Аутор Тема: Светски ДНК месец 2022  (Прочитано 14479 пута)

На мрежи Христифор

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 379
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #180 послато: Јун 22, 2022, 08:36:51 поподне »
Црна Гора је релативно добро заступљена,  али југ и исток Србије су заиста слабије обрађени. Вероватно економско стање доста утиче и неиформисаност људи, зато овакве акције доста помажу.   Боже здравља ваљда ће се у будућности  организовати подухват у рангу херцеговачког који би обухватао простор од  Тимока,  Понишавља све до Пчиње.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6426
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #181 послато: Јун 22, 2022, 08:55:55 поподне »
Црна Гора је релативно добро заступљена,  али југ и исток Србије су заиста слабије обрађени. Вероватно економско стање доста утиче и неиформисаност људи, зато овакве акције доста помажу.   Боже здравља ваљда ће се у будућности  организовати подухват у рангу херцеговачког који би обухватао простор од  Тимока,  Понишавља све до Пчиње.
Тамо је незаинтересованост главни разлог. Кад би се неки пресек направио по областима (проценти од укупног броја тестираних по областима), видело би се колика је заинтересованост од области до области (материјално стање је свуда "ту негде", а сви имају интернет да потраже нешто о овој теми, тако да проценти заинтересованих по областима би одражавало право стање заинтересованости)
« Последња измена: Јун 22, 2022, 09:04:43 поподне ДушанВучко »

На мрежи Христифор

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 379
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #182 послато: Јун 22, 2022, 09:06:01 поподне »
Знамо ко би био први, Динарци. :D Они заиста држе до порекла и истраживања истог што је за похвалу. Не кажем да то и други не раде, али код њих је то баш темељно.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 834
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #183 послато: Јун 22, 2022, 09:34:04 поподне »
Још бисмо могли и рећи да је погрешно комплетну R1а-Z283 или њену низводну мутацију Z282 узимати као јединицу једнаку E-V13, барем што се Срба тиче.
R-M458 и R-Z280 су једна од друге временски удаљене отприлике колико су међусобно удаљена два генетски најмање блиска рода унутар хаплогрупе E-Z1057, на коју отпада огромна већина српских припадника Е хаплогрупе.
Сликовито речено, Бурсаћи и Гаљени су међусобно удаљени отприлике колико Кучи и Васојевићи. Око 4800 година.

Ван мреже Runchinoi

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #184 послато: Јун 22, 2022, 09:43:34 поподне »
73. Стојковић, Аранђеловдан, Власина Округлица, Сурдулица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани Z92>Y4459>YP617. Једина блиска поклапања има са двојицом тестираних из рода YP617 Б, Павловићем из Полома код Владичиног Хана и Стаменковићем из Велике Грабовнице код Лесковца, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Осим тога што су географски блиски, сва тројица славе Аранђеловдан, а деле и неколико карактеристичних вредности (DYS385=11-15, и повишене DYS458=16 и DYS481=24), па је извесно да су ближе повезани у неком релативно скоријем периоду. Тестирани је у упитнику навео да припадају роду Рунчина из Симонове Реке, а да су даљим пореклом из Тиквеша или Криве Паланке. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY), како би се утврдила најмлађа могућа подграна којој тестирани из овог рода припадају.

Мале исправке: Род је Рунчини, не Рунчина. Махала је Рунчини (тј. Рунчина махала). Све махале у Симоновој реци су повезане родовски и славе исту славу: Аранђеловдан и долазе из старог села Власина (где је данас Власина Рид). Из Тиквеша ( "Од Тиквешко дојђоше" ) су преко Криве Паланке дошли на Власинско језеро. Највероватније порекло је везано за племе/род Рунчини из 5. и 6. века зато што су насељавали исти простор где и они ( од Вардара до Солуна ).

