Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Старе породице и племство / Одг: Стари српски родослови
« Последња порука Ješo послато данас у 03:19:30 поподне »
Baveći se najstarijim poznatim precima i prethodnicima na vlasti u Srbiji kneza Stefana Nemanje i pročitavši ovu temu u celini, zaključujem i izjavljujem...

Direktni preci srpskog kneza Stefana Nemanje (1113-1200) su: otac Zavida, deda Vukan i pradeda Tihomir.
Taj Tihomir (ne mešati ga sa najstarijim bratom Stefana Nemanje - Sv. Simeona Mirotočivog) se pominje kod Dukljanina (GRS je nastao 1292-1301 god., a kralj Milutin je morao znati 7-10 generacija svojih predaka, bar imenom) i kod Jovana Zonare i njega je ubio Petar Odeljani, lažni unuk bugarskog cara Samuila, dok su obojica zasebno sa svojim Srbima i Bugarima podizali bune protiv Vizantije.
Tibor Živković je u svojoj analizi dela Gesta regum Sclavorum gotovo sve razložio - i kako je i kada je i zašto je to delo nastalo i ja koji sam ga čitao, tvrdim da je delo politički krivotvoreno i da od ukupno 47 glava dela samo 15 glava (n. p. r. 36-47) predstavlja pravu istoriju... Sve ostale glave predstavljaju samo fikciju i anahronizme uz tek nešto u celini ili delimice tačnih podataka i teza, a i glave u kojima je istorija sadrže deo anahronizama, propusta i grešaka...

Dukljanin je greškom srpskog kneza Časlava i tog Tihomira stavio u jedan vek, a Časlav je živeo jedan vek pre Tihomira, ali kad su istorijski izvori tanki, a želja za krivotvorenjem jaka, prevarant nikad ne zna šta tačno tvrdi i zastupa, već se najzad uplete u svoje laži...
A pored toga je i čovečija želja da sve svoje znanje o svojim precima prenese na papir za naredne naraštaje i da znanje, u stvaranju istog u pisanoj formi, učini šturijim. Maksimalno skrati da bi preneo ono najbitnije i pritom često ispusti neke ne tako manje bitne detalje priče... Isto tako, pamte se i ljudi koji su ostavili trag iza sebe i to oni koji su ostavili lični pečat svog značaja, srpski letopisci su zapisivali kneza Uroša (,,Beli Uroš''! Njegov treći sin je Beloš, spojili ih letopisci u jednu osobu) i kneza Tihomira, dok su ispustili kneza Vukana, strica kneza Uroša i dedu kneževa Tihomira, Strahimira, Miroslava i Nemanje, što začuđuje.

Po meni je za ovu priču najbitnije istražiti i izučiti pretke Stefana Nemanje pre njegovog dede Vukana, a to su Tihomir, protospatar Jovan? (kapetan Rasa), Ljubomir i sveštenik Stefan (Ljubomira i popa Stefana letopisci kao Dukljanin (GRS kaže za Tihomira da je sin popa), M. Orbin, J. Rajić, I. Švear i dr. pominju).
Taj sveštenik Stefan, rodonačelnik Nemanjića je ili sin kneza Desimira Hvalimira Krajinovog Belošević, gospodara Travunije i samim tim stric kneževa Jovana Vladimira Svetog (99?-1016) i Stefana Vojislava Trebinjanina (1016-1048) ili je bio nekog drugog roda i sveštenik iz Bosne ili Travunije i moguće zet srpskog kneza Časlava (927/931-955). Možda se on čak najzad i zamonašio i da mu je Stefan bilo monaško ime, a da mu je ime Ljubomir bilo svetovno. Evo još nečega u prilog tome da su Nemanjići bili svetorodna dinastija i razlog više zašto su dodavali ime Stefan ispred ličnog imena.
2
Језикословље / Одг: О том тако су постали језици
« Последња порука сɣнце послато данас у 02:35:11 поподне »
Повест о италијанском језику

У средњевековној Италији службеним језиком био је латински, но писменим бејаше тек мал део живља, тзв. клерикум и учени људи. Обичан живаљ бејаше везан за свој родни крај и говораше својим завичајним језиком. У Италији их је и до дан данас тридесет и четири. Ти завичајни говори представљају диверзиране огранке народнога говора Римскога Царства и њихова међусобна разумљивост вариира увелико и не мора бити виша него ли је између португалскога и италијанскога.

