Управо зато помислих да си циљао на Чајкановића, јер је он писао о Дабогу, Дајбогу или Даждбогу и његовој вези с вуком...а он је један од највећих ауторитета које имамо по том питању.
Још увек ми није јасно да ли ти негираш постојање веровања у Божанство именом Даждбог код Словена (или дела Словена) или си у стању истраживачке сумње поводом тог питања?
Не поричем Даждбога, но приписујем тај назив не вучјему пастиру, но сунцу; с образложењем, да једино што ми знамо о Даждьбогу је су га русски црквени писари ставили на оно мјесто гдје је у латинском препису био Сол, а у грчком Хелиос. Треба не губити из вида, да у доба када су живјели ти русски преписивачи, русско "језичаство" бијаше исчезло већ вјековма, те је ситна вјеројатност, да су ти свештенници знали о Даждбогу из своје памети, но су морали се ослањати на неку преписивачку традицију. Судећи по том да је ДаЖДбог, ону из Бугарске. A propos: Језик је некада значило племе или народ, (онај који говори истим језиком), стога мним, да је најбољи превод ријечи језичаство или језишштво заправо "народна вјера". Не мора значити, да је Даждбог назив који је био познат свим Словјенима, но назив Сунце јамачно јест био знан свим Словјенима и мени је драже и безбједније говорити о Сунцу, но о Даждбогу. Представе о Сунцу, као о митологијском бићу, постоје у свих словјенских народа у једном или другом облику, који су већином међу собом сложни. Постоји сиже о трома браћи Сунцу, Мјесецу и још једному најмлађему брату. Овај најмлађи брат у разних народа назива се по разному. У нас је он назван "Дробна Киша", у Чеха је он просто Вјетар, а у Руса је он Ворон Воронович (вран врановић, као неки господар магије). За све њих се тврди да имају једну мати, а некада, да имају три мати, које су сестре. У сваком случају не могу овдје много откривати.
Само ћу рећи, да је једина теза по којој су повезали Даждбога са вучјим пастирем, то да се у околина Шабца јављала приповједка о демону Хромом Даби. Ову су на крају у листу Вила, преточили (да не кажем натегли) у Дабог, што су лахко подкријепили ранијим покушајем објашњења назива Даждбог, тим да је дажд заправо заповједни облик глагола дати, односно "дај", што је са становишта лингвистике и словообразовања словенских језика веома стран механизам образовања ријечи.
Dabog;Narodne priče; Vila:list za zabavu, književnost i nauku-1866- broj 40; Str. 642; poslao Živojin Radonjić, sveštenik u Lojanicama
У бити Хроми Даба је само једно регионално нарицање демона и нема никаквих указатеља на то да Даба потиче од Даждбога, нити то да Вучји пастир има икакве везе са Сунцем, а судећи по јединому што се о Даждбогу пише, он ЈЕСТ сунце.
ПС: Препоручам прочитати приповједку Сунчарева мајка и пјесму Вила зида град и Јарко Сунце на пут полазише
