Аутор Тема: Траже се за тестирање  (Прочитано 35007 пута)

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #60 послато: Април 20, 2020, 12:04:43 пре подне »
Војиновићи-Трепчани, Трепча/Васојевићи - Бихор, Бјелопољска област, Св. Јевстатије

Нека ми се слободно јаве на имејл: [email protected]

Милан Радуловић
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #61 послато: Април 20, 2020, 12:20:03 пре подне »
Траже се за тестирање потомци Радуловића из Башина Села:

Новаковић, Опутне Рудине/Корита гатачка, слава Св. Јован;
Радовић, Бајице-Цетиње, слава Св. Јован;
Перовић, Бајице-Цетиње, слава Св. Јован;
Радуловићи- потомци Золоте, Кривошије, слава Св. Јован;
Буторовић, Никшић, слава Св. Јован.

Нека ми се слободно јаве на имејл: [email protected]

Милан Радуловић
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #62 послато: Април 21, 2020, 11:39:52 пре подне »
Traze se za testiranje Cadjenovici iz Bratonozica

Ван мреже Mihajlo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 121
  • R1b Y37280 Y84624
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #63 послато: Јун 23, 2020, 06:03:17 поподне »
Траже се за тестирање Лаловићи или Љаљовићи из Јаблана (Братоножићи) у Црној Гори.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #64 послато: Октобар 01, 2020, 11:27:12 пре подне »
Тражи се за тестирање кандидат добровољац који испуњава следеће услове (презиме, крсна слава, место порекла):

Познић, Јовањдан, Омсица (Грачац)

Пријава се може извршити на адресу [email protected], с назнаком "Пријава за тестирање Познића, Јовањдан, Омсица (Грачац)".

Средства за су обезбеђена.
« Последња измена: Октобар 02, 2020, 12:34:47 поподне Amicus »



Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #65 послато: Децембар 10, 2020, 10:38:45 пре подне »
Траже се за тестирање Ђурковићи, Рисан/Котор, Св Лука.

Објашњење: Ђурковићи из Рисна су забележени у књизи Казивања старих Требјешана, они су дочекали своје рођаке, исељене Требјешане у Рисну, испративши их 11. августа 1804. године на пут у Русију. Такође, Никола Вујачић их у књизи Требјешани у родослову сврстава као једно од старих, исељених братстава Требјешана, без додатних објашњења. По Бошку Вујачићу, ради се о братству које се иселило у Рисан у 17 веку. Трагајући преко друштвених мрежа, до сада нисам успео да пронађем потомке Ђурковића са славом Св. Лука у Црној Гори. Ђурковића има али пореклом из племена Косијери код Цетиња, старином из Микулића-Бјелице (Св. Петка), затим из Риђана, околина Никшића са славом Св. Никола, има Ђурковића из Бањана (Св. Стефан Дечански), а постоји и једно село Ђурковићи у Пиперима. Већина свих ових Ђурковића данс живи у Подгорици, Цетињу, Никшићу, Котору.. Има Ђурковића и у Бијелој код Херцег Новог, односно једна стара историјска кућа, али није познато да има иједна фамилија Ђурковића тамо сада. У разговору са председником месне заједнице Рисан, Шпиром Чучковићем, добио сам информацију да Ђурковића у Рисну са славом Св. Лука данас нема, не зна ни да их је раније било, а није му познато ни порекло народног хероја Николе Ђурковића, предратног адвоката, по чијем се имену назива много институција и организација у целој Боки: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98)

Међутим, да потомци ових Ђурковића данас постоје уверио ме коментар извесне Ксеније Ђурковић испод текста на следећој страници: https://www.makroekonomija.org/poreklo-stanovnistva/risan-kotor/ : "Ovo što je u tekstu napisano ,,Ђурковићи (2к) из Бањана 1692г. Славе св. Стевана Дечанског. Од овог је племена Славо Ђурковић, бивши први адјутант Њ.Кр. В. Николе I. Неки се иселили у Јошицу.“ nije tačno. Ja sam praunuka Slava Đurkovića i mi nismo iz Banjana,to su drugi Đurkovići i nemaju veze sa nama,a slavimo sv. Luku.U Jošicama je samo bila kuća Slavova,a on je rođeni Rišnjanin i tu mu je rodna kuća gdje mu je živio otac Jovo i brat Andro Đurković, takođe poznati pomorci."

