Светски ДНК месец 2022

[Ojler]

103. Ђурић, Рибаре/Жагубица, Ђурђевдан, I2-Y3120

Ђурићи из Рибара прислужују Тројичиндан и Петровдан, а раније су славили Ђурђиц. Друге податке о породичном пореклу тестирани није навео, нити сам успео да их пронађем у литератури.

Хаплотип тестираног је прилично близак модалу за карпатско-динарски огранак хаплогрупе I2a. На три маркера јављају се нешто ређе вредности: DYS391=10, DYS481=28 и DYS635=22. Међу тестиранима из Браничевског округа овај резултат нема ближих поклапања, а релативна блискост са појединим тестиранима из базе СДНКП који славе Ђурђиц и Ђурђевдан чини се да је етнографски нерелевантна.
Гледано само на основу маркера, резултату Ђурића су најближи хаплотипови неких од припадника рода са подручја Косова и Старог Влаха који слави Митровдан: Ћурчић (Милатовићи/Лучани) и Божовић (Придворица/Зубин Поток), оба са разликом на два маркера. Иако хаплотипови двојице наведених тестираних поседују неке од поменутих ређих маркера који се јављају код Ђурића, за њихову међусобну сличност се такође не може рећи да је филогенетички значајна или етнографски утемељена, но ипак би могла наговестити да Ђурићи припадају грани I2-Z17855, што би се могло потврдити тек додатним генетичким тестовима.

[Ojler]

102. Ћесаровић, Чуруг/Жабаљ, Никољдан, I2-Y3120

Према наводима тестираног старије презиме породице било је Ћесаров. У матичним књигама Чуруга Ћесарови се јављају од 1737. године, док се презиме Ћесаровић наводи 1760. године. Очито се ради о староседелачкој породици још из времена Потиске границе.

Посматрано у односу на модални хаплотип карпатско-динарске гране хаплогрупе I2a, резултат тестираног Ћесаровића поседује више карактеристичних маркера - DYS390=23, DYS456=16 и DYS549=12 - као и нешто ређу вредност DYS635=22. Од родова који славе Никољдан најближи му је хаплотип Вараклића (Седобро, Пријепоље) са разликом на три вредности и подударањем на DYS390=23 и DYS635=22, али упоредив на само 17 маркера. Зато је можда занимљивији резултат Седларевића (Драгољевац, Исток) који слави Ђурђиц. Овај резултат од хаплотипа Ћесаровића одступа за четири вредности на три маркера од 23 упоредива, а такође поседује карактеристичне вредности DYS456=16 и DYS549=12, као и нешто ређу вредност DYS635=22.

[drajver]

100. Танкосић, Никољдан, Засеље/Пожега

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од немодалних вриједности издвајају се DYS385b=15, DYS570=21, DYS481=27. Међутим, нема тестираних који би посједовали све три ове немодалне вриједности,а посједовање једне од те три није довољно да би указивало на ближу везу. По укупној блискости, Танкосићу је најближи необјављени тестирани са подручја Славоније који слави Ђурђевдан (2/23), као и Шапоњић из Комарана/Нове Вароши који слави Стевањдан (2/23). Од слављеника Никољдана, најближи је Јањић из околине Мостара, али се он од Танкосића разликује управо на три немодална маркера, па је питање колико ово поклапање има значаја.

За Танкосиће из Засеља се у етнографској литератури наводи сљедеће:
"Танкосићи у Радукама су дошли из Прибоја, има их 5 кућа, славе Никољдан."

[Ojler]

93. Бајчетић, Боровица/Пљевља, Јовањдан, I2-Y3120

Према предању, Бајчетићи из Пљеваљског краја припадају роду Бајчета. У нашој књизи о Херцеговцима Иван Вукићевић је о роду Бајчета написао следеће:

Бајчете су разгранат род из Пљеваљског краја, чија је матица у Какмужима. Од Бајчета су се одвојили Чоловићи с Лончарима (и Лончаревићима), Џогази, Коруге, Гачевићи и Раилићи. Крсна слава рода је Јовањдан.

