Јеротић

[Nebo]

"Најважнији критеријуми у психологији који показују степен зрелости човека:

1. Способност за вољење неког другог, а не само себе самог.
2. Способност контролисања сопствених нагона и импулса.
3. Способност подношења непријатности, бола и патње.
4. Поседовање зреле, а не инфантилне савести.
5. Умерена агресивност без реакције беса или мржње, али и без претеране бојажљивости."

Владета Јеротић

Свако од нас би требало да се, према овим мерилима, преиспита и оцени степен сопствене зрелости.

[Nebo]

Претходне ноћи, упокојио се један од највећих Срба савремене наше повести, Владета Јеротић. Дуго је поживео и оставио велики траг иза себе, који ће, сигурно, трајати дуго, дуго.

Вјечна му памјат.



http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3247476/preminuo-vladeta-jerotic.html

https://rs.sputniknews.com/analize/201809041117072311-VladetaJerotic-AGAPE-Gajsek-secanje/

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B

[Amicus]

Јутрос сам чуо ову тужну вест.

Био је велики човек, иза кога ће остати велико и богато наслеђе.

Нека му вечна памјат.

[Nebo]

Неки Јеротићеви наводи које би требало прочитати:

https://samoobrazovanje.rs/citati-vladeta-jerotic/

[Atlantische]

Вечна слава великом Владети Јеротићу. На његов лик и дело ће ме увек подсећати култне емисије Агапеа са Александром Гајшеком на Студију Б. Виша сила је хтела да професор напусти овај свет баш на дан када је рођендан Александру Гајшеку са којим је представљао сјајан тандем као редован гост његових емисија.

[Amicus]

Вечна слава великом Владети Јеротићу. На његов лик и дело ће ме увек подсећати култне емисије Агапеа са Александром Гајшеком на Студију Б. Виша сила је хтела да професор напусти овај свет баш на дан када је рођендан Александру Гајшеку са којим је представљао сјајан тандем као редован гост његових емисија.

Занимљиво и симболично поклапање датума.

[Nebo]

Испраћај великана Владете Јеротића је сјутра на Новом гробљу у Београду. Опело почиње у 13 часова.

[Иван Вукићевић]

Пошто већ објављујемо Јеротићеве цитате, треба се подсетити и како је дотични доживљао православну веру којој је наводно припадао.

- Питање постављено Јеротићу у једној од емисија Агапе:
Докторе Јеротићу, да ли је православнима, у неким одређеним тренуцима..., таквим неким околностима, дозвољено, ако, на пример, у неком окружењу, од неколико стотина километара, не постоји нигде православни храм, да он недељом оде на мису уместо на Литургију и да буде конкретни учесник тога?
- Јеротићев одговор:
То је остављено сваком појединцу да одлучује. Нема правила...
- Црквени канони:
10. правило Св. Апостола: „Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.“         
64. правило Св. Апостола: „Ако који клирик или световњак пође у синагогу Јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен.“
9. правило Лаодикијског Сабора: „Не може се допустити да они који припадају Цркви иду ради молитве или службе у гробља или у тзв. мученичке храмове јеретика…“
33. правило Лаодикијског Сабора: „Са јеретицима или расколницима не треба се заједно молити“.

Ово је само један пример какви су све људи били професори или су то и даље на Богословском факултету у Београду. Лично нисам верник, али увек сам презирао лицемере који се лажно представљају као верници (небитно да ли се ради о православцима, католицима или муслиманима), а потову оне који приде покушавају да утичу и на друге са својим "интерпретацијама".

[ДушанВучко]

Пошто већ објављујемо Јеротићеве цитате, треба се подсетити и како је дотични доживљао православну веру којој је наводно припадао.

- Питање постављено Јеротићу у једној од емисија Агапе:
Докторе Јеротићу, да ли је православнима, у неким одређеним тренуцима..., таквим неким околностима, дозвољено, ако, на пример, у неком окружењу, од неколико стотина километара, не постоји нигде православни храм, да он недељом оде на мису уместо на Литургију и да буде конкретни учесник тога?
- Јеротићев одговор:
То је остављено сваком појединцу да одлучује. Нема правила...
- Црквени канони:
10. правило Св. Апостола: „Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.“         
64. правило Св. Апостола: „Ако који клирик или световњак пође у синагогу Јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен.“
9. правило Лаодикијског Сабора: „Не може се допустити да они који припадају Цркви иду ради молитве или службе у гробља или у тзв. мученичке храмове јеретика…“
33. правило Лаодикијског Сабора: „Са јеретицима или расколницима не треба се заједно молити“.

Ово је само један пример какви су све људи били професори или су то и даље на Богословском факултету у Београду. Лично нисам верник, али увек сам презирао лицемере који се лажно представљају као верници (небитно да ли се ради о православцима, католицима или муслиманима), а потову оне који приде покушавају да утичу и на друге са својим "интерпретацијама".

