Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Историја => Први светски рат => Тему започео: Окир СРБ Јануар 17, 2013, 02:20:39 поподне
-
Поменик светих српских ратника 1912-1918: Прекоморске земље
http://www.mediafire.com/?hc4lr1yq4xug4me
Српски добровољци из Херцеговине и Босне 1912-1918: Прекоморске земље
http://www.mediafire.com/?0lajljrbm6a1wsq
Са свих страна српски добровољци 1912-1918
http://www.mediafire.com/?86djmm063sd80kx
Извор: http://www.ilijapetrovic.netau.net/knjige.htm
-
Нођох код куће пар бројева недељника Извор (нешто као новине српске националне мањине у Хрватској), па видех да је поводом стогодишњице обележавања почетка Првог светског рата издаван фељтон под називом Наши Солунци, аутора Срђана Секулића. До сада треба да је изашло седам наставака, а од седам ја сам нашао сачувана черити, од која би три могла бити занимљива за ову тему, па их у наставку прилажем.
Срђан Секулић, Наши Солунци: Солунци вуковарског краја; Солунци винаковачког краја; Солунци из Барање, 2014 (http://depositfiles.com/files/urly4ca9b)
-
Писма аустроугарских Срба који су се предали руској војсци:
http://www.intermagazin.rs/pisma-srba-iz-rusije-mi-zarobljenici-srbi-sto-smo-se-predali-u-rusiju-nismo-celi-pucati-na-bracu-nasu-ruse/
-
Добровољачки 209. Богородски пук:
http://www.crveneberetke.com/srbi-i-rusi-pamte-bratstvo-po-oruzju/
-
Ми у Љубињу припремамо споменицу о Љубињцима добровољцима и хтио би да са вама подјелим нека наша размишљања али и методолошке проблеме који нас сусрећу у овим нашим активностима.
Погледајте само ову књигу о добровољцима из прекоморских земаља. Ту се сусрећемо са једним проблемом. Наиме после Другог свјетског рата срезови Билића и Љубиње су територијално искасапљени због масовног учешћа Љубињаца и Билећана у јединицама ЈВУО. Тако је љубињском срезу откинуто пола територије, односно Попово Поље и припојено Требињу. Када су добровољци из Попова рјешавали свој статус и кад су одлазили у добровољце били су из Љубиња. Данас су међутим из Требиња и налазе се на требињском списку. Али само једним дјелом, неки се налазе и на списку Љубињаца. Ми смо одлучили да у наш зборник уврстимо оне људе који су били из старог љубињског котара.
Погледајте шта је је у Гласнику историјског и културног друштва Његош у америци изашло о добровољцу Илији Гашићу. Наводи се да је из Љубиња а његово име је на требињском списку. Иначе је ово отац Вељка Гашића понајбољег америчког авио инжињера. Шеф Нортроповог развојног тима и главни конструктор авиона Ф-5 и Б-2
http://www.imdb.com/title/tt1777034/
Други проблем ако се то може назвати проблемом је-Шта ћу са једном групом Љубињаца који су учествовали у крвавим борбама на Западном фронту као амерички војници? Не спадају у добровољце али су ипак савезнички војници. Ево слика Љубињца Видоја Стајчића који се борио у Француској. У пследње вријемо његово име је актуелно јер је у његовој кући донесена одлука о куповини цркве на Менхетну која је недавно изгорила.
(http://s32.postimg.org/csx6zewm9/13151810_10209354465641594_1200055334667512991_n.jpg) (http://postimg.org/image/csx6zewm9/)
Прикупили смо доста материјала, слика докумената и биографија, на овом линку можете погледати једну биографију која ме коштала много труда.
http://mojahercegovina.com/prica-o-ljubinjcu-milanu-dutini-zaboravljeni-heroj-velikog-rata/
Планирамо на овакав начин опишемо све добровољце из нашег краја.
Интересује ме ваше мишљење о свему. Слободно давајте савјете примједбе....највише ме занима да ли је мој метродолошки правац исправан
-
Ми у Љубињу припремамо споменицу о Љубињцима добровољцима и хтио би да са вама подјелим нека наша размишљања али и методолошке проблеме који нас сусрећу у овим нашим активностима.
