и земљу ага. Први је радио на чифлуку Мухарема Шерифовића из Приштине а други Валије Рамића из Владиславца. Све аге које су имале своје чифлуке у овом селу биле су доброг имовног стања. Остала Српска домаћинства била су потпуно чифчијска. Чифлуке од по 20 дана орања Мухарема Шерифовића обрађивали су и Васа Јефтић, Глигорије и Трајко Ристић - сви са по 10чланова. На толиком чифлуку радио је и Станоје Крстић са 6 чланова. Веља Рамић имао је и потпуних чифчија. Чифлук од 50 дана орања обрађивао је Стева Болић са 25 чланова. Чифлуке од по 30 дана обрађивали су Ивко Симић са 4 и Дима Перић са 8 чланова, а Стојко Ђорђић са 6 члановао је земљу од 16 дана орања. На чифлуцима Мустафе Османовића из Приштине радили су Миле Денић (30 дана орања, 8 чланова породице), Сава Ивковић 6/20 и Станко Костић 2/10. Ука Рамић из Владиславаца имао је чифлук и од по 20 дана орања, које су обрађивале породице Перић Фиља са 9 и Костадин са 4 члана.

Стојко Станковић из Гуштерице имао је два чифлука од 10 и 20 дана орања. На њима су радили Симион Стошић  са 15 и Коста Симић са 12 чланова породице. Сва Српска домаћинства у овом селу била су овде "од старина". Порез на имовину плаћао је само Србин који је чифлук, а чифчије муслиманских ага плаћале су саме. Три чифчије србина живеле су у агиним кућама и двориштима: Трајко Ристић, Мила денић и Станко Костић, а остала домаћинства имал су своје куће и дворишта. Митко Стојиљковић имао је 300 грла стоке. Трајко Ристић 56 а Дима Перић и Васо Јефтић по 50, а по 40 грла имали су Симион Стошић, Глигорије и Стојко Ристић, док су Ивко Симић и Костадин Перић имали по 30 грла. По 20 грла имали су Стева Болић, Фиља Перић и Станоје Крстић, Миле Денић, по 10 Станко Костић и Пава Трајковић. Коста Симић и 2 грла Сава Ивковић.

Истраживач овог села Рајко Вучић, учитељ из Грачанице у додатку свог извештаја забележио је: "На атару Драговачком насељени су 16 кућа Мухаџери из Србије. Село им се зове Кукавица. Исти присвајају и поједине њиве и раде да их протерају како би они заузели имања. Затим 4 куће староседеоци и три куће Мухаџери из Србије сачињавају село које се зове Влајсовце и оно је у атару Драговачком. И први и други труде се да раселе Србе, а њихово имање да наследе они, тако да им је тешко и до јесени задржати се".
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #62 послато: Новембар 26, 2014, 11:50:16 поподне »
Село ЛАБЉАНЕ (околина Приштине):

Шест Српских и 30 албанских домаћинстава, од којих су 3 била мухаџирска из 1878. године, живела су овде. Домаћинства Стојка Стојиљковића са 25 и Дике Лекића са 12 чланова имала су своју земљу - прво 22, а друго 5 дана орања. Обрађивала су и агину: Стојиљковић 70 дана орања земље која је била својина аге Рамиза Зенуловића из Приштине. Из Приштине су биле и остале аге овог села. Чифлуке Исена Муратовића од по 30 дана орања обрађивали су Стеван Живковић са 9 чланова и Мина јовановић са 7 чланова, Ахмета Имеровића од 50 дана орања Симијон Лекић са 12, а Бејтуша Суљемановића (25) Костадин Станковић са 6 чланова.

Имовно стање агоа овог села билло је добро, а чифчија различито. Стојко Стојиљковић, од давнина на овом селу, имао је 250 грла стоке, Костадин Станковић, који се овде зачифлучио 1912. године није имао ништа. Породица Лекић, Симион и Дика, овде су од 1842. године. Симион је имао 100, а Дика 30 грла стоке. Стева Живковић 70 а Мина јовановић 40 грла. Живковић и Јовановић су били у овом селу од 1878. године. Своју кућу и двориште имао је само Станко Стојиљковић. Он и Стево Живковић плаћали су порез на земљу, а на остале чифлуке плаћале су аге.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #63 послато: Новембар 27, 2014, 11:05:32 поподне »
Село СЛИВОВО (околина Приштине), извештај учитеља Рајко Вучића:

Село је имало само 15 Српских кућа. Своју земљу од по 25 дана орања имали су Станоје Мирковић са 6 и Сава Маринковић са 7 чланова породице. Лека Вулић са 7 чланова и Јола Филић са 12 чланова имали су своју земљу од по 20 дана орања. Овде су имале и своју земљу и три породице које су побегле због зулума. Дана Станковић је оставио 40 дана орања и са 11 чељади се преселио у Приштину. Он је осим куће и њиве оставио и 30 комада сирче (?). Васа Симић са 8 чељади оставио је кућу и 15 дана орања и прешао у Гњилане, а Акса Симић, са 3 члана, кућу и земљу од 15 дана орања и отишао у Солун.

Покушај расељавања овог села спречио је ага који је бранио свој чифлук. Изгледа да је то био Имер Османовић из Приштине. Он је имао највише чифлука у овом селу. Његове чифлуке од по 20 дана орања обрађивали су: Трајко Јовановић са 5 чланова, Павић Трајко са 7 и Стојко са 3 члана. Перић Трифа и Трајко са 2, односно 4 члана обрађивали су земљу од по 10, односно 40 дана орања. Чифлук од 12 дана орања са троје чељади обрађивао је Васа Милић. Чифлук од 15 дана орања у овом селу имао је Ивко из Матичана, који је обрађивао Стева Павић са 5 чланова.

Пет кућа су биле овде од старина. То су три власника земље: Сава Мирковић са 20 грла стоке, Лека Вулић са 30 и Јола Филић 25. "Старинци" су били и двојица чифчија, Трифа Јовановић без стоке и Трајко Перић 25 грла. Обојица су живели у својим кућама. Аге су од 1887. године плаћале порез на земљу. Најстарији насељеник, Трајко Јовановић, населио се овде 1882. године. Није имао стоке а кућу и двориште је имао. Од 1882. године порез је плаћао ага. Године 1904. дошла су два Павића - Стојко са 6 грла и Трајко са 20 грла стоке. Оба су имала своје куће. Ага је плаћао порез. Стева Павић (није имао стоке) настанио се1905. године и живео је у агиној кући. Своју кућу и 6 грла стоке имао је Сава Милић, који се 1908. године населио на чифлуку. О Тифку Павићу и Станоју Мирковићу нису прикупљени подаци о њиховом боравку на имањима и плаћању порезаи да ли су имали куће. Павић је имао 50 грла стоке.

На Сливовском атару, учитељ Рајко Вучић пише да је такође насељено 25 кућа мухаџира из Србије и да се сел зове Мукато. И они су радили да протерају Србе, а Вучић је сумњао да се они могу одржати до јесени јер су их мухаџири одвише мучили и гонили. Већ су били присвојили куће, Дими, Вељи и Акси.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #64 послато: Новембар 30, 2014, 04:42:46 поподне »
 НОВО СЕЛО (околина Приштине):

У овом селу живело је 11 Српских породица и 7 албанских, од којих су 5 били мухаџири из 1878. године. Мало своје земље имали су Иван Маринковић са 15 и Кузман Величковићса 7 чланова породице, и то први 2, а други 3 дана орања. Они су обрађивали земљу од 20, односно 10 дана орања аге Мемет Али-Беговића, чије је имовно стања било веома добро. Остала Српска домаћинства чиниле су потпуне чифчије. И они су у већини обрађивали земљу аге Беговића. Чифчије Илија Ивић, са 14 чланова породице радио је на чифлуку од 30 дана орања, Стојко Илић са истим бројем чељади и Мита Ристић са 4 мање обрађивали су чифлуке од по 20 дана орања. На чифлуцима од по 10 дана орања радили су: Лазар Маринковић са 9 и Трајко Велић са 3 члана. Земљу од по 8 дана орања обрађивао је Ђорђе Ристић са 6 чланова.

И Фуад-паша Џинић имао је своје чифлуке у овоме селу. Њих су обрађивали Нићићи - Трајко, са 7 чељади (15 дана орања), Лена и Петко по 5 дана орања и са 5, односно 7 чланова породице.

Сва Српска домаћинства била су староседелачка. Од 1887. године порез на земљу плаћале су аге. Имовно стања чифчија било је различито. Судећи према броју стоке, најбогатији је био Иван Маринковић, а 50 грла поседовао је Илија Ивић, док 30 Трајко Нићић. Сви остали, изузев што је Стојко Ивић имао 10 грла, имали су мање стоке. Тако Ристић Мита је имао 9 грла, Ђорше 8, а Петко Нићић 7 грла. По 6 су имали Кузман Величковић и Трајко Велић, а Лена Нићић само 2 грла. И поред поседовања дворишта и кућа, што је такође изражавало имовно стање, оно није било једнако. У агиним кућама су становали они најсиромашније: Мита и Ђорђе Ристић, Трајко Велић и Трајко Нићић. Остали су имали своју кућу и двориште.

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #65 послато: Децембар 01, 2014, 12:14:07 пре подне »
Село ДОЊА ГУШТЕРИЦА(околина Приштина), извештај Вукадина Поповића:

Овде је живело само 78 Српских породица. Село се помиње још у 18. беку у вези са соколарством које су обављали Дуганџићи, по чему су добили презиме (соко турски: тоган). На крају Турске владавине презимена Дуганџић није било у овом селу. У ово време своју земљу је имало 19 домаћинстава, од којих је било 7 староседелачких. Доброг имовног стања било је њих пет. Васо Миловановић са 5 чланова и 12 дана орања земље, Трајко Миљковић 18/20, Мита Лазић 11, Трајко токић 8/20 и Велимир Вучић 5/5. Староседеоци који су имали своју земљу али су били слабог имовног стања били су: Јосиф Вучић са 6 и Трајко Филиповић са 5 чланова. оба су имала земљу од по 8 дана орања, затим Коста Лазић са 5 чланова и 13 дана орања и Нића са 4 члана и 6 дана орања. Од власника земље 10 су били дошљаци. Доброг имовног стања била су домаћинства Нићка Милаћијевића са 7 чељади и 20 дана орања, чији су преци дошли пре 200 година из Вучитрнске нахије, Илије Стевића, који је имао 6 чељади, а његови преци су дошли овде из села Плешине пре 200 година, Лепосаве Недељковић 3/11 и Трајка Мирића 16/18, чији су се преци населили овде пре 280 година, из вучитрнске нахије, када из исте нахије, и преци Томе Митрића, који је имао 4 члана и земљу од 6 дана орања.

Слабог имовног стања било је 5 кућа. Преци Нића Столића, који је имао 3 члана, дошли су пре 250 година из Колашина. Пре 200 година населили су се из Добротине преци Здравка Митића, који је имао 4 члана, а из Племетине Живе Шубарића, који је имао 5 чланова. Од дошљака слабог имовног стања били су: Мита Шанта, дошао пре 25 година због рада из Ливадја и Зека Ђентић, 5 чланова и 9 дана орања, чији су преци дошли пре 200 година из Вучитрнске нахије, због Турског зулума.

Четрнаест домаћинстава имала су своју земљу, а обрађивала су и агину. Од којих је само породица Томе ристића са 8 чељади била слабог имовног стања. Он је имао своју земљу од 2 дана орања и обрађивао земљу Јашар-паше Џинића од 10 дана. У "орта" имовном стању било је домаћинство Рајка Токића, с истим бројем чланова и истом површином земље, а обрађивало је и земљу од 12 дана орања Шерифа Мулуња из Јањева. Остала домаћинства са својом и агином земљом била су доброг имовног стања. Чифлуци су били ага из Приштине и Јањева. Јашар-пашин чифлук од 20 дана орања и своје земље од 4 дана обрађивао је Цветко Трајковић са 14 чланова породице. Чифлуке Љатиф-аге обрађивали су: Дана Јовановић са 4 и Зека са 7 чланова. Они су имали по 5 дана своје а толико су обрађивали и агине земље. Толико своје земље имао јеи Акса ристић са 6 чланова, а агине земље је обрађивао 15 дана орања. На чифлуцима Рамиза Мустафагића радили су Славко Павић 6 дана орања и Петар Павловић 7 дана. Оба су имали више своје земље од агине. Први је са 6 чланова обрађивао земљу од 10 дана орања, а други са 13 чељади 24 дана. Чифлуке Шерифа-аге Шиљега и Мемед Алије од 6 дана орања обрађивао је, са својом земљом од 16 дана орања и 8 чељади, Трајко Лазић и од 10 дана и са 9 чељади Наско Зарковић. Нића Стевић са 10 чланова и 5 дана орања своје земље радио је на чифлуку Садик-аге од 30 дана орања. Чифлук од 27,5 дана орања аге Назифа Гавура обрађивао је тона Филиповић, уз 2,5 дана орања своје земљеи са 13 чељади.

Из Јањева су у господаре овог села, сем Шерифа Мурула, спадали и неки Криста, који је био доброг имовног стања, са чифлуком од 10 дана орања, и Тадеја Зефовић. Кристин чифлук од 10 дана орања обрађивао је Стојан Лазић са 9 чланова и уз 16 дана орања своје земље, а Тадејин, од 8 дана орања, Коста Живковић са 10 чланова и уз 12 дана орања своје земље.

................................................НАСТАВИЋЕ СЕ.................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #66 послато: Децембар 06, 2014, 09:32:26 поподне »
...............................................................НАСТАВАК...........................................................

Потпуних чифчија у овом селу било је 45. За Јашар-пашу радило је 30 домаћинстава. Већина их је била слабог имовног стања. Доброг имовног стања био је Јован Арсић са 7 чланова, који је обрађивао агину земљу од 15 дана орања, Милован Живковић 17/30, Жива Станковић 10/34, Стојан Марковић 11/30, и Нала Маринковић 11/21. Нића Ђорђевић са 14 чељади радио је 36 дана орања, Дека Стевић 11/20, Блага Јоксимовић 5/16, а досењени су били из Бакшије. Неколико домаћина је било "орта" имовног стања: Куза Митровић са 9 чланова и 20 дана орања агине земље, Мака Арсић 6/16, Витко Милосављевић 5/13, Грбић Младен 4/17 и Танаско 7/15, Лазар Стојковић 16/25, Младен Ацић 5/12, Мита Миловановић 9/24, Серафим Такић 7/25 и Здравко Јовановић са 4 члана и 18 дана орања.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #67 послато: Децембар 06, 2014, 09:34:19 поподне »
..............................................НАСТАВИЋЕ СЕ........................................за село Доња Гуштерица
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #68 послато: Децембар 07, 2014, 03:37:31 поподне »
.......................................................НАСТАВАК...................................(Доња Гуштерица)

Јашар-пашине чифчијеслабог имовног стања били су: Здравко Јоваовић 5 чланова и 12 дана орања, Дака Арссић непоѕнат број чељади и 14 дана орања, Јован Живић 4/10, Дека Томић 3/9, трајко станојевић 6/4, Јоксим Цвејић 5/14, тода Филиповић 7/20, Зака Столић 6/11, бојко миловановић 5/15, Мада Станковић 10/25, Зафир Фихић 4/20 и миленко Милић 6/10.