Где могу да се ураде WGS и BigY тестови?
Да ли могу да се добију RAW подаци за анализу на MyHeritage, 23andMe и сличним сервисима?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1945
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #185 послато: Јун 22, 2022, 10:04:12 поподне »
Тестирани је у упитнику навео да носе презиме (вероватно и славу) по очевој мајци. Дакле ово нису Станчићи по директној мушкој линији. Како нема више информација, верујем да се не зна презиме те изворне линије. Можда ће тестирани дати више података ако прати.

С обзиром на очигледну генетичку блискост са Бодирогама, могуће да је реч о неком роду са славом Аранђеловдан.

Иначе, мало је вероватно да ови Станчићи имају континуитет и везу са овим Станчићима из пописа (дефтер из 1476), будући да је главнина становништва тог краја досељена од 1690. па на овамо, као и да су многа презимена формирана релативно касно.

Небојша, хвала за ово са упитником и женској линији. Нисам погледао. А што се тиче дефтера, сувише је велика случајност код тако ретког презимена као што је Станчић

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2112
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #186 послато: Јун 22, 2022, 10:16:55 поподне »
Мале исправке: Род је Рунчини, не Рунчина. Махала је Рунчини (тј. Рунчина махала). Све махале у Симоновој реци су повезане родовски и славе исту славу: Аранђеловдан и долазе из старог села Власина (где је данас Власина Рид). Из Тиквеша ( "Од Тиквешко дојђоше" ) су преко Криве Паланке дошли на Власинско језеро. Највероватније порекло је везано за племе/род Рунчини из 5. и 6. века зато што су насељавали исти простор где и они ( од Вардара до Солуна ).

Где могу да се ураде WGS и BigY тестови?
Да ли могу да се добију RAW подаци за анализу на MyHeritage, 23andMe и сличним сервисима?

RAW подаци у MyHeritage и 23andMe формату могу да се екстракују из резултата WGS теста. WGS тест код компаније Dante Labs је тренутно на попусту од преко 50% (249$ уместо пуно цене од 550$):

https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing
« Последња измена: Јун 22, 2022, 10:23:13 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Драган Обреновић

  • Редакција СДНКП
  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 554
  • R1b-U152>FTA42008
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #187 послато: Јун 22, 2022, 10:25:31 поподне »
RAW подаци у MyHeritage и 23andMe формату могу да се екстракују из резултата WGS теста. WGS тест код компаније Dante Labs је тренутно на попусту 50% (249$):

https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing

Ако неко планира да се тестира, топла препорука је да искористити овај попуст који траје до краја јуна код лабораторије Dante Labs. Не верујем да ће за "црни петак" бити имало нижа цена од ове, а у том празничном периоду буду велика загушења и у пошти и у лабораторији.


Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1093
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #188 послато: Јун 22, 2022, 10:25:57 поподне »
У неким крајевима достиже те проценте, или их прелази, али ако причамо о глобалној слици, не може доћи до 19%, то је сасвим сигурно. Као што и I1 и J2 негде достижу тај ниво, али не можемо рећи да је то "реалан постотак тих хаплогрупа".

Што се тиче E групе, она на истом узорку (дакле нешто преко 7000 тестираних Срба) износи 15.94%, тако да нема дилеме ко је на 2. месту код Срба. Е сад је ту питање методологије узорка. Код Срба је тежиште ка западу, тј. велики број тестираних води порекло из западних српских крајева, где је R1a ипак значајно заступљена. Када би се у глобалу тестирали мало више јужни, централни и источни српски крајеви, па и Црна Гора, вероватно би разлика у корист E1b била још већа.
Treba nam što više testiranih iz regije Doboj koja je možda i najmanje testirana od svih oblasti da bi imali još realniju sliku.U toj regiji živi oko 200 000 Srba, skoro kao npr. svih katolika u zapadnoj Hercegovini.
Po meni ti Srbi u dobroj mjeri nose izvornu genetiku Srba Hercegovine još od doseljavanja iz prapostojbine od 7-10 vijeka. Nažalost teško je nekoga natjerati i na osnovno testiranje, a da ne spominjemo dublje.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5175
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #189 послато: Јун 22, 2022, 11:11:02 поподне »
98. Марковић, Лучиндан, Дулене, Крагујевац   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Тестирани је раније радио тест на FT190799 код Yseq-a и испао је негативан. Од карактеристичних вредности се посебно издвајају 19=17 и YGATAH4=11. Ове вредности дели са Раковцем из Камењаче код Трстеника и Јовановићем из Раковца код Рашке, па бих рекао да сва тројица припадају истом роду, а самим тим и да су Y190799-, односно да не припадају роду Никшића. Марковић поседује и ретку вредност 385=15-15. Све ове карактеристичне вредности дели са једним тестираним из Липљана, према предању даљим пореклом из Топлице и Радовићем из Крагујевца. Обојица славе Никољдан. Могуће да са њима веза постоји.