Овде му је Гајшек направио медвеђу услугу овим питањем, јер Јеротић није био компетентан да одговори на ово питање, пошто је завршио медицину, специализирао неуропсихиатрију, а у Швајцарској, Немачкој и Француској психотерапију...Ово је ипак било питање за свештено лице...Чини ми се да је ипак био флексибилнијих схватања што се тиче вере, био је православац, али у једној емисији је напоменуо са одушевљењем, како се један његов пријатељ изјашњавао као православац, католик и јевреј у исто време, и то је навео као занимљивост, у смислу, па зашто да не, ако неко може да има три нације у својој крви, зашто не би могао и три вере?!...С тим у вези, можда је и његов одговор у том духу, да може било где...Наравно, знамо да је немогуће бити верујући у више од једне вере у једном тренутку...Велики познавалац свих религија, али ми се чини да је више био енциклопедиста, углавном је наводио цитате...Покој му души!

[симо]

Јеротића сам увијек више доживљавао као психотерапеута, а мање као православног аутора. Ипак многи су у његовим интерпретацијама, које су биле више синкретистичке, ослоњене на психологију,а не на православно предање, тражили пут и до православља и доживљавали Јеротића као "православног мислиоца".

У православљу заправо и нема много приче, психологизирања и тражења истина. Узми свој крст и хајде за мном, рече Христос. Ако умјесто тога, кажеш, сачекај, да видим шта о томе каже Јунг, а шта Адлер, а шта Конфучије, нигдје краја, крст понијети нећеш.

Сам Јеротић био је симпатичан човјек, занимљив, виђао сам га раније редовно на литургијама у цркви св. Марка. И посебно су ми биле занимљиве његове психоанализе наших познатих писаца.

[goca 11]

Овде му је Гајшек направио медвеђу услугу овим питањем, јер Јеротић није био компетентан да одговори на ово питање, пошто је завршио медицину, специализирао неуропсихиатрију, а у Швајцарској, Немачкој и Француској психотерапију...Ово је ипак било питање за свештено лице...Чини ми се да је ипак био флексибилнијих схватања што се тиче вере, био је православац, али у једној емисији је напоменуо са одушевљењем, како се један његов пријатељ изјашњавао као православац, католик и јевреј у исто време, и то је навео као занимљивост, у смислу, па зашто да не, ако неко може да има три нације у својој крви, зашто не би могао и три вере?!...С тим у вези, можда је и његов одговор у том духу, да може било где...Наравно, знамо да је немогуће бити верујући у више од једне вере у једном тренутку...Велики познавалац свих религија, али ми се чини да је више био енциклопедиста, углавном је наводио цитате...Покој му души!

Мислим да му је Гајшек поставио питање ради питања.Професора Јеротића сам лично упознала и слушала његова предавања . Говорио је да без невоље нема богомоље  као  и да ће на крају света остати само хришћани....Ако неко има неку муку , проблем, невољу, молиће се свеједно где....Моја прабаба велика српкиња и православка кад јој је дете умирало молила се  и светој Петки, и у Католичкој цркви светом Антуну заштитнику деце. Човек је прво упознао Бога а религије и нације  су дошле после после...  Слажем се са Вучком.

[Иван Вукићевић]

Овде му је Гајшек направио медвеђу услугу овим питањем, јер Јеротић није био компетентан да одговори на ово питање, пошто је завршио медицину, специализирао неуропсихиатрију, а у Швајцарској, Немачкој и Француској психотерапију...Ово је ипак било питање за свештено лице...

На то питање је пре 100 година тачан одговор могао да да и најнеписменији српски сељак, ма колико маловеран био, а камо ли један професор богословије. Канони које сам споменуо спадају у најпознатије, а својевремено су настали управо због људи "широких схватања" попут Јеротића.

Иначе, пример који сам навео није изолован, већ је само један од јасних показатеља да се ради о човеку који је свесно и плански ширио неправославне идеје међу верницима представљајући се као православни верник и професор на богословији. И морам да признам, то је радио сасвим успешно.

Моја прабаба велика српкиња и православка кад јој је дете умирало молила се  и светој Петки, и у Католичкој цркви светом Антуну заштитнику деце.

Да, тако је то код нас. Кад црвени кончић не помогне, онда су све опције на столу... Међутим, насупрот твом мишљењу, прави верници не иду у тешким тренуцима по туђим богомољама, већ се уздају у своју веру. У туђе богомоље иду маловерни који се надају да ће бар неки бог или светац услишити њихове молитве.

[dko]

Моја мама је лекар, и често ме подсети како је 1985 Јеротић био приморан да пред пензију напусти Медицински факултет зато што је желео да предаје на Богословском. То је био апсолутни шок у СФРЈ...данас је и Бокан на свом фејсбуку подсетио на то...Уникатан случај у том тренутку, то јест пионирски потез, који је отворио простор постојању православног интелектуалца у тадашњем српском друштву.