Цитат
Grandgent 1907: 2–3:
By the end of the first century AD the Romans had conquered the entire Mediterranean Basin and established hundreds of colonies in the conquered provinces. Over time this—along with other factors that encouraged linguistic and cultural assimilation, such as political unity, frequent travel and commerce, military service, etc.—made Latin the predominant language throughout the western Mediterranean.

Савремени италијански није предачки степен ових говора него је један огранак и то флорентински говор; надмоћ над другима стекао је захваљујући комбинацији историјских случаја, од којих је један тај, да је на њем писао у оно време веома угледан писац, Данте Алигјери. Данте је у одређеном степену свестно вршио "language engineering" или прилагођавање у циљу успостављења равнотеже латинске баштине и шире разумљивости.

Рад Данте De vulgari eloquentia и пробуђено занимање за језик у 16. веку побудили је широм Италије распру, која се тиче критерија дефинирајућих савремену књижност и разговорни језик Италије. Ова дискусија је знана под именом questione della lingua (што ће рећи., питање језика ). Постојале су три струје:
1. чистунска, предвођена венетчанином Pietro Bembo, који се залагао за то, да језик мора имати узор у великим писцима Алгјери и Петрарка.
2. Макјавели и Флорентинци који су се залагали за завичајни језик говорен простим народом..
3. Властелински ред, који се залагао за компромисно уношење одлика свих народних говора у књижни језик.

Превагу су однесла начела Бембо и основана је Accademia della Crusca 1583. године с циљем одржања лепе чистоте италијанскога језика на основи римске баштине и то чини до дана данашњега. Данашњи Италијски грађанин испод четрдесет година матерњим сматра само књижни италијански, док је остали живаљ двојезичан.
Народни говори се разликују од књижнога језика не само фонетиком, која одговара степену различитости словенских језика, него и обиљем иностране лексике, на северу германске, а на југу грчке и арабске. Занимљив је факт, да пређе уједињења Италије 1861. године ни 3% житељства није говорило на језику који је данас књижни језик Италије.
3
Језикословље / О том тако су постали језици
« Последња порука сɣнце послато данас у 02:32:06 поподне »
Повести о том, како и када је који језик постао службеним.
4
Забава / Одг: Рок и поп музика
« Последња порука Христифор послато данас у 01:47:30 поподне »
Мислим да је ово Наташа Гајовић други вокал Зане.  Изврстан глас и веома лепа дама.

<a href="https://www.youtube.com/v/e9FAoAEYjE8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/e9FAoAEYjE8</a>
5
Словени нису могли  прећи  Дунав, али су Албанци потегли све од Кавказа до Балкана. Сами се уплићу у мрежу нелогичности које мантрају изнова и изнова.
6
Коментари су биле уобичајене флоскуле покупљене са разних YouTube емисија, скакање самом себи у уста итд. Један исти коментатор у једној реченици негира да је уопште било сеобе Словена, а у другој цитира чувено гостовање Тибора Живковића код Марића у Ћирилици, где човек експлицитно прича о доласку Срба и Хрвата, заједно са другим Словенима:

https://www.youtube.com/v/vh5FXXHNWa4&t=1035s
7
Србија / Одг: МАРТИН СЕГОН из Новог Брда - извештај Папи
« Последња порука Malesevic послато данас у 01:13:56 поподне »
  Занимљиво да дели Рашане и Србе. Можда су Рашани Срби у влашком статусу који су се борили на страни Турака против Угарске која у то доба још држи Београд. Ови Срби на југу би могли бити већ раја с обзиром да су даље од границе.

