Предавање Генетичка генеалогија као грађанска наука (11. јун 2022. године у 18h)

[Драган Обреновић]

Видех на једној фејсбук групи позив за учешће на онлајн презентацији на тему "Генетичка генеалогија као грађанска наука".

Презентација, која вероватно укључује и отворену дискусију, биће организована преко Zoom платформе, а датум и време одржавања су 11. јун 2022. године у 18:00 по нашем времену.
Присуство је слободно за све, али је потребна претходна регистрација преко овог формулара:

https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZwvcu6urj0tGNObVJsea-uuE5wZHYUiWyNw?fbclid=IwAR1KMJnRcq31IZkkoJHhz9VBXFE08MEChUTiNX1Zi8idoSia35eUqKofrI0

[Јовица Кртинић]

Видех на једној фејсбук групи позив за учешће на онлајн презентацији на тему "Генетичка генеалогија као грађанска наука".

Презентација, која вероватно укључује и отворену дискусију, биће организована преко Zoom платформе, а датум и време одржавања су 11. јун 2022. године у 18:00 по нашем времену.
Присуство је слободно за све, али је потребна претходна регистрација преко овог формулара:

https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZwvcu6urj0tGNObVJsea-uuE5wZHYUiWyNw?fbclid=IwAR1KMJnRcq31IZkkoJHhz9VBXFE08MEChUTiNX1Zi8idoSia35eUqKofrI0

Драгане, хвала много на овом обавештењу. Свакако ћу ово испратити, а било би добро да се укључе и чланови редакције и уредништва Српског ДНК пројекта.

[Ojler]

Видех на једној фејсбук групи позив за учешће на онлајн презентацији на тему "Генетичка генеалогија као грађанска наука".

Презентација, која вероватно укључује и отворену дискусију, биће организована преко Zoom платформе, а датум и време одржавања су 11. јун 2022. године у 18:00 по нашем времену.
Присуство је слободно за све, али је потребна претходна регистрација преко овог формулара:

https://us02web.zoom.us/meeting/register/tZwvcu6urj0tGNObVJsea-uuE5wZHYUiWyNw?fbclid=IwAR1KMJnRcq31IZkkoJHhz9VBXFE08MEChUTiNX1Zi8idoSia35eUqKofrI0

Веома површно предавање у односу на ниво којим ми овде баратамо. Сем тога, предавач се није уопште бавио аспектима феномена ГГ као грађанске науке како то сугерише наслов, већ је било класично предавање за почетнике о ГГ, и то само о аутосомалној и митохондријској ДНК.

[Јовица Кртинић]

Веома површно предавање у односу на ниво којим ми овде баратамо. Сем тога, предавач се није уопште бавио аспектима феномена ГГ као грађанске науке како то сугерише наслов, већ је било класично предавање за почетнике о ГГ, и то само о аутосомалној и митохондријској ДНК.

Да, и предавање је пресечено на пола, таман кад је дошао до Y-DNA. Једино корисно је што покупих линк ка солидном блогу, некој врсти ДНК водича: https://www.yourdnaguide.com/ydgblog

[Небо_Сав]

Видех на једној фејсбук групи позив за учешће на онлајн презентацији на тему "Генетичка генеалогија као грађанска наука".

Грађанска наука?! Грађански научници?! Научници у цивилу?!  Разумем шта се хтело рећи, али ми је помало, ипак, чуднан израз... 
 Ово ме је подсетило на један руски израз: "историчарке  уметности у цивилу" који је означавао агенткиње  КГБ-а...

[НиколаВук]

Оно за Маје и Њу Мексико је била занимљива, али ипак по мом мишљењу недовољно утемељена хипотеза. 

[Be like Bill]

Грађанска наука?! Грађански научници?! Научници у цивилу?!  Разумем шта се хтело рећи, али ми је помало, ипак, чуднан израз... 
 Ово ме је подсетило на један руски израз: "историчарке  уметности у цивилу" који је означавао агенткиње  КГБ-а...