О Марковићима је било речи на теми о Никшићима. Они су потомци досељеног Марка у Дулене из села Требиња код Куршумлије.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg171411#msg171411

Пошто Марковић има узорак у Yseq-у, препоручио бих му I2a-M423 Panel или да иде на тестирање појединачних маркера.

На мрежи Христифор

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 379
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #190 послато: Јун 22, 2022, 11:55:42 поподне »
Treba nam što više testiranih iz regije Doboj koja je možda i najmanje testirana od svih oblasti da bi imali još realniju sliku.U toj regiji živi oko 200 000 Srba, skoro kao npr. svih katolika u zapadnoj Hercegovini.
Po meni ti Srbi u dobroj mjeri nose izvornu genetiku Srba Hercegovine još od doseljavanja iz prapostojbine od 7-10 vijeka. Nažalost teško je nekoga natjerati i na osnovno testiranje, a da ne spominjemo dublje.

Треба свакако, али узалуд ако неког ова тематика не занима. Мора се  активирати  знатижеља и зов предака.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6426
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #191 послато: Јун 23, 2022, 02:43:33 пре подне »
98. Марковић, Лучиндан, Дулене, Крагујевац   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Тестирани је раније радио тест на FT190799 код Yseq-a и испао је негативан. Од карактеристичних вредности се посебно издвајају 19=17 и YGATAH4=11. Ове вредности дели са Раковцем из Камењаче код Трстеника и Јовановићем из Раковца код Рашке, па бих рекао да сва тројица припадају истом роду, а самим тим и да су Y190799-, односно да не припадају роду Никшића. Марковић поседује и ретку вредност 385=15-15. Све ове карактеристичне вредности дели са једним тестираним из Липљана, према предању даљим пореклом из Топлице и Радовићем из Крагујевца. Обојица славе Никољдан. Могуће да са њима веза постоји.

О Марковићима је било речи на теми о Никшићима. Они су потомци досељеног Марка у Дулене из села Требиња код Куршумлије.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg171411#msg171411

Пошто Марковић има узорак у Yseq-у, препоручио бих му I2a-M423 Panel или да иде на тестирање појединачних маркера.
Колико ми је драго што се проширује постојећи род, толико ми је жао што нису моји  ("Марковданци")
« Последња измена: Јун 23, 2022, 02:50:03 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11707
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #192 послато: Јун 23, 2022, 10:39:22 пре подне »
81. Угарковић, Ђурђевдан, Комић, Удбина, J2a-Z6065

Угарковићи су, према попису Лике из 1712. године, у Комић дошли из Будака крај Госпића. И данас у Будаку има Угарковића, али су тамо Хрвати. Не би требало да постоји веза са презименом Угарак (слава Стевањдан) из Вребца крај Госпића, као ни са Хрватима Угарковићима из Бриња.

Ово је иначе први припадник ове хаплогрупе/подгране међу крајишким Србима. Интересантно је и да нема превише поклапања у днк базама. На нашим просторима, најближи му је муслиман Ђуловић из Новог Пазара. Ђуловићи су пореклом из околине Сјенице. Узевши у обзир да су сеобе ка Крајини масовније текле из ових области, није искључено да постоји веза. У анонимним базама најсличније хаплотипове проналазим у Далмацији.

