ПРАВОПИСНЕ НЕДОУМИЦЕ
- Због болести (правилно) - ради болести (не), јер предлог због означава узрок, а предлог ради неку намеру, циљ.
- Идем (к) зубару (да) - идем код зубара (не), јер се уз глаголе кретања употребљава датив са предлогом к, ка, а не генитив са предлогом код.
- Идем у Београд (да) - идем за Београд (не), јер се уз глаголе кретања уз акузатив употребљава предлог у, а не за.
- Пролазим кроз собу - акузатив (да) ако се на једна врата уђе а на друга изађе, јер предлог кроз, значи кретање кроз унутрашњост нечега тако да се на једно место уђе а на друго изађе.
- Говоримо у вези са учењем - инструментал, а не у вези учења - генитив.
- Користим се приликом да ти нешто кажем - инструментал, а не користим прилику ...- акузатив.
- Путујем возом - инструментал, а не са возом, јер предлог са означава друштво а не средство.
- Расправљамо о питању ложег успеха - локатив, а не по питању... .
- Идем на Рудник (место које се налази на планини Рудник, а не у Рудник јер се у говору може схватити и као улаз у неки рудник угља, неке руде... .
- Глаголски прилог садашњи (трчећи, нпр) и глаголски прилог прошли (учивши, нпр) никада не могу бити предикати у реченици, него се налазе у служби прилошких одредби.
- Присвојни придеви изведени од власитих именица а завршавају се на -ски, -шки, -чки пишу се малим почетним словом (београдски...), а ако се завршавају на -ов, -ев, -ин великим словом (Миличин...).
- Скраћенице тј. итд. нпр. пишу се са тачком на крају.
- Ознаке за међународне мерне јединице увек се пишу латиничним словима и без тачке на крају (m,kg, dm...).
- Посебне скраћенице др мр (доктор, магистар), пишу се без тачке на крају.
- Увек се прво каже и пише име особе па онда њено презиме Петар Петровић, а не Петровић Петар).
- Одељење, покољење, а не оделење, поколење
- С обзиром на..., а не обзиром на...
- Инжењер, а не инжињер.
- Код писања датума римским цифрама, не ставља се тачка иза њих.
- Читалац, гледалац, а не читаоц, гледаоц
- Спасавати, а не спашавати
- Одрична речца НЕ се пише заједно са именицама и придевима (непријатељ, немио...), а одвојено од глагола (не могу - једино се у четири случаја пише заједно (немам, нисам, нећу. немој).
- Асфалт, а не асвалт
- Аудиторијум означава слушалачку публику, а кад су у питању гледаоци, треба рећи гледалиште.
- Плавозелен, сивомаслинаст - састављено
- Ако се сложени бројеви пишу словима, онда је сваки број одвојен - хиљаду шест стотина седамдесет пети.
- Бројне именице (двојица = само мушкарци, двоје = мушко и женско)
- Бурегџија, а не бурекџија
- Много пута, доста пута, више пута, а не често пута
- Аничин, Веричин а не Аницин, Верицин
- Младићки, а не младићски
- Много, знатно, кудикамо, а не далеко лакше, далеко боље
- До виђења, а не довиђења!
- До врага, а не доврага!
- Рвати се, рвач, а не хрвати се, хрвач
- Рђа, а не хрђа
- Рен, а не хрен
- Азијски, историјски, а не азиски, историски
- Инјекција, а не инекција
- Каиш, а не кајиш
- Медицина, а не медецина
- Најјачи, најлепши - заједно, а не одвојено
- Позвати телефоном, а не назвати телефоном.
- 01 - тај број не постоји, сем у компјутерској комуникацији.
- Учионица, а не учиона
- Оженити се неком, а не оженити неку.
- По први пут - боље је: први пут
- Потпредседник, а не подпредседник или подпрецедник
- Бити у праву, а не, имати право.
- Председавати састанку, седници, а не састанком, седницом.
- Једанпут, двапут - састављено
- Радије, а не рађе
- Све знање, а не сво знање
- Срећан и сретан - обе речи су правилне.
- Строжи, а не строжији
- Гледиште, становиште, а не тачка гледишта...
- Тако рећи, боље рећи - одвојено
- Сви треба да дођу - а не требају да дођу.
- Удаљ - заједно
- Упознати некога са нечим - не о нечему.
- Бавити се нечим - не, упражњавати нешто.
- У вези с нечим - не у вези нечега
- С временом , а не временом
- То се могло очекивати, а не, то је било за очекивати.
- Жети, а не жњети
- Жлезда, а не жљезда
- ...........
- ...........
- Итд.