Предање Милановића из Крушевице, братственика Матијашевића из Суторине, говори о њиховом старијем презимену Ђурковић у Требјеси. Молим сваког ко има било какву информацију o овој фамилији са славом Лучиндан да ми пише на [email protected]

« Последња измена: Децембар 10, 2020, 10:47:12 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #66 послато: Децембар 10, 2020, 10:52:04 пре подне »
Траже се за тестирање Ђурковићи, Рисан/Котор, Св Лука.

Објашњење: Ђурковићи из Рисна су забележени у књизи Казивања старих Требјешана, они су дочекали своје рођаке, исељене Требјешане у Рисну, испративши их 11. августа 1804. године на пут у Русију. Такође, Никола Вујачић их у књизи Требјешани у родослову сврстава као једно од старих, исељених братстава Требјешана, без додатних објашњења. По Бошку Вујачићу, ради се о братству које се иселило у Рисан у 17 веку. Трагајући преко друштвених мрежа, до сада нисам успео да пронађем потомке Ђурковића са славом Св. Лука у Црној Гори. Ђурковића има али пореклом из племена Косијери код Цетиња, старином из Микулића-Бјелице (Св. Петка), затим из Риђана, околина Никшића са славом Св. Никола, има Ђурковића из Бањана (Св. Стефан Дечански), а постоји и једно село Ђурковићи у Пиперима. Већина свих ових Ђурковића данс живи у Подгорици, Цетињу, Никшићу, Котору.. Има Ђурковића и у Бијелој код Херцег Новог, односно једна стара историјска кућа, али није познато да има иједна фамилија Ђурковића тамо сада. У разговору са председником месне заједнице Рисан, Шпиром Чучковићем, добио сам информацију да Ђурковића у Рисну са славом Св. Лука данас нема, не зна ни да их је раније било, а није му познато ни порекло народног хероја Николе Ђурковића, предратног адвоката, по чијем се имену назива много институција и организација у целој Боки: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98)

Међутим, да потомци ових Ђурковића данас постоје уверио ме коментар извесне Ксеније Ђурковић испод текста на следећој страници: https://www.makroekonomija.org/poreklo-stanovnistva/risan-kotor/ : "Ovo što je u tekstu napisano ,,Ђурковићи (2к) из Бањана 1692г. Славе св. Стевана Дечанског. Од овог је племена Славо Ђурковић, бивши први адјутант Њ.Кр. В. Николе I. Неки се иселили у Јошицу.“ nije tačno. Ja sam praunuka Slava Đurkovića i mi nismo iz Banjana,to su drugi Đurkovići i nemaju veze sa nama,a slavimo sv. Luku.U Jošicama je samo bila kuća Slavova,a on je rođeni Rišnjanin i tu mu je rodna kuća gdje mu je živio otac Jovo i brat Andro Đurković, takođe poznati pomorci."

Предање Милановића из Крушевице, братственика Матијашевића из Суторине, говори о њиховом старијем презимену Ђурковић у Требјеси. Молим сваког ко има било какву информацију o овој фамилији са славом Лучиндан да ми пише на [email protected]

Та информација о Бањанима је из књиге Саве Накићеновића, који је направио сигурну грешку што се тиче славе. Ђурковићи из Рисна славе Св.Луку дефинитивно,а у Рисан су најмање од 1700. године. А Славо из Јошица је близак рођак Николи Ђурковићу. И мени због славе вуче да су Требјешани али без теста ништа није сигурно.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #67 послато: Децембар 10, 2020, 11:06:53 пре подне »
Траже се за тестирање Ђурковићи, Рисан/Котор, Св Лука.

Објашњење: Ђурковићи из Рисна су забележени у књизи Казивања старих Требјешана, они су дочекали своје рођаке, исељене Требјешане у Рисну, испративши их 11. августа 1804. године на пут у Русију. Такође, Никола Вујачић их у књизи Требјешани у родослову сврстава као једно од старих, исељених братстава Требјешана, без додатних објашњења. По Бошку Вујачићу, ради се о братству које се иселило у Рисан у 17 веку. Трагајући преко друштвених мрежа, до сада нисам успео да пронађем потомке Ђурковића са славом Св. Лука у Црној Гори. Ђурковића има али пореклом из племена Косијери код Цетиња, старином из Микулића-Бјелице (Св. Петка), затим из Риђана, околина Никшића са славом Св. Никола, има Ђурковића из Бањана (Св. Стефан Дечански), а постоји и једно село Ђурковићи у Пиперима. Већина свих ових Ђурковића данс живи у Подгорици, Цетињу, Никшићу, Котору.. Има Ђурковића и у Бијелој код Херцег Новог, односно једна стара историјска кућа, али није познато да има иједна фамилија Ђурковића тамо сада. У разговору са председником месне заједнице Рисан, Шпиром Чучковићем, добио сам информацију да Ђурковића у Рисну са славом Св. Лука данас нема, не зна ни да их је раније било, а није му познато ни порекло народног хероја Николе Ђурковића, предратног адвоката, по чијем се имену назива много институција и организација у целој Боки: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%82%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98)