Погледајте само ову књигу о добровољцима из прекоморских земаља. Ту се сусрећемо са једним проблемом. Наиме после Другог свјетског рата срезови Билића и Љубиње су територијално искасапљени због масовног учешћа Љубињаца и Билећана у јединицама ЈВУО. Тако је љубињском срезу откинуто пола територије, односно Попово Поље и припојено Требињу. Када су добровољци из Попова рјешавали свој статус и кад су одлазили у добровољце били су из Љубиња. Данас су међутим из Требиња и налазе се на требињском списку. Али само једним дјелом, неки се налазе и на списку Љубињаца. Ми смо одлучили да у наш зборник уврстимо оне људе који су били из старог љубињског котара.
Погледајте шта је је у Гласнику историјског и културног друштва Његош у америци изашло о добровољцу Илији Гашићу. Наводи се да је из Љубиња а његово име је на требињском списку. Иначе је ово отац Вељка Гашића понајбољег америчког авио инжињера. Шеф Нортроповог развојног тима и главни конструктор авиона Ф-5 и Б-2
http://www.imdb.com/title/tt1777034/
Други проблем ако се то може назвати проблемом је-Шта ћу са једном групом Љубињаца који су учествовали у крвавим борбама на Западном фронту као амерички војници? Не спадају у добровољце али су ипак савезнички војници. Ево слика Љубињца Видоја Стајчића који се борио у Француској. У пследње вријемо његово име је актуелно јер је у његовој кући донесена одлука о куповини цркве на Менхетну која је недавно изгорила.
(http://s32.postimg.org/csx6zewm9/13151810_10209354465641594_1200055334667512991_n.jpg) (http://postimg.org/image/csx6zewm9/)
Прикупили смо доста материјала, слика докумената и биографија, на овом линку можете погледати једну биографију која ме коштала много труда.
http://mojahercegovina.com/prica-o-ljubinjcu-milanu-dutini-zaboravljeni-heroj-velikog-rata/
Планирамо на овакав начин опишемо све добровољце из нашег краја.
Интересује ме ваше мишљење о свему. Слободно давајте савјете примједбе....највише ме занима да ли је мој метродолошки правац исправан
Дадох горе у посту неки филмски линк а требало је да оставим овај, па би замолио уреднике да то исправе
(http://s32.postimg.org/mjldlfstd/135_cff1224614.jpg) (http://postimg.org/image/mjldlfstd/)
-
Волф, још један сјајан прилог, и врло битан подухват. Допао ми се чланак о Милану Дутини, иако ми је прича о неслози нашој српској покварила утисак о свима који су учествовали у њој, опет не могу да кривим те људе кад су то природе такве, поносите, и не дају другом за право да им каже да негде греше.
У Историјском музеју Србије у Београду још увек траје изложба о Михаилу Пупину, и то је пројекат који је пропраћен једном такође фантастичном причом о том нашем великом научнику, и заиста човек мора у себи наћи места за разумевање и кад је неслога досезала до врхунца.
То су српска посла, која овом великом народу понекад треба и опростити, јер то су ствари којима ми тешко и можемо управљати. Дуго сам већ мишљења да би све било другачије да нас је више, да нас има бар двадесет милиона овде на Балкану, па и тридесет, да се тај неки критични моменат, који увек прети да нас врати вековима уназад, једном заувек превазиђе. Тада бисмо се вероватно имали чиме нашироко бавити, па бисмо се верујем мање бавили другима. :)
-
Нођох код куће пар бројева недељника Извор (нешто као новине српске националне мањине у Хрватској), па видех да је поводом стогодишњице обележавања почетка Првог светског рата издаван фељтон под називом Наши Солунци, аутора Срђана Секулића. До сада треба да је изашло седам наставака, а од седам ја сам нашао сачувана черити, од која би три могла бити занимљива за ову тему, па их у наставку прилажем.