Према једном предању, у Какмуже се доселио неки Мартиновић, које је био рањен током битке на Вртијељци 1685. године. Том приликом погинуо је Бајо Пивљанин, а како је Мартиновић стално причао о свом саборцу Бају, добио је надимак Бајчета, а његови потомци презимена Бајчета и Бајчетић. Памте претке од Сава, који је рођен око 1760. године. Из Какмужа су се раселили широм Пљеваљског краја. Памти се да су у Брвеницу дошли 1870. године, у Црљенице, Љуће и Боровицу дошли су 1875. године, док су у Његовуђу у Шаранцима дошли 1875. године.

У Шљиванском су присутни најкасније од 1860. године. У Пљевљима има Бајчетића, који су познати под надимком Гркић, а доселили су се око 1878. године.

Занимљиво је да Бајчетићи из Мириловића у Билећким Рудинама такође славе Јовањдан, а према предању потичу од Мартиновића из Његуша, одакле су се доселили преко Бањана.

Упркос веома сличном предању, за Бајчетиће из Мириловића утврђено је да припадају генетичком роду Бањана (N2-FT182494). Постоји и предање према коме Бајчете, Лаловићи и Тошићи из Какмужа потичу од  Миљанића из истоименог села у Бањанима, одакле су се доселили око 1660. године, међутим, судећи по резултату Лончаревића (I1-A11380), Бајчете нису генетички сродни ни Миљанићима (I1-Z63). Лаловићи и Тошићи из Пљеваљског краја још нису генетички тестирани, тако да није утврђено да ли су генетички сродни Бајчетама.

На основу предања и резултата Лончаревића из Црљеница (Пљевља) погрешно смо претпоставили да род Бајчета припада грани I1-A11380 и то је прва озбиљна грешка коју смо направили у књизи о Херцеговцима. Око Бајчета/Бајчетића се ситуација заиста закомпликовала. Не само да Бајчетићи из Мириловића и пљеваљског краја нису један род како се сматрало пре спроведених генетичких тестова,  већ ни једни од њих нису ни огранак Миљанића како је сугерисало друго предање, нити су Лончаревићи огранака пљеваљских Бајчета, што смо мислили да је неупитно. Сада су упитна и предања свих других братстава која се сматрају огранцима Бајчета: Чоловића, Џогаза/Џогазовића, Коруга/Коружића, Гачевића и Раилића.

Што се тиче резултата тестираног Бајчетића, он се од модалног хаплотипа северног карпатско-динарског огранка гране I2a разликује на већем броју маркера, а поседује две карактеристичне вредности, DYS449=30 и  DYS549=12, као и нешто ређе вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=22. Од тестираних са славом Јовањдан најближи му је хаплотип Самопјана (Мишљен, Љубиње), са четири маркера разлике и поклапањем на маркерима и  DYS19=15, DYS549=12, DYS576=19 и DYS635=22. Предање Самопјана ипак наводи да су они раније славили Ђурђевдан, па је повезивање на основу славе упитно. А ако се остави слава по страни, резултату тестираног Бајчетића најближи је модални хаплотип једног рода пореклом из Старе Ц рне Горе, означеног у бази СДНКП као „I2-Y3120, род А11“. Овај род слави Никољдан и тренутно му припадају Милутиновић из Бошковића код Зворника и још један тестирани из Бистрице код Нове Вароши, чији је презиме за сада необјављено. Од хаплотипа тог другог тестираног резултат Бајчетића се разликује на два од 23 упоредива маркера, а поклапање са модалним хаплотипом рода постоји на свим упоредивим карактеристичним и ређим маркерима, као и на још неким мање значајним.

