Видјех за Љешкопољце да се каже да су скуп братства по кнежинама?
Која је то граница да можемо рећи да јесу скуп братства по кнежинама а кад племе?
Ево нпр. Грбаљ је имао 4 кнежине петоселице ( свака кнежина од пет села), али исто се може видјети нпр. јака племенска свијест?
Грбљани никад нису били племе ни по којем обележју. Као што ти рече, они су били скуп кнежина разнородног становништва, што и сами Грбљани добро знају. Кад се тамо помене реч племе, оно има значење територијалне заједнице. Блискост која се између Грбљана створила је последица окружења, где су били притешњени између млетачке и османске власти.
Нешто слично имамо код Паштровића, који су скуп племена, али као целина нису племе, већ један обласни појам и политичка заједница. Као и Кртољани и Луштичани. У млетачком управном систему Грбаљ, Паштровићи, Кртоли, итд, били су општине, што је у суштини прави смисао ових заједница. Племе ипак има другачију суштину.
Љешани (не Љешкопољци, већ Љешанска нахија) су имали много више стварног основа да се образују као племе, ништа мање него нпр. Комани или Цеклињани, због блиског порекла већих заједница у које би се утопиле оне мање (нпр. Дражевина), али су их политичке околности у томе омеле, тако да се код њих тај процес никада није заокружио.