Ни у једној земљи се она није десила искрено нити свеобухватно. Једино су за све криви комунисти и Руси, за све било тачно или не, узмимо Пољску где су им Руси и Стаљин криви за све, а спасили их тоталног уништења и још им протетали Немце и дали велики део Балтика.
Па не бих баш рекао да су их спасили од тоталног уништења. Прво су их окупирали заједно са Немцима тј. познато је да је по споразуму Рибентроп-Молотов договорена подела Пољске између Немачке и СССР-а. Иначе је СССР тада заузео нешто већу пољску територију него Немци. Бријан-Келоговим пактом од 1928. на америчку иницијативу изражена је спремност одређеног броја држава да се одрекну рата као средства решавања конфликта. Међу потписницама су били Пољска и СССР. Пољско-совјетским споразумом о ненападању из 1932. та декларација је продубљена једним билатералним споразумом који је СССР седам година касније прекршио (као и Хитлер немачко-совјетски споразум о ненападању). Мени је иначе занимљиво како се совјетска пропаганда током пољско-совјетског рата 1919-1922 позивала на хришћанство, покушавајући тако да анимира православне Русе да са већом мотивацијом ратују против католичких Пољака, вршећи истовремено погром над РПЦ.
Пољаци су, као што је познато, имали два покрета отпора. С једне стране републиканску Армија Крајову и с друге стране комунисте. Армија Крајова је била далеко активнија, јача и популарнија међу Пољацима, него комунисти, али је Пољска ипак, противно вољи већине, завршила у оквиру Варшавског пакта. Патент је био сличан као у Југославији. Заједничка прелазна влада састављена од комуниста и представника пољске предратне владе, затим истискивање некомунистичких елемената из исте и потпуно преузимање власти 1946. уз увођење једнопартијског система и диктатуре. Иначе, 1946. су у Шлезији избили велики антикомунистички нереди, који су прилично брутално угушени. Када на све то додамо и присилно пресељавање Пољака из Галиције у Шлезију, масакр над Пољацима у Катинској шуми, те пољско-руску предисторију, онда је јасно да ту не може бити говора о некој великој љубави. За Пољаке је победа пољске војске против Црвене Армије 1920. у бици за Варшаву највећи празник у земљи.
Укратко речено ти односи Русије и Пољске су толико оптерећени сукобима у прошлости да је немогуће очекивати било какву објективност са једне или са друге стране. То међутим не мења чињеница да је Пољска направила добар потез када је законом забранила пропагирање и величање национал-социјализма, фашизма и комунизма тј. прописала казне за такве поступке. Наравно да ту има и претеривања али где га нема?
Све државе које су се нашле у комунизму требало би да прођу процес декомунизације из простог разлога што ће само тако бити у стању да изграде један функционалан државно-политички систем који се неће заснивати на култу личности него на једном систему који ће функционисати у сваком тренутку независно од тога да ли је на власти странка А, Б или В. Западнословенске државе су добрим делом у томе успеле али јужнословенске нису. Посебно српски народ није и зато се стално врти у круг тражећи новог "вођу" којег дигне до нивоа божанства па га на крају баци у блато.
Ни мени се не свиђа изражена русофобија у Пољској, Чешкој или Словачкој али исто тако морам да кажем да то није наш српски проблем јер су сва три наведена народа изузетно србофилна и то сам могао да видим сваки пут када сам посетио неку од ових земаља.