У аге доброг имовног стања спадао је Ад. и Понорац. Његов чифчија Станоје Столић са 6 чељади и 7 дана орања био је слабог имовног стања, а пПетковић Живко са 10 чланова и 24 дана орања и Станомир са 9/16 били су доброг имовног стања. Имућан је био и ага Аџи Атем. Његов чифчија Ниса Станојевић са 3 члана и 15 дна орања ио је "орта" имовног стања. Аљил-ага имао је чифчије "орта" имовног стања: Зафира Поповића 5/20,  Азиз-ага Гагу Сојевића 10/20. Овај ага је био имућан. Истог имовног стања био је и чифчија Васа Корић (?) са 13 чељади и 28 дана орања земље Јусуфа Фета. Атем-бегове чифчије доброг имовног стања биле су Наста Милошевић 11 чланова и Траја Нићић 6 који су обрађивали своју земљу од по 2 дана орања и бегову од по 20 дана, док је Здравко Митић са 8 чланова радио на чифлуку од 10 дана орања.

...................................................НАСТАВАК СЛЕДИ....................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #69 послато: Децембар 07, 2014, 03:53:44 поподне »
.....................НАСТАВАК..........................................Доња Гуштерица................

Аге из Приштине слабог имовног стања биле су: Атем, Анит и Амељ Љопа. Чифчија Јованче Недељковић стајао је добро. Имао је 18 чланова, а обрађивао је земљу од 40 дана орања. Слабог имовног стања био је и ага Мехмедалија. Његов чифчија "орта" имовног стања био је Михаило Петковић са 6 чланова и земљом од 18 дана орања.

Јањевац Бећа Имер био је имућан, а његов чифчија Дека Павић са 6 чланова и 12 дана орања, "орта" имовног стања. Одличног имовног стања био је и власник чифлука Милан Вучић из Липљана. Његов чифлук од 13 дана орања обрађивао је  Петар Гуџић са 7 чланова, који је био "орта" имовног стања.

За домаћинство Зафира Филића у документацији није наведен ага, а заведен је у групи чифчија Јашар-паше, али се приказује да је ага доброг имовног стања. Познато је да је Јашар-паша био веома имућан. Сам Филић био је лабог имовног стања. Имао је 4 члана породице и обрађивао је земљу од 20 дана орања.

За чифчије овог села  година 1887. је била преломан у погледу њихових обавеза, јер се тада прешло с петине на четвртину, а аге су од тада плаћале порез. Између ага и чифчија није било уговора, изузев Рајка Столића и аге Шерифа Мурула из Јањева.

Већина чифчија знала је кад су њихови преци дошли у ово село. Од "старине" су били овде Славко Павић и Петар Павловић, свештеник, Акса и Тома Ристић, Тона Филиповић, Мала Маринковић и Зафир Фиљић. Они су имали своје куће и двориште, као и сви старинци. Од давнина овде су били и Дане и ЗакаЈовановић. Они су се зачифчили пре 5 година. Трајко Лазић, Наско Здравковић и Коста Живковић пре 15, Стојан Лазић пре 20, а Нића Стевић пре 6 година.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #70 послато: Децембар 07, 2014, 04:17:25 поподне »
Дошљаци који су имали своје куће били су: Цветко Трајковић, чији су преци дошли пре 200 година из Панеша, Рајко токиић пре 15 година из СЕЦВА (?), из истог места пре 250 година, Ниса Стојановић и Јованче Недељковић, а пре 200 година преци Гаге Стојевића, Наста Милошевића, Траја Нићића и Здравка Митића. Из Панеша су пре 200 година дошли Арсићи: Мака, Дека и Јован, затим Бојко миловановић, Мада Станковић и Миленко Милић, а из Подриме Жива Станковић и Стојан Марковић и из Мораве Мита Миловановић. Педесет година пре ових (250 година рачубајући од 1912) дошли су из Вучитрнске нахије Витко Милосављевић, Милован Живковић и Јован Живић, из Гребена преци Грбића - Младена и Танаска и Лазара Стојковића, а из Колашинске Дека Томић, који је био у агиној кући а имао је својје двориште. Из истог места 50 година касније доселили су се преци Тоде Филиповића. Из Сушице пре 250 година прешли су преци Трајка стојановића, а из Плешине Младена Ацића. Из овог места 50 година касније преселили су се Даке Стевића, Серафима Љакића, Здравка Јовановића и Зака Столића, који је живео у агиној кући. Из Доброшке пре 180 година дошли су Живка и Станимира Петковића и Станоја Столића из Горње Гуштерице, пре 30 година, Дека Павић који је живео у агиној кући, а из Доње Гуштерице (?) пре 40 година Васа Карић и пре 10 година Михаило Петковић. Из Бакшија пре 200 година преселили су се преци Блага Јоксимовића, Јоксима Цвејића, Ниће Ђорђевића и Живе Лазића. Пре 8 година овде је дошао из Враголије Зафир Павић, а 2 године после њега, из Добротина Петар Гуџић, који је живео у агиној кући и дворишту. Осим именованих живео је у агиној кући само досељеник из Враголије.

За војску су уписани: Филип Поповић, Славко Павловић, Зака Вучић, Дана Вучић, Јосиф Вучић, Здравко Јованчековић, Акса Ристић, Трифко Кузић, Стојан Марковић, Коста Лазић, Мита Лазић, Илија Андријевић, Милаћусовић, Нића Сталић, Кора Трајковић, Наско Зарковић, Трајче Костић, Жива Лазин, Блага Јоксимовић, Велимир Вучић, Зафир Фиљић, Младен Станковић, Нола Маринковић, Трајко токић, Тона Филиповић. Извештај учитеља Вукадина Поповића.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #71 послато: Децембар 07, 2014, 04:36:59 поподне »
Село ГОРЊА ГУШТЕРИЦА (Околина Приштине) извештај учитеља Вукадина Поповића:

Ово село је имало 25 Српских кућа. Раније је било чифлук косовских самозваних властодржаца Џинића. Становништво се смењивало те није било много ни старинаца ни много досељеника. Своју земљу имало је 5 породица. Две су били старинци и доброг имовног стања - Зарка Крстића са 14 чељади и са земљом од 17 дана орања и Трајка Митића са 7 чланова и 15 дана орања. Власници земље били су и домаћинстава слабог стања Мона Максимовић 5/8, Дека јовановић 6/3 и Дика Станковић 5/2. Досељеничке куће пореклом су: друга из Колашина, око 200 година, а прва и трећа пре 100 година из Мораве.

С мање своје а с више агине земље били су Живан Недељковић са 8 чланова. Он је упоредо са својом земљом од 10 дана орања обрађивао и агину од 30 дана орања. Његов ага био је Ибија Хаџи-Јусуфовић из Приштине. И ага и чифчије су били доброг имовног стања. Друго домаћинство, Рајка Петковића са 7 чланова и својом земљом од 4 дана орања обрађивао је и земљу Божа Топала из Јањева од 36 дана орања, који је био имућан а и чифчија је добро живео. Оба ова домаћинства била су у селу од старина. Домаћинства и слободни сељаци и получифчије имали су своје куће и дворишта сем Рајка Петковића, који је живео у агиној кући.

Потпуних чифчија било је 18. Три су били староседеоци. Домаћинства Тајка Зарића са 4 члана породице обрађивало је 200 година пре1912. агину земљу Абије из Приштине. Ага је био имућан а чифчија сиромашан. Староседеоци Трајко Шушић са 16 чељади и Тодор Петковић са  6, обрађивали су чифлуке од Боже Топала од 50, односно 20 дана орања. Њихови преци радили су на тој земљи од пре 250 година. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. Породица Петковић је живела у агиној кући.

..............................................НАСТАВАК СЛЕДИ.................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #72 послато: Децембар 10, 2014, 02:01:22 поподне »
...............................................НАСТАВАК....................................................


Дошљаци су били из околних села. Из Доње Гуштерице доселиле су се 4 куће: пре 20 година дошли су Кола Крстић са 8 осам чељади и радио је на чифлуку од 16 дана орања код аге Шкодра и Мита Трајковић са 4 члана, који је обрађивао чифлук Раиф-аге. Аге су биле из Јањева. Први је био "орта" а други доброг имовног стања, док је чифчија првог био доброг, а другог слабог стања и становао је у агиној кући. Касније досељеници Алекса Нешић са 2 члана обрађивао је земљу Гаспара Караматића од 4 дана орања, а Божа Сталић са 7 чеељадиАбијину земљу од 26 дана орања. Имовно стање првог чифчије било је слабо и живео је у агиној кући, а другог "орта" и имао је своју кућу.

Из села Сушице доселиле су се три породице: пре 50 година дошао је Трајко Живић са 5 чланова, а радио земљу Госпара Караматића до 15 дана орања, Стеван Симић са 8 чланова и обрађивао је земљу Тунашинка (?) од 30 дана орања, а пре 20 година Анђел Крстић са 5 чланова, и обрађивао је посед Таде Раифова из Приштине, од 6 дана орања. Раиф је био "орта" имовног стања. Први и трећи чифчија били су доброг имовног стања и живели су у агиним кућама, а други је имао своју кућу, али је биосиромашан. У сиромашне дошљаке спадао је и Младен Марковић са 5 чланова, доји је радио земљу Дила из Јањева од 15 дана орања. Преци су дошли пре 100 година из Коњуха. Имао је своју кућу и двориште.

Било је и доста чифчија доброг имовног стања. Досељеници из Мужичана од пре 20, односно 15година били су Ћирковић Маринко са 7 чланова и 25 дана орања земље Госпара Караматића и Трајка са 10 чланова и 30 дана орања чифлука Заита из Приштине, који је био доброг имовног стања. Чифчије су живеле у агиној кући а у свом дворишту. Из Новог Села пре 100 година дошли су преци Стевана Славића са 14 и Младена Живића са 12 чланова. Они су обрађивали чифлуке ага из Јањева од по 35 дана орања, и то Ивана Албата и Гаспара Караматића. И ове чифчије су живеле у агиним кућама а својим двориштима.

Из Буковца, Добротина и Ливађа дошло је по једно домаћинство. Из првог села био је мона Караперић са 6 чељади. Обрађивао је земљу Заита-бега од 15 дана орања. Пресељен је пре 50 година. Пре 5 година дошао је из другог села Дела Перенић са 8 чланова. Радио је на земљи Тунашинка (?), од 30 дана орања, а пре 10 година доселио се из трећег села Михаило Митић са 13 чланова, који је радио на имању истог аге од 30 дана орања. Први чифчија је имао своју кућу, а сва тројица дворишта.

Агалари су плаћали порез од 1887. године. Од тада чифчије су давале четвртину производа. Уговор с агом имао је само Анђел Крстић. (крај)
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #73 послато: Децембар 10, 2014, 04:33:38 поподне »
Село ЛИВАЂЕ (Околина Приштине), извештај учитеља Вукадина Поповића:

Овде је живело 45 Српских домаћинстава. Своју земљу и агину имало је 13, а само своју 4 домаћинства. Гага Живанче са 12 чланова поседовао је површину од 20 дана орања. Преци су му дошли у ово село пре 280 година . Алекса танасковић са 7 чељади имао је земљу од 30 дана орања. Његови преци су се доселили пре 200 гопдина из Гребена. Оба домаћинства била су доброг имовног стања. Дана Крстић са 2 члана поседовао је земљу од 13 дана орања, доселио је пре 30 година "од села" (?). Четврти земљорадник био је Васа Ђорђевић са 10 чланова и земљом од 15 дана орања. Био је староседелац. Два последња домаћинства била су "орта" имовног стања.

Домаћинство Арсе Ђорђевића од 15 чланова имало је своје земље 13 дана орања, аа толико је обрађивао и Амета Љопе. То је било староседелачко домаћинство доброг имовног стања. Од осам домаћинстава с мања своје а више агине земље Шериф-агине чифлуке од 46 дана орања обрађивали су: Дана Цвејић са 16 чланова обрађивао је 4 дана орања и Јорга Филиповић са 6 чланова, 3 дана своје и 8 дана агине земље. Оба домаћинства су дошла овде пре 280 година из села Могиле. Била су имућна. Из Могиле су дошла још 4 домаћинства. Уста-Јајине чифлуке обрађиваоао је Дела Колић са 14 чељади и 5 дана орања своје земље. Здравко Нешић са 25 чланова и 5 дана орања своје земље обрађивао је Амадијин чифлук од 55 дана орања, а Филип Димић са 10 чланова и 7 дана орања своје земље Муртезин чифлук од 23 дана орања. Аме-агину и Амет-ефендијину земљу од 15 дана, односно 28 дана орања обрађивали су Здравко Микић са 7 и Коста Аксић са 11 чланова, а оба су имала своју земљу од по 4 дана орања. Преци првог домаћина доселили су се из Дренице, а други је био старинац. Ових осам кућа биле су имућне.

.......................................................СЛЕДИ НАСТАВАК............................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #74 послато: Децембар 10, 2014, 08:39:48 поподне »
......................................................НАСТАВАК.........................................................

Потпуних чифчија је било 32 куће. Село је још од 18. века било чифлук те се стновништво у њему смењивало. Одржао се само један род, чије се порекло не зна, те се сматрало старинско. У последњој години Турске власти, сем три домаћинства која се нису сматрала староседеоцима, било је таквих још 12. Три су била чифчије Мустафе Абдула: Максим Лазић са 9 чланова обрађивао је чифлук од 40 дана орања, Рајко Јовановић 6 од 30 дана и Апостол Васић 7 од 32 данаорања. Чифчије су биле доброг имовног стања. Имућни су били и два чифчије Етема-аге - Станислав Митић са 12 чланова и 45 дана орања агине земље и Петар Томић 7 са 30 дана орања. Чифчије староседеоце имао је Азир-ага. Чифлуке од 20, односно 30 дана орања обрађивали су Нића Симић са 4 и Миљко Ивић са 8 чељади. По једног чифчијустароседеоца имао је Назив-ага - Стојана Галића, са 7 чељади и 35 дана орања, затим Кадрија Муставић - Станка Цвејића 13/40, Шериф-ага - Станка Крстића 8/32, Амдија - Ристу Васића 4/7 и Амет Љопа - Блага Ђорђевића 6/15. Амет-ефендија је имао чифчију Марка Јовановића 10/32, Велија - Маринка Јовановића 12/32, Азир-ага - Симу Миловановића који је са 7 чељади обрађивао земљу од 35 дана орања. Блага Ђорђевић, Риста Васић и Марко Јовановић били су сиромашни. Станко Крстић и Мића Симић били су "орта" стања, а остали доброг.

Чифчије дошљаци потицали су претежно из митровачког краја. Чифлуке Амдијине обрађивали су Мита Недељковић са 10 чланова и 20 дана орања, Стеван Деичетовић 6/20, Трифуновић Стојан 7/25 и Цвеја са5 чланова и 25 дана орања. Од досељеника из Митровачког краја Вебијине чифлуке од 25, односно 5 дана орања обрађивали су Дана Максимовић са 9 и Зака Данић са 7 чланова, Шериф-агеине од 40 дана орања Наста Живић са 12 чланова. преци ових чифчија доселили су се пре 250 година, аостали пре 280 година. Чифчија Уста Јаје Ђорше Костић са 10 чељади обрађивао је 30 дана орања. Више досељеника је било из Дренице. Од њих је Амдијин чифлук од 60 дана орања обрађивао сава Васић са 24 чељади, од 10 и 15 дана орања земље Амет-аге Сима Андрејић са 3 и Стеван Макић са 5 чланова,а Алије Акса ристић 16/80 доброг имовног стања. Насељеници из Дренице дошли су пре 200 година. Из села Могле стигли су овде преци Станка Декића, који је имао 7 чланова породице и Коста Ристић са 20 чланова. Први је обрађивао Кадријину земљу од 30 дана, а други од 60 дана орања. Из Мораве пресељени су пре 250 година преци Станоја Михајловића, који је имао 16 чланова и Наста Димића 3 члана. И они су обрађиваличифлуке аге Муртеза - први 35, а други 10 дана орања. Из Добротина су се пре 150 година доселили прецци Станка Трајковића који је имао 6 чланова и обрађивао земљу Амет-ефендије од 15 дана орања. Из Грачанице се пре 10година преселио Наћко Недељковић са 12 чељади на чифлук Шериф-аге од 30 дана орања, из Добрева, пре 50 година, Миљко Ивић 8 чланова, који је радио на чифлуку Азир-аге од 30 дана орања. Аге ових досељеника биле су имућне. Имовно стање чифчија било је различито. Слабог имовног стања био је Стеван Макић, а "орта" Дана Максимовић, Зака Данић, Станко Крсић, Сима Андрејевић, Нићко Недељковић и Наста Димић, док су остали били доброг стања.