To je u stvari doslovan prevod fraze "citizen science" što bi u prevodu na jezik naučnika značilo "gomila nadobudnih amatera koji nama profesionalcima sreću kvare"

https://en.wikipedia.org/wiki/Citizen_science

U biti Poreklo je daleko iznad nivoa uobičajenih učesnika u istraživanju DNK baštine, ali opet, nismo profesionalci.

[drajver]

To je u stvari doslovan prevod fraze "citizen science" što bi u prevodu na jezik naučnika značilo "gomila nadobudnih amatera koji nama profesionalcima sreću kvare"

https://en.wikipedia.org/wiki/Citizen_science

U biti Poreklo je daleko iznad nivoa uobičajenih učesnika u istraživanju DNK baštine, ali opet, nismo profesionalci.

Да, причали смо раније о овом "citizen science" као некој форми у коју би се могло уклопити ово што Порекло ради. Рецимо, резултати рада неких националних днк пројеката су на тај начин били укључени у радове које је објављивала професионална научна заједница.

Сам превод јесте мало неприкладан , јер код нас термин "грађанска" одмах асоцира на политичку опцију. А ово у суштини нема везе са тим. Видим да се наводе као опциони још неки термини: community science, crowd science, crowd-sourced science, civic science, or volunteer monitoring. Мислио сам да ће Руси бити оригинални у називу, али видим да је и код њих преведено као Гражданская наука.

Мени лично ниједан од ових термина није богзна какво рјешење.

[Јовица Кртинић]

T "gomila nadobudnih amatera koji nama profesionalcima sreću kvare"

Ово је досад најбољи превод. Што би реко Чола - ја ту више ништа не би диро

[Христифор]

Искрено онлајн предавања никада не могу бити на нивоу сусрета уживо  и научне расправе.

[Ojler]

По садржају, предавање које је Мартинез одржао је ово (исти слајдови), али га је овај пут испричао само до пола.

<a href="https://www.youtube.com/v/l0oUKsoLSCc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/l0oUKsoLSCc</a>

[Ojler]

Да, причали смо раније о овом "citizen science" као некој форми у коју би се могло уклопити ово што Порекло ради. Рецимо, резултати рада неких националних днк пројеката су на тај начин били укључени у радове које је објављивала професионална научна заједница.

Сам превод јесте мало неприкладан , јер код нас термин "грађанска" одмах асоцира на политичку опцију. А ово у суштини нема везе са тим. Видим да се наводе као опциони још неки термини: community science, crowd science, crowd-sourced science, civic science, or volunteer monitoring. Мислио сам да ће Руси бити оригинални у називу, али видим да је и код њих преведено као Гражданская наука.

Мени лично ниједан од ових термина није богзна какво рјешење.

Негде се користи и израз Amateur Science, који би у нашем преводу можда био и најприкладнији: аматерска наука.

[Небо_Сав]

Негде се користи и израз Amateur Science, који би у нашем преводу можда био и најприкладнији: аматерска наука.

Да, и мени ово изгледа најприкладније. Научник-аматер.
Сетих се да је својевремено, у СФРЈ, био познат метеоролог-аматер Борис Кољчицки. "Политика"  је редовно објављивала његове прогнозе.

[Јовица Кртинић]

Да, и мени ово изгледа најприкладније. Научник-аматер.
Сетих се да је својевремено, у СФРЈ, био познат метеоролог-аматер Борис Кољчицки. "Политика"  је редовно објављивала његове прогнозе.

