Аутор Тема: Свети Немањићи  (Прочитано 19535 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #40 послато: Јануар 27, 2018, 12:56:31 поподне »
ПЕСМА CBETOM САВИ

Свети Саво, свече и роде, где је данас пут до слободе?
Овај пут је низ раскрсница, гледам људе: не видим лица!?
Пут се овај топи под ногом... И поп, видим, тргује Богом!?
Не дај, роде, да ти посрнем, дај ми, свече, да се подигнем;
покажи ми пут до слободе, Свети Саво, свече и роде.

                                         Душко М. Петровић

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #41 послато: Јануар 27, 2018, 01:41:04 поподне »
Извор за претходну песму:

БРАТСТВО, XIX, „Свети Сава“, Београд, 2015.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #42 послато: Јануар 27, 2018, 01:49:42 поподне »
ХИМНА CBETOM САВИ” У ПРОШЛОСТИ И ДAHAC (2)

Апстракт: Поред већ наведених варијаната текстова Светосавске химне (калуђерска, свештеничка, студентска и грађанска), у овом огледу аутор представља још два текста: школску и општу или званичну Химну Светом Сави. Саопштава се, поред текстова, њихов историјат и време у коме су настали. Напев је остао исти, онако како га је записао и објавио српски композитор и мелограф Корнелије Станковић.
Кључне речи: Текстови Светосавске химне, редакције учитеља Михаила М. Протића и Станоја Николића, те Синода српске цркве.

Највећи српски светитељ и први српски архиепископ, Свети Сава (о. 1174-1235/6), оснивач православног светосавља у Срба, прослављао се и као патрон (заштитник) српске школе и просвете. Славиле су га и српске школе, почевши од 1810. године, када је звоно са његовим ликом даровано Великој школи у Београду. А потом и 1812. године, у Земуну, где је у школи прослављен свештањем св. водице, резањем славског колача и певањем пригодних песама (тропара и кондака) у његову част. Касније је прослављање Светог Саве по школама током XIX века јако учестало и свака школа, била она основна, средња, виша или висока трудила се да што свечаније прослави свог патрона.  Уз обредни део, уследила би, поред бројних рецитација, и пригодна песма Светом Сави - Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави. У школским оквирима она је због своје популарности проглашена за химну, поред државне химне Боже правде, и тако се наводи све до данас. Кад је то било?
5.   Редакција ”Светосавске химне’’ србијанских учитеља Михаила М. Протића и Станоја Ј. Николића
Деведесетих година XIX века јавља се нова једна редакција српског текста Светосавске химне, која је углавном певана по школама, а прихваћена од школске омладине. Тако се она може назвати школска или ђачка Химна Светом Сави. Важно је да се истакне: да је ова редакција текста Светосавске химне у директној вези са данашњом општом или званичном Химном Светом Сави, која се наводи из године у годину по свим црквеним календарима и публикацијама Српске православне цркве.
Колико је данас познато, школску редакцију српског текста Химне Светом Сави први су унели у своје школске уџбенике певања учитељи Михаило М. Протић (1860-1894) и Станоје Ј. Николић (1860- 1900). Учитељ Михаило Протић је објавио Збирку дечијих песама у Београду 1889 године, у којој се под бр. 9 налази и текст и мелодија Химне Св. Сави. А учитељ Станоје Николић је такође у Београду 1889. године објавио Збирку песама у којој је под бр. 3 навео текст и мело- дију Химне Св. Сави. Протић је свој уџбеник наменио деци „за нижу основну школу’’, а Николић „за ученике гимназија’’. Обе књиге, данас веома ретке, играле су улогу уџбеника за певање и примењиване су у школској настави у тадашњој Краљевини Србији. И у једном и у другом уџбенику тада се први пут уместо пригодног наслова Песма Светом Сави изричито наводи наслов: ХИМНА СВЕТОМ САВИ!
О проглашењу пригодне песме Св. Сави за х и м н у, изгледа да није постојао никакав посебан писани документ; то је учињено брзо и спонтано. Свакако да би вредело и даље трагати по архивама и другде за одговором на питање: како је ова трећа српска редакција текста Светосавске песме постала Химна и ко је, заправо, њен прави песник. Да ли је то био Михаило Протић или Станоје Николић, или неки песник из учитељских кругова који је остао анониман, то је засад тајна. Оба заслужна учитеља умрла су врло млада, иако се радило о људима веома даровитим, па је иза њих остала једна недоумица више. Док се питање аутора треће српске редакције Светосавске химне у потпуности не реши, ову текстовну варијанту, звану ш к о л с к а, можемо условно приписати поменутим учитељима. У њиховим уџбеницима стоји овај текст:


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #43 послато: Јануар 27, 2018, 01:56:28 поподне »
ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Ускликнимо с љубављу светитељу Сави, Српске цркве и школе светитељској глави; Српска дика - школска слава,
Добри пастир Свети Сава,
Појте му, Срби, песму и утројте!
Благодарна Србијо, пуна си љубави,
Према твоме пастиру Светитељу Сави; Босна и Херцеговина,
Светог Саве дедовина,
С тобом славе славу, Светитеља Саву.
Здраво Среме, Банате и Србијо Стара, Фрушка Горо, чувај нам тело кнез-Лазара! Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била,
Да славимо славу - светог оца Саву!
Милешево слави се телом Светог Саве, Кога славе сви Срби с оне стране Саве; Синан-паша ватру пали,
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе, нити спомен Саве.
Пет векова Србин је у ропству чамио, Светитеља Саве име је славио;
Чуј нам и сад песму, Саво,
Светитељска наша главо,
Поживи нам Краља нашег Александра!
Да се српске све земље скоро уједине, Сунце правде, слободе да нам једном сине;
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози!
Почуј глас твог рода, српскога народа!
(о.1889)
Текст ове редакције Светосавске химне објављен је и у заједничкој књизи М. М. Протића и Ст. Ј. Николића Дечје песме (у један, два и три гласа) за нижу основну школу, Београд 1891, бр.12. са насловом: Ускликнимо! Изнад мелографског записа стоји: Корнелије Станковић; текст није потписан. Прво што у овом тексту примећујемо јесте да је прва строфа адаптирана према школским потребама, јер се у њој наглашава да је Свети Сава светитељ српске православне цркве, али и патрон српске школе. И на школско славље позивају се Срби сви и свуда. Набрајају се све српске земље, крајеви и покрајине у који- ма постоје српске школе и жеља да се сва српска школска деца ује- дине у заједничкој прослави. Друга промена види се у петој строфи. Помиње се владар Краљевине Србије („Поживи нам краља нашег Александра’’). То је био престолонаследник Александар Обреновић (1876-1903), који је владао Србијом у периоду 1899-1903. Текст Химне Светом Сави могао је да буде написан најраније - у п р в о ј години његове ране владавине, па се датира најраније 1889. годином.
Ако упоредимо текст ове Протић-Николићеве редакције Светосавске химне са првим и осталим записима исте песме, запази ћемо врло мало сличности. Ова варијанта је задржала исти или сличан об- лик строфе (тзв. метричко-мелодијски образац), али их наводи само шест; а затим и цео њен текст, осим уводне, прве строфе, говори јасно да је овде реч о сасвим новој оригиналној песми у част Св. Саве. У свом тексту она распламсава патриотско-родољубиве идеје свег Српства под окриљем Светог Саве. Она наводи већину територија где Срби живе, па је много касније у том смислу допуњавана и другим и другачијим строфама, на основу којих су настале нове варијанте текста ове песме. Тих нових текстовних варијаната је већи број, али их не наводим, јер прелазе оквире овог рада. Ипак, треба поменути још један занимљив пример текста Светосавске химне, из књига професора и песника Јована Живојновића (1870-1926), који је заједно са композитором Исидором Бајићем (1878-1915) написао циклус кратких драматизованих позоришних комада Српске забаве; изводили су их радо о Св. Сави ученици Српске гимназије и Више девојачке школе у Новом Саду. Бајић је том приликом објавио два текстаХимне Светом Сави, један на црквено-словенском, други на српском. Овај други садржао је само две строфе, од којих је прва позната Ускликнимо с љубављу, а другу је врло лепо песнички срочио проф. Јован Живојновић и она гласи:
Православља сводом си Српство заклонио А у рајском насељу место Роду свио,
О светило српско право,
Слава Теби, свети Саво!
Појте Њему, Срби, песму и утројте!
Довољно је, на крају, да поменемо, да је текст нове Протић-Николићеве школске Химне Светом Сави потиснуо у заборав све претходне редакције ове песме и остао као најсвечанија пригодница коју и данас, у нешто измењеној редакцији званичне или опште химне пева свеколико Српство.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #44 послато: Јануар 27, 2018, 01:59:20 поподне »
6.   Званична Химна Светом Сави

Текст званичне Химне Светом Сави, који је прихватила и уобличила Српска православна црква, врло често се наводи у многим црквеним публикацијама, а редовно сваке године у православном календару. Захваљујући томе, текст се јако популаризовао и прихваћен је у српском народу као један од најсветијих и најпознатијих српских пе- сама. Постоје два ретка издања текста званичне Химне Светом Сави које је усвојио и издао Св. Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, оба различита и без године издања. По томе што су оба штампана у приватној Штампарији „Раденковић’’, Београд, Поенкарова 22, претпоставља се да су објављена п р е Другог светског рата, јер су после рата све приватне штампарије затворене од партизанских власти. Оба издања текста Химне Светом Сави нису иста; једно издање доноси дужи текст са чак девет строфа, а друго краћи са пет. Оба издања штампана су у 12-ни, имају необележене 4 стране текста. На првој страни дужег текста Химне стоји портрет Св. Саве до појаса како десном руком благосиља, а левом држи украсно Јеванђеље; а на истом месту уз краће издање Химне стоји слика Св. Сава благосиља Српчад. Уз оба издања штампан је и Тропар Св. Сави на црквенословенском руске редакције; у краћем издању додат је и превод на српски. Уз исто издање постоји и краћи текст који гласи: „Своје обичаје наш народ чува суревњиво, преноси и одржава свесно с љубављу и у најтежим искушењима. Срођени с животом и бићем, део су њега самога, не могу се одвојити од живота народнога.’’ Тај краћи коментар потписан је иницијалима Н. Ш. које је тешко данас разрешити. Оба издања су веома ретка данас, а штампана су, то се мора рећи, на хартији лошег квалитета са неквалитетном израдом фотографија. Пошто су текстови обеју Светосавских химни различити, преносимо оба текста, дужи за који мислимо да је и старији и краћи који је млађа редакција текста слична данашњој.
I.
ХИМНА СВЕТОМ САВИ