Све аге биле су из Приштине. Чифчијамасу од 1887. године узимали четвртину уместо петине производа, а Шериф--ага је 1912. године узимао Јорги Филиповићу половину. Све чифчије имале су своје куће и дворишта.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #75 послато: Децембар 10, 2014, 09:20:49 поподне »
ЛИПЉАН (Околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

У становнике овог насеља, пошто се налазило поред саме железничке пруге Скопље - Митровица и имало своју станицу, урачунати су и они који су живели у станици. Домаћинстава је било укупно: српских 60, цинцарско-грчких 5, македонских 2 и албанских 14. Иако је у српској средљевековној држави, а и раније,  Липљан имао велики значај, до Аустријско - Турских ратова крајем 17. и почетком 18. века био је велико село. У току ових ратова потпуно се раселило. Поново је основан крајем 18. века, за власти Џинића,који су нове насељенике прогласили за чифчије.  Тек на крају турске владавине само су три куће чинили слободни сељаци, и то Танаска А. Поповића са 9 чланова и 15 дана орања, Пера Јанићијевића 8/14 и Ставра Андрејића 10/5.

Самање своје а више агине земље било је 8 домаћинстава. Пет кућа обрађивало је земљу Азиз-аге Доменека из Приштине, који је био богат. Земљу од 30 дана обрађивао је Танаско Симеоновић са 13 чланова, а своје земље имао је 2 дана орања.По 18 дана орања агине земље имали су: Лала С. Чепкеновић са 7 чланова и Лазар Т. Чепкеновић са 6. Чифлуке од по 15, односно 12 дана орања обрађивали су Митко Н. Поповић са 6 чланова уз 4 дана орања своје земље и Ђорђе С. Чепкеновићса 3 члана и 5 дана орања своје земље.

................................................................СЛЕДИ НАСТАВАК..........................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #76 послато: Децембар 14, 2014, 03:49:54 поподне »
.......................................................................НАСТАВАК................................................................................


Ага Осман Дервишић, средњег имовног стања, и Дервиш-ага Ибрахимовић, слабог стања, имали су по чифлук.Чифчија првог Станоје С. Дебељаковић са 8 чељади, имао је 2 дана орања своје и 40 дана орања агине земље, а другог, Стојан Т. Дебељаковић са 3 члана, 4 дана своје и 15 дана орања агине земље. Чифчија Марко Ђорић са 6 чланова и 4 дана орања своје земље радио је имање Липљанске цркве од 9 дана орања.

Од досељеника зна се да су пре 20 година дошли Танаско Симеоновић, а пре 4 године испред 1912. породица Марка Ђорића.

Потпуних чифчија било је 29 домаћинстава. Аге су биле из Приштине, сем Амет-бега Агапашића, који је био из Митровице. Чегове чифлуке су обрађивали: Дека Ф. Шопић 10 чланова и 30 дана орања, Илија Колић 15/60, Младен Николић 4/20, Стојан Денић 3/22 и Станоје Величковић 10/15. Ага је био богат, као и неке аге из Приштине. Од Приштеваца највише потпуних чифчија имао је Азиа-ага Доменек. Површину од 40 дана орања обрађивао је Мира Дејановић са 10 чланова породице, од 30 дана Дана Недеаљковић са 13 чланова, а чифлуке од по 25 и 20 дана орања Блага Милосављевић са 10 и Стојан Стојковић са 5 чланова. Домаћинства Младена Перића, Трајка Стојковића и Цвеје Настића обрађивала су чифлуке од по 16 дана орања - прва двојица са по 6, а трећи са 8 чланова. Амет-ага Вучитрнли имао је 4 чифчије. На земљи од 32, оносно 22 дана орања радили су Јован Ђорђевић са 7 и Трајко Столић са 9 чланова породице, на 15 дана орања Рајко Лазић са 6 а на 6 дана Вана Столић са 5 чланова. Садик-агине Алачи чифлуке обрађивала су три домаћинства српских Цигана. Земљу од по 18 дана орања обрађивали су Недељко Миленковић са 6 чланова и Радослав Стојановић са 7 чланова, а Мака Стојановић са 4 члана 14 дана орања. Познати земљопоседник из Приштине Хаџи-Џемаљ Агушевић имао је за чифчију Младена Стојановића са 15 чланова, који му је обрађивао чифлук од 60 дана орања. Сефедин Фејзулин чифлук од 50 дана орања обрађивао је Риста Костић са 12 чланова, а Јусуфа Џинића од 30 дана орања Стојан Перић са 6 чланова.

............................................................СЛЕДИ НАСТАВАК.....................................................
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #77 послато: Децембар 21, 2014, 09:04:09 поподне »
..........................................................................НАСТАВАК................................................................................

Чифлук аге врло доброг стања Раифа Дестановића, од 22 дана орања, обрађивао је са 15 чељади Коста Тонић, а од 14 дана орања, са 5 чланова Станоје Ћирковић. Земљу аге средњег имовног стања Мемед Алије радио је чифчија Симон Васић са 7 чланова и 30 дана орања. Абдурахмана Шерифовића чифлук од 15 дана орања обрађивао је Младен Т. Чачић са 8 чланова, а Абдули Шерифовићу радио је Стева Столић са 8 чланова и 16 дана орања. И дваа србина из Приштине доброг имовног стања имали су чифлуке у Липљану. Земљу од 14 дана орања Петра Поповића, свештеника у Приштини, обрађивао је Арса Колић са 7 чланова, а Мите Дакића из Приштине (16 дана орања) Стева Лазић са 12 чланова породице.

Шесточлано домаћинство Јефта Дејановића живело је на земљишту под киријом. За Миру Јовановића зна се само да је имао своју кућу с другим зградама и двориштем.

Од потпуних чифчија досељених у Липљан били су испред 1912. године: пре 19 година Младен Перић, пре 13 Стева Лазић, пре 12 Станоје Ћирковић, пре 10 година Трајко и вана Столић, пре 6 Цвеја Настић и Дана Недељковић, пре 4 Коста Тонић, рајко Лазић и Арса Колић, а пре 2 године Симо васић и Стеван Столић. Све остале потпуне чифчије рачунале су себе у староседеоце. Сва домаћинства имала су своје куће и дворишта.

До 1887. године ааге су узимале чифчијама петину производа, а чифчије су плаћале порез. Од тада чифчије су давале четвртину, док су порез плаћали власници земље.

Од 14 албанских домаћинстава у 1912. години 11 су била чифчијска. Земља је припадала Амет-бегу Агапашићу, који их је населио у периоду од 1906. до 1912. године. Овај ага је према србима био немилосрдан. Први у Липљану почео је да тера Србе чифчије са свога земљишта и да насељава албанце. После њега је и Хаџи Џемаиљ Агушевић населио 3 породице. Сви ови Албанци били су мухаџири. Према чифчијама су се односили као с робљем Дервиш-ага Ибрахимовић, Амет-ага Вучитрнли, Амет-бег Агапашић, Хаџи Џемаиљ Хаџи-Агушевић и Садик-агга Алач. Добро су поступали Осман Дервишевић, Петар Поповић и Мита Дакић, а веома добро Азиа-ага Доменик и Јусуф Џинић и доста добро Абдурахман Шерифовић.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #78 послато: Децембар 21, 2014, 09:29:10 поподне »

Село КОЊУХ (Околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

У овом селу било је 9 српских и 22 албанска домаћинства, сва мухаџирска од 1878. године. Ионо је обновљено средином 18. века. Било је опустело највероватније крајем 17. века или у првој половини 18. века. Од обнављања било је чифлук, испрва неког Саки-бега из Приштине, а после Мемет-аге вучитрнског из Приштине, у чије је власништво прешло куповином.

Године 1912. сва српска и албанска домаћинства била су потпуне чифчије. Србима су господари били аге Вучитрнслије из Приштине. Чифлуке Хаџи Амет-аге обрађивала су четири домаћинства: од 40 дана орања обрађивао је са 11 чланова Милетић Зака, од 16 дана са  5 чељади Сима, док је Мата Симић са 7 чланова радио земљу од 13 дана орања, а од 11 дана са 6 чељади Петар Ђорђевић. Земљу Нуруша-аге Вучитрнли обрађивале су три чифчије. Чифлук од 32 дана орања држао је са 16 чланова Трајкио Милкић, 33 дана орања са 11 чељади Јован Станковић, а од 15 дана, са 15 чланова Стеван Ристић. Вучитрнли Хаџи Бећир-ага имао је двојицу чифчија: Петра васића са 13 чланова, који је обрађивао земљу од 35 дана орања, и Миленка милевчића са 15 чељади и 30 дана орања.

Имовно стање Хаџи-Амета и Нуруш-аге било је одлично, а Хаџи Бећира врло добро. Агама су чифчије давале до 1887. године пети део производа и саме плаћале порез, а од тада четвртину, док су аге плаћале порез.

Од 9 српских кућа старинци су били: Петар Васић, Трајко Милкић, Јован Станковић и Стеван ристић. Остали су били досељени пре 7 година испред 1912. године. Уговоре с агама нису имали. Своје куће и дворишта имали су сви староседеоци сем Петра Васића, који је живео у агинојкући а у своме дворишту. Од досељеника двориште је имао само Зака Милетић.

Аге су са чифчијама поступале као с правим робљем. За чифчије је најгоре било што је морао да кулучи аги. Јер сва три агалара имали су куће и земљу у селу, коју су бесплатно обрађивале углавном чифчије Срби. Чифчије Албанце аге су ређе терале да им раде бесплатно. Иначе, и они су давали четвртину производа.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #79 послато: Децембар 21, 2014, 09:44:58 поподне »


Село РУЈИЦЕ (Околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

Ту је живело 10 српских и 22 албанске куће. Албанци су били мухаџири из 1878. године. Село је било чифлук још  од 18. века. Господар и Србима и Албанцима био је Хаџи Џемаиљ-ага Хаџи-Агушевић из Приштине. Чифлук од 40 дана орања обрађивао је са 11 чланова породице Фиља Симић, од 24 дана Стаменко Симић са 10 и Васа Јефтић са 12 чланова. Чифчије Стојан Трајковић са 5 и Стојан јовановић са 6 чланова радили су на чифлуцима од 15 дана орања. Два дана орања више од њих обрађивао је Славко Настић, са 7 чељади, чифлук од 4 дана орања обрађивао је Ђурђан Ћирковић (српски циганин) са 6 чланова породице. Илија Шаљић са 11 члановаобрађивао је 40 дана орања.

До 1887. године чифчије су давале петину и плаћале порез, а од тада четвртину. Две Српске породице досељене су пре 20 година: Станоја Стојановића и Ђурђана Ћирковића. Остале су биле староседелачке. Своје куће имали су Фиља Смилић, Јован Ивић и Славо Настић, а дворишта су поседовали сви. Ага није имао никаквих дужности и обавеза према чифчијама и односио се "прилично добро". Он је у селу имао кулу са двориштем и земљом коју су му обрађивале слуге. И према Србима и према Албанцима односио се једнако.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #80 послато: Децембар 22, 2014, 10:36:23 поподне »


Село ВЕЛИКИ АЛЕШ (околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

Двадесет једно српско и 5 албанских домаћинстава живело је овде. Пет српских кућа имало је своју земљу - четири по 20 дана орања: Дека Столић и Трајко Стојковић са по 6 чланова породице, Коста Ђекић са 12 и Тода Ристић са 7 чланова, док Мита Јовановић са 10 чељади имао земљу од 28 дана орања.

Чифчија Срба било је 13. Село је и пре досељења албанаца (око 1800. године) било чифлук неког Деме Алеша, који је ту живео и чији се род доцније затро. На чифлуку је било Срба. Албанци су по досељењу купили чифлуке и до краја турске владавине имали своју земљу.

Године 1012. овде су била три агалара. Садик-ага Алач из Приштине имао је 7 чифчија. Чифлук од 56 дана орања обрађивао је Анђел Мицић са 24 члана, од 48 дана Дека Илић са 12, од 30 дана орања Коста Стојановић са 11 чланова, а од 16 дана Куза Милетић са 20 и од 15 дана Стева Бадовски са 7 чељади. Коља Костић са 9 и Сава са 6 чланова (српски Цигани) обрађивали су чифлуке од 20, односно 16 дана орања.

Ибрахим Зећир из Великог Алеша имао је 4 чифлука: од 18 дана орања радио је Ђива Илић са 7 чланова, од 2 дана Милић Рајковић са 8, од 1 дана Максим Ђорђевић са 6 и земљу од 10 дана Ива Милићевић, такође са 6 чланова. Агалар Етем, такође мештанин, имао је двојицу чифчија српских Цигана који су му обрађивали чифлуке по 15 дана орања: Трајковић Димитрије са 7 и Риста са 8 чланова породице. Имовно стање прве двојице ага било је одлично, а трећег врло добро. У селу је било и три куће слуга српских Цигана: Тома Стојановић са 5 и Тајако стојановић са 9 чељади служили су код Ибрахима Зећировића, а Трајко Стојановић (други) са 5 чељади код Ризе у Великом Алешу. Сви су били пука сиротиња.

И за ово село 1887. године је прекретница у обавезама чифчија - прелази се с петине на четвртину, а порез са чифчија на аге. Срби чифчије су косили ливаде у наполицу.

Досељеници Срби били су: Дека Илић дошао пре 35 година, Стева Бадовски 16, Малић Рајковић, Ива Милићевић 105, Коља и Сава Крстић 20, Риста и Димитрије Трајковић и Максим Ђорђевић пре 5 година. Своје куће, сем пет земљовлсника, имали су Дека Илић, Анђел Мицич, Коста Стојановић, Куза Милетић и Сава Крстић (сви и двориште), адворишта без кућа Жива Илић и Коља Крстић. Аге нису имале никаквих обавеза према чифчијама. Садик Ала, главни господар села односио се према чифчијама доста добро, те су његове чифчије биле у нешто бољем положају од чифчија остала два агалара, који су поступали са закупцима као с робљем, терајући им да им кулуче.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #81 послато: Децембар 22, 2014, 10:56:28 поподне »


Села РИБАРЕ (околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

У овом селу било је 5 српских и 57 албанских кућа. Сва албанска домаћинства била су староседелачка. Само једно српско домаћинство (Миле Ристић 5 чељади)радио је своју земљу од 6 дана орања, али није могао да од ње живи па је узимао земљу на обрађивање од појединих албанаца у селу и за то давао трећину производа. Земљу Мисима из рибара од 17 дана орања радио је са 16 чељади, упоредо са својом земљом 15 дана орања, Мика Јовановић, а од 5 дана орања са 6 чељади и исто толико дана орања своје земље Трифа Стојановић. Власник чифлука био је имућан. Мирићи - Коста са 6 чељади и 4 дана орања своје обрађивао је земљу од 8 дана орања Ибрахима Зећира, а Вуча, са 5 чељади, исто толико своје и туђе земље Изета Оџовића. Овиземљорадници били су врло доброг имовног стања.

Сва српска домаћинства била су староседелачка и имали су своје куће са двориштем и осталим зградама. Свих 57 албанских домаћинстава су поседовала своју земљу и била врло доброг имовног стања.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Sale1976

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #82 послато: Март 06, 2015, 01:12:07 поподне »
Da li postoji popis poput ovog za ostala mesta koja su se tada nalazila pod Turskom, konkretno područje Pljevalja i Priboja?