Међутим, да потомци ових Ђурковића данас постоје уверио ме коментар извесне Ксеније Ђурковић испод текста на следећој страници: https://www.makroekonomija.org/poreklo-stanovnistva/risan-kotor/ : "Ovo što je u tekstu napisano ,,Ђурковићи (2к) из Бањана 1692г. Славе св. Стевана Дечанског. Од овог је племена Славо Ђурковић, бивши први адјутант Њ.Кр. В. Николе I. Неки се иселили у Јошицу.“ nije tačno. Ja sam praunuka Slava Đurkovića i mi nismo iz Banjana,to su drugi Đurkovići i nemaju veze sa nama,a slavimo sv. Luku.U Jošicama je samo bila kuća Slavova,a on je rođeni Rišnjanin i tu mu je rodna kuća gdje mu je živio otac Jovo i brat Andro Đurković, takođe poznati pomorci."

Предање Милановића из Крушевице, братственика Матијашевића из Суторине, говори о њиховом старијем презимену Ђурковић у Требјеси. Молим сваког ко има било какву информацију o овој фамилији са славом Лучиндан да ми пише на [email protected]
Jedini Đurkovići iz Banjana a na koje sam ja naišao su Klenčani i oni su Jovanjdanci, biće da je neka greška...trebalo bi da su N1...znam da ti nisu predmet zanimanja ali ono što pouzdano znamo je da se nikad nezna...

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #68 послато: Децембар 10, 2020, 01:24:28 поподне »
Jedini Đurkovići iz Banjana a na koje sam ja naišao su Klenčani i oni su Jovanjdanci, biće da je neka greška...trebalo bi da su N1...znam da ti nisu predmet zanimanja ali ono što pouzdano znamo je da se nikad nezna...
Та информација о Бањанима је из књиге Саве Накићеновића, који је направио сигурну грешку што се тиче славе. Ђурковићи из Рисна славе Св.Луку дефинитивно,а у Рисан су најмање од 1700. године. А Славо из Јошица је близак рођак Николи Ђурковићу. И мени због славе вуче да су Требјешани али без теста ништа није сигурно.
Хвала, Бокез. Хвала и теби, Бојане. Ђурковића у Рисну изгледа данас нема, у супротном би нешто о њима знао председник МЗ Чупковић. Питање је где су се у међувремену одселили, можда баш у Јошицу, насеље у општини Херцег Нови које помиње Ксенија.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #69 послато: Март 13, 2021, 08:27:54 поподне »
Тражим за тестирање Нинковића из Требиња који славе Светог Јована зимског.Ако неко има неки контакт с њима молим да ми се јави, најбоље приватном поруком.

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #70 послато: Март 24, 2021, 10:37:14 пре подне »
Traze se za testiranje clanovi bratstva Gluhi Do, Crmnica, CG.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #71 послато: Март 24, 2021, 03:39:14 поподне »
Traze se za testiranje clanovi bratstva Gluhi Do, Crmnica, CG.

Неки посебан род или било који Глуходољанин?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #72 послато: Март 24, 2021, 03:43:34 поподне »
ГЛУХИ ДО

Племе је формирано средином 16. столећа, од досељеника из Дупила који сви потичу од племена Васојевића, у Црмницу насељени средином 15. столећа. Ови досељеници су временом сасвим потиснули старинце, а истовремено су од Паштровића преотели целу Созину.

Племе обухвата следећа села и братства која у њима живе:


Глухи До

Најстарији помен села је из 1371. године, и то као Добри До.

Осим неколико њих, сва братства у Глухом Долу потичу од васојевићких досељеника из друге половине 15. столећа, која се деле на следеће братственичке групе:

„Ивчевићи“ (од претка Ивца) се деле на Вукчевиће, Маротиће и Михаљевиће, а њима су прибраћени и Остојићи (који су од цетињских Шпадијера) и Ђурановићи (из Бјелопавлића. Изумрли родови „Ивчевића“ су Мишљени и Јанковићи.

„Јововићи“ (од претка Јова) се деле на Јововиће, Антовиће и Шаиновиће. Изумрли су Ђурићи и Главичићи.

„Вулетићи“ (од претка Вулете) се деле на Ђурашиће, Бошковиће, Кнежевиће, Вуксановиће и Раичевиће, а прибраћени су им Спичановићи, који су од добега из Спича због крви, од братстава Вуказића.