Срђан Секулић, Наши Солунци: Солунци вуковарског краја; Солунци винаковачког краја; Солунци из Барање, 2014 (http://depositfiles.com/files/urly4ca9b)
И ја сам се позабавио овом темом.У мојој ближој околини се налазе два села,које су биле солунске колоније.То су Растина и Алекса Шантић,некада поседи богатих грофова,аграрном реформом је додељено солунским добровољцима.Насељено је,углавном,из Лике(Кореница) и Херцеговине.Свима је позната њихова судбина 1941.године,и још има потомака тих колониста.Такође су добијали земљу и у атару града Сомбора,па су тако и насељени и у том граду.Препоручујем да прочитате и приповетку Вељка Петровића "Мишка ерег бирош",која је посвећена личким солунцима који су насељени у Сомбор.
-
И ја сам се позабавио овом темом.У мојој ближој околини се налазе два села,које су биле солунске колоније.То су Растина и Алекса Шантић,некада поседи богатих грофова,аграрном реформом је додељено солунским добровољцима.Насељено је,углавном,из Лике(Кореница) и Херцеговине.Свима је позната њихова судбина 1941.године,и још има потомака тих колониста.Такође су добијали земљу и у атару града Сомбора,па су тако и насељени и у том граду.Препоручујем да прочитате и приповетку Вељка Петровића "Мишка ерег бирош",која је посвећена личким солунцима који су насељени у Сомбор.
Ето Црни, ја сам читао о тим колонијама Растина и Алекса Шантић код Тоше Искруљева, а управо на ту тему. За Растину постоји списак насељених добровољаца, док за Алексу Шантића не постоји, али се спомиње у краћем тексту доста имена... ако је од интереса, могу да прекуцам списак и краћи текст везан за колонију Алекса Шантић?
-
Ето Црни, ја сам читао о тим колонијама Растина и Алекса Шантић код Тоше Искруљева, а управо на ту тему. За Растину постоји списак насељених добровољаца, док за Алексу Шантића не постоји, али се спомиње у краћем тексту доста имена... ако је од интереса, могу да прекуцам списак и краћи текст везан за колонију Алекса Шантић?
Ја сам читао књиге о тим селима,аутор је Миленко Бељански.Он је био истраживач за Сомбор и околину,и доста је тога написао на ту тему.У књизи "Алекса Шантић" Бељанског,постоји списак свих колониста,такође је издао књигу "Растинци и Шантић у шарварском логору."
Реци ми,да ли Тоша Искруљев помиње солунце у Сомбору?И ако има списак насељених,па да ми пошаљеш? :)
-
Ја сам читао књиге о тим селима,аутор је Миленко Бељански.Он је био истраживач за Сомбор и околину,и доста је тога написао на ту тему.У књизи "Алекса Шантић" Бељанског,постоји списак свих колониста,такође је издао књигу "Растинци и Шантић у шарварском логору."
Реци ми,да ли Тоша Искруљев помиње солунце у Сомбору?И ако има списак насељених,па да ми пошаљеш? :)
Не. Сомбор доноси само као историјски преглед града и његовог српског друштва. Доноси на крају дужи списак познатих Сомбораца, више од седамдесет краћих биографија. Али добровољци се не помињу.
Мене су спискови добровољаца интересовали за Барању, па сам сазнао да се они данас чувају у Државном архиву у Осијеку, али нисам до сада имао прилике да се тим позабавим. :)
-
Нођох код куће пар бројева недељника Извор (нешто као новине српске националне мањине у Хрватској), па видех да је поводом стогодишњице обележавања почетка Првог светског рата издаван фељтон под називом Наши Солунци, аутора Срђана Секулића. До сада треба да је изашло седам наставака, а од седам ја сам нашао сачувана черити, од која би три могла бити занимљива за ову тему, па их у наставку прилажем.
Срђан Секулић, Наши Солунци: Солунци вуковарског краја; Солунци винаковачког краја; Солунци из Барање, 2014 (http://depositfiles.com/files/urly4ca9b)
Јел можете опет окачити линкове, пошто ови не раде?
-
Јел можете опет окачити линкове, пошто ови не раде?
Чим нађем, пријатељу. :D
-
Можда није у основи књига о добровољцима, али тиче се Првог светског рата, и посебно је посвећена учешћу Браничева у Великом рату (1914-1918).
Србија и Браничево у Великом рату (1914-1918) (https://www.scribd.com/document/334473953/Srbija-i-Branicevo-u-Velikom-Ratu-Web)