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #83 послато: Март 26, 2015, 11:32:35 поподне »
Поштовани Sale1976,

нисам се баш много интересовао за те крајеве али свакако треба проверити у архивима. Препоручујем књиге које описују период с краја 19. и почетком 20. века:

Перуничић Бранко - Писма Српских конзула из Приштине (1890 - 1900),књига од око 500 страна. крајеви које наводите у то време су били под Приштином, ту имате доста имена људи који су страдали или пропатили од Турске тортуре.

Перуничић Бранко - Зулуми ага и бегова над српским народом у Косовском вилајету (1878 - 1913) око 670 страна са списковима страдалих, исељених, злостављаних...

Перуничић Бранко - Сведочанство о Косову (1901 - 1913) књига око 540 страна са истом тематиком...

Ускоро настављам са текстовима о попису становништва  Косова и Метохије.

Срдачан поздрав!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Sale1976

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #84 послато: Март 27, 2015, 01:14:00 поподне »
Poštovani Gillle,

Hvala vam na informacijama, vec sam bio do arhiva Srbije i tamo su mi saopstili da ne postoji nista sto bi mi bilo od pomoci, jer su ti krajevi tek nakon 1912 usli u sastav Srbije. Pomenuo sam ove knjige koje ste vi obradjivali iz arhiva konzulata ali najkonkretnija informacija koju su imali je da znaju da postoje kutije sa knjigama ali da nista nije klasifikovano te nemaju informacije o sadrzaju tog dela arhive a kamoli nekih konkretnih podataka.


Pozdrav

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #85 послато: Март 28, 2015, 09:45:24 поподне »
Поштовани Sale1976,

књиге које сам навео можете да пронађете у библиотеци тј. у читаоници сваке мало боље снабдевене библиотеке. Напишите ми конкретно шта Вас занима па да погледам коју књигу да потражите. Поѕдрав!
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Sale1976

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 20
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #86 послато: Март 29, 2015, 11:22:51 пре подне »
Postovani Gillle,

Izvinjavam se na nepreciznosti, moj komentar se odnosio generalno na arhiv Srbije i pomenutu gradju koju vi na ovoj temi na radost mnogih obradjujete.

Knjige koje ste mi preporucili potrazicu svakako u biblioteci. Ja konkretno pokusavam da napravim porodicno stablo pa su mi stoga poimenicni popisi stanovnistva od najvece pomoci.

Srdacan pozdrav

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #87 послато: Јул 03, 2015, 10:35:17 поподне »
Село КРАЈИШТЕ (Околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

Крајем турске владавине село је насељавало 35 српских и 25 албанских домаћинстава. Све Срби и Албанци имали су своју земљу и сви су били староседеоци. Већона Срба и сви Албанци имали су сем земље помало и шуме. Имали су сви своје куће, дворишта и друге зграде.

Мита Спасић 4 чељади, 20 дана орања, 5 косаца ливаде и две ралице забрана, Стојан Костић 10, 26, 6, 1, Мита Денић 12, 16, 4, 1, Трајко Денић 5, 16, 4, 1, Станко Недељковић 9, 20, 5, 1, Танаско Станојевић 14, 30, 1, 5, Стојко Миленковић 8, 15, 5, 3, Младен Денић 7, 12, 3, 1, Зака Мирић 10, 12, 3, 2, Филип Ристић 10, 12, 4, -, Кита Стаматовић 10, 10 6, 2, Миленко Станојевић 15, 10, 3, 2, Јанко Недељковић 7, 8, 2, 1, Ђека Марковић 8, 8, -, -, Јеремија Стаменковић 5, 7, 1, 1, Витко Нићић 8, 7, 3, 1, Стојан Денић 6, 7, 3, 1, Коста Маринковић 5, 6, -, -, Недељко Лазић 5,6, 1, -, Лазар Јовановић 2, 5, 1, 1, Трајко Јевтић 6, 5, 1, 1, Гапа Јоргић 4, 4, 1, -, Здравко Ђорић 5, 3, 1, -, Здравко Ивановић 6, 3, -, -, Серафин Цвејић 9, 3, 1, 1, Станиша Недељковић 5, 4, 1, -, Живко Симић 5, 3, -, -, Акса Благић 8, 3, -, -, Ђека Савић 1, 3, 1, слуга у селу, Стојан Јевтић 3, 2, 1, -, Лазар Димић 5, 2, 1, -, Божа Ивановић 6, 2, -, -, Величко Трајић 5, 2, -, -, Станиша Ивановић 2, 2, -, -.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #88 послато: Јул 03, 2015, 11:11:35 поподне »
Село СКУЛАНОВО ( Околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

У селу је било 24 српске и две албанске мухаџирске куће из 1878. године. Једна је права албанска кућа а друга је турски Цигани.

Четири српска домаћинства имала су мање своје а више агине земље, те су и она била чифчијска. Домаћинство Рајка Талића са 25 чељади и 6 дана орања своје земље обрађивало је земљу аге Бебије-Мула Авди од 60 дана орања. Чифлук Авди Раим-Хоџе од 50 дана орања, са својим поседом од 4 дана орања и 9 чељади, обрађивао је Стојан Аксић, а земљу од 40 дана орања, аге Смаиља Сичана, и 4 дана орања своје земљерадио је са 15 чланова Тала Делић, док је посед од 35 дана орања (истог власника), упоредо са своја 2 дана орања обрађивао Тока Тодић, са 14 чланова породице. Први и трећи били су богати, а други је био врло доброг имовног стања.

Ага Смаиљ Сичан имао је и двојицу потпуних чифчија, који су му обрађивали посед од по 35, односно 32 дана орања. То су били Стаменко Ћурчић са 7 и Јован Тодић са11 чланова породице. Ага Сулеман Крња био је богат. Он је имао 6 чифчија. Чифлук од 47 дана орања обрађивао је са 13 чељади Акса Ћирковић, а од 22 дана, са 10 чељади, Тока Трајковић, док су Мита Јовановић са 6 и Тона Павић са 8 чланова обрађивали земљу од 17, односно 4 дана орања. Два Бојковића - Мена са 5 и Лазар са 11 чланова обрађивали су чифлуке од 11, односно 34 дана орања. Одличног имовног стања био је и ага Амет Таир, који је имао 5 чифчија. Чифлук од 54 дана орања обрађивао је са 21 чланом породице Миле спасић, док је Миленко Лекић са 7 чељади радио на земљи од 24 дана орања, а Кола Митровић са 8 чељади на 17 дана. Чифчије са по 5 чланова Бранко Николић и Сава Славић радили су на поседима од 12, односно 4 дана орања. Богати Бајрам Хаџи-Јаја имао је чифлук од 18 дана орања, који му је обрађивао, са а6 чељади Мира Прејачки, док је Хаџи-Шерифов чифлук од 64 дана орања обрађивао са 13 чељади Павле Симоновић.

Ага Јаја Устазаит, доброг имовног стања, имао је чифлук од 15 дана орања. Радио га је, са 5 чланова, Трајко Митровић. Чифлуке Амета Бејтуле од 32 и 15 дана орања обрађивали су Јорга Трајковић са 8 и Стојан Ристић са 5 чељади. Аги слабог имовног стањаАмдији Баба-Смаиљу два чифлука су обрађивали Никола Мирковић са 6 чељади (17 дана орања) и Гота Тодић, са 7 чланова (11 дана орања). Агалари су били из Приштине.

Године 1896. прешло се с петине на четвртину, а аге су почеле да плаћају порез на земљу. Насељеници села су били: Павле Симеоновић (пре 8 година), Јорга Трајковић, Бранко Николић и Никола Мирковић пре 15 година, Сава Славић (16) и Тона Павић (пре 20 година). Године 1908. населио се Мира Прејачки. Осталих 17 кућа биле су староседелачке.

Уговора између ага и чифчија није било. У својим кућамас двориштем и осталим зградама живело је 10 домаћинстава и то: Рајко Талић, Јован тодић, Јорга Трајковић, Мена Бојковић, Мита Јовановић, тона Павић, Миле Спасић, Сава Славић и Гота Тодић. Зграде без кућа имали су Мира Прејачки, Никола МирковићБранко Николић, Миленко Лекић, Кола Митровић, Тома Трајковић, Акса Ћирковић, Стојан Аксић, Тала Делић, Споменко Ћурчић, Павле Симеоновић и Лазар Бојковић. Аге нису имале никаквих дужности и обавеза према својим чифчијама и с њима су поступале као с робовима.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #89 послато: Јул 04, 2015, 08:17:55 поподне »
Село ЛЕПИНА (Околина Приштине), извештај учитеља Јанићија Ђурђевића:

Ту је било 20 српских и три албанских мухаџирских домаћинства. Од Срба је само Цвеја Антић са 4 члана има земљу од 20 дана орања. Остала српска домаћинства била су чифчијска, као и све три албанске куће. Године 1912. сви старинци нису имали своју земљу. Васа Ристић са 11 чељади и својом земљом од 10 дана орања, обрађивао је и земљу Хаџи-Мемеда Алије Репића од 37 дана орања. Земљу овог аге обрађивали су од потпуних чифчија Бранко Митровић, са 10 чланова (50 дана орања) и Илија Живковић (43 дана), са 7 чељади, док Јорга Максимовић, са 10 чељади, обрађивао земљу од 32 дана орања. На чифлуку од 16 дана орања радио је Ђорђе Радић са 4 члана породице.

Чифлуке од 35 дана орања Асана-ефендије Мујковића обрађивали су Славић Урош са 12 и Кита са 6 чланова. Земљу истог аге од 20 дана орања обрађивао је са 8 чељади Мита Миленковић, а Иљаза Мујковића (35 дана орања) Стева Нићић са 8 и Тома Младеновић са 5 чланова. Илија Делић са 16 чланова радио је на земљиМурата Ефендије из Кратова (35 дана орања). Ови агалари били су богати. Врло доброг имовног стања биле су аге Сефедин, чију су земљу од 18 дана орања радили Кола Младеновић са 6 и Сулија Дурмишовић, на чијем је чифлуку од 32 дана орања радио Ђорђе Делић са 13 чланова породице.

Заједнички чифлук од 50 дана орања аге Муарема Асана, доброг имовног стања, и Лене Денићке, слабог имовног стања, обрађивао је Ставра Ђ. Рашић са 11 чељади. Све аге сем једног из Кратова биле су из Приштине.

Овде су своју земљу имала и два манастира: ГРАЧАНИЦА и ДЕВИЧ (у Дреници). Земљу манастира Грачанице од 32 дана орања обрађивали су Димић Коста са 7 чланова, Ставра 6 чланова (15 дана орања) и Дане Микић са 7 чланова и 20 дана орања. На поседу манастира Девича од 35 дана орања радио је Дека Денић, са 9 чланова. И Србин Јовка Веселиновић из Кузмина имао је у овом селу чифлук од 40 дана орања и био је врло доброг имовног стања. Његову земљу обрађивао је Гота Микић.

Све чифчије су давале агама четвртину производа, сем Стеве Ничића, коме је ага узимао пето, а чифчија плаћао порез. Ага Хаџи-Мехмед Алија Репић плаћао је порез од 1905. године Асан-ефендија Мујкановић од 1908, Лана Данић и Муарем Асан од 1904, Сулија Дурмишевић и Мурат-ефендија од 1902, а Сефедин од пре 20 година.

Дошљаци у овом селу били су 1911. године: Тома Младеновић ( досељен 1904), Дека Денић (1902), Ставра Ђ. Рашић и Кола Младеновић (1892). Своје куће имало је 10 домаћинстава, с онима који су имали своју земљу. Агиних кућа било је 8 и 2 манастирске. Аге нису имале никахвих обавеза ни дужности према чифчијама и према њима су поступале доста добро.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #90 послато: Јул 05, 2015, 08:16:01 поподне »

ВЕЛИКА ХОЧА ( околина Призрена), извештај учитеља Ђуре Црвенковића:

Од 139 српских кућа 127 су имале своју земљу, 11 је било с пола своје, а пола туђе, а 4 с мало своје земље.

Ђорђе Благ.-Мицић 8 чељади, 4 карлице њива, 6 мотика винограда, Крста Савић 5, 7, 10, Сима Цвејић 10, 28, 35, Риста Стевић 3, 28, 25, Станко Декић -, -, -, Ђуричић 6, 5, 10, Младен Цвејић-Мицић 4, 3, -, Симић Митар 5, 6, 14, Трифа 5, 3, 6, Цвеја 3, 4, 3, Ђорђе Зарић 4, 4, 7, Душан Кољић 3, 3, 2, Максим Фиљ.-Мицић 10, 13, 11, Мага Стојан.- Гарића 2, 6, 11, Станоје Јовановић 3, -, -, Цветко Стојановић-Чукара 4, -, -, Фиља Томић-Разбабић 10, 7, 34, Трифић Станоје 4, 2, 11, Јован 11, 3, 5, Ђорђе Ванче-Ђурица 7, 13, 9, Султана Ђуричићева 2, 3, 5, Јован Савић 5, -, 9, Петко Тонић-Нашпала 7, 4, 9, Тодор Триф.-Нојкић 15, 18, 11, Мојса Јосиф-Поповић 5, -, 5, Илија Столић - свештеник 3, 22, 23, Јован Андрејић 6, -, -, Петар Димић-Дрндар 6, 1 1/2, 18, Младен 7, 1 1/2, 18, Станковић Стојан 4, 14, 9, Благоје 8, 26, 18, Х. Спаса Симић 8, 30, 40, Јефта поп.-Томић 4, 2, 9, Милан Петковић 7, 11, 2, Нића Симић-Чукара 4, 3, 18, Петар Ђорђевић-Чукара 7, 4, 18, Стеван Илић 11, 14, 10, Јован 7, 4, 9, Ђека Стевановић 3, -, 5, Трифа Илић-Долаш. 3, -, 5, Дима 4, 5, 5, Ђорђе Т.-Раштанац 5, 2, 5, Крста Ђорђевић-Левић 7, -, 2, Васиљ Јосиф.-Долаш. 10, 13, 11, Ноје Јовановић 5, 2, 5, Јован Мишић 6, 4, 9, Илија Младеновић 3, 4, 2, Цвеја Андрејић 7, 2, 4, Стојан Стевановић 5, -, 2, Никола Цветковић 11, 15, 12, Михајло Марковић 10, 12, 13, Никола Јакић 4, -, 9, Сава Ђорђеб. Вечовић 7, 6, 7, Јанко 4, 2, 5, Станко 6, 4, 2, Ђорђе Јованов. Латинче 7, 12, 11, Јован Разбабић 2, 1, 4, Сима Јован.Шуњић 7, 4, 7, Цвеја Синадин. Шуњић 6, 8, 7, Тома Перић 4, -, -, Ђорђе Аксић Бутрић 4, 1, 2, Јован Николић 6, 5, 11, Анђелко Јовичић 8, 11, 9, Митар 6, 10, 7, Јован Лукић 8, 16, 20, Дамњан Тодић 16, 32, 40, Лукић Сима 6, 7, 11, Митар 5, 7, 15, Благоје Лекић 6, 6, 11, Арса Милетовић 4, 4, 7, Тома Петковић 5, -, -, Тода Т.Павловић 6, 4, 7, Алекса Илић 6, 12, 9, Дека Маврић 9, 16, 9, Стеван Павловић 14, -, 9, Дена Накаламски 10, 4, 11, Јанко М. Косовац 5, -, -, Ката Станковићева 4, 2, 1, Тома Х. Милић 5, -, 12, Тане Моравчевић 7, 5, 9, Ђоша Димић 7, 2, 6, Ноје Јанковић 4, 2, 7, Аксић Трифа 7, 1, 4, Стеван 7, 1, 4, Младен Илић 7, 1, 4, Михаило Бабунски 9, 8, 9, Маниташевић С. Тома 5, 10, 22, Станко 12, 16, 18, С. Јован 11, 14, 36, Лазар 3, 6, 10, Љуба 5, 6, 10, Сава 5, -, -, Ноје Дамњановић 5, 28, 17, Ђурђе Закић 9, 4, 9, Трајко Благојевић 2, 6, 13, Ђорђе Спасић 4, 12, 11, Крста Маниташевић 6, 6, 4, Марко Аксић 2, -, -, Мојса Декић-Дрндар 7, 2, 8, Станоје Вукадиновић 11, 26, 28, Душан Патроногић 5, -, -, Спаса Трифић 5, 10, 40, Никола Накаламски 9, 6, 5, Спаса Х. Сташић 14, 23, 47, Ђека Накаламски 4, 13, 27, Благоје Чукарски 4, 6, 13, Коча Гарић 7, 12, 25, Сава поп Томић 5, 2, 5, Крста Грковић 5, 12, 22, Антић-Гарић Гара 4, 6, 8, Јован 7, 6, 9, Сима Гарић 2, 11, 12, 11 дана орања своје земље, Давид Васиљевић 4, -, -, Сава Радојчић 5, 10, 8, Јован Раштанац 4, -, -, Петар Грковић 8, -, 2, Дветко Туркелић 4, 10, 20, Петко Маркићевић 4, 3, 4, Зара Нашталски 5, 6, 13, Сима Чукарски 8, 6, 13, Мада Бутрић 4, 6, 8, Риста Насталски 7, 4, 9, Митар Филиповић 3, 8, 13, Младен Нашталски 2, 4, 9, Тома Поповић 3, 4, 8, Михајловић Лазар 6, 16, 22, Ђека 14, 14, 30, Тома 7, 14, 30, Петко Зивгаревић 5, 7, 8, Гарић Дима 9, 9, 18, Петко 4, 4, 8, Јован Кузић 3, 6, 8, Иља Михајловић 4, 6, 8, Божана Гарићка 1, 8, 12, Станко Спасић 6, 10, 12, Петко Аксић 3, 2, 8, Цветко Симић 4, 2, 9, Петар Јанковић 2, -, -, Сандра Маврина 2, 10, 8, Јован Фиљић 7, 3, 3, Фиља Илић 6, -, -.