[1]   Ускликнимо с љубављу светитељу Сави Српске цркве врховној свештеничкој глави Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава Појте му Срби песму и утројте
[2]   Данас слави све Српство светог оца Саву Српске цркве и школе светитељску главу Добри пастир свети Сава
Српској деци школска слава Појте му Срби песму и утројте
[3]   Мила наша Србијо, земљо племенита Са свих страна сви Срби с мора и Дунава К небу главе подигните
Саву тамо угледајте
Саву српску славу пред престолом Творца
[4]   Благодарна Србијо пуна си љубави Према своме пастиру светитељу Сави Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву
Саву српску славу пред престолом Творца
[5]   Милешево слави се телом светог Саве Кога славе сви Срби с обе стране Саве Синан паша ватру пали
Тело светог Саве спали
Ал’ не спали славе нити спомен Саве
[6]   Ти из Свете Горе [нам] дође оче Саво Браћу своју измири Немањића славо Свештениче цркве сјајне Духовниче свете тајне
Саво светитељу међу апостоли
[7]   Да се српска сва срца с Тобом уједине Сунце мира, љубави, да нам свима сине Да живимо сви у слози
Свети Саво ти помози
Почуј глас свог рода, српскога народа
[8]   Војводина питома: Срем, Банат и Бачка Славонија, Банија, Лика и Крбава Једним срцем славе славу
Свога светог оца Саву Појте му Срби песму и утројте
[9]   Херцег-Босно с Крајином гнездом соколова Стара наша Србијо и Македонијо
Црна Горо сестро мила Здраво и ти с нама била Да славимо славу светитеља Саву


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #45 послато: Јануар 27, 2018, 02:00:04 поподне »
II.
СВЕТОСАВСКА ХИМНА

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави,
Српске Цркве и школе - Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава,
Где наш српски пастир Сава: Појте му, Срби,
Песму и утројте!
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу Свога оца Светог Саву Појте му, Срби,
Песму и утројте!
С неба шаље благослов Свети отац Сава,
Са свих страна сви Срби С мора и Дунава,
К небу главе подигните, Саву тамо угледајте:
Саву, српску Славу Пред престолом Творца.
Да се српска сва срца С Тобом уједине,
Сунце мира, љубави Да нам свима сине;
Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози: Почуј глас свог рода, Српскога народа!
Пет векова Србин је У ропству чамио, Светитеља Саве Име је славио.
Свети Сава Србе воли И за њих се Богу моли: Појте му, Срби,
Песму и утројте.
Прва редакција Светог архијерејског синода Химне Светом Сави, од 9 строфа, укључила је и неке стихове школске Светосавске химне из 1889 године. То се запажа поређењем 1, 4, 5 и 7 строфе званичне химне са одговарајућим строфама школске. У том поређењу треба навести још две опаске, једну негативну а другу позитивну. Редакција Синода у првој строфи: Ускликнимо с љубављу светитељу Сави враћа стих из старијих, претходних редакција: Српске цркве врховној свештеничкој глави. Пошто је ту изостављена ш к о л а, патронат Светога Саве, прави се нова, а излишна друга строфа у којој се наглашава: српске цркве и школе. То је оптеретило текст песме. Али, у седмој строфи редакције Синода види се једна позитивна и исправнија интервенција у односу на строфу истог садржаја школске редакције. Па тако имамо:
школска редакција:   редакција Св. Синода:
Да се српске све земље скоро уједине   Да се српска сва срца с
тобом уједине
Сунце правде, слободе да нам једном сине Сунце мира љубави да
нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози!
Почуј глас свог рода, српскога народа!
Земље где Срби живе, онда и данас нису увек и српске. А и земља чија није била, чија неће бити, кажу стари. И зато је исправнији и боље пронађен стих: да се сва српска срца на дан Светога Саве, ма где били у свету, у слози и љубави уједине славећи успомену свог највећег светитеља, који им је очувао веру, нацију и српско име. То је својеврсни отпоздрав светитељу на трону његове славе и интимно осећање сваког Србина, Српкиње и Српчета да у дан његове успомене потврђује да је уз Њега и са Њим.
Друга редакција текста Синода Светосавске химне боље је засно- вана. Сведена је на пет строфа. Строфа је добила нов, издужен облик, који је превладао још од 1912. године. Тако се наводи и у црквеним календарима Св. архијерејског синода. Званичном тексту Химне Светом Сави у другој редакцији, која има такође сличности са школском редакцијом учињена је једном приликом само једна напомена: није добро установљен р е д о с л од строфа. Предложено је да текст пет строфа буде боље повезан и да он треба да изгледа овако: (1) Ускликнимо с љубављу, (2) Благодарна Србијо, (3) Пет векова Србин је (4) С неба шаље благослов, и (6) Да се српска сва срца.
Будући да је у школској редакцији испред строфе са почетним стихом Да се српска сва срца, наведена строфа Пет векова Србин је у ропству чамио, тако је требало поступити и у званичном тексту: прво строфа Пет векова, која евоцира прошлост, затим: С неба шаље благослов, која не постоји у школској редакцији и накнадно је допевана, и на крају Да се српска сва срца. Почевши од 2014 године, у црквеним календарима се објављује нова редакција Химне Светом Сави од седам строфа, и то је треће издање Св. архијерејског синода српске православне цркве. Тај текст такође има своје одлике и мане и о њему није место да се овде расправља. Питање редоследа строфа у Светосавској химни, наиме, које строфе оставити, а које коначно одбацити, тако да текст не буде ни сувише дугачак, ни сувише кратак, мора се оставити за посебну расправу и не само духовника, него и песника и књижевника. Предмет ове студије био је да се упознамо са историјатом текста и напева Химне Светом Сави, са њеним редакцијама и редакторима у прошлости. Колико смо знали и могли тај дуг роду смо испунили...
Ђорђе Перић

