Мог једног прађеда са очеве стране сам пронашао у "Verlustliste" током опсаде Пшемисла у Галицији, тада су Руси заробили преко 100.000 аустро-угарских војника. Пише да је био рањен (verw.). Могуће да су га Руси преузели и да је код њих умро, јер те спискове Аустријанцима је доставио руски црвени крст. Руси су се тада наводно веома лијепо односили према заробљеним Србима које су сакупили и усмјерили даље. Други прађед (са мамине стране) је био у тим заробљеним Србима, али жив и пребачен сибирском жељезницом до Владивостока, па бродом до Солуна. Напоменућу да се ради о крајишком Србину. Из рата је изашао жив и као побједник, добио од државе доста земље, са те мамине стране породица је била имућна и имали су и најамне раднике. Нажалост, 1941. су га усташе зовнуле на разговор и убиле заједно са 20-ак виђенијих мушкараца у селу. Трећи прађед (са очеве стране) је радио у Америци и онда се добровољно јавио у српску војску, преживио све битке, међутим, у повлачењу према Крфу умро је од глади негдје око Пећи.
У мојој породици крајишког поријекла имам три примјера учешћа у 1. свјетском рату: један регрутован у АУ војску и погинуо, други регрутован у АУ војску, а завршио у српској војсци, трећи се добровољно пријавио у српску војску.