„Нишолићи“ или „Кумпреси“ (од претка Нишоле, брата Ивчевог, који се, по предању, окумио с Иваном Црнојевићем), деле се на Војводиће (дуго су били наследни војводе и сердари глуходолски), Вучићевиће, Буиће. Кумпрешки род Маровићи се иселио из Црмнице.

„Крстићевићи“ или „Масоничићи“ (од претка Крста) се деле на Масоничиће, Ђуковиће, Савиће, Шарчевиће и Јоветиће. Прибраћено им је братство Зец које потиче од претка досељеног из Спича крајем 19. столећа.

„Гвозденовићи“ (од претка попа Николе Бадњића званог Гвозден), деле се на Гвозденовиће, Киковиће, Драговиће, Станишиће и Петрановиће. Прибраћено им је братство Ћеклића чији је предак добегао из истоименог племена због крви, а потиче од ћеклићких Радојевића.

„Бранковићи“ или „Чарапићи“ (по предању потичу од Бранка који је такође био Васојевић и сродник Ивчев, но према постојећој документацији, извесније је да су у Црмницу дошли из Корјенића 1588. године), деле се на Бранковиће и Ђуричиће. Прибраћено им је братство Ковачевића који су старинци у Глухом Долу (за њих у племену кажу да су Лужани).

Невасојевићка братства:

„Шуштери“ (потичу од досељеника из Враке презименом Добриловић, који је у непознато времедобегао у Црмницу из Враке), који се деле на Шуштере и Ћетковиће, док су остали шуштерски родови изумрли (Поповићи, Миловићи, Станковићи, Перићи, Лукићи – ови последњи су били проклети од Светог Петра Цетињског због свог насилништва, након чега су се убрзо истражили). Шуштерима је прибраћено братство Дрешићи, који су старинци у Глухом Долу.

Посебно братство неприбраћено већим братствима су Николићи, у Глухи До досељени са Чева у 18. столећу због крви.

Сва братства у Глухом Долу славе Аранђелов-дан.


Буковик

Буковик се помиње у попису Маријана Болице 1614. године.

Братства у Буковику су сродна глуходолским и већином потичу од Васојевића, то су: Бокани, Раичевићи, Лекићи, Рајковићи, Радаче, Калетићи, Лукићи и Ђурићи.

Вукмановићи су од цеклинских (В)Укмановића који су у Буковик дошли из Утрга у племену Подгор почетком 16. столећа.

(У Дефтеру за Црну Гору из 1521. године, налазимо нека имена која можемо повезати са овим братствима, нарочито имајући у виду време њиховог доласка уочи пописа. Тако имамо тројицу синова Вука – Ивана, Николу и Ђура, који би могли бити преци Вукмановића. Затим, Калину Дабиживљевог који би могао бити Калета од кога потичу Калетићи.)

Исељена су стара братства Орловићи и Перовићи (у Зету у 18. и 19. столећу, због сукоба са васојевићким братствима), као и Томашевићи (васојевићког порекла), а изумрло је старо знаменито братство Ђуровића (у Буковик досељени из Брајића).

Сва братства у Буковику славе Аранђелов-дан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #73 послато: Март 24, 2021, 06:23:21 поподне »
Неки посебан род или било који Глуходољанин?
Zanima me STR-rezultati testiranih pripadnika R1a-YP417. Na 23&me ima Djurovic i Vuksanovic ali bez markera. Idealno bi bilo naci Djurice odande koji slave Arandjelovdan.
« Последња измена: Март 24, 2021, 06:30:20 поподне Rus »

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #74 послато: Фебруар 12, 2022, 07:07:03 поподне »
Траже се следећи кандидати за тестирање:

1) Клисарић, Св. Врачи - даљим пореклом из околине Нове Вароши/Кокиног Брода (села Рутоши, Сеништа, Драгалица)

2) Кувекаловић, Сићевић или Шеловић, Св. Врачи - гране истог рода даљим пореклом из околине Ивањице (села Маскова, Пресека, Сивчина...). Постоји у бази Српског ДНК пројекта један тестирани (Рудаковић) који је по етнографској литератури огранак овог рода, али би било добро потврдити то још једним резултатом.

3) Аврамовић, Св. Врачи, даљим пореклом из села Лорет/Пожега

4) Симићевић, Св. Врачи, даљим пореклом из села Висибаба/Пожега

5) Ристовић Св. Врачи, даљим пореклом из села Висибаба/Пожега

Ако познајете некога из поменутих родова, питајте га да ли је заинтересован за Y-STR тестирање преко друштва "Порекло" (бесплатно, тј. о мом трошку).