[filipi]

93. Бајчетић, Боровица/Пљевља, Јовањдан, I2-Y3120

Према предању, Бајчетићи из Пљеваљског краја припадају роду Бајчета. У нашој књизи о Херцеговцима Иван Вукићевић је о роду Бајчета написао следеће:
На основу предања и резултата Лончаревића из Црљеница (Пљевља) погрешно смо претпоставили да род Бајчета припада грани I1-A11380 и то је прва озбиљна грешка коју смо направили у књизи о Херцеговцима. Око Бајчета/Бајчетића се ситуација заиста закомпликовала. Не само да Бајчетићи из Мириловића и пљеваљског краја нису један род како се сматрало пре спроведених генетичких тестова,  већ ни једни од њих нису ни огранак Миљанића како је сугерисало друго предање, нити су Лончаревићи огранака пљеваљских Бајчета, што смо мислили да је неупитно. Сада су упитна и предања свих других братстава која се сматрају огранцима Бајчета: Чоловића, Џогаза/Џогазовића, Коруга/Коружића, Гачевића и Раилића.

Што се тиче резултата тестираног Бајчетића, он се од модалног хаплотипа северног карпатско-динарског огранка гране I2a разликује на већем броју маркера, а поседује две карактеристичне вредности, DYS449=30 и  DYS549=12, као и нешто ређе вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=22. Од тестираних са славом Јовањдан најближи му је хаплотип Самопјана (Мишљен, Љубиње), са четири маркера разлике и поклапањем на маркерима и  DYS19=15, DYS549=12, DYS576=19 и DYS635=22. Предање Самопјана ипак наводи да су они раније славили Ђурђевдан, па је повезивање на основу славе упитно. А ако се остави слава по страни, резултату тестираног Бајчетића најближи је модални хаплотип једног рода пореклом из Старе Ц рне Горе, означеног у бази СДНКП као „I2-Y3120, род А11“. Овај род слави Никољдан и тренутно му припадају Милутиновић из Бошковића код Зворника и још један тестирани из Бистрице код Нове Вароши, чији је презиме за сада необјављено. Од хаплотипа тог другог тестираног резултат Бајчетића се разликује на два од 23 упоредива маркера, а поклапање са модалним хаплотипом рода постоји на свим упоредивим карактеристичним и ређим маркерима, као и на још неким мање значајним.

Postoji li šansa da pripadaju I2-A1328. Jevtic iz Kakmuza na Ozrenu je A1328 Jovandan. Postoji predanje da su Srbi iz Kakmuza sa Ozrena i većina Ozrenaca sa severa Crne Gore iz Pljevalja itd. A i očigledno je da su ime Kakmuz prenijeli iz CG kao i Boljanic npr.

[Ojler]

Postoji li šansa da pripadaju I2-A1328. Jevtic iz Kakmuza na Ozrenu je A1328 Jovandan. Postoji predanje da su Srbi iz Kakmuza sa Ozrena i većina Ozrenaca sa severa Crne Gore iz Pljevalja itd. A i očigledno je da su ime Kakmuz prenijeli iz CG kao i Boljanic npr.

Не видим ништа посебно у њиховом хаплотипу да бих то могао закључити. Али шанса увек постоји...

[Иван Вукићевић]

69. Мандић, Никољдан, Главичорак, Бијељина,  E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада генетичком роду Вујовића - Тодорићана и Мркоњића из Херцеговине за који је карактеристична крсна слава Никољдан. На само једном маркеру се разликује од пар тестираних који потичу од Вујовића, чија је матица у Тодорићима код Билеће. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS385a=18, коју поседује један од двојице тестираних Зуроваца, који су по хаплотипу веома блиски овом роду.

Породица тестираног има предање о пореклу из Херцеговине, које је потврђено овим резултатом.

[Иван Вукићевић]

75. Игњатовић, Никољдан, Сливља, Гацко, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада роду Г из табеле Српског ДНК пројекта. Најближа поклапања има са Мирковићем из Истока у Метохији (22/23), који према предању потиче из Подгорице, Радовићем из Крушевца (21/23) и Радуновићем из Фармака код Подгорице (21/23). За овај род је карактеристична снижена вредност маркера DYS456=15. Радовић и Радуновић такође славе Никољдан, док Мирковић слави Митровдан.