[симо]

...који је отворио простор постојању православног интелектуалца у тадашњем српском друштву.

Православни интелектуалац. Да ли тако нешто постоји?

[Ojler]

Кад већ причамо о правим верницима, ево још једног добропознатог, прикладног цитата...

Јеванђеље по Матеју, глава седма

[dko]

Православни интелектуалац. Да ли тако нешто постоји?

Генијално питање. Ко да сам га ја саставио...а ваљда постоји, иако не би требало... Него, било је православних интелектуалаца и пре Јеротића, често помињем Жарка Видовића, ево и Идоли су до '85 били завршили факултет, ваљда, али код Јеротића је било кључно што је напустио Медицински и прешао на Богословију. Тај правац кретања је за цело друштво значио...ево, напуштам 'науку' иако сам највећи ауторитет у свом пољу и идем back to the future

[ДушанВучко]

Православни интелектуалац. Да ли тако нешто постоји?

Сам појам "интелектуалац" и не постоји у православљу. Чини ми се да је Владика Николај рекао:" кад неко каже за себе да је "интелектуалац", то ми звучи као да је рекао:  "ја сам пола човека"" У смислу да без духовности нема потпуног човека

[Иван Вукићевић]

Кад већ причамо о правим верницима, ево још једног добропознатог, прикладног цитата...

Јеванђеље по Матеју, глава седма

Првих пет тачака те главе су од вајкада омиљене међу свим хришћанским реформаторима (или јеретицима, зависи како их ко доживљава) који су наилазили на отпор конзервативаца. Шта год да се приговори реформаторима који би да измене дотадашњи вековни поредак (није битно ли је у питању залагање за реформу богослужења или залагање за склапање геј бракова у цркви), они се одмах позивају на 7. главу јеванђеља по Матеју. Није битно што су њихова залагања најчешће у супротности са десетином других тачака из Новог завета и црквених канона, 7. глава ће увек бити ту да се на њу позову ма шта чинили. Сигуран сам да је 7. глава нарочито популарна међу свештеницима педофилима из католичке цркве. Међутим, барем што се тиче реформатора, у тој глави има и 15. тачка која им и не иде баш у прилог.

[Ojler]

Првих пет тачака те главе су од вајкада омиљене међу свим хришћанским реформаторима (или јеретицима, зависи како их ко доживљава) који су наилазили на отпор конзервативаца. Шта год да се приговори реформаторима који би да измене дотадашњи вековни поредак (није битно ли је у питању залагање за реформу богослужења или залагање за склапање геј бракова у цркви), они се одмах позивају на 7. главу јеванђеља по Матеју. Није битно што су њихова залагања најчешће у супротности са десетином других тачака из Новог завета и црквених канона, 7. глава ће увек бити ту да се на њу позову ма шта чинили. Сигуран сам да је 7. глава нарочито популарна међу свештеницима педофилима из католичке цркве. Међутим, барем што се тиче реформатора, у тој глави има и 15. тачка која им и не иде баш у прилог.

Није ни тачка 21. лоша...

[ogixxl]

Пошто већ објављујемо Јеротићеве цитате, треба се подсетити и како је дотични доживљао православну веру којој је наводно припадао.

- Питање постављено Јеротићу у једној од емисија Агапе:
Докторе Јеротићу, да ли је православнима, у неким одређеним тренуцима..., таквим неким околностима, дозвољено, ако, на пример, у неком окружењу, од неколико стотина километара, не постоји нигде православни храм, да он недељом оде на мису уместо на Литургију и да буде конкретни учесник тога?
- Јеротићев одговор:
То је остављено сваком појединцу да одлучује. Нема правила...
- Црквени канони:
10. правило Св. Апостола: „Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.“         
64. правило Св. Апостола: „Ако који клирик или световњак пође у синагогу Јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен.“
9. правило Лаодикијског Сабора: „Не може се допустити да они који припадају Цркви иду ради молитве или службе у гробља или у тзв. мученичке храмове јеретика…“
33. правило Лаодикијског Сабора: „Са јеретицима или расколницима не треба се заједно молити“.

Ово је само један пример какви су све људи били професори или су то и даље на Богословском факултету у Београду. Лично нисам верник, али увек сам презирао лицемере који се лажно представљају као верници (небитно да ли се ради о православцима, католицима или муслиманима), а потову оне који приде покушавају да утичу и на друге са својим "интерпретацијама".

Мислим да је неправедно да се читав Јеротићев опус сагледава кроз једно питање и одговор, он је имао многа питања и многе одговоре. Зашто вадити нешто из контекста и тврдити да су његове речи лицемерне. Ако нисте успели да нађете ама баш ништа паметно у његовим предавањима онда је проблем у вама а не у њему.

Свако има право да погреши али и да се покаје, Јеротић је себе сматрао за верника, њему ће Бог судити а не ми...