Аутор Тема: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.  (Прочитано 5115 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Скрећем пажњу на докторску дисертацију под овим именом, одбрањену ове године. Аутор, Мирослав Павловић, написао је, а кажем то као лаик, једно одлично, пионирско дело на пољу дефтерологије. У њему можете наћи обиље корисних и до сада невиђених података.

http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/5931/Disertacija3843.pdf?sequence=2&isAllowed=y

Нарочито  ми је било симпатично да на 158. страници наиђем на моје Селаковиће у Кремнима, као случајан пример:

Цитат
Тако су Горо и Павле синови
Радивоја у селу Радуша, каза Ужице, опорезовани са 120 (edna) односно други са
240 акчи (evsat). Зато су Стеван и Јован, Горови синови опорезовани са по 120 а
Марко, син Павла са 120 акчи. Тиме је у коначном збиру иметак обојице браће
оптерећен подједнаком сумом од 360 акчи, без обзира на број чланова домаћинства

Ово су ми добро позната имена, која су уједно и решила неке моје недоумице. Овај Радивоје имао је надимак Рако и по њему се цела половина данашњих креманских Селаковића и практично заселак Кремана зове "Ракови Селаци". Име његовог сина транскрибовано је као Горо - заправо је то Ђуро, иначе муж рођене сестре мајке златиборског сердара Јована Мићића, пријатеља и присташе Милоша Обреновића. По тој линији ће овај Јован, Горов-Ђуров син, а брат од тетке Јована Мићића, бити познати кремански кмет Јован Селак пуних 50 година. Иначе, Ђуро је сем Стевана и Јована који се овде помињу, имао и трећег, најмлађег сина Васа, рођеног после овог пописа, са чијим сам потомком, а мојим колегом хемичарем, организовао да се тестира у великом ДНК тестирању и чији резултат очекујемо...

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #1 послато: Август 09, 2016, 12:04:43 поподне »
Занимљиво је да је аутор направио, уз резерву, покушај прорачуна укупног броја становника Смедеревског санџака 1741. године. Резултат је био: 40500 становника.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5485
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #2 послато: Август 09, 2016, 12:55:26 поподне »
Занимљиво је да је аутор направио, уз резерву, покушај прорачуна укупног броја становника Смедеревског санџака 1741. године. Резултат је био: 40500 становника.
Cличaн пpopaчун, aли зa cpпcку Дecпoтoвину, je нaпpaвиo Mилoш Блaгojeвић... Oн je дoшao дo цифpe oд 200000 људи.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #3 послато: Август 09, 2016, 01:36:31 поподне »
О етничком саставу Смедеревског санџака даје следећи закључак:

Цитат
Посебно  питање  етничке  структуре  становништва  није  могуће  лако
решити. Као што је поменуто у самој вароши Београд готово да није забележено
српско становништво. Осим муслиманског присутно је нешто Јевреја. Управо на
овом  примеру  се  види  непоузданост  дефтерологије.  С  друге  стране,  присуство
муслимана  у  селима  је  спорадично.  Готово  је  немогуће  пронаћи  скупине
муслиманског  живља  у  руралном  подручју  Санџака.  Није  могуће  установити
етничко  порекло,  како  муслимана,  тако  ни  хришћана  у  пограничном  подручју.
Посредни подаци сведоче у прилог тези да је доста анадолског становништва било
присутно у самом Београду, што као војне трупе, што као трговци.
У дефтеру такве  информације  нису  спецификоване.  Један  значајан  део  попу
лације  има карактеристике  имена  и  патронима  који  одговарају  влашкој  етничкој  скупини.
Словенска имена није једноставно довести у везу са њиховом етничком базом, што
може  бити  проблематично  у  пограничној  зони  према  Софијском  и  Видинском
санџаку. За остатак хришћанског становништва може се закључити да је у питању
етнички српско становништво, имајући  у виду Смитову примордијалну теорију
порекла нација.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #4 послато: Август 09, 2016, 04:21:52 поподне »
Занимљиво је да је аутор направио, уз резерву, покушај прорачуна укупног броја становника Смедеревског санџака 1741. године. Резултат је био: 40500 становника.
Колико се сећам по аустријском попису Краљевине Србије из 1721. године Србија (отприлике територија Смедеревског санџака) је имала око 28000 становника. Професор Дабић са Филозофског факултета је направио за вежбе чак и мапу насеља и рекао нам је да замислио непрегледну шуму са понеком крчевином на којој је село. Услед слабе насељености територију је било тешко бранити па су Аустријанци агитовали и подмићивали становништво да се насели на њихову територију по пограничним областима Турске. Највише насељавања је било у данашњи Левач и Темнић, Руднички крај и Мачву. Многи су се после пар година проведених на аустријској територији враћали у Турску, због великих дажбина и војних обавеза. Највећи број досељеника је дошао у Смедервски санџак од 1739 до 1788 и Кочине крајине. Следећи велики талас насељавања је био за време устанка.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #5 послато: Август 09, 2016, 04:49:34 поподне »
Колико се сећам по аустријском попису Краљевине Србије из 1721. године Србија (отприлике територија Смедеревског санџака) је имала око 28000 становника. Професор Дабић са Филозофског факултета је направио за вежбе чак и мапу насеља и рекао нам је да замислио непрегледну шуму са понеком крчевином на којој је село. Услед слабе насељености територију је било тешко бранити па су Аустријанци агитовали и подмићивали становништво да се насели на њихову територију по пограничним областима Турске. Највише насељавања је било у данашњи Левач и Темнић, Руднички крај и Мачву. Многи су се после пар година проведених на аустријској територији враћали у Турску, због великих дажбина и војних обавеза. Највећи број досељеника је дошао у Смедервски санџак од 1739 до 1788 и Кочине крајине. Следећи велики талас насељавања је био за време устанка.