Аматер и аматерски најчешће имају пејоративан призвук и због тога овај израз тешко може проћи, а да задржи дозу озбиљности и ауторитета. Разговарао сам пролетос са колегама из Универзитетске библиотеке, који су недавно организовали радионицу са колегама из Порекла управо на тему "citizen science", и сложили смо се да и даље нема адекватног превода.
Било је занимљиво на почетку данашњег предавања то што је Мартинез, између осталих, поменуо Дарвина као неког ко је најзначајније домете постигао ван сопствене струке. На крају крајева, сигурно најпознатији "аматер научник" био је Грегор Мендел, захваљујући којем се у великој мери и закотрљала ова генетичка прича.
Дакле, несумњиво је да су кроз историју велики научни допринос дали они који су се окушавали ван своје струке, ношени страшћу за открићем.
На том трагу ваља тражити адекватан израз који ће и бити довољно достојанствен да ода признање плејади личности као што је био Мендел.
Мислим да се решење крије у приступу који се неће слепо држати овог "citizen science". Српски језик је богат и сигуран сам да ћемо пре или касније доћи до тих суштинских речи.

[Be like Bill]

Mislim da se ne bi trebalo ni truditi doslovno prevoditi izraz sa engleskog. Ono što se spontano iskristalisalo, pojam koji Jovica često koristi u intervjuima "društvo (ili udruženje) rodoslovaca" dobro odgovara opisu onog sa čim se bavimo, bilo kroz udrženje, bilo za širi krug ljudi koji se okupljaju oko Porekla i njegovih aktivnosti.

Društvo/udruženje bi se na engleski moglo prevesti kao "society" koje podrazumeva jednu čvršću, više formalnu organizaciju, ali i kao "community" što je jedna labavija organizacija, bez čvršćih pravila. Eventualno bi se za pravno lice mogla upotrebljavati "društvo rodoslovaca" a za širu zajednicu pojedinaca koja nije uključena u njega ali gravitira njemu "zajednica rodoslovaca". Kad se razgovara sa strancima onda bi se mogli upotrebljavati izrazi uobičajeni u tom krugu, ali za ovaj naš, srpski krug mislim da su ovi izrazi sasvim odgovarajući.

Što se tiče pojedinaca, tu mi se dopada termin "independent researcher" (nezavisni istraživač) koji se može pronaći kod otvaranja naloga u nekim bazama podataka.

[Небо_Сав]

Аматер и аматерски најчешће имају пејоративан призвук и због тога овај израз тешко може проћи, а да задржи дозу озбиљности и ауторитета. Разговарао сам пролетос са колегама из Универзитетске библиотеке, који су недавно организовали радионицу са колегама из Порекла управо на тему "citizen science", и сложили смо се да и даље нема адекватног превода...
На том трагу ваља тражити адекватан израз који ће и бити довољно достојанствен да ода признање плејади личности као што је био Мендел.
Мислим да се решење крије у приступу који се неће слепо држати овог "citizen science". Српски језик је богат и сигуран сам да ћемо пре или касније доћи до тих суштинских речи.

Сматрам да је ова негативна конотација речи   "аматер" новијег датума. Мени израз  "научник-аматер" не смета. Одрастао сам у свету где су аматери били Касијус Клеј,  Мате Парлов, Драган Кићановић, Дражен Далипагић, Теофило Стивенсон, Сергеј Белов...  Постојали су и радио-аматери, никакав лош призвук тај израз није имао... А професионалцима су звали оне који су се били  "продали" за паре....     Не знам како би се провели ови данашњи  "професионалци" против једног Клеја из аматерских дана, на пример. Мени је прихватљив и израз "научник-хобист"  (SCIENCE HOBBYIST)

Иначе, покушао сам да појасним себи свој осећај у вези позитивне конотације израза "научник-аматер". Нашао сам га у објашњење у следећем: реч "аматер" у овом контексту има секундарно значење и указује на шири смисао целог израза. Мислим да је потребно само мало времена да се навикнемо на овај израз, који ће, рекао бих, све више добијати на значају (не само у области ГГ него и у другим областима).

https://sr.warbletoncouncil.org/connotacion-1194
 
Конотација се односи на повезано, експресивно или додатно значење које реч или фраза поседују у зависности од контекста.
Односно, када је назначена конотација речи или фразе, она треба да означи њену секундарно значење у одређеном контексту, што генерално указује на шири смисао текстуалног.