Тестирани је навео два предања о пореклу своје породице. Према устаљеном предању потичу од Игњата, сина Светозара Црногорца, који је пореклом из Комана у Црној Гори. Према другом предању потичу од Миљанића из Бањана. С обзиром да Миљанићи припадају хаплогрупи I1, а да тестирани има генетичке сроднике из најближе околине Комана, може се закључити да је прво предање тачно.

Матица овог рода је очито на подручју Љешанске нахије и суседних Комана.

[Иван Вукићевић]

83. Радић, Петковдан, Готовуша, Штрпце, E-V13>Z5018

Припада роду Г из табеле Српског ДНК пројекта. Најближа поклапања има са Милошевићем (Блажево/Постење/Нови Пазар, Никољдан) и једним тестираним из истог места (Готовуша/Штрпце, Петковдан), чији резултат још није објављен. Од првог се разликује на једном маркеру, а од другог на два. Тестирани припадници овог рода поседују неколико карактеристичних вредности маркера: DYS385b=20, DYS448=19, DYS576=18 и DYS481=23.

На основу хаплотипа четвртог тестираног припадника рода, чији резултат такође није објављен и у одређеној мери одступа од хаплотипова осталих припадника рода, постоји могућност да овај род припада млађој грани E-V13>Z5018>FGC11450. Тестираном бих препоручио да уради СНП тест да би се проверило да ли овај род припада поменутој млађој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2490

[Иван Вукићевић]

89. Тодоровић, Јовањдан, Баталаге, Коцељева, E-V13>Z5017>CTS9320>Z25461>Y189173

Хаплотип тестираног не поседује ниједну вредност која се може назвати карактеристичном за ову грану. На два маркера се разликује од хаплотипова следеће двојице тестираних:
- Весић, Јовањдан, Љубинић/Обреновац
- Кесеровић, Јовањдан, Завлака/Крупањ

Тодоровићи по предању потичу из Озринића, одакле су у другој половини 18. века дошли у Баталаге. Роду Озринића и грани I2-BY93199 између осталих братстава припадају и Тодоровићи из Марковине у Озринићима, тако да је предање о пореклу Тодоровића из Батагага вероватно настало због истог презимена, чему у прилог иде и различита слава (Озринићи славе Аранђеловдан).

[Иван Вукићевић]

97. Милошевић, Аранђеловдан, Лопате, Подгорица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20.

Милошевићи су братство из гране Васојевића - Рајевића - Лопаћана. Од њих је и Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Југославије.



Ово је први до сада тестирани Милошевић са подручја Лијеве Ријеке, док од раније имамо резултат тестираног Милошевића из Берана, који није навео прецизније податке о томе којој грани Васојевића припада. Иако није познато да у Васојевићима постоје још неки Милошевићи поред оних чија је матица у Лопатама, оно што је занимљиво јесте да су им хаплотипови поприлично различити, пошто хаплотип Милошевића из Берана поседује неколико карактеристичних вредности маркера које нема његов презимењак из Лопата. Његов резултат смо добили 2018. године, а хаплотип је доста специфичан:

Иако несумњиво припада овом роду, тестирани има неколико специфичних вредности:
DYS390=25
DYS385=16-19
DYS439=12
DYS458=14
DYS635=21
Од ових вредности, једино се DYS390=25 јавља код пар Васојевића и једног братства које потиче од Бобана, док се DYS439=12 јавља код двојице Бобана из Попова са којима Васојевићи чине исти род.

С обзиром на поприличну разлику у хаплотиповима двојице Милошевића, сада је већ заиста питање да ли је Милошевић из Берана уопште од Милошевића из Лопата.