Извор: БРАТСТВО, XIX, „Свети Сава“, Београд, 2015.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #46 послато: Фебруар 21, 2018, 10:46:14 пре подне »
Православна Црква данас, 21/8. фебруара, прославља успомену на Светог Саву II, архиепископа србског.




Рођен је 1200. или 1201. године, као други син тада великог жупана Стефана, касније краља Стефана Првовенчаног, и жене му Евдокије, кћеркe византијског цара Алексија III Анђела. На крштењу је добио име Предислав.

Као младић, одушевљено је следио пример свог стрица Саве и решио је да се замонаши у Хиландару. На монашењу је добио име - Сава. Средином 13. века постављен је за епископа хумског. За време његовог управљања овом епархијом, њено седиште је премештено из Стона у Манастир Светих апостола Петра и Павла на Лиму (данашње Бијело Поље).

Након повлачења са трона архиепископа Арсенија (Сремца), 1263. године, Сава је изабран за архиепископа србског.

Упокојио се на данашњи датум 1271. године. Мошти му почивају у Пећком манастиру. Нетрулежне мошти Саве II убрзо су почеле показивати целебну моћ, те је култ његове светости брзо заживео. И данас су његове мошти благоухане и целебне.

http://www.crkva.se/srbi/srbi_sava2.htm

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_II

Приликом ходочашћа у Свету земљу, средином 1260-их, Сава је, пролазећи кроз сиријску покрајину Шам, оданде понео садницу тамошње врсте дуда (шам-дуд) и засадио је порти Пећког манастира. Овај дуда и данас, после 750 година, стоји на месту где га је архиепископ Сава засадио. Овај дуд је познат и због Велике сеобе Срба 1690. године, јер је одлуку о сеоби патриарх Арсеније Чарнојевић донео и саопштио народу управо испод овог дрвета.

http://www.politika.rs/scc/clanak/150815/Sam-dud-cuva-Pecku-patrijarsiju-750-godina
« Последња измена: Фебруар 21, 2018, 02:46:58 поподне НиколаВук »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #47 послато: Фебруар 26, 2018, 08:45:59 пре подне »
Срећам свима данашањи празник - дан када прослављамо успомену на Светог Симеона Мироточивог - великог жупана Стефана Немању.




Шта написати о родоначелнику Немањића, а да сви већ нисмо читали. Имамо неколико тема на форуму о Немањићима, а прилажем и чланак са портала. Осим тога, сада имамо у току и екранизацију Немањиног живота и његових ближњих. Тако да нема потребе да постављам још нешто о његовом житију на овом месту.

https://www.poreklo.rs/2016/02/25/sveti-simeon-mirotocivi/

Поновићу само оно што сам већ једном написао:

...Једино се питам, већ годинама, зашто је у нашем црквеном календару дан када славимо успомену на Светог Симеона Мироточивог, његово име, исписано масним црним словима. Зашто није дан Светог Симеона општи црквени празник, црвено слово, као што су Свети Сава, Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, …, слава им свима, и милост! Он је, временски гледано, први и ни по чему мањи од осталих у овом дивном низу српских светитеља, великих Божјих угодника.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #48 послато: Март 03, 2018, 06:05:41 поподне »
А Завидов и Неманице у Чешкој по којима је мајка, чешка племкиња дала имена двојици синова.Другој двојици је отац Деса дао српска имена:Тихомир и Страцимир.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #49 послато: Март 03, 2018, 06:15:37 поподне »
А Завидов и Неманице у Чешкој по којима је мајка, чешка племкиња дала имена двојици синова.Другој двојици је отац Деса дао српска имена:Тихомир и Страцимир.