У том смислу, занимљиви су ови делови текста:

Цитат
У седамнаест нахија Смедеревског санџака обухваћених пописом 1741, уписано је 1398 насеља. За свега 570 (40,8%) насељених места постоје унета имена носилаца домаћинстава (баштина). Број домаћинстава у овим насељима је 6316. Посматрано у новчаној суми, од ових становника је прикупљено 4 025 360 акчи или 74,6% укупне суме. Из преосталих 828 насеља (59,2%) која се воде као пуста (халије), уписано је свега 1 370 816 акчи (25,8%).

Цитат
На територији Санџака постојало је три типа сеоских насеља, села (и/или селишта), мезре (запустела села) и халије (упражњена села). Разлика између мезри и халија јесте у претпоставци да се категорија првих неће мењати, док се за халије претпоставља да су привремено опустела места и да ће се становништво убрзо вратити. У пракси се често дешавао сасвим супротан процес, услед чега формално одређење категорије насеља не би требало схватати категорички. На простору пописаног дела Смедеревског санџака (17 од 21 нахије) у складу са пописним дефтером из 1741. било је више халија него насељених места, као што је и величина и густина насељености појединих нахија значајно варирала.

post images

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #6 послато: Август 09, 2016, 05:20:00 поподне »
У Смедеревски санџак нису улазиле Соколска нахија и Мачва а пет најисточнијих нахија овде наведених: Хомоље, Звижд, Млава, Пореч и Храм нису улазиле у Краљевину Србију већ су припадале Тамишком Банату. Нахије се делимично поклапају са оберкапетанијама из периода 1718-1739. Тако да када Смедеревском санџаку одузмемо територију данашње источне Србије а додамо му Соколску нахију и Мачву добијамо територију Србије из периода од 1718 до 1739. С обзиром да је Соколска нахија била слабо насељена, можда чак и слабије од источне Србије добијемо неку бројку приближнију 28000. Што показује да аустријско насељавање није битније променило демографску слику. Зато су делимично заслужни и Срби који су радили за аустријску војну команду, као нпр. Сава Млатишума и Вук Исакович и сеоба из 1739 године. Смедеревски санџак почиње да се масовније насељава тек од 40-их година 18. века.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #7 послато: Август 09, 2016, 05:41:33 поподне »
У Смедеревски санџак нису улазиле Соколска нахија и Мачва а пет најисточнијих нахија овде наведених: Хомоље, Звижд, Млава, Пореч и Храм нису улазиле у Краљевину Србију већ су припадале Тамишком Банату. Нахије се делимично поклапају са оберкапетанијама из периода 1718-1739. Тако да када Смедеревском санџаку одузмемо територију данашње источне Србије а додамо му Соколску нахију и Мачву добијамо територију Србије из периода од 1718 до 1739. С обзиром да је Соколска нахија била слабо насељена, можда чак и слабије од источне Србије добијемо неку бројку приближнију 28000. Што показује да аустријско насељавање није битније променило демографску слику. Зато су делимично заслужни и Срби који су радили за аустријску војну команду, као нпр. Сава Млатишума и Вук Исакович и сеоба из 1739 године. Смедеревски санџак почиње да се масовније насељава тек од 40-их година 18. века.

