Наишао сам на старију верзију предања о пореклу Петровића коју је Сава Пејовић Трећи из Бањана записао у краћем тексту под називом "Протокол". Текст је 1910. предао Андрији Лубурићу који није стигао да га објави пре своје смрти. Цитираћу кључни део:
Из села Петропоља наши стари прађедови су дошли 1502. године. Дошао је војвода Митар и синови му Ћетко и Томо. Они су се по братству презивали Цвјетковићи. Са Косова су са њима избјегле многе породице, које су се населиле у Бањанима. Тада се у Бањанима населио прађед Баћовића, у село Кленак, и од њега је братство Мулине. Од Мулина су настали и Баћовићи по ђеду Баћу. Тада се још бртстава доселило у Бањане. Пошто је војвода Митар Цвјетковић умро, војвода на Бањане је постао његов син Ћетко. Он је саградио Јовањску цркву у Петровићима, у којој су сарањени војвода Митар и син му. И сада су њиови гробови у Јовањској цркви и на надгробницама су уписана њиова имена.
Када су избјежали са Косова, из села Петропоља, десио им се овај случај: У њиово село дошао је с војском накав турски Ђинлија паша. Утаборио се у кућу војводе Митра. Турци су почели по селу чињети зулум, а паша у Митровој кући. Тада Ћетко, војводин син, убије Ђинлија пашу и његове кавазе. У тој борби Ћетко задобије седамнаест рана. Од њиг се извидао, али је остао грбав, па су га звали војвода Грбоје. Тада су сви из тога села, пошто су се исјекли с Турцима, побјегли и добјежали у Бањане. Било је то 1502. године. Синови војводе Митра, село, у које су дошли у Доње Бањане, назову Петровићи.Цео текст:
http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/328.pdfНешто више о аутору:
http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/332.pdfПредање које је Томић записао свега три деценије касније је нешто другачије, али суштински доста слично. Као место порекла спомиње се Бањска уместо Петропоља, док је најстарији познати предак Грбо, који се након борбе са Турцима у којој је осакаћен доселио у Бањане. Очигледно се ради о истом човеку, за кога Пејовић каже да се звао Ћетко Цвјетковић "Грбоје".
Да је Цвјетковића заиста било у Бањанима, потврђује и Ристо Ковијанић који помиње надгробни натпис у Петровићима на коме пише "Сдја лежи раб Божи кнез Грбан Цоткович Бананин". О надгробној плочи Грбана Цвјетковића у цркви Св. Јована у Петровићима је раније писао и Број 1:
Црква Св. Јована у Дријенку код Петровића:
Уклесани натпис на надгробној плочи Грбана Цвјетковића у цркви Св. Јована у Дријенку код Петровића
Уклесани натпис на надгробној плочи војводе Цвјетка Бањанина у поду цркве Св. Јована у Дријенку код Петровића
На основу свега наведеног, мислим да се може прихватити да су Петровићи заиста потекли од Цвјетковића. Међутим, с обзиром да је у цркви сахрањен и Цвјетко Бањанин, највероватније се ради о ктитору те цркве и родоначелнику Цвјетковића што значи да је презиме настало у Бањанима, а не на Косову. То је и логично, јер да је презиме настало на Косову, онда би се презивали Цветковић, а не Цвјетковић. Грбоје Цвјетковић Бањанин који је сахрањен у истој цркви би требало да је Цвјетков син или унук. Поставља се једино питање да ли је Ћетко звани Грбоје или Грбо из предања заправо Цвјетко или Грбан.
Власи Бањани спомињу још 1319. године, што је скоро два века пре него што су Цвјетковићи према предању дошли у Бањане. Мислим да је вероватније да су Цвјетковићи проистекли из старог рода Бањана који се на то подручје доселио пре Косовске битке, него да су се доселили 1502. године јер се Цвјетко не би презивао Бањанин у том случају.
Предање Пејовића је битно и због везе Петровића са Јоковићима у Пиви:
Војвода Јанко преселио се у Пиву, у Брезна, а Пејо је остао у Петровићима и од њега су Пејовићи. Од сина војводе Јанка-Јока постало је презиме Јоковићи.Захваљујући овом делу предања, Петровићи се могу повезати и са Кецојевићима за које је такође утврђено да су N2a1. За њих је Светозар Томић записао следеће:
По предању Кецојевићи су са Косова од некога Трипка војводе, па се после Косовске битке кренули на запад са осталим народом да траже нову отаџбину. Тако лутајући на крају се настане у Бањанима. Од овога Трипка војводе, веле, да су и ови пивски родови: Јоковићи, Бановићи и Пејовићи.