Конотација је такође радња и ефекат конотирања, што се односи на комплементарно или субјективно значење речи или израза.

Употреба конотације речи врло је честа у области књижевности, посебно зато што се изражавају идеје или ситуације, па чак и субјекти прећутно представљају, тако да читалац или тумач текста може лако разумети и контекстуализовати.

На пример, „Та жена је анђео“. У овом случају, жена се сматра добром особом, добротворном и у коју можете имати одређени степен поверења.

 

[Јовица Кртинић]

Сматрам да је ова негативна конотација речи   "аматер" новијег датума. Мени израз  "научник-аматер" не смета. Одрастао сам у свету где су аматери били Касијус Клеј,  Мате Парлов, Драган Кићановић, Дражен Далипагић, Теофило Стивенсон, Сергеј Белов...  Постојали су и радио-аматери, никакав лош призвук тај израз није имао... А професионалцима су звали оне који су се били  "продали" за паре....     Не знам како би се провели ови данашњи  "професионалци" против једног Клеја из аматерских дана, на пример. Мени је прихватљив и израз "научник-хобист"  (SCIENCE HOBBYIST)

Иначе, покушао сам да појасним себи свој осећај у вези позитивне конотације израза "научник-аматер". Нашао сам га у објашњење у следећем: реч "аматер" у овом контексту има секундарно значење и указује на шири смисао целог израза. Мислим да је потребно само мало времена да се навикнемо на овај израз, који ће, рекао бих, све више добијати на значају (не само у области ГГ него и у другим областима).

Сећам се кад смо  на једној од првих трибина Порекла гостовали у Руми. Синиша Јерковић је тада управо рекао да смо ми аматери. Пошто је то гостовање снимљено и дан данас се налази на Јутјубу, управо су се у коментарима неки закачили за те "аматере". Наравно, свако себи данас дозвољава да пише различите бљувотине у коментарима, али то ми је некако остало у сећању, да је то "аматерски" заправо звучало као непоуздано.
Оно што посебно данас прави проблем је поплава пседуоисторичара и разних других надри научника, те је још теже разлучити озбиљан аматеризам (радио-аматери и др.) од оних других, који се у неке области данас упуштају из само њима знаних мотива.

[Ojler]

...
Мени израз  "научник-аматер" не смета.
...

Слажем се. Постоје и аматерска позоришта, културно-уметничка друштва и разна друга удружења. Ја ту не видим никакав лош призвук, он може бити само у уху слушаоца или изговореном контексту као што кажеш. На крају, не треба се ни заносити и бежати од истине. Ми јесмо аматери у овом послу. Али на крају ће већ пракса сама дати решење за назив овакве врсте ангажовања појединаца и група. Тешко да ми може бити они који ће тај назив дефинисати.

[сɣнце]

У русском се аматер калкује као любитель, јер се првобитно односило на занимање по љубави ( данас хобби), тако да смо у том смисли наукољубци, али у данашњем смислу ријечи аматер је онај који се нечим бави без академске позадине. То би се у народу рекло самоук, када се односи на ремесла или занате. Но будући да се радови овдје заснивају на академској литератури и академским методама, руку на срце, не можемо рећи, да је Поријекло ванакадемско друштво и вјерујем, да ће оно полагахно прерасти у званичну академију родословља и истраживања поријекла. 

[Мића]

Мени термин "учешће грађана у науци" или мождa "учешће ентузијаста у науци"делује јасно, иако је рогобатно. Од краћих термина "грађанска наука" ми  је најмање лоше решење (то што у тренутној ситуацији асоцира на неке политичке опције бих ипак занемарио, јер се надам да ће "грађанска наука" а са њом и наше Друштво, бити дуготрајна појава ). Остале идеје, "аматерска наука", "лаичка наука", "пучка наука" ипак имају конотацију нестручности.