Та подела ће да се јавља и касније. У дипломама цара Леополда Првог такође се посебно ословљава Србија, а посебно Рашка. Ради се о географској подели. Рашком је сматран онај изворни део државе Рашке тј. Западна Србија, а Србијом Поморавље, југ, итд.
8
Језикословље / Одг: Medžuslovjansky - Меджусловјанскы jezik
« Последња порука Христифор послато данас у 01:08:21 поподне »
Српски језик у доброј мери повезује све три гране словенских језика. Има од свих грана по нешто па зато овај општесловенски хибридни језик највише вуче управо на српски.
9
Савети за тестирање / Одг: Dante Labs
« Последња порука Филипчић послато данас у 12:58:22 поподне »
Филипе, колико се сећам, број кита је на бочици за узимање узорка пљувачке, а требало би да је и на налепници на картонској кутији у којој је прибор.

Није искључено да је то исти тај број који су послали имејлом, али најсигурније је да рођак погледа шта стоји на самом прибору.

Хвала Драгане, тако сам и мислио али рекох да проверим са искуснијима. ДХЛ је послао налепнице за слање у лабараторију у Италији тако да очекујем да се тест брзо нађе тамо.
10

Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).

По мєни никава нѣѥ грѣшка користити страни израз!! По мєни ѥ ѥдина грѣшка забрана умнгог словѣнског словотворѣња додатно до страног слова. Онай койи нє љуби словѣнска слова за новє поймовє, нєка има сву свободу у кориштєњу туђых. Али зашто бы, као србскы ѥзыковѣди, забранио порєд туђых слов, могућых словѣнскых? Ово што сє од врѣмєна Караџића свє до данас на србском тлу дєшава ѥ намєтањє искључиво туђєг. Или за колико новых поймова постоѥ у србском ѥзыку порєд туђых слов и словѣнскє истозначницє? Internet, lift, interfejs, mejn-strim, biciklo, računar, štampa, font, bekstejdž, itd.? Ѥли сє србском народу икада понудило словѣнскє истозначницє за ова нєсловѣнска слова, и тысєћих иных?

Йош ѥдном: Чєхи и Хрвати користают нѣколико тысєћых словѣнскых слов, койых чєшскы/ словачскы/ хрватскы ѥзыковѣди дѣлатно створишє. Лѣп примѣр ѥ познаты словачко- хрватскы ѥчычар Богослав Шулєк, койи ѥ вышє словѣнскых слова створио за хрватскы ѥзык нєго ико други. Нєка њєгова слова су сє каснѣѥ и захвално примѣла у србском ѥзыку. Овдѣ нѣколико примѣра њєговых "поймовных мутанта":

кисик, водик, угљик, обуꙗм (volumen), зрачєњє (radijacija), озрачѥ (atmosfera), ковинє (metali), слитина (legura), топломѣр (termometar), тлакомѣр (barometar), срєдство (medij), далєкозор (teleskop), нарѣчѥ (dijalekt), глазба (muzika), сустав (sistem), твртка (kompanija), зємљовид (karta), ситнозор (mikroskop), стисљивост (kompresibilnost), спойитост (kontinuitet), разпружљивост (ekspanzivnost), суонитост (kohezija), прионитост (adhezija), бугачљивост (kapilarnost), власатицє (kapilare), пружност (elastičnost), растєгљивост (plastičnost), скрљивост (apsorpcija), изхлапња (transpiracija), твориво (materijal), ꙗмаст (konkavan), бокат (konveksan), прозрачан (translucentan), итд.

Заисто страшнє измишљотинє ... нєподношљивє мутантє. Подробниѥ сє то можє напримѣр овдѣ прочитати и провѣрити:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Bogoslav_%C5%A0ulek



Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс.

Хрвати нєкварє никакав "bilans", и туђицє су такођє дѣо њиховог говора. Али до сада йош нѣсам видѣо, да су порєд ново увєдєног словѣнског слова у току прошлых лѣт, али и ранѣйє, забранили туђє слово или га избацили из словника. Нє, тамо свако има избор измєђу вышє словѣнског говорєња, или вышє английско- латинског. У Србийи тога избора чєсто нєма, нѣѥ жєљєно да постийи.
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10