У Великој Хочи живело је и 12 муслиманских домаћинстава.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже sapo

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #91 послато: Август 27, 2015, 11:59:49 поподне »
Поздрав Гиле!
Молио бих те да поставиш податке за ПЕЋКУ околину: Кошевска парохија, Будисавачка Парохија, Гораждевачка Парохија, Источка Парохија, Белопољска Парохија и Церковљешка Парохија. Конкретно за село Белицу и Леочину!Хвала унапред!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #92 послато: Август 28, 2015, 09:49:50 пре подне »
Ако није проблем, мене би занимала села Гораждевац, Бело Поље и Љутоглаве код Пећи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #93 послато: Септембар 21, 2015, 01:34:29 поподне »


ВРБИЧАНЕ (Околина Призрена), извештај учитеља Јанка М. Ђорђевића:

Свих 27 српских домова имало је своју земљу. Занимали су се земљорадњом и сточарством. Од половине прве деценије 20. века људи одлазе у Влашку и Америку и од зараде купују земљу по Подрими. Плаћали су порез и издржавали своје породице.

Тома Стевановић - Прпевац 11 чељади, 30 карлица орања своје земље, Милутин Ђурђевић - Прпевац 20, 20, Ђорђија Спасић - Прпевац 16, 50, Јован Милетовић - Прпевац 16, 25, Митар Вулетић - Штетерац 15, 6, Кузман Милутиновић - Штетерац 7, 5, Стеван Стојковић - Штетерац 5, 5, Никола Савић - Штетерац 17, 20, Станиша Младеновић - Штетерац 20, 10, Анђелко Ристић - Штетерац 11, 20, Марко блажевић - Штетерац 5, 7, Петко Станојевић - Штетерац 7, 3, Тома Стојковић - Штетерац 13, 10, Јанићијевић - Штетерац Крста 8, 8, Сима - Штетерац 6, 8, Стојковић - Радичевац Алекса 10, 7, Вуче 7, 4, Тома Миленковић - Лазинац 12, 8, Андрејић Крста 6, 4, Арса 5, 4, Ђека Алексић 5, 8, Станко Миленковић 15, 8, Митар Недељковић 20, 8, Спасић Благоје 5, 6, Здравко 7, 6, Цветко 7, 6, Јован Павловић 16, 10.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #94 послато: Октобар 29, 2015, 11:30:49 пре подне »
Интересује ме попис Кошевске парохије.

Хвала,
Поздрав

smiksi14

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #95 послато: Новембар 25, 2015, 09:39:16 пре подне »
Цитат
Ако није проблем, мене би занимала села Гораждевац, Бело Поље и Љутоглаве код Пећи.

Pozdrav za Neba (Y)

Inace i mene bi interesovalo selo Gorazdevac kod Peci.

Ja znam samo iz prepricavanja da su moji dosli iz sela Rovac kod Kolasina u Gorazdevac, te su iz zbog toga prozvali Kolasinci, tako da i dan danas neki rodjaci imaju prezime Kolasinac (koje je inace muslimansko), a kasnije su ostali uzimali po ocevima. Po Vučeti Vučetići, a po Jovanu Jovanovići. Pa ako bi bilo nekih podatakA,
HVALA

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #96 послато: Новембар 25, 2015, 01:02:14 поподне »
Pozdrav za Neba (Y)

Inace i mene bi interesovalo selo Gorazdevac kod Peci.

Ja znam samo iz prepricavanja da su moji dosli iz sela Rovac kod Kolasina u Gorazdevac, te su iz zbog toga prozvali Kolasinci, tako da i dan danas neki rodjaci imaju prezime Kolasinac (koje je inace muslimansko), a kasnije su ostali uzimali po ocevima. Po Vučeti Vučetići, a po Jovanu Jovanovići. Pa ako bi bilo nekih podatakA,
HVALA
Претпостављам да се овде ради о селу Горња Ровца у племену Ровца. Ово ровачко село насељава онај део братства Булатовић које је од Булатовог сина Батрића (Батрићевићи). Славе св. Луку. Због чега данас презиме Колашинац можемо само да претпостављамо да је разлог томе што су ваши претци можда, као и многе друге породице из Роваца и Мораче након протеривања турака из Колашина, населили се и једно време можда живели у непосредној близини Колашина (Липово, Требаљево, Штитарица, Колашинска Поља), па због тога касније дошавши у Метохију добили то надимак-презиме ''Колашинац'', или једноставно доласком у нову средину у Метохији добили тај надимак због тога што је у то ''турско'' време Колашин ипак био познатија дестинација, поготово ако је неко можда бежећи од крвне освете избегавао да даје прецизније податке о себи и свом пореклу, а неретко и мењао крсну славу, презиме и сл.
Било би неопходно да дате и неке ближе податке о вашој породици као нпр. слава коју славите, време када отприлике сте се доселили у Гораждевац, да ли можда постоји предање о сродству са још неком породици насељеном у ближој околини и сл. По овоме што сте навели сви су изгледи да сте пореклом од Булатовића из села Горња Ровца али нам морате дати још података.   

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #97 послато: Новембар 25, 2015, 01:13:51 поподне »
Бијељани у Херцеговини су у саставу Општине Билећа, и налазе се на пола пута од Билеће ка Стоцу. Е сад села Кљеуте или Кљути би можда могли бити Кути, опет Општина Билећа.

Надам се да је од помоћи!

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #98 послато: Новембар 25, 2015, 01:40:37 поподне »
Молим администратора да ову последњу поруку o Бијељанима и Кутима премјести у Одг: Добродошли на форум ПОРЕКЛО
Моја грешка, боље речено кориштење опције recent.

Хвала!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #99 послато: Новембар 25, 2015, 03:27:15 поподне »
Pozdrav za Neba (Y)
Inace i mene bi interesovalo selo Gorazdevac kod Peci.

Поздрав, Смикси.
Мене Гораждевац занима, јер је тамо било (а има неких и сада) много исељених мојих Ћетковића из Шекулара.
Препоручујем ти књигу Милете Букумирића о Гораждевцу, има и тамо јако занимљивих података.
"Наша мука ваља за причешћа"

smiksi14

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #100 послато: Новембар 26, 2015, 08:53:34 пре подне »
Цитат
Претпостављам да се овде ради о селу Горња Ровца у племену Ровца. Ово ровачко село насељава онај део братства Булатовић које је од Булатовог сина Батрића (Батрићевићи). Славе св. Луку. Због чега данас презиме Колашинац можемо само да претпостављамо да је разлог томе што су ваши претци можда, као и многе друге породице из Роваца и Мораче након протеривања турака из Колашина, населили се и једно време можда живели у непосредној близини Колашина (Липово, Требаљево, Штитарица, Колашинска Поља), па због тога касније дошавши у Метохију добили то надимак-презиме ''Колашинац'', или једноставно доласком у нову средину у Метохији добили тај надимак због тога што је у то ''турско'' време Колашин ипак био познатија дестинација, поготово ако је неко можда бежећи од крвне освете избегавао да даје прецизније податке о себи и свом пореклу, а неретко и мењао крсну славу, презиме и сл.
Било би неопходно да дате и неке ближе податке о вашој породици као нпр. слава коју славите, време када отприлике сте се доселили у Гораждевац, да ли можда постоји предање о сродству са још неком породици насељеном у ближој околини и сл. По овоме што сте навели сви су изгледи да сте пореклом од Булатовића из села Горња Ровца али нам морате дати још података.

Tačno je sve sto ste naveli, i jeste moje poreklo od Bulatovica i tačno je da su za vreme Turaka tri brata dosla u Metohiju gde je bilo i krvne osvete i svega. Jeste mesto Rovac kod Kolasina, ali da li je Gornja Rovca stvarno nisam sigurna. Od te brace bio je i cetvrti koji je otisao negde u Srbiju mislim oko Oplenca negde. Inace ti Bulatovici su od plemena Vlahovica ali posto se pleme toliko rasirilo i razrodilo onda su se podelili na Bulatovice i Vlahovice, a od tih Bulatovica su moji sada Jovanovici koji su uzeli prezime po nekom pradidi Jovanu (bar to znam iz price koliko je tačno ne znam). Hvala

 
Цитат
Поздрав, Смикси.
Мене Гораждевац занима, јер је тамо било (а има неких и сада) много исељених мојих Ћетковића из Шекулара.
Препоручујем ти књигу Милете Букумирића о Гораждевцу, има и тамо јако занимљивих података.


Hvala Nebo, Bukumiric je verovatno Gorazdanin, nacicu ovu knjigu, inace moji najblizi u Gorazdevcu su ili umrli ili se odselili imam tamo jos daljih rodjaka, ali nisam bila od 1997.

hvala hvala pozdrav


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #101 послато: Новембар 26, 2015, 09:41:45 пре подне »
Hvala Nebo, Bukumiric je verovatno Gorazdanin, nacicu ovu knjigu, inace moji najblizi u Gorazdevcu su ili umrli ili se odselili imam tamo jos daljih rodjaka, ali nisam bila od 1997.

Књига се зове "Живот Срба у Гораждевцу" (Београд, 2007). Ја сам је узимао из Градске библиотеке у Бгд, има томе подоста времена.

Можда има код нашег прешједника у палилулској библиотеци?

Мислим на председник Порекла, да не буде забуне  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #102 послато: Новембар 26, 2015, 12:09:07 поподне »
Inace ti Bulatovici su od plemena Vlahovica ali posto se pleme toliko rasirilo i razrodilo onda su se podelili na Bulatovice i Vlahovice, a od tih Bulatovica su moji sada Jovanovici koji su uzeli prezime po nekom pradidi Jovanu (bar to znam iz price koliko je tačno ne znam).
Булатовићи су од племена Никшићи, као и Влаховићи, пошто су Булат, Влахо, Срезоје и Шћепан рођена браћа, синови Гојака Никшина који се из Никшићке Жупе населио у Ровца, где су се разгранала братства Булатовићи, Влаховићи, Срезојевићи и Шћепановићи. Да ли славите св. Луку? Било би добро када би се неко од мушких из вашег братства тестирао. Постоје неки Булатовићи за које се зна да по крви нису прави изворни Булатовићи од Булата већ од неких стариначких братстава која су временом ''пришли'' уз Булатовиће. Добар део њих се временом иселио па стога постоји шанса да је и ваш огранак од неког од тих стариначких ровачких братстава, наравно ако би се показало да припадате ХГ И2а Дин. југ и да су вредности на маркерима приближне као и код Шћепановића и Бечановића који су се тестирали и чије вредности маркера можете видети у табели српског ДНК пројекта, то би онда значило да сте и ви по крви ''прави'' Никшићи тј. Булатовићи.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #103 послато: Новембар 26, 2015, 02:38:45 поподне »
 Небо, у Гораждевцу код Пећи, поред презимена која су од Ћетковића из Шекулара, имамо и друга презимена поријеклом из Шекулара, из Мезгала, од протјераних породица од стране Васојевића: Микарића, Грујића, Портића, Пејковића, Ђошовића... Има потомака Дашића, али и других старошекуларских родова. Мене интересује да ли има потомака Вука Љевака? Има  потомака Васојевића и  других црногорских брђанских племена. Небо, знам да ти ово знаш.  Сви су они углавном прошли преко Шекулара и Ругове, јер су Шекуларци имали статус слободних сељака - филурџија. За збрињавање породица  код Махмутбеговића (укључујући и Гораждевац) велику улогу је имало шекуларско свештенство у Метохоји. Протојереј окружја пећког је био  прото Стефан Бракочевић ( секундарно презиме Петровић) у периоду од 1850 до 1895.године. Архимандрит Високих Дечана једно вријеме је био Кирило Андријевић Шекуларац. Звали су га и Бјелопољац, јер  му се отац из Шекулара преселио у Бијело Поље код Пећи.  Парох Бијелог Поља је био хаџи Никола Бракочевић, брат проте Стефана. Било је и других свештеника поријеклом из Шекулара, прије свега Вукољеваковића - Живковића - Поповића, али су под другим презименима, што је карактеристично за ову област Старе Србије, до дана данашњег.
Покојни Милета Букумирић је обрадио антропониме Гораждевца. Пет породица је дошло почетком 19. вијека, због крвне освете. Забиљежени су као Колашинци. Промијенили су ровачку славу Св. Луке. Славе Митровдан. Промијенили су и презиме у Вучетић ( не треба их мијешати са другим Вучетићима) и Јовановић. Два рођена брата Колашинац и Вучетић, чије име је носио домаћин, док му је син са унуком узео ново презиме по ђеду Јовану- Јовановић.  Ово је забиљежио М. Букумирић. Тако имамо Колашинце, Вучетиће и Јовановиће од тих пет породица, са славом Митровдан.
Дијелим мишљење са Војиненом, да треба урадити ДНК тест.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #104 послато: Новембар 26, 2015, 05:51:32 поподне »
Небо, у Гораждевцу код Пећи, поред презимена која су од Ћетковића из Шекулара, имамо и друга презимена поријеклом из Шекулара, из Мезгала, од протјераних породица од стране Васојевића: Микарића, Грујића, Портића, Пејковића, Ђошовића... Има потомака Дашића, али и других старошекуларских родова. Мене интересује да ли има потомака Вука Љевака? Има  потомака Васојевића и  других црногорских брђанских племена. Небо, знам да ти ово знаш.  Сви су они углавном прошли преко Шекулара и Ругове, јер су Шекуларци имали статус слободних сељака - филурџија. За збрињавање породица  код Махмутбеговића (укључујући и Гораждевац) велику улогу је имало шекуларско свештенство у Метохоји. Протојереј окружја пећког је био  прото Стефан Бракочевић ( секундарно презиме Петровић) у периоду од 1850 до 1895.године. Архимандрит Високих Дечана једно вријеме је био Кирило Андријевић Шекуларац. Звали су га и Бјелопољац, јер  му се отац из Шекулара преселио у Бијело Поље код Пећи.  Парох Бијелог Поља је био хаџи Никола Бракочевић, брат проте Стефана. Било је и других свештеника поријеклом из Шекулара, прије свега Вукољеваковића - Живковића - Поповића, али су под другим презименима, што је карактеристично за ову област Старе Србије, до дана данашњег.
Покојни Милета Букумирић је обрадио антропониме Гораждевца. Пет породица је дошло почетком 19. вијека, због крвне освете. Забиљежени су као Колашинци. Промијенили су ровачку славу Св. Луке. Славе Митровдан. Промијенили су и презиме у Вучетић ( не треба их мијешати са другим Вучетићима) и Јовановић. Два рођена брата Колашинац и Вучетић, чије име је носио домаћин, док му је син са унуком узео ново презиме по ђеду Јовану- Јовановић.  Ово је забиљежио М. Букумирић. Тако имамо Колашинце, Вучетиће и Јовановиће од тих пет породица, са славом Митровдан.
Дијелим мишљење са Војиненом, да треба урадити ДНК тест.
Само једна напомена Видоје, треба да направиш исправку јер у питању је село Бело Поље а не Бијело Поље код Пећи. Подаци које наводиш очигледно се поклапају са предањем које наводи Смикси14. Било би одлично када би се урадио ДНК тест, а исто тако би за њу било значајно ако би могла да упореди родослов ових породица које су насељене у Гораждевцу са родословом Булатовића из Горњих Роваца који је сигуран сам поуздан и добро сачуван, тако да верујем да би се могла успоставити ''веза''.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #105 послато: Новембар 26, 2015, 06:03:32 поподне »
 Дјелимично се слажем Војинена, око имена села Бело Поље код Пећи. Ја сам рођени ијекавац, па тек на студијама  преселио у Србију. У својим испитивањима родослова мојег братства и његових огранака, исељавања Шекулараца ,  проучавао сам  Пећ и околину... Вјеруј, да сам наилазио и ијекавску варијанту имена овог села, и то код "старосједиоца" Б(иј)елог Поља код Пећи.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #106 послато: Новембар 26, 2015, 06:25:47 поподне »
Дјелимично се слажем Војинена, око имена села Бело Поље код Пећи. Ја сам рођени ијекавац, па тек на студијама  преселио у Србију. У својим испитивањима родослова мојег братства и његових огранака, исељавања Шекулараца ,  проучавао сам  Пећ и околину... Вјеруј, да сам наилазио и ијекавску варијанту имена овог села, и то код "старосједиоца" Б(иј)елог Поља код Пећи.
ОК разумемо се у потпуности, и мој отац исто изговара тај назив ијекавски иако је званичан и тачан назив Бело а не Бијело. Напоменуо сам ти то само због чињенице да је званично тај назив. Наравно да ће ретко који ијекавац, којих има много у Пећи и околини, да га изговара на екавици.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #107 послато: Новембар 26, 2015, 06:50:52 поподне »
Овде би, у ствари, спасоносно решење дао наш Невски са знаком ѣ, јер он у себи обихвата и екавски и ијекавски изговор, па кад напишемо Бѣло Поље, може се читати и као Бијело и као Бело Поље. Мојих Ћетковића, а и других Шекулараца, у Бѣлом Пољу има подоста и, колико сам ја похватао, велика већина га изговара ијекавски.
Званично, село се зове Бело Поље.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #108 послато: Новембар 26, 2015, 06:53:57 поподне »
Небо, у Гораждевцу код Пећи, поред презимена која су од Ћетковића из Шекулара, имамо и друга презимена поријеклом из Шекулара...