Одавно је доказано да Деса није био Немањин отац, већ Завида. Први пут чујем да је нека чешка племкиња била Десина жена?! Одакле ови подаци?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #50 послато: Март 03, 2018, 06:55:11 поподне »
А Завидов и Неманице у Чешкој по којима је мајка, чешка племкиња дала имена двојици синова.Другој двојици је отац Деса дао српска имена:Тихомир и Страцимир.

Ово и ја 'тедох да приупитам. Шта је било са том теоријом да је жупан Деса Немањин отац? То сам више пута чуо од "деретићеваца".

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #51 послато: Март 04, 2018, 02:56:34 поподне »
Ово и ја 'тедох да приупитам. Шта је било са том теоријом да је жупан Деса Немањин отац? То сам више пута чуо од "деретићеваца".

Мислим да само Мавро Орбин доноси тај податак, да је Деса отац Стефана Немање а да му је Завида брат. Иначе је то мишљење одавно одбачено упоређивањем са изворима који су ближи времену када је Стефан Немања живео. О Завиди и о Деси можеш добро да се информишеш у одличној књизи Тибора Живковића, "Портрети српских владара".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Гргур

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • R1a-Z280>L366
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #52 послато: Март 05, 2018, 12:02:33 поподне »
Мислим да само Мавро Орбин доноси тај податак, да је Деса отац Стефана Немање а да му је Завида брат. Иначе је то мишљење одавно одбачено упоређивањем са изворима који су ближи времену када је Стефан Немања живео. О Завиди и о Деси можеш добро да се информишеш у одличној књизи Тибора Живковића, "Портрети српских владара".

Aleksandar Kanjevac – Miroslav knez Zahumski :

1.M.Orbini piše da se posle smrti zahumskog kneza Miroslava digla buna u zemlji od strane vlastele, i da je za zahumskog kneza od strane vlastele bio proglašen za kneza Petar,a da je Miroslavljeva udovica sa svojim desetogodišnjim sinom Andrijom bila proterana iz zemlje. Zahumski knez Miroslav kako se iz jednog istorijskog izvora da zaključiti, nije bio višeu životu 1199. godine. Kako je Miroslav u vreme Nemanjine abdikacije bio u životu, to je on morao umreti u vremenu od 1197-1199. godine. A to bi značilo da je Miroslavljev sin Andrija morao u to vreme imati 10 godina. On se stoga morao roditi između 1187-1189. godine. U to vreme, po Savinoj hronologiji, Nemanja je morao imati 73-75 godina života. Pretpostavimo da je Miroslav bio Nemanjin rođeni brat. Kako bi u tom slučaju, Miroslav bio stariji brat, to bi otud proizilazilo, ako bi smo uzeli da je Miroslv bio stariji od Nemanje, ako ne više, najmanje jednu godinu, da bi Miroslavu moralo biti najmanje između 74-76 godina života kada mu se rodio sin Andrija. Bilo bi, međutim, sumnjivo da bi Miroslav u toj starosti mogao imati dece. A to bi dalje značilo da bi Miroslav, u to vreme kada mu se rodio sin Andrija, morao biti daleko mlađi čovek, da je morao imati daleko manje od 74-76 godina života. Ako bi tako bilo, onda bi dalje iz toga proizilazilo da je Miroslav morao biti ne stariji, nego daleko mlađi čovek od Nemanje. A pošto je Nemanja bio najmlađi među svojom braćom, to Miroslav nije mogao biti Nemanji rođeni brat.
2.Hilandarski letopis (sa ona druga dva) nam dakle dovoljno jasno kaže da je kneževina Zahumska bila zasebna, samostalna država u vreme kada je Nemanja postao raški veliki župan, i da njen vladar Miroslav nije bio Nemanjin rođeni brat. Preko ovog kazivanja Hilandarskog letopisa ne može se, dakle, olako preći.
3. U Ansbertovoj istoriji krstaške vojne njamačkog cara Fridriha I ima nekoliko pasusa u kojima je riječ o Nemanji, Stracimiru i Miroslavu. Kada je Fridrih na svom putu, stigao na granicu Nemanjine države, Ansbert kaže da su ga kod Ravna dočekali izaslanici velikog župana Srbije i Raške i njegovog rođenog brata, takođe velemoćnog kneza. A kada je Fridrihstigao u Niš, Ansbert kaže da su ga tamo svečano dočekali veliki župan Nemanja i njegov rođeni brat Stracimir. Na oba mesta, Ansbert je dakle, za Stracimira upotrebio naziv „rođeni brat“ – „germanus“. Govoreći o osvajanjima koja su učinili Nemanja i Stracimir, Ansbert kaže da su isti kneževi, sa svojim trećim bratom Miroslavom, otrgli od grčke vlasti Niš i ceo predeodo Sredca i prisvojili ga sebi. A govoreći o ženidbi Miroslavljevog sina Toljena ćerkom istranskog markgrofa i „vojvode Dalmacije“ Berhtolda od Andehsa, Ansbert kaže da su veliki kneževi Srbije i Raške („magni comites de Seruigia et Rassia“) tj. Nemanja i Stracimir, hteli uprisustvu carevom i pod njegovim pokroviteljstvom da završe pregovore, započete ranije, o udaji ove kćeri Bertholdove za sina svoga brata Miroslava, kneza i vladaoca Helmenije i Kracije („comitis et principis Chelmanie et Crazzie“). U oba slučaja Ansbert je za Miroslava upotrebio naziv „brat“ – „frater“. Ansbert je dakle, govoreći o Stracimiru upotrebio jedan genealoški termin, a govoreći o Miroslavu, drugi. Ansbert je mogao i Stracimira nazvati opštim nazivom „brat-frater“, ako nije hteo da pravi genealošku razliku između Stracimira i Miroslava. A Ansbert je mogao da pravi tu razliku u srodstvu, jer nije bio samo pisac o ovim događajima, nego i lični učesnik u njima, pa je mogao pouzdano znati da li je Mitroslav bio Nemanji isto onakav srodnik kakav je bio Stracimir. I kad Ansbert srodstvo Stracimirovo i Miroslavljevo sa Nemanjom označava različitim genealoškim terminima, onda je on svakako hteo da kaže da su samo Nemanja i Stracimir bili rođena braća.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #53 послато: Март 05, 2018, 02:31:37 поподне »
Гргуре, почео си са тврдњом да је Деса, а не Завида, отац од Стефана Немање, а сада постављаш текст неког опскурног лика (Александра Кањевца) о томе да Мирослав и Немања нису браћа?! Пробао сам да пронађем ко је тај Кањевац, излази ми да је то некакав глумац, а не историчар? Свакако више поверења треба поклонити некоме коме је историја професија, а не узгредни хоби. Ево шта Тибор Живковић у свом делу "Портрети српских владара" говори о Деси и његовом повезивању са Немањом:

"Prema Orbinu Desini sinovi su bili Miroslav, Konstantin i Nemanja – što je u starijoj istoriografiji dovelo do, danas odbačenog mišljenja, da je Desa zapravo otac Stefana Nemanje. Drugi zanimljiv podatak koji daje Orbin, jeste da je posle Desine smrti vlast u Raškoj preuzeo mlađi brat dukljanskog kralja Radoslava koji je inače živeo sa porodicom u Raškoj – Vladimir. Navodno su njega Desini sinovi porazili kod Prištine i zbacili sa vlasti. U opisanim događajima lako se prepoznaje Nemanjin sukob sa najstarijim bratom Tihomirom koji je uz vizantijsku podršku pokušao da vrati velikožupanski presto u Raškoj. Stoga, podaci o Desinim sinovima, Vladimiru i učešću dukljanske dinastije u sukobima u Raškoj, zabeležene kod Orbina, trebalo bi zanemariti. Istovremeno, postavlja se pitanje da li je Desa nastavio da vlada u pređašnjim svojim oblastima ili je posle 1154/1155. godine on ove oblasti zauvek izgubio." (стр.168)

"Orbinovo izlaganje o Desi, a posebno geneološki podaci, najvećim delom su netačni. Sukob sa kraljem Radoslavom okončan je do 1153. godine, kada je Desa privremeno postao veliki župan Raške i kada je svu snagu i diplomatsku veštinu usmerio prema Vizantiji i zapadnim saveznicima kako bi se na tom položaju održao. Otuda Orbinov podatak da je Desa proterao kralja Radoslava 1161. godine nije tačan i trebalo bi ga odbaciti." (стр. 168)

Осим овога, постоје и директни докази да је Завида отац Мирослава, Немањиног рођеног брата:

"Сем имена, Завидино порекло и личност су потпуно непознати због фрагментарности извора. Он се помиње само у једном натпису и у једном запису. Ктиторски натпис на Цркви св. Петра и Павла у Бијелом Пољу помиње Завиду као оца хумског кнеза Мирослава, једног од Немањине браће1. Запис на рукопису Мирослављевог јеванђеља такође спомиње Мирослава, сина Завидина."

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zavida

На тврдњи како је Деса, а не Завида, отац Немањин, истрајавају још увек само залудне деретлије које чак и у таквим, рекло би се безазленим стварима, виде неку злокобну бечко-берлинску заверу против "праве" српске историје (која нам је одузета тајним анексом Берлинског конгреса, наравно).  ::) С друге стране, мени се чини да су то кренули тврдоглаво да бране само због тога што је Радивој Радић у књизи "Срби пре Адама и после њега" понизио њиховог главног узора Деретића, показавши да он није ни знао за податак о Завиди као Немањином оцу, већ је слепо копирао Орбина, свој главни извор података.