Дробњак, ово личи на добру рачуницу.  Дакле, могли бисмо претпоставити да је у том тренутку на овој територији живело између 30000 и 40000 људи.
Масовније насељавање од 40-их година је евидентно по много чему, не само по неким бројкама, већ и по породичним предањима многих. А ево и једна бројка томе у прилог из доктората, на основу сачуваног пописа џизје Ужице из 1795, што је вероватно последњи изведени попис турске државе на овом простору:

Цитат
Забележени број баштина у овако дефинисаној кази Ужице у складу са пописом из 1795. чини преко 40% целокупног становништва Смедеревског санџака из 1741

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #8 послато: Август 09, 2016, 06:11:11 поподне »
Да, тако некако. Не располажем никаквим тачним подацима тренутно, него пишем по сећању. Али не би требало да има више од 40000 становника, евентуално 40500 као што наводи у раду. То је вероватно дупло више становника него што је остало на том простору након сеобе 1690. Знамо да је Поморавље Велике Мораве остало готово потпуно пусто, источни делови Шумадије, Ресава и Млава такође. У периоду од 1690 до 1715-16 имамо само значајније досељавање Влаха из Олтеније и Ердеља у запустела српска села у источној Србији и спорадична насељавања становништва из динарских и јужних српских крајева у делове Шумадије. Највећи број становника се насељава у другој половини 18. века. Томе је узрок сем слободне плодне земље и организација на територији смедеревског санџака где се на неки начин развијала слободна кнежинска самоуправа. Оборкнез се налазио на челу нахије, био је угледан човек из народа кога су постављали Турци. Скупљао је порез, судио у мањим споровима и претстављао нахију. Срби су више волели да плате више Србину, тј. да га подмите него да гледају Турке по селима. Таква ситуација је била једино у Смедервском санџаку. Читлучења готово да није било, касније су издејствовали да могу да носе оружје, свуда је било слободне земље, воде, храстових шума за изгон свиња на жирење... Све то је привлачило велики број насељеника.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #9 послато: Август 09, 2016, 06:38:41 поподне »
Читлучења готово да није било, касније су издејствовали да могу да носе оружје, свуда је било слободне земље, воде, храстових шума за изгон свиња на жирење... Све то је привлачило велики број насељеника.

Ово ми је било знано од раније, а у овом раду нашао сам лепо укратко о чифтлицима:

Цитат
Већ током израде пописног дефтера забележени су и први чифтлици, додуше само код две нахије, Ваљева и Рудника. Процес израде дефтера никако није био унификован, услед чега се јављају бројне разлике у структури и карактеру ставки које се у њему појављују. Присуство чифтлика само у двема нахијама, никако не значи да их другде није било, већ да писар у другим случајевима није обратио потребну пажњу, као што је у поменутим двема нахијама превидео да упише кнезове. Укупан број чифтлика није велики, свега 15. Неколико је забележено у пару у оквиру једног села. Подаци о власнику, муслиману и месту његовог боравка изван територије нахије нису неуобичајени (нпр. Али муселим, становник Ваљева; Ахмед-ага из рудничке тврђаве; Ибрахим-беше), чак ни у случајевима када чифтлик поседује група муслимана. Посебно су интересантни чифтлици који припадају локалном становништву, хришћанима. Код два су уписани власници, Тодор (син Гордана) у селу Сушница, Ваљевска нахија и Митар (Симо) у селу Кујић у Рудничкој нахији, док је за село Прилике у Руднику као власник означена раја. Није познато како је дошло до изразито неуобичајеног формирања чифтлика локалног становништва.


Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #10 послато: Август 09, 2016, 07:11:52 поподне »
Могуће је да су то хришћани који су стекли одређене заслуге ратујући за рачун Османлија. Мада то није карактеристично за 18. век.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Iєшɑ Влɑчɑнин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: ВОЈНО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА 1739 - 1788.
« Одговор #11 послато: Фебруар 14, 2022, 04:41:11 поподне »
Postoje li i gde su popisi, tj. turski tefteri i austrijski popisi iz 18. veka za Vlakču kod Kragujevca, sa popisanim muškim glavama, poreskim obveznicima i sl.? Da li ima nečega od tih popisa negde na internetu u digitalnoj formi?

Reč je o popisima sa ove internet stranice.

http://www.srbijuvolimo.rs/putovanja/etno-turizam/item/3691-posetite-prelepo-%C5%A1umadijsko-selo-vlak%C4%8Da,geografski-centar-srbije.html

Ovde na ovoj stranici, pominje se da je Vlakča u prvoj polovini 18. veka imala sveštenika Filipa Obradovića i da je 1735. godine imala 6 domaćinstva.
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.

Iєшић Н. Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.
Ни Новɑковић Iовɑнов (1770.−1816.) нити Toшић Iєшoв (1797.−1855.).