Добра је ствар што је Ђуловић радио дубински тест (подграна J-Y13341), па Угарковић може поручити тај SNP, или евентуално BIGY.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11707
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #193 послато: Јун 23, 2022, 11:30:11 пре подне »
82. Кривокапић, Јовањдан, Горња Заљут, Цетиње, J2a-SK1356>FT413312

Кривокапић се наравно уклапа у добро профилисани род Кривокапића-Цуца. У односу на претходно тестиране Кривокапиће, постоји разлика на маркеру 385b (17 уместо 16) и 576 (18 уместо 17). Тестирани је у упитнику навео сада већ митско предање о пореклу од Павла Орловића (Орловић-Бајковић-Кривокапић). Овде је мање-више све познато, зна се дубља подграна Кривокапића.

Наш познати глумац, Миодраг Кривокапић


Некадашњи стамени дефанзивац Црвене Звезде, Миодраг Кривокапић

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11707
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #194 послато: Јун 23, 2022, 12:28:59 поподне »
84. Стојаков, Андријевдан, Црепаја, Ковачица, J2a-L26

Тестирани је навео у упитнику магловито предање о пореклу из Источне Србије, тачније околине Свилајнца, или са Хомоља. Стојакове у Црепаји бележи и Јован Ердељановић као род непознатог порекла. Били су почетком 20. века прилично бројни, а један њихов огранак носи надимак Безруканови.

Овај хаплотип поседује низ необичних вредности. Издвојио бих 21 на маркеру 390, 17 на 19, 12 на 392, 22 на 448, итд. С обзиром на ову чињеницу, нема блиских днк рођака, а није могуће одредити чак ни даљу подграну. Вероватно је реч о некој подграни низводно од J-M67. На моменте ми чак делује да постоји нека даља веза са хаплотиповима J-SK1356, али је то доста непоуздано због велике разлике у маркерима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11707
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #195 послато: Јун 23, 2022, 01:04:46 поподне »
86. Жарковић, Стевањдан, Кореничани, Ђуловац (раније Дарувар), Западна Славонија, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео предање о пореклу са тромеђе Србије, Црне Горе и Босне. У литератури се о Жарковићима може наћи следеће:

"Кореничани су у турско доба били насељени са 30 српских породица. Када је царска војска заузела Осијек (1697) сви су кореничански становници пребјегли преко Илове на аустријску Славонску крајину, те је село три године остало пусто. Тада се становништво вратило и 1702. већ у Ко– реничанима било 39 кућа, искључиво српских православних. Њихови су домаћини били: Марко Комар, Вранеш Вујановић, Нанко Жарковић, Стипан Цветић, Радошин Кундак, Вукоман Пеолић, Михаљ Обрадовић, Станиша Видукић, Продан Станић, Радиша Босанац, Вучко Трбуховић, Маријан Трбуховић, Берисав Трбуховић, Бука Трбуховић, Срђа Обрадовић, Станко Вујановић, Петко Трбуховић, Вук Трбуховић, Јован Босанац, Вучина Вујиновић, Младен Босанац, Станиша Певлић, Вук Милић, Лука Славичић, Мијат Славичић, кнез Цигановић, Буре Кекић, Милић Станић, Ву коман Станић, Радмило Цуцић, Стојан Виленица, Милош Виленица. Број становника је растао, те су 1929. у Кореничанима биле 84 српске куће са 567 душа."

"Жарковићи у парохији Бастаји Велики славе Светог архиђакона Стефана. Очуван је њихов помен из 1898. године, у црквеном шематизму."

Овај крај насељен углавном српским породицама из Лике и Босанске Крајине. Како у Лици нема оваквог хаплотипа J-M205, као ни родова који славе Стевањдан у оквиру ове хаплогрупе, назире се које су струје део ови Жарковићи. Чврсто у прилог овој вези иде и генетика, будући да постоји веома блиско поклапање са Јајчанима из Поткозарја и Старчевићима из околине Добоја (слава Стевањдан). Карактеристика овог хаплотипа је вредност 15-18 на 385ab, 16 на 458 и 17 на 570. Код Жарковића одударају само вредности 20 на 576 и 22 на маркеру 635.