[Atlantische]

101. Јовић, Игњатијевдан, Каћ/Нови сад

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има читав низ карактеристичних вриједности маркера: DYS390=25, DYS391=10, DYS389-II=32, DYS549=12, али нажалост нема тестираних који би такође имали ове вриједности или бар већи дио њих. Најближи су му тестирани са разликом 3/23 маркера, али се управо разликују у карактеристичним маркерима, па та поклапања немају пуно значаја. На овом нивоу тестирања не могу се опредијелити сигурније генетичке везе. Слава Игњатијевдан јесте специфична и херцеговачки род Малешеваца јесте I2-PH908 као и Јовић, међутим хаплотип стоји веома далеко од малешевског модала. Најближи слављеник Игњатијевдана су на 6 маркера разлике и не дијеле ниједну карактеристичну вриједност са Јовићем.

Колико сам успио видјети, Јовићи се у Каћу у пописима појављују од 1776. године. Претпостављам да се ради управо о овом Јовићима. Тестирани није оставио никакве детаљније податке о поријеклу.

Наш Сова ми рече да Радукине из Каћа који такође славе Игњатијевдан зову Јовићи. 1794. су у Каћу уписана двојица Радукина као граничари Шајкашког батаљона, а наведено је да су досељени из Карина у Млецима.

[Небојша]

70. Јовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638

Тестирани је оставио податак о даљем пореклу из Херцеговине и старијем презимену Максимовић. Ови подаци се слажу са оним што Радмила Кајмаковић пише за становништво Батковића. Главнина родова је херцеговачког порекла.

Јовић се уклапа у генетички добро профилисани род који је значајније заступљан на простору Семберије. Потпуно поклапање са Стевановићима из Загона (иста слава) и Благојевићима (Алимпијевдан) из Велике Обарске. Ова група има потпуно поклапање и са једном породицом из Шумадије (Јовановић, Петковдан, Шалинац). Интересантан за читаву групу може бити резултат Николића из Врановине код Новог Пазара. Наиме, он им је по маркерима доста близак, а радио је дубинско испитивање (подграна J-Y32373). Ово је свакако препорука за даље тестирање.

Предање о пореклу из Херцеговине је у овом случају упитно, што због ових поклапања на простору Рашке и Шумадије, што због чињенице да у Херцеговини још увек није забележена ова подграна J2b-M241.

[ВелиборЛазић13]

70. Јовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638

Тестирани је оставио податак о даљем пореклу из Херцеговине и старијем презимену Максимовић. Ови подаци се слажу са оним што Радмила Кајмаковић пише за становништво Батковића. Главнина родова је херцеговачког порекла.

Јовић се уклапа у генетички добро профилисани род који је значајније заступљан на простору Семберије. Потпуно поклапање са Стевановићима из Загона (иста слава) и Благојевићима (Алимпијевдан) из Велике Обарске. Ова група има потпуно поклапање и са једном породицом из Шумадије (Јовановић, Петковдан, Шалинац). Интересантан за читаву групу може бити резултат Николића из Врановине код Новог Пазара. Наиме, он им је по маркерима доста близак, а радио је дубинско испитивање (подграна J-Y32373). Ово је свакако препорука за даље тестирање.

Предање о пореклу из Херцеговине је у овом случају упитно, што због ових поклапања на простору Рашке и Шумадије, што због чињенице да у Херцеговини још увек није забележена ова подграна J2b-M241.

Хвала на овој анализи. У Батковићу постоји можда и највећа популација Стевањштака у Семберији, али Јовиће нисам са сигурношћу успио повезати ни са једном од двије групе, које су се испрофилисале кроз турске изворе. Можда су ближи сјеверној групи, да је тако назовем, чији један припадник ми је поменуо да потичу не из Херцеговине, него из Црне Горе из села Секулићи. Заиста, успио сам пронаћи село Секулићи у општини Даниловград, али немам поузданијих доказа о истинитости тог породичног предања. Да ли има тестираних из тог дијела Црне Горе и да ли је Ј2б присутна у тим крајевима?