Наравно, Видоје. Има у Гораждевцу много досељеника из Полимља и Брда. Кад сам читао књигу, мени су били битни моји Ћетковићи - Вајмеши, па нисам прибиљежио све остало, а најбоље би било да сам ископирао целу књигу, али - нисам... Нешто не могу да је нађем на интернету.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #109 послато: Новембар 26, 2015, 07:38:45 поподне »
Иначе, кад смо код Гораждевца, верујем да многи не знају каква је етимологија овог назива, баш као што многи из нашег народа не знају значење суфикса –вац код мноштва наших топонима.
Средњевековни назив Гораждевца је Горазда Вас, илити Гораждево Село. Стари србски / словенски назив за село (насеље које није градског, утврђеног типа) је – вас. Овом селу је у једно време старешина / кнез био извесни Горазд, те кад је село пописано, назив му је дат по старешини.
Горазда Вас / Гораздево Село –временом се преобразило у Гораждевац.
Тако и Карановац, Митровац, Обреновац,.....
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #110 послато: Новембар 26, 2015, 07:50:22 поподне »
Иначе, кад смо код Гораждевца, верујем да многи не знају каква је етимологија овог назива, баш као што многи из нашег народа не знају значење суфикса –вац код мноштва наших топонима.
Средњевековни назив Гораждевца је Горазда Вас, илити Гораждево Село. Стари србски / словенски назив за село (насеље које није градског, утврђеног типа) је – вас. Овом селу је у једно време старешина / кнез био извесни Горазд, те кад је село пописано, назив му је дат по старешини.
Горазда Вас / Гораздево Село –временом се преобразило у Гораждевац.
Тако и Карановац, Митровац, Обреновац,.....

Апсолутно си у праву Nebo! Словенци и дан данас користе исконски србско / словенски облик vas.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #111 послато: Новембар 26, 2015, 07:57:30 поподне »
 Небо,  у натписима и записима на  старо (црквено)словенском управо тако пише за Б(је)ло Поље код  Пећи. У Гораждевцу су и забиљежени  Вајмеши као примарно презиме, многих родова поријеклом из Шекулара, па и само презиме, са познатим предањем да су Дробњаци. Са неким  појединцима сам разговарао, а има их и на сајту Порекла. Читао сам књигу М. Букумирића.   И Радуновић је писао о Гораждевцу. Са становишта ономастике и лингвистике, најдаље је отишао проф.др. Букумирић. Он је сигурно био Букумира, па додао "ић". О Гораждевцу има  и у путописима и писмима  Глигорија Божовића. Сјећање на Црну Гору је код неких становника Гораждевца изблијеђело. Шиптари Гораждевац зову   Мала Црна Гора, односно Карадаки Вогаљ.  За мене је импресивна  чињеница, да Гораждевац  траје и послије  НАТО агресије и шиптарске окупације Метохије и Косова. О антропонима Гораждевца од Букумирића имамо  текст у дигиталној библиотеци Порекла. Текст је претходио књизи, и објављен је у  Ономастичким прилозима.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #112 послато: Новембар 26, 2015, 07:58:59 поподне »
Иначе, кад смо код Гораждевца, верујем да многи не знају каква је етимологија овог назива, баш као што многи из нашег народа не знају значење суфикса –вац код мноштва наших топонима.
Средњевековни назив Гораждевца је Горазда Вас, илити Гораждево Село. Стари србски / словенски назив за село (насеље које није градског, утврђеног типа) је – вас. Овом селу је у једно време старешина / кнез био извесни Горазд, те кад је село пописано, назив му је дат по старешини.

Прѣ више година покушавах по корѣнских рѣчницих наћи нешто више о корѣну вас, али не успѣх. Зна ли ко, има ли га данас у других словенских йезицих, и у койем значењу йе? Односно, йе ли му значење одлутало?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #113 послато: Новембар 26, 2015, 08:21:18 поподне »
Прѣ више година покушавах по корѣнских рѣчницих наћи нешто више о корѣну вас, али не успѣх. Зна ли ко, има ли га данас у других словенских йезицих, и у койем значењу йе? Односно, йе ли му значење одлутало?

Осим у словеначком vas има и у пољском wieś као назив за село.  Пример "on jest ze wsi" он је са села.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #114 послато: Новембар 26, 2015, 08:36:35 поподне »
У Гораждевцу су и забиљежени  Вајмеши као примарно презиме, многих родова поријеклом из Шекулара, па и само презиме, са познатим предањем да су Дробњаци.

Занимљиво је да је та свест о дробњачком пореклу нарочито јака код исељених Ћетковића - што раније су исељени, предање је јаче. Закључно са Церовићима из Б. Поља код Пећи, којима и само презиме на то указује.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #115 послато: Новембар 26, 2015, 11:36:29 поподне »
Интересује ме попис Кошевске парохије.

Хвала,
Поздрав

Поштовани Милићу, врло су шкрти подаци за Кошевску парохију, као и за околину ПЕЋИ. Ево шта има:

КОШЕВСКА парохија, извештај Церкољешког пароха Столета Весовића: 10 села - Кош 17 домова, Берково 19, Осојане 25, Тучепо 19, Опрашке 11, Штупео 11, Биче 9, Пољане 6, Дреновчић 7, Грабовац 6, и Шаљиновца 4.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #116 послато: Новембар 26, 2015, 11:59:10 поподне »
Прѣ више година покушавах по корѣнских рѣчницих наћи нешто више о корѣну вас, али не успѣх. Зна ли ко, има ли га данас у других словенских йезицих, и у койем значењу йе? Односно, йе ли му значење одлутало?

Na češkom je selo -- "vesnice" ali i "ves" ili "víska". "Nová ves" je najčešći naziv naselja u Češkoj. Na slovenačkom je koliko vidim "vas" reč za selo. Tako da je po meni neko staro-slovensko poreklo očigledno. Više bi me zanimalo kako je u južne i istočne slovenske jezike dospela reč "selo".

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #117 послато: Новембар 27, 2015, 12:31:42 пре подне »
Околина ПЕЋИ, извештај Церкољешког пароха Столета Весовића:



КОШЕВСКА парохија: 10 села - Кош 17 домова, Берково 19, Осојане 25, Тучепо 19, Опрашке 11, Штупео 11, Биче 9, Пољане 6, Дреновчић 7, Грабовац 6, и Шаљиновца 4.

БУДИСАВАЧКА Парохија: 5 села - Крушево 28 домова, Наглавке 11, Будисавце 17, Свраке 5 и Петрч 11.

ГОРАЖДЕВАЧКА Парохија, Скопље 24. маја 1892. године, Према скопском конзулу В. Карићу *Дотично село има нешто преко 100 кућа, и једно је у дотичној кази које се у таквој јачини одржало,. Село је срећно и у томе што му ага, пореклом од неке Српске старе породице и сам иде на руку*. Према једном допису из Пећи, село Гораждевац имало је приличан број Срба. Бег овог села је 1892. године био Бешир-бег Махмутбеговић, који је стајао у блиском пријатељству са Лисовићем, Руским конзулом у Призрену.
: 6 села - Гораждевац 42 дома, Крстовац 10, Добродоље 9, Пиштање 4, Бабиће 3, и Почешће 1.

ИСТОЧКА Парохија: 7 села - Исток 30 домова, Синаја 13, Мојстир 5, Бело Поље 12, Уживине 3, Љевошта 5, и Драгољевце 25.

БЕЛОПОЉСКА Парохија: 5 села - Бело Поље 60 домова, Брестовик 20, Сига 12, Хакго 3, и Главичица 2.

ЦЕРКОВЉЕШКА Парохија: 7 села -

ЦЕРКОЉЕЗ: Весо Антанијевић 6 мушких глава, Симион Милосављевић 4, Драгомир Радосављевић 3, Гмитар Марковић 3, Спасо Крстић 1, Недељко Јанковић 5, Јефто Радовановић 2, Живан Милетић 1, Гмитар Савић5, Вуксан Милентијевић 10, Раденко Јовић 10, Живан Ђорђевић 7, Живан Јанићијевић 4, Раденко Лазаревић 2, Милоје Јанковић 2, Трифун Милентијевић 4, Петко Мирковић 5, Коста Јовић 1, Стево Перић 4, Спасо Радојевић 2.

ЂАКОВА: Миленко Радосављевић 12, Илија Јанићијевић 7, Зарија Милићевић 4, Богосав Милојевић 3, Петар Раденковић 2, Марко Вукадиновић 5, Милета Радоичић 4, Живан Милосављевић 2, Перо Недељковић 2.

СТРОПАЦ: Перо Недељковић 14.

УКЧА: Миладин Цветковић 5.

КРЊИНО: Благоје Јовановић 6, Веселин Вукадиновић 3, Коста Ћирковић 2, Јаков ђокич 2, Никола Богићевић 4, Станоје Ристић 3, Коста Тачић 4, Здравко Стојковић 7, Радисав Веселиновић 6, Живан Гвозденовић 2, Перо Мијајловић 6.

СУОГРЛО: Миленко Радојевић 3, Ђорђе Настић 3, Никодин Сретковић 1, Коста Вукашиновић 4, Васо Бошковић 1, Здравко Филиповић 3, Стево Симић 4, Живан Недељковић 4, Радојко Андрејевић 3, Јанићијевић Сава 3, Лазар 3, Перо Јовић 2, Величко Веселиновић 1, Вукајло Радосављевић 4.

РУДНИК: Јовановић Милун 3, Миладин, Спаса Живковић 3, Трифун Васиљевић 6, Вучина Димић, Обрад Јеремић 1, Недељко Тодоровић 4, Спаса Јанићијевић 3, Вукајло Ђокић 3, Глигорије Недељковић 1, Милисав Димитријевић 2, Јован Станковић 3, Крстан Ристић 5 и Белаш Мелентијевић 2.

Чувари села Ђакове били су Муртез Аризовић и Мемет Ветовић, ЦерколезаЈашар Селмановић, Весел Меметовић, Рама Зецировић и Ишљам Салишљамовић и Суогрла Зенел Укић.

У вароши Пећи живела су 523 Српска домаћинства са око 600 мушких глава између 18 и 45 година.


Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #118 послато: Новембар 27, 2015, 12:40:54 пре подне »

Околина ПЕЋИ, извештај Церкољешког пароха Столета Весовића:
Бег овог села је 1892. године био Бешир-бег Махмутбеговић, који је стајао у блиском пријатељству са Лисовићем, Руским конзулом у Призрену.


gillle да ли знаш, је л`има од бегова Махмутбеговића потомака? Наводно су потомци пећког спахије Радича Црнојевића.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #119 послато: Новембар 27, 2015, 12:53:36 пре подне »
gillle да ли знаш, је л`има од бегова Махмутбеговића потомака? Наводно су потомци пећког спахије Радича Црнојевића.

