71. Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи, Никшић, J2b-M205>Y22059
Једини какав-такав податак о пореклу Ројевића налазим у монографији Петра Пејовића, "Озринићи - племе Старе Црне Горе":
По тим предањима на Чеву је крајем или y другој половини XVI вијека дошло до сукоба Озринића и старосједјелаца које су помагали Цуце и Бјелице. Иако су тада Озринићи имали само тројицу погинулих, а удружени чевски старинци, Цуце и Бјелице укупно 14, Цуце и Бјелице надјачају Озриниће. Због тога се Озринићи, наводно њих 14, склонише код војводе Грдана, који их је био придобио за борбу против Турака. Војвода Грдан их насели у Подгорје и Магниће и даде им Крново за планину. Наводно, послије 17 година, један дио ових Озринића, изузев 5 домова, поврати се на Чево. Опет их нападоше чевски старосједјеоци, изгледа поново удружени са Цуцама и Бјелицама. Озринићима у помоћ тада дођоше рођаци из Никшићког поља са људима војводе Грдана и на Ластви поразише чевске старосједјеоце. Тада се половина одсељених Озринића поврати на Чево, а други дио се насели код Никшића. Доцније ове двије групе Озринића међусобно размијенише имања. Од ових 5 међусобно сродних кућа Озринића, чији је старјешина био кнез Радуле, у старом насељу Подгорје, развила су се бројна већа и мања братства: Николићи (од њих су Ојданићи, односно Будалићи у Прерацама код Билеће, Субашићи, Роснићи, Танталовићи, Вукановићи и Васковићи), затим Брајичићи, Раичевићи, Ћетковићи, Лалатовићи (од њих су Чизмовићи, Гајовићи и у Србију одсељени Кушлаковићи), као и Ројевићи, Варајићи, Вукићи, па можда Штурановићи (од којих су Ћираковићи) и Зорићи (од Зорића су Шилојевићи и у Србији Радовановићи). Сви ови родови, осим Зорића, чија је слава Томиндан, а прислужба Илиндан, славили су Аранђеловдан и прислуживали Илиндан, па славу промиј енили у Госпођиндан, а Илиндан задржали за прислужбу.
Ројевићи, судећи по днк резултатима, нису повезани са осталим Озринићима са списка, али сви Ројевићи изгледа јесу један род. Тестирани преславља Аранђеловдан и од претходно тестираног Ројевића из истог места разликује се само на маркеру 385b. У питању је, изузев те вредности, практично модални J-Y22059/Y22063 хаплотип, па стога постоји и велики број потпуних и блиских поклапања.
Раније тестирани Ројевић наводи да је старија слава била Никољдан, па с тим у вези може бити интересантно што Ројевић из ове туре има потпуно поклапање са Барошима из Босанског Грахова и Шарцима из Цивљана (иста крсна слава). Како је реч о честој слави и практично модалним хаплотиповима, веза је само условна. У сваком случају крајишки J-Y22063 генерално највише поклапања имају у околини Никшића и на простору Источне Херцеговине.
Важно је напоменути да су Ројевићу, од географски блиских J-Y22063, генетички релативно близу Угреновићи из околине Никшића, као и Ружичићи из истог краја (предањем од Пљеваља).