[Небојша]

Хвала на овој анализи. У Батковићу постоји можда и највећа популација Стевањштака у Семберији, али Јовиће нисам са сигурношћу успио повезати ни са једном од двије групе, које су се испрофилисале кроз турске изворе. Можда су ближи сјеверној групи, да је тако назовем, чији један припадник ми је поменуо да потичу не из Херцеговине, него из Црне Горе из села Секулићи. Заиста, успио сам пронаћи село Секулићи у општини Даниловград, али немам поузданијих доказа о истинитости тог породичног предања. Да ли има тестираних из тог дијела Црне Горе и да ли је Ј2б присутна у тим крајевима?

Предања о пореклу из Црне Горе увек треба узимати с резервом, посебно повезивање на основу сличних топонима. Иако J2b-M241 има неколико жарипшних тачака на простору Црне Горе, овај кластер се за сада не појављује, што не значи да у будућности неће. С обзиром на Николића из Рашке, могуће да је то био природни пут миграција. Можда је за целу причу важнији овај Јовановић из околине Смедерева који је много ближи Семберцима.

[Небојша]

Тестирани из Семберије, у тим јужним динарским крајевима, имају најближа поклапања са Хотима, који припадају паралелној подграни J-CTS11100. Па ако и треба тражити порекло у ЦГ, оно ће вероватно гравитирати ка Брдима. Резултат Николића из Рашке иде у прилог томе. Ипак је та веза прилично далека за сада и треба се фокусирати на ближе генетичке рођаке.

Стабло J-Y32373: https://www.yfull.com/tree/J-Y32373/
Стабло шире J-Y21878: https://www.yfull.com/tree/J-Y21878/

[ВелиборЛазић13]

Тестирани из Семберије, у тим јужним динарским крајевима, имају најближа поклапања са Хотима, који припадају паралелној подграни J-CTS11100. Па ако и треба тражити порекло у ЦГ, оно ће вероватно гравитирати ка Брдима. Резултат Николића из Рашке иде у прилог томе. Ипак је та веза прилично далека за сада и треба се фокусирати на ближе генетичке рођаке.

Стабло J-Y32373: https://www.yfull.com/tree/J-Y32373/
Стабло шире J-Y21878: https://www.yfull.com/tree/J-Y21878/

У вези са резултатом Јовановића из околине Смедерева, пронађох податак у књизи Боривоја Дробњаковића "Смедеревско Подунавље и Јасеница", да је "деда човека од 60 година" доселио из околине Видина у село Шалинац. Претпостављам да се ради о истим Јовановићима. Истраживање је господин Дробњаковић проводио 1923/24, па би тај човјек са којим је разговарао био рођен средином 19. вијека, а његов деда чак крајем 18, што би вјероватно досељење ставило у можда и прву, или другу деценију 19. вијека (грубо у доба Првог и Другог српског устанка). За Благојевиће из Велике Обарске сам у попису из 1851. утврдио да је предак по ком носе презиме рођен око 1820, да је син Јањићија, по ком презиме носи друга породица у Великој Обарској (Јањичићи - потичу од Благојевог старијег брата), да је Јањићије већ мртав у вријеме пописа, а по годинама рођења синова, можемо његово рођење смјестити у последњу деценију 18. вијека. Благојевићи чувају предање да је Благојев син Милан служио неко вријеме на двору Јеврема Обреновића у Шапцу, али, ако се погледа временски оквир, биће да се предање мало искривило и да је заправо сам Благоје био тај о коме је ријеч, али, ето, нека веза са постустаничком Србијом постоји. У том попису постоји више кућа које очигледно дијеле претка са Благојевићима, а није искључено да су и Стевановићи из Загона потекли из једне од њих. Међутим, предак Јовића, Јово Максимовић (1802) пописан је у Батковићу и већ их има два домаћинства у то вријеме, па веза са Благојевићима мора бити старија. У погледу славе, која се код Благојевића разликује, док је код Стевановића и Јовића иста, морам примјетити (а ако чита неко из Велике Обарске, било би корисно да се укључи) да Свети Алимпије Столпник можда није изворна слава Благојевића. Наиме, Благојевићи у Великој Обарској живе у засеоку Познановићи, гдје осим њих живе и друге породице које славе исту славу (Јањичићи, са којима дијеле поријекло, али и, рецимо Крстићи, Николићи...). Између Благојевића и Јањичића нема забиљежених бракова (мада је сродство старо већ око 7 генерација, а презиме није исто), док су Крстићи, рецимо, ступали у бракове и са једнима и са другима. Дјелује ми као да је Свети Алимпије био слава једне - вјероватно најраније досељене породице у том засеоку, а да су други, касније досељени прихватили ту славу. Што се Јовића тиче, кључно ће бити да покушам организовати неко шире тестирање Стевањштака из Батковића. Постоји шанса да ту и нема заједничког поријекла, јер практично пола села слави Светог Стефана, па би било заиста тешко да сви имају поријекло ван Херцеговине и Црне Горе, а да то није сачувано у колективном сјећању.