Заиста не знам, можда треба проверити у радовима Салема Селимовића, историчара из Сјенице, он је писао о познатим Муслиманима Српског порекла. Иначе, изузетан истраживач, аргументовано  доказује да су муслимани на територији Рашке области - пореклом Срби.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #120 послато: Новембар 27, 2015, 12:57:31 пре подне »
Хвала gillle!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #121 послато: Новембар 27, 2015, 01:02:56 пре подне »
gillle да ли знаш, је л`има од бегова Махмутбеговића потомака? Наводно су потомци пећког спахије Радича Црнојевића.
[/quote

Ево шта налазим у књизи Салиха Селимовића *Прилози прошлости Старе Рашке*, ...Скадарски везир Худаверди Махмутбеговић, који је био пореклом од црногорске, заправо српске владарске куће Црнојевића, послао је у сургуналбанске католичке Клименте под војном пратњом на опустелу Пештер 1700. године. Према Јовану Томићу тада је на Пештер насељено 270 католичких породица, док Јован Радоњић пише да је насељено 251 породица....
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #122 послато: Новембар 27, 2015, 08:08:36 пре подне »
Прѣ више година покушавах по корѣнских рѣчницих наћи нешто више о корѣну вас, али не успѣх. Зна ли ко, има ли га данас у других словенских йезицих, и у койем значењу йе? Односно, йе ли му значење одлутало?
"Вас" означава село или заселак (родовско село). Санкртско "вищ" сродно са словенском речју има слично значење - род, дом, породична задруга, хижа(можда је и са овом речју у вези, само нагађам), тј. скуп више породице истог порекла. Иначе, реч је сродна са грчким "оикос" и латинским "викус". "Оикос" означава дом, кућу (отуда реч економија или домаћинство - вештина вођења домаћинства), а "викус" управо исто што и санскртска реч.
Мислим да реч постоји у готово свим словенским језицима.
wieś - пољски
ves - чешки
весь - древноруски
вьсь - старословенски

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #123 послато: Новембар 27, 2015, 08:18:44 пре подне »
Na češkom je selo -- "vesnice" ali i "ves" ili "víska". "Nová ves" je najčešći naziv naselja u Češkoj. Na slovenačkom je koliko vidim "vas" reč za selo. Tako da je po meni neko staro-slovensko poreklo očigledno. Više bi me zanimalo kako je u južne i istočne slovenske jezike dospela reč "selo".
"Село" је на старословенском означавало више поље или њиву, мада је вероватно коришћено и у значењу насеља. Село или насеље у вези је са глаголом седети и у изворном(прасловенском) облику вероватно је гласило "седло". Дакле, село или насеље је место где се село, посадило или да извинеш насадило. Нпр. Нови Сад.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #124 послато: Новембар 27, 2015, 11:04:13 пре подне »
"sella" је на латинском седло / столица.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #125 послато: Новембар 27, 2015, 11:15:25 пре подне »
"sella" је на латинском седло / столица.
Вероватно да се у сваком језику индоевропског порекла може наћи сродна реч. Рецимо енглески "to sit" је истог корена. На санскрту корен је сад-, а глагол је неправилан па гласи "сидати", с тим што ово није облик инфинитива као код нас, већ треће лице једнине.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #126 послато: Новембар 27, 2015, 10:26:36 поподне »
 Сол, данашњи Беголи у Пећи су од Махмутбеговића. 

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #127 послато: Новембар 27, 2015, 10:33:44 поподне »
Хвала vidoje 013! Је л`глумац Faruk Begolli био од њих?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #128 послато: Новембар 28, 2015, 07:10:19 пре подне »
  Да, из породице Беголи - Махмутбеговић. Зна се како је ишло арнаућење у Метохији и Косову... Србин пређе у ислам, прво је потурица, потом арнауташ и на крају Арнаут -Шиптар - Албанац.

smiksi14

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #129 послато: Децембар 11, 2015, 02:19:09 поподне »
vojinena--hvala !!!

Inace moji slave Sv. Dimitrija-Mitrovdan, pa sad verovatno nismo ti direktni potomci Bulatovica, kako navodite, ali moj jedan stric mi je dao sve ove podatke koje imam pa cu videti sa njim ako hoce on da se testira, obzirom da je on godinama po Peckoj patrijarsiji i raznim knjimata upravo i trazio sve ovo sto znamo. POzdrav  :)

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #130 послато: Јануар 10, 2016, 12:56:32 пре подне »


ДОЈНИЦЕ (околина Призренска), извештај учитеља Јанка М. Ђорђевића:

Српских домова било је 22. У селу није било Муслимана. И из њега су људи одлазили у Влашку и Америку ради зараде.

Живко Јовановић 8 чељади, 40 карлица земље, Стеван Стојковић- Пачин 12, 25, Божа Петровић 8, 14, Јован Стојковић - Сејдулић 27, 60, Павле Јевтић 9, 5, Здравко Илијић 8, 15, Ђекић Младен 7, 15, Вуче 7, 15, Николић Крста 8, 10, Петко 6, 5, Тодор Ђорђевић 7, 15, Антић Младен 5, 5, Цветко 2, 3, Петко Јовановић 11,75, Стојан Стевановиц 14, 15, Илија Симић 9, 10, Стојан Младеновић 4, 3, Крста Перић 2, 1, Спаса Стојковић 22, 30, Сава Јовановић 9, 10, Радић Станоје 9, 5, Ђорђе 7, 5.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #131 послато: Јануар 10, 2016, 01:13:24 пре подне »


МАЛА КРУША (околина Призренска), извештај учитеља Ђуре Црвенковића:

У овом селу живело је 8 српских и 12 албанских староседелачких домаћинстава. Сва српска домаћинства била су у чифчијском односу осим Јована Кољића. Чифчије су радиле без икаквог уговора. Земљопоседници су им давали по једног вола и семе, а чифчије пола производа. Аге су биле из Ђаковице.

Риста  Станковић 6, Илија Јанићевић 3, Јанкоп Марковић 7, Цветко Станковић 4, Стојан Тодоровић 8, Петко Чукарић 12 и Стојан Митровић 9.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #132 послато: Јануар 10, 2016, 01:18:56 пре подне »


ВЕЛИКА КРУША (околина Призренска), извештај учитеља Ђуре Црвенковића:

Од 5 српских домаћинстава само је једно имало своју земљу - Ђорша Петковића. Остала су била чифчијска.

Јован Трајковић 8 чељади, Коља Тодић 3, Мица Илић 6 и Стеван Јовановић 5.

Сви услови који су важили за Малу Крушу важили су и за ово село. Аге су биле такође из Ђаковице. Овде је живело и 60 албанских стариначких домаћинстава.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #133 послато: Јануар 10, 2016, 01:30:11 пре подне »


РЕТИМЉА (околина Призренска), извештај учитеља Ђуре Црвенковића:

Имала је 10 српских и 30 муслиманских кућа. Пола српских домаћинстава имало је своју земљу:
Томо Ђорђевић 11 чељади, 34 карлица њиве, 10 мотика винограда, Столе Костић 6, 15, 30, Тодор Нојић 6, 15, 12, Анђелко Становић 4, 15, 12 и Станко Перишић 6, 20, 11.

Остала домаћинства су била у чифчијском односу са Србима из Призрена:
Крста Петровић 7 чељади, Илија Крстић 4, Цветко Томић 5, Коља Кузић 10 и Нико Ђорђевић 4.

Уговора између њих и чифчија није било.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #134 послато: Јануар 10, 2016, 12:04:04 поподне »


ЗОЧИШТЕ (Призренска околина), извештај учитеља Ђуре Црвенковића:

Имало је 31 српску и 30 муслиманских породица:
Анђелко Мишић 15 чељади, 30 карлица њиве, 40 мотика винограда, Ђурђе Ј. Биљбиљковић 8, 20, 30, Стеван Ж. Шорић 5, 10, 4, Стојан Петровић 10, 20, 15, Анђелко Стојановић 5, 12, 13, Ђура Стојановић - свештеник 5, 5, 12, Стеван Кољић 8, 20, 11, Спасић Риста 5, 6, 27, Стојановић Крста 13, 14, 15, Крста Т. 2, 4, 10, Крста Станојевић 10, 8, 15, Гапа Стојковић 8, 13, 9, Коља Зарић 4, 13, 4, Крстић Јефта 7, 5, -, Јован Н. 5, 3, 1, Стојан Јовановић 4, 4, 9, Мијат Делић - Недељковић 6, 15, 10, Стевановић Тодор 6, 10, 8, Петар 4, 7, 7, Риста 4, 7, 8, Станко Спасић 8, 24, 18, Младен Симић 8, 12, 4, Илија Ђорђевић 6, 14, 17, Трифа Јовановић 3, -, 8, Ђорић Тона 7, 2, 2, Јован 4, 4, 2, Благоје Томић 3, 5, 4, Спаса Тонић 7, -, 8.


Само 3 српска домаћинства нису имала довољно своје земље, па су обрађивала и туђе:
Спасић Цветко 2 чељади, Трифа Стевановић 5 и Јанко Јовановић 4.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #135 послато: Јануар 11, 2016, 10:19:44 поподне »


БРЊАЧА (Призренска околина):

У овом селу живело је само једно српско домаћинство, Јована Лукића, са 14 чланова породице, а муслиманских породица било је 6. Сви су били потпуне чифчије. Српско домаћинство радило је чифлук неке хануме пашине, која је била недавно умрла и оставила имање кћерима, у чије је име посед надгледао Алија Лимон-ага Аџа-Мустафић. Раније је ово имање припадало манастиру Дечани. Ливада се још звала "дечанска". Старалац је плаћао порез, а чифчије су радиле са својом стоком и својим семеном и без икаквог писменог уговора. Од стрмних жита давале су трећину и биле су обавезне да то однесу у Призрен или Ораховац. Под истим условима радиле су и остале чифчије.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #136 послато: Јануар 11, 2016, 10:22:19 поподне »


БРАТОТИН (Призренска околина):

У овом селу било је само једно српско домаћинство, Коље Недељковића са 17 чељади, и 17 албанских домаћинстава "стаинаца", која су имала своју земљу.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #137 послато: Јануар 11, 2016, 10:29:35 поподне »


СРЕДСКА (Призренска околина):

Имала је 140 српских кућа. Средска је као и цела Средачка жупа, планински крај. Сва земља за обрађивање је стрмена. Најмања киша је спирала њиве, па су зато све више губиле од своје плодности. Обрадива земља била је својина сељака. Неколико година пре 1912. у Средској се налазио велики чифлук Алије Шана из Призрена, а касније Чаније. Године 1912. већ је преполовљен, јер су земљу покуповали Срби из овог села. Остатак чифлучке земље, око 40 карлица семена, обрађивао је Здравко Ђорђевић. Аги је давао две трећине и није имао никаквог уговора с њим, нити му је било стало до тога пошто има своју земљу и кућу. На чифлуку се налазила кућа али у њој није нико становао.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #138 послато: Јануар 11, 2016, 10:33:23 поподне »


ПЛАЊАНЕ (Призренска околина):

Ту је живело 40 српских и 48 муслиманских породица. Земља је била својина сељака. И овде је постојао један чифлук од 100 карлица, који је припадао некој жени, умрлог Аљила из Призрена. Ове њиве обрађивали су и Срби и муслимани, под наполицу и трећину. И на овом чифлуку била је кућа, у којој је становао један муслиман.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #139 послато: Јануар 11, 2016, 10:35:36 поподне »


ЖИВИЊЕ (Призренска околина):

Село је имало 11 српских кућа са својом земљом. Сви су куповали храну.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #140 послато: Јануар 11, 2016, 10:42:54 поподне »


ДРАЈЧИЦЕ (Призренска оклина):

Бројало је 58 српских кућа, са својом земљом, и 17 муслиманских, старинаца. И православни и муслимани имали су своје куће, плевње, гумна, кошаре, покоју башту (врт), гај (забран-забел). Неколико давно исељених домова имало је овде нешто њива и ливада, које су обрађивали сами или остали сељаци. Сваки домаћин куповао је жито у Призрену.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #141 послато: Јануар 11, 2016, 10:44:31 поподне »


МУШЊИКОВА (Призренска околина):

Имала је 80 српских кућа, све са својом земљом и 37 муслиманских.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #142 послато: Јануар 11, 2016, 10:46:08 поподне »


ЛОКВИЦА (Призренска околина):

Овде су живела 42 српска домаћинства на својој земљи, и 33 муслиманска.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #143 послато: Јануар 11, 2016, 10:47:36 поподне »


СЕВЦЕ (Призренска околина):

Било је једно од највећих села Средачке жупе. Имало је 158 српских кућа.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #144 послато: Јануар 11, 2016, 10:53:49 поподне »


Као што видите за задњих неколико села у Призренској околини, не постоје спискови житеља, тј. број чланова породица и њихово имовно стање. Међутим, ја и тако некомплетне податке о наведеним селима уносим, можда некоме буду од користи.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #145 послато: Јануар 11, 2016, 11:06:12 поподне »


ОПТЕРУША (Призренска околина):

Српских домова било је свега 27, а муслиманских 70. Сва српска домаћинства имала су њиве и винограде, а од муслимана било је оних који нису то имали. Пет српских породица биле су у чифчијском односу.

Станоје Васиљевић 34 чељади, 70 карлица њиве, 20 мотика винограда, Бурџић- Јанков. Стеван 6, 16, 7, Спаса Ђ. 4, 35, 15, Ђорђе С. 3, 8, 9, Јован 5, 8, 6, Трифа 7, 16, 18, Павле 5, 2 1/5, -, Милојевић П. Ђека 3, 7, 6, Стеван Ђ. 15, 13, 15, Божанић Ј. Мада 8, 33, 25, Јевта П. 6, 17, 7, Цветко 5, 23, 16, Станко Т. 7, 10, -, Столе Ј. 4, 12, 14, Крста савић 6, 17, 10, Душан С. Божанић 5, 4, -, Стојан Науновић 4, 10, 9, Станко Филиповић 2, 10 8, Банзић Т. Станко 20, 35, 32, Петко И. 18, 40, 30, апостол М. 9, 15, 9, Павле З. 11, 13, 12, Трифа Д. 2, 10, 6.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #146 послато: Јануар 13, 2016, 10:17:47 пре подне »


ЉУБИЖДЕ (Призренска околина), извештај учитеља Јанка М. Ђорђевића:

Овде је живело 28 српских и 16 албанских породица. Од српскиј домаћинстава 6 је имало своју земљу: Ђорђе Станојевић-Кијачић 2 чељади, 3 карлице своје земље, Ђорђе Мојсић-Пирковић 3, 6, Лаза Стошић-Петрчевић 9, 15, Андреја Некић 25, 150, Јован Стојановић-Сејдулић 27, 40, Илија Симић 9, 40.

9 породица је обрађивало и своју и туђу земљу: Станоје Димић-Кијачић 21 чељаде, 40 своје и 74 карлице туђе земље, Станко Стојковић-Кијачић 5, 10, 30, Станко Толић 31, 40, 85, Дима Стојан.-Мишковић 25, 15, 76, Крста Петров.-Кијачић 9, 12, 40, Недељко Богдановић 6, 12, 26, Сима Крстић-Пирковић  21, 15, 60, Спира Николић-Шетоња 7, 7, 60, Илија Божовић-Боринић 15, 1, 50.

10 домаћинстава су била потпуно чифчијска:Васиљ Ристић-Труп 10 чељади, 40 дана карлица туђе земље, Милош Здравковић-Пирковић 3, 20, Младен Петков-Врабац 5, 20, Сава Станојевић-Гичулић 6, 25, Ђурђе Јанковић-Петричевић 13, 40, Стеван Томић-Степановић 7, 40, Ђорђе Стојковић 9, 30, Спаса Младеновић 8, 25,Крста Јанковић 7, 12, Ђорђе Мирић 8, 80, Ђорђе Петков-Врабац 7, 30.

За 3 домаћинства нема података. Од албанских кућа 9 су биле ту од старина, а 3 мухаџирске, после анексије.

Срби са својом земљом су: Ђорђе Станојевић-Кијачић, Ђорђе Мојсић-Пирковић, Крста Гичулић, Лаза Стошић-Петрчевић, Андреја Некић (обрађивао је и црквену земљу од 14 карлица семена), Јован Стојковић-Сејдулић и Илија Симић. Домаћин Сејдулић је стално живео у Дојницу, али је неколико година пре 1912. почео да насељава своју чељад у овом селу, купујући сваке године по парче земље. Године 1912. овде је имао земљу од 40 карлица семена. И домаћинство Илије Симића купило је 1911. године земљу од 40 карлица семена за 230 наполеона и на њој подигло кућу, мада је имало кућу у Допјницу.

