Што се тиче миграција Никшића у Стари Влах, слажем се за доњу границу (1690. год.) или прву половину 18. века. Неки се касније јесу исељавали даље али многи су остајали у Старом Влаху тј. пресељавали се из једног краја у други, тако да ће ови дефтери бити од велике помоћи. Многе породице са славом св. Лука су присутне и данас у свим општинама југозападне Србије мада вероватно да неке од њих не потичу од самих Никшића.
Да се само надовежем на овај део коментара од пре неки дан. Када кажем да се слажем за доњу границу мислио сам на оне масовније (неретко "задружне") миграције Никшића али и осталих родова од којих огромна већина присутних породица данас у Старом Влаху и шире воде своје порекло. Далеко од тога да миграција (појединачних или у мањим размерама) у прошлости није било, ту пре свега мислим на период након слома Херцеговачког устанка (1596-1597) али и пре тога. Оно што сам открио у пре два месеца у књизи Данила Станојевића,
Становништво Рујна према турским дефтерима 1476-1604. године иде у прилог том мишљењу. Наиме, у дефтеру из 1476. године за село Брајково (данашње село Бреково у ариљској општини) су пописани следећи становници:
Судар, син Вукоја, и с њим Марко и Шобот, његови синови
Вукашин, син Вукоја, и с њим Димитрије његов син
Радосав Ђурђевић и с њим Степан, његов син
Богислав, син Миточина, и с њим Петко и Никола, његови синови
Радован, син Богумила
Бранко син Богавца, и с њим Михач, његов брат
Болун стар
Радојко, син Дане
Радован, син Вукоја, и с њим Радосав, његов брат
Богавац НикшићМилко, син Радована
Познато је да Богавци-Лучинштаци своје порекло везују за Ровачко братство Никшића и за то предање се може рећи да је потврђено пошто је тестирани Богавац из Берана припао роду Никшића. Не можемо знати да ли је пописани Богавац из Брајкова од тих Богаваца из Роваца али да је Никшић или да се ради баш о исељенику из Никшића, то се да претпоставити. Да је било досељеника у нахији Рујно међу пописаним становницима у дефтеру из 1476. то се може потврдити и по томе што је многима од њих уз имена придодато презиме
Бошњанин и оно се много пута јавља, већином код ратајског становништва и то у скоро сваком другом селу, а у неким селима је било и по више Бошњанина, што наводи на закључак да су то можда биле чак и породичне задруге(по мени су ови становници били пореклом из Босне). Интересантно је да поред неких имена стоје и
Бугарин, дошлац, пришлац. Дакле, ово се само односи на нахију Рујно, сигурно је тих досељеника из разних крајева и по осталим нахијама још било. По мени, миграције су се одвијале непрестано и оне су могле бити условљене разним факторима, од економских (сиромаштво, жеља за напредовањем, одсељење у крајеве где је рударство било развијено..) до оних ратних за које везујем оне миграције односно веће сеобе из 18. века. Питање је од тих исељеника да ли је и колико је генетског трага остало у Старом Влаху данас, али сасвим сигурно је га има по осталим деловима Србије и изван њених граница.
Иначе, невезано за све ово, основну школу сам деведесетих завршио управо у селу Бреково, некадашњем и за садашње становништво овог краја непознатом називу, старом Брајкову.