Ови Старчевићи су убедљиво најбројнији род у Прњавору Малом, а вероватно су део неке досељеничке струје са запада. Матица ове групе Стевањштака у Крајини може бити у околини Јајца, на шта асоцира презиме тестираног Јајчанина. У Крајини им по хаплотипу изгледају најближе Лакићи, који су потврђени J-Y22059*, а матица им је област Змијања.

Ван Крајине би требало испитати везу са Радацима (Стевањдан) из Војводине, као и неким породицама из Старог Влаха које славе исту крсну славу. У оваквим ситуацијама најбоље је урадити BIGY анализу, а ако би се ишло на економичнију варијанту, свакако препоручујем прво тест на J-Y155375.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11707
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #196 послато: Јун 23, 2022, 03:02:04 поподне »
87. Папић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS9949

Тестирани је навео предање о пореклу из Пријепоља, или из Сјенице. Реч је о роду Вајдића ком припада већи број ковачевачких фамилија. Између осталог и вишеструко тестирани Гавриловићи из истог места.

ВАЈДИЋИ; пореклом су из Горње Трешњевице испод Рудника, где су дошли из Санџака – околина манастира Милешева, славе св. Јована 20. јануара, неки преслављају св. Јована 7. јула [Ивањдан), има их 186 кућа. Деле се на:

- Пилове – Алексићи, Максимовићи [Пилови), Микичићи, Новаковићи [Пилови), Степановићи [Неранџићи), и Танасковићи
- Папиће
- Колаке – Блажићи, Гавриловићи, Гаићи [Колаци), Јанковићи (Колаци), Јанковићи [Џодићи), Мијаиловићи [Колаци), Ненадовићи, Савићи (Колаци), Савковићи, Симићи [Радивојевићи), Симићи [Сиканови), Сретеновићи [Бекићи и Цаликићи) и Трифуновићи.

Треба нагласити да у Ковачевцу овом кластеру J1 (генетички род Влаховића-Синобада) припадају и неке породице из рода Грчића (слава Ђурђиц), тако да у овом делу Шумадије постоји својеврсна оаза J1-ZS9949. Као што смо помињали и у случају Гавриловића-Вајдића, предање о пореклу из околине Милешева је вероватно тачно, с обзиром да у том крају постоји један тестирани са истим хаплотипом и крсном славом Јовањдан.

Ово је иначе онај старовлашко-далматински кластер J1-ZS9949, који карактеришу вредности 18 на 385b, 26 (и мање) на маркеру 481. Иако теоретски може бити и случајност, индикативно је да сви ти родови славе Јовањдан. Почев од тестираних из околине Пријепоља, Чајетине, Нове Вароши (и њихових исељеника по Шумадији), до Тишми из околине Книна.

Конкретно код Папића се десила мутација на маркеру 389I/II, уместо модалних 12/29, тестирани поседује вредност 13/30.


На мрежи Христифор

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 379
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #197 послато: Јун 23, 2022, 03:27:56 поподне »
Старобалканци узвраћају контру.  :) Ово се полако уобличава у  генералну  генетску слику Срба.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3440
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #198 послато: Јун 23, 2022, 06:25:06 поподне »
91. Кујовић, Василијевдан, Миоска/Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Ц у табели СДП. Хаплотип је прилично модалан, без карактеристичних вриједности. Од немодалнијих се само могу издвојити DYS439=12 и DYS635=24. Ове двије вриједности показују стабилност код свих припадника овог рода.