[aleksandar I]

Дјелује ми као да је Свети Алимпије био слава једне - вјероватно најраније досељене породице у том засеоку, а да су други, касније досељени прихватили ту славу.

Одличан преглед Велиборе. А ово што претпостављаш за Благојевиће, чини ми се да је потпуно тачно. Благојевић и Стевановић су тестирани уз моју асистенцију, али сам заборавио шта ми је својевремено Стевановић рекао за преславу.

Сложили смо се да је Радмила Кајмаковић непоуздана јер се приликом истраживања руководила казивањима старијих чланова породица. Једине Благојевиће из Велике Обарске које је споменула означила је да славе Ђурђевдан а да је њихов предаак дошао из Бријеснице.

Стевановић је из Ковачића и знаш и сам колико је то близу Бријесници. Ја сам то тако повезао, међутим, резултат Јовића је то доста пореметио.

[Небојша]

У вези са резултатом Јовановића из околине Смедерева, пронађох податак у књизи Боривоја Дробњаковића "Смедеревско Подунавље и Јасеница", да је "деда човека од 60 година" доселио из околине Видина у село Шалинац. Претпостављам да се ради о истим Јовановићима. Истраживање је господин Дробњаковић проводио 1923/24, па би тај човјек са којим је разговарао био рођен средином 19. вијека, а његов деда чак крајем 18, што би вјероватно досељење ставило у можда и прву, или другу деценију 19. вијека (грубо у доба Првог и Другог српског устанка). За Благојевиће из Велике Обарске сам у попису из 1851. утврдио да је предак по ком носе презиме рођен око 1820, да је син Јањићија, по ком презиме носи друга породица у Великој Обарској (Јањичићи - потичу од Благојевог старијег брата), да је Јањићије већ мртав у вријеме пописа, а по годинама рођења синова, можемо његово рођење смјестити у последњу деценију 18. вијека. Благојевићи чувају предање да је Благојев син Милан служио неко вријеме на двору Јеврема Обреновића у Шапцу, али, ако се погледа временски оквир, биће да се предање мало искривило и да је заправо сам Благоје био тај о коме је ријеч, али, ето, нека веза са постустаничком Србијом постоји. У том попису постоји више кућа које очигледно дијеле претка са Благојевићима, а није искључено да су и Стевановићи из Загона потекли из једне од њих. Међутим, предак Јовића, Јово Максимовић (1802) пописан је у Батковићу и већ их има два домаћинства у то вријеме, па веза са Благојевићима мора бити старија. У погледу славе, која се код Благојевића разликује, док је код Стевановића и Јовића иста, морам примјетити (а ако чита неко из Велике Обарске, било би корисно да се укључи) да Свети Алимпије Столпник можда није изворна слава Благојевића. Наиме, Благојевићи у Великој Обарској живе у засеоку Познановићи, гдје осим њих живе и друге породице које славе исту славу (Јањичићи, са којима дијеле поријекло, али и, рецимо Крстићи, Николићи...). Између Благојевића и Јањичића нема забиљежених бракова (мада је сродство старо већ око 7 генерација, а презиме није исто), док су Крстићи, рецимо, ступали у бракове и са једнима и са другима. Дјелује ми као да је Свети Алимпије био слава једне - вјероватно најраније досељене породице у том засеоку, а да су други, касније досељени прихватили ту славу. Што се Јовића тиче, кључно ће бити да покушам организовати неко шире тестирање Стевањштака из Батковића. Постоји шанса да ту и нема заједничког поријекла, јер практично пола села слави Светог Стефана, па би било заиста тешко да сви имају поријекло ван Херцеговине и Црне Горе, а да то није сачувано у колективном сјећању.