"Кад је већ тако, хајде да видимо како се служи историјским чињеницама толико (пре)хваљени др Деретић!? А, сва је прилика, можемо много тога и да научимо! И, гле, одмах на почетку, катастрофа! Др Деретић гордо посрће већ на првом кораку: замислите он не зна ко је био Немањин отац! Овај „кандидат за вечност“ пише следеће: „Деса је умро у Требињу 1166. године и сахрањен је у цркви Светог Петра. Иза себе је оставио четири сина: Тихомира, Мирослава, Константина и Немању." Наравно, и врапци - бар они са Студентског трга! – знају да је Немања био Завидин, а не Десин син." (стр. 68)

"Др Деретић, а потом и његови „дрвени“ адвокати др Ђорђевић и Јарчевић, покушали су да покажу како је Немањин отац био Деса и при том су уложили огроман труд, али без успеха јер су историјске чињенице хладне и неумољиве. Они се позивају на дубровачког аутора Мавра Орбина, али не знају да је пресудне чињенице за разрешење ове историјске загонетке донео један аутентични извор XII века. Реч је о ктиторском натпису кнеза Мирослава Хумског на својој задужбини, цркви Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу, који је објављен 1922. године. У том натпису, састављеном између 1170. и 1190. године, дакле, званичном документу и извору првог реда, Мирослав, Немањин брат, назван је Завидиним сином. Другим речима, боље је кнез Мирослав знао ко му је отац него Мавро Орбин који је живео пет столећа касније. Да се подсетимо, браћа Стефан Немања и Мирослав живели су у XII веку, а Мавро Орбин је своје дело објавио на самом почетку XVII века. Дакле, отац Стефана Немање био је Завида, а не Деса, како са очајничком али бесмисленом упорношћу настоји да нам покаже ова „аутохтонистичка" тројка. Све што сам навео није никаква научна новост већ је поодавно записано руком озбиљних истраживача, историчара од заната. Штавише, у својој књизи сам Деретићу, Ђорђевићу и Јарчевићу указао на одговарајућу литературу? Треба само читати, али очигледно је да њима читање није јача страна. Уз то, ваља нагласити да се гробне цркве нису подизале било где, а овде је реч о Полимљу, прастарој баштини Немањића, тако да примедбе о градњи храма на туђој земљи постају беспредметне. Осим тога, Стефан Завида се наводи и у једном задарском акту, дакле, такође извору првог реда, о чему је писао пољски историчар Јан Лешни 1989. године. Ти подаци нису били познати нашим старим историчарима и зато су они „лутали" у покушају да објасне ко је Немањин отац. Да ли је ово довољно или морам да прибављам Немањин извод из матичне књиге рођених, оверен у Општини и не старији од шест месеци?!" (стр. 208-210)

Литература коју је Радић приложио је следећа:

Јованка Калић, Стефан Немања у модерној историографији. Међународни научни скуп Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви: Историја и предање, септембар 1996. године, Београд 2000, 5-19 (са навођењем целокупне релевантне литературе).

Јап Lešny, Stefan Zavida als Sohn von Uros I. und Vater von Stefan Nemanja. Ein Beitrag zur serbischen Prosopographie, Sildostforschungen 48 (1989) 37-49.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #54 послато: Март 05, 2018, 04:01:38 поподне »


Читао сам Радића и морам признати да им је мајсторски испомерао тртицу. :D
« Последња измена: Март 05, 2018, 04:03:22 поподне Ђока »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #55 послато: Март 20, 2018, 06:42:51 поподне »
Обично, када везујемо неке од светих Немањића за њихове задужбине, прво помислимо: Немања – Студеница, Стефан Првовенчани – Жича, Владислав – Милешева, Урош – Сопоћани, Драгутин – Рача, Милутин – Бањска, Душан – Арханђели...

Где је ту Свети Сава? Прва помисао је – Манастир Хиландар, који је обновио заједно с оцем.
Међутим, Свети Сава има мноштво задужбина, не толико познатих. Али, његов задужбинарски рад био је заиста веома плодан.

Часопис „Еванђелист“, који издаје братство цркве Светог Марка у Београду, у последњем броју (28, јануар-март 2018) објавио је чланак „Светосавске задужбине у земљи и свету“.

Нећу преносити цео чланак, већ сам попис храмова чији је ктитор био Свети Сава:

- На Светој Гори - Манастир Иверон, Велика Лавра, Карејска црква (прилози манастирима и црквама)
- Манастир Хиландар (задужбина, заједно с оцем Светим Симеоном Мироточивим)
- Карејска келија (ктитор)
- Светогорски манастири Каракала, Ксиропотам, Филотеј (ктиторство обнове манастира након разбојничких напада крајем 12. века, током којих су манастири били готово уништени)
- Манастир Богородице Евергетиде у Цариграду (дародатељство)
- Манастир Филокала у Солуну (ктитор)
- Богородичина црква у Студеници (ктитор живописа)
- Савине испоснице – горње и доње, у близини Студенице – Савово (заснивач)
- Манастир Жича – Дом Спасов (ктитор живописа)
- Црква Светих апостола у Пећи (задужбина)
- Манастир Милешева (дародатељство)
- Манастир на Сиону у Јерусалиму – дом за србске ходочаснике (задужбина)
- Црква Христовог Рођења у Јерусалиму (дародатељство)
- Лазарева црква близу Јерусалима (дародатељство)
- Испосница Господња близу Јерусалима (дародатељство)
- Александријска црква у Египту (дародатељство)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #56 послато: Март 20, 2018, 06:53:36 поподне »
Обично, када везујемо неке од светих Немањића за њихове задужбине, прво помислимо: Немања – Студеница, Стефан Првовенчани – Жича, Владислав – Милешева, Урош – Сопоћани, Драгутин – Рача, Милутин – Бањска, Душан – Арханђели...