[Јовица Кртинић]

Мени термин "учешће грађана у науци" или мождa "учешће ентузијаста у науци"делује јасно, иако је рогобатно. Од краћих термина "грађанска наука" ми  је најмање лоше решење (то што у тренутној ситуацији асоцира на неке политичке опције бих ипак занемарио, јер се надам да ће "грађанска наука" а са њом и наше Друштво, бити дуготрајна појава ). Остале идеје, "аматерска наука", "лаичка наука", "пучка наука" ипак имају конотацију нестручности.

Мислим да нам у дефинисању ове науке једино Невски може помоћи.

[ДушанВучко]

Остале идеје, "аматерска наука", "лаичка наука", "пучка наука" ипак имају конотацију нестручности.

Мени се ово чини као добро, "јавна наука"

[Vlax]

Који се термини користе за Цвијићеве теренске истраживаче који су радили и доприносили пројекту Српског етнолошког зборника? Рекло би се да је то класичан пример citizen science-a на који се данас ослања Порекло као нова генерација научника-хобиста

[Јовица Кртинић]

Који се термини користе за Цвијићеве теренске истраживаче који су радили и доприносили пројекту Српског етнолошког зборника? Рекло би се да је то класичан пример citizen science-a

Један од оних који уважавају допринос "citizen science" истраживача је академик Александар Лома, који је главни уредник "Ономатолошких прилога" и у којима редовно објављује теренска истраживања ентузијаста. Исто тако, познато ми је да је у академским круговима веома поштован рад др Горана Комара, који је по професији лекар, а који је досад објавио низ публикација и чланака у којима се бавио старим записима и натписима, а нарочито оним исклесаним у камену.
Суштина је управо у томе да рад оних који се могу подвести под "citizen science" буде уважен и прихваћен од стране званичне науке и то је она граница која ове истраживаче дели од оних који се могу подвести под "псеудо" префикс.

[Vlax]

Суштина је управо у томе да рад оних који се могу подвести под "citizen science" буде уважен и прихваћен од стране званичне науке и то је она граница која ове истраживаче дели од оних који се могу подвести под "псеудо" префикс.

Суштина је јасна, али сам термин "грађанска наука" мене као обичног грађанина који раније није чуо за термин citizen science није асоцирао на оно на шта заправо се односи. Прво помислих да је нека грешка у преводу и да се мисли на друштвену науку.
Можда је у српској научној заједници термин грађанске науке већ одомаћен и препознатљив, али у широј јавности још није. Зато мислим да треба пазити уколико се рад Друштва и Српски ДНК пројекат жели презентовати као "citizen science", да одговарајући превод термина не буде погрешно схваћен или подложан злоупотребама, као што је то био случај с појмом "аматер".

Нпр. израз community science је сасвим разумљив у САД и УК, где локалне заједнице узимају активно учешће у многим сферама живота, од судства, полиције, образовања, па на даље. Ми то не можемо превести као општинска наука, нити комунална наука, јер прво асоцира на локалну самоуправу, а друго на питања градске чистоће. Израз заједница је исто доста непрецизан.
Волонтирање се код нас доживљава као добровољан, бесплатан рад, па ни израз научник-волонтер може бити погрешно схваћен.

[Христифор]

Мени је после овога још јасније да треба пар видео уредака на Јутјуб каналу Порекла у којима би се широј маси објаснила генетичка генеалогија,  хаплогрупе и резултати Срба.

[Јовица Кртинић]

Мени је после овога још јасније да треба пар видео уредака на Јутјуб каналу Порекла у којима би се широј маси објаснила генетичка генеалогија,  хаплогрупе и резултати Срба.

Радимо на томе да наш Јутуб канал коначно заживи, најкасније од јесени. У току је набавка неопходне опреме. Наредне недеље стиже први део, а у наредних месец дана ћемо комплетирати и остатак. Привремени студио се такође спрема, а радимо и на томе да Задужбина Порекло коначно дође до свог простора, где би био и стални студио. Ових дана су интензивирани прилози за Задужбину "Порекло" како бисмо дошли до износа од 50.000 евра (недостаје још нешто више од 10.000 евра). Процењено је да је то довољан износ како бисмо се упустили у куповину пословног простора у којем би, између осталог, био и студио Јутуб канала Порекло. Па, ко може, нека се придружи приложницима: https://zaduzbina.poreklo.rs/donacije.html

[Христифор]

Одличне вести и да се не хвалим један сам од донатора, овај пројекат заиста вреди да заживи. У своме дому могућности за квалитетан рад се драстично подижу.