Овим резултатом додатно је потврђена генетичка профилација рода којем је матица у Морачи, а који обједињује неколико разгранатих братстава у Брдима, Потарју, Полимљу и Старом Влаху. По предању, предак овог рода (помиње се име Милутин) живио је у селу Ожег на Чеву (наводно је даљим пореклом био од Ераковића из Његуша). Након немилих догађаја на крсној слави Аранђеловдану када су Милутинови синови убили неке Ћеклиће, исти бјеже у Морачу код свог сродника Мијајла Миочанина, игумана морачког. Он их смјешта на манастирском имању Вочје, сјеверно од манастира. Ту су, наводно, на игуманов наговор, промијенили и славу Аранђеловдан у Василијевдан. Имена браће су била:
Раде или Драгутин, и од њега су потекли Кујовићи и Шуковићи у Морачи, присутни у више села на подручју Колашина
Обрад, од ког су Обрадовићи у беранским селима Лубнице и Буче
Дидан, од ког су Дидановићи у Јабланици, Увцу, Стублу, Доброселици на Златибору (потврђени припадници рода)
Стеван, помиње се у предањима и да наводно његових потомака има у околини Јагодине

Овом роду свакако припадају и раније тестирани Марковићи из Дебеље код Нове Вароши који славе Василијевдан.

Остаје отвореним питање да ли су истог рода и остали василијевштаци у Крајини и Херцеговини који припадају хаплогрупи I2-PH908 и хаплотип им не стоји далеко од припадника овог морачког рода. Везу једино у питање може да доведе кредибилност предања о промјени славе из Аранђеловдан у Василијевдан тј. поузданост предања о досељавању са Чева из села Ожег. На Чеву заиста постоји старије насеље Ожеговице у које су се средином 17. вијека, као ненасељено подручје (претходно расељено), проширили Озринићи Драгојевићи. Ово добро коинцидира са преласком браће морачког рода из Ожега у Морачу, тако да ово предање не треба сасвим одбацити.

У сваком случају, било би корисно да се припадници овог морачког рода тестирају на A873 чиме би се добрим дијелом потврдила веза са крајишким василијевштацима. Или још боље да ураде неки од дубинских тестова (Dante; Nebula, BIGY700)

Интересантно да је A873 присутна и на Чеву (код Бездановића).
« Последња измена: Јун 23, 2022, 09:16:48 поподне НиколаВук »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1557
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #199 послато: Јун 23, 2022, 06:34:31 поподне »
87. Папић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS9949

Тестирани је навео предање о пореклу из Пријепоља, или из Сјенице. Реч је о роду Вајдића ком припада већи број ковачевачких фамилија. Између осталог и вишеструко тестирани Гавриловићи из истог места.

ВАЈДИЋИ; пореклом су из Горње Трешњевице испод Рудника, где су дошли из Санџака – околина манастира Милешева, славе св. Јована 20. јануара, неки преслављају св. Јована 7. јула [Ивањдан), има их 186 кућа. Деле се на:

- Пилове – Алексићи, Максимовићи [Пилови), Микичићи, Новаковићи [Пилови), Степановићи [Неранџићи), и Танасковићи
- Папиће
- Колаке – Блажићи, Гавриловићи, Гаићи [Колаци), Јанковићи (Колаци), Јанковићи [Џодићи), Мијаиловићи [Колаци), Ненадовићи, Савићи (Колаци), Савковићи, Симићи [Радивојевићи), Симићи [Сиканови), Сретеновићи [Бекићи и Цаликићи) и Трифуновићи.

Треба нагласити да у Ковачевцу овом кластеру J1 (генетички род Влаховића-Синобада) припадају и неке породице из рода Грчића (слава Ђурђиц), тако да у овом делу Шумадије постоји својеврсна оаза J1-ZS9949. Као што смо помињали и у случају Гавриловића-Вајдића, предање о пореклу из околине Милешева је вероватно тачно, с обзиром да у том крају постоји један тестирани са истим хаплотипом и крсном славом Јовањдан.

Ово је иначе онај старовлашко-далматински кластер J1-ZS9949, који карактеришу вредности 18 на 385b, 26 (и мање) на маркеру 481. Иако теоретски може бити и случајност, индикативно је да сви ти родови славе Јовањдан. Почев од тестираних из околине Пријепоља, Чајетине, Нове Вароши (и њихових исељеника по Шумадији), до Тишми из околине Книна.

Конкретно код Папића се десила мутација на маркеру 389I/II, уместо модалних 12/29, тестирани поседује вредност 13/30.
А што чине Папићи, нема хг а да их нема...осим моје.