Свака част Велиборе на овако оспежном истраживању,

Ово не би била прва веза између појединих динарских родова и родова са граничног српско-бугарског простора. Оно што овде фали, а обично код осталих постоји, јесте веза са Старом Херцеговином. Мада и ту ће се можда појавити неки линк. Херцеговина је некада обухватала знатно шири простор. У сваком случају, остаје Николић као потенцијално најближа веза са јужнијим областима.

[ВелиборЛазић13]

Одличан преглед Велиборе. А ово што претпостављаш за Благојевиће, чини ми се да је потпуно тачно. Благојевић и Стевановић су тестирани уз моју асистенцију, али сам заборавио шта ми је својевремено Стевановић рекао за преславу.

Сложили смо се да је Радмила Кајмаковић непоуздана јер се приликом истраживања руководила казивањима старијих чланова породица. Једине Благојевиће из Велике Обарске које је споменула означила је да славе Ђурђевдан а да је њихов предаак дошао из Бријеснице.

Стевановић је из Ковачића и знаш и сам колико је то близу Бријесници. Ја сам то тако повезао, међутим, резултат Јовића је то доста пореметио.

Хвала на лијепим ријечима, Александре. Постоје три различита рода Благојевића у Великој Обарској, колико ја знам. За те који славе Ђурђевдан дефинитивно ни писани извори ни предање не помиње везу са овим Алимпијевштацима. На жалост, Кајмаковићка је то поједноставила, па наводи само једне Благојевиће, са славом Ђурђевдан. На примјеру Батковића сам видио да њена етнолошка монографија садржи на неким мјестима, чини ми се, уз дужно поштовање према значају њеног дјела, који је неспоран, одређене импровизације, којима је можда и она прибјегавала да би попунила неке празнине у прикупљеним казивањима и дала им смисао (који неспорно понекад и немају). Примјера ради, наводи за Батковић како се у засеок Марићи доселио извјесни Бојица, са синовима од којих потичу данашњи Матићи, Владисављевићи и Перићи. Предање се показало у свему тачно, када сам га упоредио са писаним изворима, изузев у томе што помиње засеок Марићи као мјесто досељења, а заправо се ради о Клису (тзв. Мали Клис). Ко јој је могао рећи да се Бојица доселио у Мариће? Нико. У Марићима живе други Матићи (са различитом славом и сасвим другачијим поријеклом), па ми је једини закључак да је сама надоградила прикупљено предање. Други примјер је тврдња да засеок Гајићи носи назив по Николи Гајићу, претку данашњих Николића и Гајића (Никољдан). На жалост, то је чисти анахронизам, јер је у 19. вијеку дио у ком се Никола настанио сврставан у засеок Клис, а истовремено је постојао засеок Гајићи, у ком су живјели други Гајићи (Стјепањдан). Границе заселака су редефинисане тек послије 2. свјетског рата, са проведеном хидромелиорацијом. Одакле јој такав закључак? Вјерујем да је изворно њен, а не да га је прикупила од неког казивача. Можда је ово велика дигресија, али само се надовезујем на ову тему, јер дефинитивно Кајмаковићку морамо узети само као одличан путоказ и у фрагментима поуздан извор.