[Јовица Кртинић]

У русском се аматер калкује као любитель, јер се првобитно односило на занимање по љубави ( данас хобби), тако да смо у том смисли наукољубци, али у данашњем смислу ријечи аматер је онај који се нечим бави без академске позадине. То би се у народу рекло самоук, када се односи на ремесла или занате. Но будући да се радови овдје заснивају на академској литератури и академским методама, руку на срце, не можемо рећи, да је Поријекло ванакадемско друштво и вјерујем, да ће оно полагахно прерасти у званичну академију родословља и истраживања поријекла.

Хвала на овом лепом осврту. Да, и ја се надам да ћемо једног дана прерасти у нешто што ће имати тежину и пуно уважавање и нешто што ће бити прихваћено као званично и у науци утемељено. Ми сасвим сигурно идемо корак по корак ка томе. Ова наша генерација удара темеље (и осуђена је и да прима разне ударце и омаловажавања), а сигуран сам да ће неки нови клинци на овој нашој баштини изградити чврсту и уважену грађевину, којој онда неће бити потребе да се измишљају имена.

[CosicZ]

Да се надовежем на ову расправу о грађанској или аматерској науци.
https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv-gni-2023/

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПРОЈЕКТЕ ГРАЂАНСКИХ НАУЧНИХ ИСТРАЖИВАЊА

Центар за промоцију науке под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација расписује 2023. године Јавни позив за финансирање пројеката грађанских научних истраживања (ГНИ).

Подносилац пријаве и носилац пројекта може бити истраживач који је запослен у научноистраживачкој организацији регистрованој на подручју Републике Србије.

Носилац пројекта је у обавези да у реализацију пројекта активно укључи бар једног актера као што је: локална самоуправа, организације цивилног друштва, научна друштва, представници индустрије и привреде, установе свих образовних нивоа (школе и факултете), научне центре, научне музеје, библиотеке и сл.

Обавезно је укључење грађана у реализацији пројекта.

Циљеви позива су:

Снажније повезивање истраживача и грађана у циљу изналажења одговора на друштвене изазове и остварења заједничких циљева;
Препознавање улоге грађана у научним истраживањима и подстицање њиховог активног укључивања у истраживачке процесе;
Инспирисање иновативних приступа и идеја у научноистраживачком раду;
Истицање друштвеног утицаја грађанских научних истраживања и њихов допринос постизању Циљева одрживог развоја.

Молимо вас да прочитате Упутство за попуњавање пријава и друге информације и припремите пријаве за предлоге пројеката у складу са тим.

Пријаве пројеката на овај јавни позив подносе се искључиво у електронској форми, најкасније до 1. новембра 2023. године до 12 часова, попуњавањем пројектне пријаве преко портала Центра за промоцију науке.

Накнадно послате пријаве или пријаве достављене на било коју другу адресу или на други начин осим оног који је наведен у Упутству за подносиоце пријава и Правилнику Јавног позива за реализацију пројеката грађанских научних истраживања неће се разматрати.

Након подношења предлога, подносиоци пријава ће добити потврду о подношењу предлога, и надаље неће моћи да га уређују или преузимају отпремљене документе ради даљег уређивања или ажурирања.

Сви заинтересовани подносиоци пријаве своја питања могу да пошаљу на мејл на [email protected]

[Драган Обреновић]

Да се надовежем на ову расправу о грађанској или аматерској науци.
https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv-gni-2023/

Хвала Зоране, погледаћемо услове и проценити да ли има смисла да Друштво поднесе пријаву за неки пројекат.