Где је ту Свети Сава? Прва помисао је – Манастир Хиландар, који је обновио заједно с оцем.
Међутим, Свети Сава има мноштво задужбина, не толико познатих. Али, његов задужбинарски рад био је заиста веома плодан.

Часопис „Еванђелист“, који издаје братство цркве Светог Марка у Београду, у последњем броју (28, јануар-март 2018) објавио је чланак „Светосавске задужбине у земљи и свету“.

Нећу преносити цео чланак, већ сам попис храмова чији је ктитор био Свети Сава:

- На Светој Гори - Манастир Иверон, Велика Лавра, Карејска црква (прилози манастирима и црквама)
- Манастир Хиландар (задужбина, заједно с оцем Светим Симеоном Мироточивим)
- Карејска келија (ктитор)
- Светогорски манастири Каракала, Ксиропотам, Филотеј (ктиторство обнове манастира након разбојничких напада крајем 12. века, током којих су манастири били готово уништени)
- Манастир Богородице Евергетиде у Цариграду (дародатељство)
- Манастир Филокала у Солуну (ктитор)
- Богородичина црква у Студеници (ктитор живописа)
- Савине испоснице – горње и доње, у близини Студенице – Савово (заснивач)
- Манастир Жича – Дом Спасов (ктитор живописа)
- Црква Светих апостола у Пећи (задужбина)
- Манастир Милешева (дародатељство)
- Манастир на Сиону у Јерусалиму – дом за србске ходочаснике (задужбина)
- Црква Христовог Рођења у Јерусалиму (дародатељство)
- Лазарева црква близу Јерусалима (дародатељство)
- Испосница Господња близу Јерусалима (дародатељство)
- Александријска црква у Египту (дародатељство)

Србија, Света Гора и Јерусалим, три стуба Савине идеје. :)



Ван мреже Измаел

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #57 послато: Март 21, 2018, 01:51:16 поподне »
Нећу преносити цео чланак, већ сам попис храмова чији је ктитор био Свети Сава:

- На Светој Гори - Манастир Иверон, Велика Лавра, Карејска црква (прилози манастирима и црквама)
- Манастир Хиландар (задужбина, заједно с оцем Светим Симеоном Мироточивим)
- Карејска келија (ктитор)
- Светогорски манастири Каракала, Ксиропотам, Филотеј (ктиторство обнове манастира након разбојничких напада крајем 12. века, током којих су манастири били готово уништени)
- Манастир Богородице Евергетиде у Цариграду (дародатељство)
- Манастир Филокала у Солуну (ктитор)
- Богородичина црква у Студеници (ктитор живописа)
- Савине испоснице – горње и доње, у близини Студенице – Савово (заснивач)
- Манастир Жича – Дом Спасов (ктитор живописа)
- Црква Светих апостола у Пећи (задужбина)
- Манастир Милешева (дародатељство)
- Манастир на Сиону у Јерусалиму – дом за србске ходочаснике (задужбина)
- Црква Христовог Рођења у Јерусалиму (дародатељство)
- Лазарева црква близу Јерусалима (дародатељство)
- Испосница Господња близу Јерусалима (дародатељство)
- Александријска црква у Египту (дародатељство)

Не треба заборавити ни:

- цркву Светог Ђорђа у Акри, коју је Сава Немањић откупио од Ђеновљана, и која је била прва задужбина Немањића у Светој Земљи.
- манастир Часног Крста у Јерусалиму (подигао конаке)
- Горњицу, собу последње/Тајне вечере, коју је откупио од муслимана
- манастир Светог Герасима на Каламону (ктитор)
- манастир Ватопед на Светој Гори (други ктитор)
- цркву Светог Андреја у Цариграду (обновио)
- манастир Светог Саве Освећеног (обновио)
- цркву Светог Захарија у Витлејему (ктитор)
- манастир Мајке Божије у Солуну (ктитор)
- цркву Мајке Божије у Назарету (ктитор)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #58 послато: Март 21, 2018, 09:10:57 поподне »
Благодарим на допуни, Измаел!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Немањићи
« Одговор #59 послато: Мај 03, 2018, 06:39:56 поподне »
Наша Црква данас прославља успомену на једног мање познатог светог Немањића – Светог Јоасафа Србског.


Свети Јоасаф десно на фресци


Ради се о Јовану Урошу (1349/50 - 1422/23), сину Симеона – Синише, а унуку Светог краља Стефана Дечанског. Од оца Симеона наследио је царску титулу и област у Тесалији којом је владао веома кратко, пре него се повукао у Метеоре, где се замонашио (1372. године), именом Јоасаф, и касније постао старешина заједнице метеоритских манастира (око 1388. године), велики ктитор и духовник.

Претпоставља се да је имао мушког потомства (три сина, са кћерком Душановог пронијара Радослава Хлапена), али се о томе не зна ништа поуздано. О томе је већ писано на овом форуму:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1761.msg37628#msg37628
"Наша мука ваља за причешћа"