Са својом земљом или без ње било је 21 домаћинство. Васиљ Труп обрађивао је земљу Саве Поповића, наставника Призренске Богословије, од кога је добијао семе, волове, кола, раоник, ловину. Земљу Јусуфа Укића из Кобаша обрађивали су Станоје димић-Кијачић (3о карлица), Сава Станојевић-Гичулић 25, Ђорђе Јанковић-Петрчевић 40 и Ђорђе Стојковић 30. Ага је био богат. Првом чифчији давао је само семе, а другом волове и семе, а трећем је плаћао само волове. Производе су делили на пола. Домаћинство Димић-Кијачић обрађивало је осим Укићеве земље и земљу од 10 карлица семена Шашивара Боклијића, Џемаил-ефендије 10, и Младена Киризимовића 6 карлица, сви из Призрена. И ове аге давале су чифчији само семе. Земљу Шанија Лаушиновича из Призрена обрађивао је Станко Стојковић-Кијачић, коме ага није ништа давао. Станко Тодосић радио је осим свога имања (40 карлица) и имања Максута Реџеп-Беговића 70 и Бари Беговића 15 карлица. Земљу овог аге од 40 карлица семена обрађивао је Стеван томић-Степановић. Ове аге нису давале ништа чифчијама. Домаћинство Дима Стојан.-Мишковића поред својих 15 карлица, радило је земљу још 5 земљорадника: Абидим Бербера 40, Хаџи-Изета Мушкића 6, Боже Миленковића 10 и Ђорђа Королејића 10. Сви ови власници земље били су из Призрена. Осим семена чифчије нису ништа добијале њих. Чифлук фазлије Будаковца обрађивао је Крста Петров-Кијачић. Ага му је давао пар волова и семе. Ћерим-ага из Будакованије ништа давао свом чифчији Недељку Богдановићу. Трећег Будаковца, Салије, чифчија је био Ђорђе Петков-Врабац, који је обрађивао 30 карлица, а ага му није ништа давао.На чифлуку Шерифа Хаџи-Рустиног из Кобаша радили су Младен Петков-Врабац 20 карлица и Сима Крстић-Пирковић 60. Први чифчија није имао своје земље, а други је имао посед од 16 карлица семена. Ага је првом чифчији давао волове и семе, а други је имао све своје. Земљу од 60 карлицаа семена Асан-аге Расим-Мумутагића обрађивао је Спира Николић-Шегоња, коме ага није давао ништа, а чифлук Шабан-бега Спаса Младеновић. Безземљаш Ђорђе Мирић био је чифчија Мехмеда-ефендије 80 карлица, који му није даваоништа осим једног вола. Своме чифчији Илији Божовићу-Боранићу давао је волове и семе Ћамил-ага Радић из Призрена.

Од земљопоседника Срба чифлуке су имали овде још Анђелко и Тоде Татовић из Призрена и Душан Стевановић. Њихове чифчије били су: Милош Здравковић-Пирковић (првог, а другог и трећег Крста Јанковић). Анђелко Татовић давао је свом чифчији семе, а остали нису давали ништа.

Сава Н. Сопинац је радио у Влашкој и од зараде издржавао своју породицу, Није имао ни куће ни земље.

Чифчије из овог села плаћале су порез на земљу ага. Од производа су давали половину, сем Недељка Богдановића, а Сима Крстић-Пирковић и Ђорђе Петков.-Врабац давали су трећину. Ниједан чифчија није имао кућу, сем што се наводи да је Сава Н. Сопинац (5 чељади) радио у влашкој и од зараде издржавао своју породицу, а за Косту Гичулића са 6 чељади не наводи се имовно стање.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #147 послато: Јануар 15, 2016, 11:40:27 пре подне »


ОРАХОВАЦ(Призренска околина), извештај учиеља Петра Дедића:

Ово је било једно од најнасељенијих села у призренском крају. Бројало је 150 српских кућа. Све су имале земљу. Многа домаћинства су имала винограде, по чему су била познаа.

Мата Мојсић 9 чељади, - карлица вина, 33 мотике винограда, Шопић Петко 3, 7, 12, Јанко 7, 8, 8, Цвеја 10, 12, 60, Стојан 8, 11, 5, Кулинац Сава 6, -, 5, Стева 4, -, 10, Милош 5, -, 10, Фили.Јовић Стева 6, -, 10, Лазар 5, -, 16, Илија 6, 1, 1, Фиља 8, 1/2, 6, Јефта 7, 2, 13, Силић Лука 10, 20, 30, Мица 7, 20, 20, Ђорђе 3, 10, 4, Стева 3, 15, 3, Јован 6, -, 5, Фиља 6, -, -, Илија 3, -, -, Јован 5, -, 5, Благоје 1, -, 2, Пера 2, -, -, Јован Спасић 5, -, 40, Сврачић Анта 3, -, 15, Алекса 9, -, 8, Андреја 6, 2, 8, Грковић Стева 13, 32, 56, Спаса 8, 5, 11, Крста 9, -, -, Мита 6, 28, 18, Тома 6, 12, 16, Душан 4, -, 2, Занфир 2, 3, 9, Ђека 4, -, 2, Лазар 5, 3, 16, Мира 5, 2, 15, Љуба 7, 8 1/2, 5, Милош 5, 3, 2, Тодор 4, 3, 10, Станко 4, -, 4, Дамњан 6, -, 4, Витошевић Стефан 13, 25, 16, Станко 16, 20, 20, Цвеја 4, 10, 20, Марко 3, -, -, Петко 10, 22, 15, Јован 4, -, 6, Стале 7, 6, 9, Мира 10, 4, 10, Илија 3, -, -, Спаса 5, 10, 10, Арса 5, 5, 9, Спасић Станко 7, 3, 3, Миљковић Стојан 6, 4 1/2, 9, Коле 6, 16, 9, Сава 4, 6, 9, Мица 4, 3 1/2, 2, Стева 5, 11, 9, Трифа Анђелковић 11, 4, 70, Дедић Петко 17, 9 1/2, 40, Благоје 8, 3, 30, Нића 6, 7, 15, Андрија 4, -, 6, Сима Маниташевић 7, -, -, Спаса Марковић 8, 4, 8, Јован Раље 7, -, 10, Стева Трипковић 7, -, 10, Јовичић Дамњан 7, -, 10, Арса 4, 1 1/2, 11, Благоје Овтерушко 3, -, 7, Коља Дандарски 6, -, -, Љуба Станковић 6, -, -, Петар Марковић 6, -, 5, Радић Димша 2, 1 1/2, 4, Пота 4, 1 1/2, 2, Стева 4, 1, 4, Коста 4, 6, 3, Крста 3, 4, 3, Стева Миленковић 6, -, 10, Цицибановић Арса 6, 5, 7, Ђорђе 6, 5, 7, Гавра Кујунџић 7, 22, 10 и пола косца ливаде, Илија Матић 10, 10, 9, Мојсић Јефта 4, -, 11, Живко 3, -, 2, Станко 2, -, 12, Петар 2, -, 4, Ђорђе 2, -, 5, Лука 5, -, 5, Младеновић Р. Јован 3, -, 2, Спаса 3, -, -, Баљошевић Анта 8, 6, 10, Крста 8, 12, 10, Душан 6, 2, 5, Сима 4, 1/2, 5, Јован 4, 1, 8, Ђека 6, 1, 18, Станко Зазбић 10, 30, 15 и 1 косца ливада, Станоје Закић 7, -, -, Ђорђе Сеферинкић 11, -, 3, Кузман Милановић 6, -, 2, Спаса Милић 8, -, 1, Крста Пантић 6, -, -, Лука Станковић 5, -, 3, Јован Милић 4, -, -, Јанко Станковић 5, -, 2, Лаза Микић 9, 22, 25, Бошић Јефта 5, -, 7, Јован 4, -, 1, Јован К. Приштевк. 3, -, -, Сима Цојин 2, 1, 5, Петканић Сава 7, 2, 5, Данче 5, -, 5, Стева Антић 7, 1, 4, Јанче Петканић 7, 3, 5, Стева Мали 5, -, 2, Стева Велики 4, -, 3, Дамљан Петковић 8, -, -, Акса Шарић 10, 6, 8, Ђека Антић 4, -, -, Душан Радин 3, -, -, Танаско Великић 3, -, 2, СтолићСтанко 12, 12, 15, Јака 6, 5, 3, Тола 4, 10 , 8, Славко 9, 12, 15, Трифа 5, -, 3, Петар 3, 2, 3, Миле 2, -, 6, Деспот 6, 1, 5, Андрија 2, 5, 8, Радовановић Тале 7, 2, 6, Петар 5, -, 3, Спаса Јакић 2, -, 6, Ђорђе Јовановић 4, -, 2, Гига Стојановић 2, -, 1, Петковић Арса 8, -, 1, Сима 4, -, -, Трифа Станковић 6, -, -, Стева декић 4, -, 6, Казић Илија 7, 5, 20, Цвеја 10, 1, 8, Андрија 8, -, 3, Живко Илијић 4, -, -, Трифа Лескић 6, -, 3, Ђора Фил. Ђокић 13, 15, 30, Коља Филкић 2, -, 2, Савић Илија 4, -, 3, Сава 4, -, -, Марко 5, -, 2, Трифа Фокић 5, -, -, Риста Роша 3, -, -, Дека Уламовић 12, 3, 10, Малић Крста 3, -, 7, Марко 3, 1, 1, Милан Суворечанин 5, -, -, Василијић Ђора 4, 4, -, Тома 4, 2, -.

Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже dom1977

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #148 послато: Фебруар 14, 2016, 09:16:57 пре подне »
Poštovani forumaši.
Ovdje se nalaze izvori popisa Kosova i Metohije, a  navedeni su u knjigama albanskih autora.
Međutim, vi koji ste iz Beograda možete sve vrlo jednostavno nabaviti, jer piše broj kutije i knjige.

U prilogu 1. se vidi da u Prištini posjeduju sve popise 1887.-1900. Možda ih imaju i u Beogradu pa molim pogledajte. Probajte potražiti "salname vilayeti Kosova".

Prilog 3. jasno govori o "POPISU SRPSKIH DOMOVA 1903. U KAZAMA : Prizrenskoj..." i naveden je broj dokumenta !

1.
http://uploads.im/mwXTM.jpg
2.
http://uploads.im/fbs2p.jpg
3.
http://uploads.im/JEU5t.jpg

Nadam se da sam svima pomogao, a sada je na vama da pronađete sve popise.

Ван мреже dom1977

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #149 послато: Фебруар 17, 2016, 12:23:35 поподне »
Popis domova 1885. i 1925.  - Prizren

http://uploads.im/RbX6M.jpg
http://uploads.im/qLktB.jpg

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #150 послато: Фебруар 17, 2016, 05:06:48 поподне »
Poštovani forumaši.
Ovdje se nalaze izvori popisa Kosova i Metohije, a  navedeni su u knjigama albanskih autora.
Međutim, vi koji ste iz Beograda možete sve vrlo jednostavno nabaviti, jer piše broj kutije i knjige.

U prilogu 1. se vidi da u Prištini posjeduju sve popise 1887.-1900. Možda ih imaju i u Beogradu pa molim pogledajte. Probajte potražiti "salname vilayeti Kosova".

Prilog 3. jasno govori o "POPISU SRPSKIH DOMOVA 1903. U KAZAMA : Prizrenskoj..." i naveden je broj dokumenta !

1.
http://uploads.im/mwXTM.jpg
2.
http://uploads.im/fbs2p.jpg
3.
http://uploads.im/JEU5t.jpg

Nadam se da sam svima pomogao, a sada je na vama da pronađete sve popise.

Има смисла, ко има времена, отићи до архива САНУ и погледати попис који се помиње и прилогу 3.

Ван мреже dom1977

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30

Ван мреже shilja15

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #152 послато: Фебруар 19, 2016, 04:40:17 поподне »
Хвала за Сеобе Срба и Арбанаса. Листао сам раније у библиотеци ал нисам овако пажљиво прочитао рад.

Ван мреже dom1977

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #153 послато: Март 15, 2016, 08:14:37 пре подне »
Etnička karta metohije 1913. prema popisu 1913.

http://s10.postimg.org/yl3t16ynr/Mehohija1913.png

Ван мреже dom1977

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #154 послато: Мај 12, 2016, 09:53:52 пре подне »
Da se gospodin Živković ne muči sa pisanjem, stavljam kompletnu knjigu s popisom Kosova 1911.  :)

http://www.mediafire.com/download/agha5ve5rh99wom/Kosovo_-_Agrarni_odnosi.pdf

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #155 послато: Мај 12, 2016, 11:09:02 пре подне »
Хвала! :)
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #156 послато: Август 11, 2016, 12:47:08 поподне »
Околина ПЕЋИ, извештај Церкољешког пароха Столета Весовића:

ИСТОЧКА Парохија: 7 села - Исток 30 домова, Синаја 13, Мојстир 5, Бело Поље 12, Уживине 3, Љевошта 5, и Драгољевце 25.

КРЊИНО: Благоје Јовановић 6, Веселин Вукадиновић 3, Коста Ћирковић 2, Јаков ђокич 2, Никола Богићевић 4, Станоје Ристић 3, Коста Тачић 4, Здравко Стојковић 7, Радисав Веселиновић 6, Живан Гвозденовић 2, Перо Мијајловић 6.


Зна ли неко да ли су од ових Ћирковића из Крњина Ћирковићи у Белом Пољу, и које им је раније порекло? Слава Свети Алимпије.
Од белопољских Ћирковића је херој из 1999, шумар Милош Ћирковић:
https://facebookreporter.org/2013/06/28/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0-%D0%BE-%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D1%83-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #157 послато: Август 11, 2016, 01:21:42 поподне »
Зна ли неко да ли су од ових Ћирковића из Крњина Ћирковићи у Белом Пољу, и које им је раније порекло? Слава Свети Алимпије.
Од белопољских Ћирковића је херој из 1999, шумар Милош Ћирковић:
https://facebookreporter.org/2013/06/28/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0-%D0%BE-%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D1%83-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE/
Moгућe дa имajу вeзe ca Paлeвићимa из Дoбpушe?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #158 послато: Август 11, 2016, 01:46:33 поподне »
Moгућe дa имajу вeзe ca Paлeвићимa из Дoбpушe?

И мене је слава Свети Алимпије одмах подсетила на неке цеклинске родове у Горњем Полимљу (Калудра, Велика). Зато питах зна ли неко нешто поуздано о њиховој старини.

Видим код браће Миљанића где све има Ћирковића у ЦГ:
Ćirković, iz Vražegrmaca (Bjelopavlići) iselili se u Zatrijebač (Kuči) pa jedni presele u Skić (Plav) i varoš; u Zeti i Lješkopolju su ogranak Miranovića; Kotor i područni Škaljari su iz Bugarske; Bobovo (Pljevlja); Krupice, Selca (Ograševine) i Kolušići (Pljevlja) su ogranak Popadića, srodnici: Jelevac, Starčević i Mišićevac; iz Pive iseljeni u Kostajnik i Rađevinu (Valjevo); u Istok (Metohija), došli iz Crne Gore

Ови пљеваљски Ћирковићи отпадају због славе, а некако ми је најближе да то могу бити плавски Ћирковићи.

Већина црногорских колониста у Метохији се доселила после 1919. (верујем и Ралевићи у Добруши), а овде имамо Ћирковиће још у попису из 1912. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #159 послато: Септембар 24, 2016, 02:21:42 пре подне »

Ван мреже Tragač

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #160 послато: Јул 17, 2019, 10:27:48 поподне »
Pozdrav, moji su iz Vucitrna(Frtunici) , otkako su se preselili u Brusko selo Lepenac prezivamo se Jeremic. Treba mi pomox oko podataka