« Последња измена: Фебруар 12, 2022, 07:18:52 поподне Драган Обреновић »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #75 послато: Фебруар 13, 2022, 06:41:02 поподне »

4) Симићевић, Св. Врачи, даљим пореклом из села Висибаба/Пожега

Једна грана Симићевића је већ тестирана у оквиру Новогодишње ДНК недеље:

40. Радосављевић, св. Врачи, Висибаба/Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду B3 на Српском ДНК пројекту. Као и сви припадници рода B3, посједује карактеристичну вриједност DYS448=18. Поред ове вриједности, а за разлику од осталих припадника овог рода, посједује још двије рјеђе вриједности DYS391=10 и DYS481=28.

Род B3 сачињавају српске породице са подручја Старог Влаха које славе св. Враче, а које су у највећој мјери концентрисане у пожешком селу Сврачкову. Поред Радосављевића, овом роду припадају још: Ненадићи из Ужица, Илићи из Сврачкова и још једна необјављена породица из Сврачкова. Са овим родовима из Старог Влаха, генетички је највјероватније повезан и Лацмановић из Косатице, Пријепоље, који такође слави св. Враче и има карактеристичну вриједност DYS448=18. Додуше, Лацмановић има хаплотип мало удаљенији од Сврачковаца. Лацмановићи имају предање о поријеклу из Рисна и Боке,по чему су и понијели и презиме Лацмановић (као досељеници из лацманских (католичких) крајева у Приморју). Неке од тестираних породица из Сврачкова имају предање о досељавању из Пријепоља, тако да би се тај правац досељавања са југозапада, могао потврдити као тачан.

Радосављевићи у Висибаби су доселили из Сврачкова, a као још старије мјесто поријекла помињу и Високу у ариљском крају. Носили су старије презиме Симићевић. У етнографској литератури о њима је забиљежено сљедеће:
"Симићевићи, енергична, жива, разговорна, јака и истакнута породица, чији је предак Симић дошао из села Сврачкова, раније из Високе. Симић је био и са Турцима, али је готово био сам, па је по изгнању Турака довео још два брата, са којима је основао најјачу породицу у околини. Она се знатно селила и многе чиновнике и трговце изнедрила. Данас их је у селу 32 куће, славе Св. Враче."

Вриjeдност маркера DYS448=18 карактеристична је за род Озринића (иако се може појавити и код других грана).

Приједлози за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #76 послато: Фебруар 14, 2022, 01:05:48 пре подне »
Једна грана Симићевића је већ тестирана у оквиру Новогодишње ДНК недеље:

Да, да, хвала Никола, видео сам анализу резултата Радосављевића, али ми је промакло да се ради о огранку Симићевића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #77 послато: Април 17, 2022, 04:56:44 поподне »
Аднађи, слава Свети Јован, позив је и даље отворен:

https://www.poreklo.rs/2020/02/08/testiranje-adnadja-iz-tenje/

За анализу резултата средства су обезбеђена.

Проширујем позив и на Ранисављевиће из Тење, слава Лазарева Субота.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #78 послато: Мај 02, 2022, 08:17:32 пре подне »
Traže se sledeći kandidati za testiranje.

-Grbić  (Jovandan)  -Medak,Kukljić
-Grbić  (Arandjelovdan)  - Svračkovo selo,Debelo brdo
-Brekić  (Djurdjevdan)  -Vrhovine
-Brekić  (Srdjevdan)  -Ervenik
-Breka  (Srdjevdan)  -Zrmanja
-Bogdanović  (Nikoljdan)  -Vrhovine
-Vojvodić  (Nikoljdan)  -Mazin,Neteke
-Bokan  (Nikoljdan)  -Lički osredci
-Knežević  (Nikoljdan)  -Mutilić
-Rebrača  (Srdjevdan)  -Majske poljane-Glina

Traže se sledeći kandidati za BigY/WGS test

-Grbić  (Srdjevdan)
-Brekić,Breka  (Srdjevdan,Djurdjevdan)
-Kapuran  (Djurdjevdan)  -Milotina -Foča
-Mijač  (Mitrovdan)  -Utrg-Bar

Testiranje  za navedene kandidate je potpuno besplatno.

Kandidati se mogu javiti na Email: [email protected]

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Траже се за тестирање
« Одговор #79 послато: Мај 02, 2022, 09:01:23 пре подне »
Тражим Пољака из Трибња,Ђурђевдан.
[email protected]