Аутор Тема: Језичке зоне српског народа и генетика  (Прочитано 91955 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #320 послато: Фебруар 03, 2020, 12:03:41 пре подне »
Крагујевац је специфичан јер је скоро на тромеђи шумадијско-војвођанског, косовско-ресавског и источнохерцеговачког дијалекта...Шумадијско-војвођански и косовско-ресавски се додирују у самом граду, док источнохерцеговачки је у близини, кад се крене ка западу...Али у самом граду је чини ми се косовско-ресавски...Па у том смислу , од већих градова, налази се на најшароликијем положају што се тиче дијалеката и на сва три дијалекта може да се наиђе у можда само десетак, петнаест километара удаљености...Чак у шали кажем да Лепеница у самом граду , дели град на шумадијски, и на левачки део :) (иако Левач тек почиње негде у Сабанти чини ми се, ја и Белошевац, насеље Бресницу, па и до саме Лепенице сам придодао Левчу :) )
« Последња измена: Фебруар 03, 2020, 12:08:27 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #321 послато: Фебруар 03, 2020, 08:09:10 поподне »
У делу Београда одакле сам (Вождовац), има као и у свим већим градовима, досељеника са свих страна. Посебно у задњих 30-60 година. У највећем делу општине говори се свакако типичним "београдским" нагласком, који додуше поприма различите карактеристике у зависности од краја до краја. Међутим, код староседелаца из околних насеља (Кумодраж, Велики Мокри Луг, итд.) доминира косовско-ресавска и шопска досељеничка струја. Углавном су те старије породице пореклом из Топлица, са Косова, ид Старе Србије, нешто из Шоплука итд. И данас се на ободима Вождовца чује тај говор. Верујем да је то донекле утицало да тај неки локални нагласак буде нешто сировији, бржи, не онако исфолиран и одужен као код људи из Центра Града, с Новог Београда, итд.

И на оној Цвијићевој мапи се лепо види која је миграциона струја најдоминантнија у том делу Београда:



Кад смо код оних карактеристика у говору у одређеним деловима града, пада ми на памет оно дорћолско Ч (ДорЧол). Наиме, тамо постоји, условно речено, читава ромска четврт. Познато је да Роми мешају Ћ и Ч, па одатле вероватно тај призвук у комуникацији код једног дела Дорћолаца. ;)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #322 послато: Фебруар 03, 2020, 08:20:40 поподне »
У делу Београда одакле сам (Вождовац), има као и у свим већим градовима, досељеника са свих страна. Посебно у задњих 30-60 година. У највећем делу општине говори се свакако типичним "београдским" нагласком, који додуше поприма различите карактеристике у зависности од краја до краја. Међутим, код староседелаца из околних насеља (Кумодраж, Велики Мокри Луг, итд.) доминира косовско-ресавска и шопска досељеничка струја. Углавном су те старије породице пореклом из Топлица, са Косова, ид Старе Србије, нешто из Шоплука итд. И данас се на ободима Вождовца чује тај говор. Верујем да је то донекле утицало да тај неки локални нагласак буде нешто сировији, бржи, не онако исфолиран и одужен као код људи из Центра Града, с Новог Београда, итд.

Занимљиво је да се новоштокавски екавски дијалект назива београдско-војвођански,а заправо сав Београд упада језички у зону смедеревско-вршачких говора. Колико се сјећам новоштокавски почиње тек негдје близу Обреновца.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #323 послато: Фебруар 03, 2020, 09:31:53 поподне »
Кад смо код оних карактеристика у говору у одређеним деловима града, пада ми на памет оно дорћолско Ч (ДорЧол). Наиме, тамо постоји, условно речено, читава ромска четврт. Познато је да Роми мешају Ћ и Ч, па одатле вероватно тај призвук у комуникацији код једног дела Дорћолаца. ;)
Онда су Киза и Комина - Дорћолци :) (са тим ромским призвуком)
<a href="https://www.youtube.com/v/SqPt2_oiMFk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SqPt2_oiMFk</a>
А кад се не претерује, Дорћолац звучи вероватно као Горан Марковић, режисер (апсолутно исто говори као и мој другар са Дорћола)...осећа се неко "господство" у том говору, чини ми се:
<a href="https://www.youtube.com/v/cuDsKHS4H0I" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/cuDsKHS4H0I</a>
« Последња измена: Фебруар 03, 2020, 09:41:52 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #324 послато: Фебруар 03, 2020, 09:49:43 поподне »
Онда су Киза и Комина - Дорћолци :) (са тим ромским призвуком)
<a href="https://www.youtube.com/v/SqPt2_oiMFk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SqPt2_oiMFk</a>

То је то. :)

Мислим да је и ово добар пример,

Небојша Ушке Вучићевић, који је Дорћолац и Вермезовић, за ког не знам одакле је, могао би бити и НБГ, Земун. :)

<a href="https://www.youtube.com/v/IoSUjvmIZ5o" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/IoSUjvmIZ5o</a>

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #325 послато: Фебруар 03, 2020, 09:58:10 поподне »


Небојша Ушке Вучићевић, који је Дорћолац и Вермезовић, за ког не знам одакле је, могао би бити и НБГ, Земун. :)

<a href="https://www.youtube.com/v/IoSUjvmIZ5o" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/IoSUjvmIZ5o</a>
Вучићевић као да је члан "клана"... Не вреди, покрети, гестикулација, говор  ;D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #326 послато: Фебруар 03, 2020, 10:00:13 поподне »
Вучићевић као да је члан "клана"... Не вреди, покрети, гестикулација, говор  ;D

Мислим да својевремено није био далеко од тога (то Дорћолци још боље знају), али да се држимо теме. ;)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #327 послато: Фебруар 03, 2020, 10:07:40 поподне »
Мислим да својевремено није био далеко од тога (то Дорћолци још боље знају), али да се држимо теме. ;)
Можда да се пребаци на тему "Менталитет у локалним оквирима" , занимљиво је :)
« Последња измена: Фебруар 03, 2020, 10:11:40 поподне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #328 послато: Фебруар 04, 2020, 12:32:22 поподне »
У Београду се дешава слична ствар као у Загребу - губљење послијеударне дужине.  Разлика је само да у Загребу дуже акут док у Београду он остаје кратак.
Најкњижевнију акцентуацију имају људи од Шабца на запад и на југ дуж Дрине, Херцеговци,  Босанци и у бившем Крајишту.  Једина њихова нелијепа особина је ослабљење гласова и / у у безударном положењу. 
Један примјер лијепога србскога је владика Григорије.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #329 послато: Фебруар 06, 2020, 01:15:46 поподне »
Колико има истине у тези да се садашње језичке зоне , мање - више, подударају са етничким територијама Илира, Трачана и Дарданаца? Постоји ли могућност језичке интеракције између новодосељених Словена и староседелаца (који су узгред ''Индоевропљани''), имајући у виду да су у то време језичке разлике између нпр. Словена и Германа биле мање, па следствено томе да су и језичке разлике између Словена и староседелаца биле мање?
Ово је само питање и не бих желео да ме унапред осудите ...

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #330 послато: Фебруар 06, 2020, 01:41:40 поподне »
Колико има истине у тези да се садашње језичке зоне , мање - више, подударају са етничким територијама Илира, Трачана и Дарданаца? Постоји ли могућност језичке интеракције између новодосељених Словена и староседелаца (који су узгред ''Индоевропљани''), имајући у виду да су у то време језичке разлике између нпр. Словена и Германа биле мање, па следствено томе да су и језичке разлике између Словена и староседелаца биле мање?
Ово је само питање и не бих желео да ме унапред осудите ...

Нема никакве потврде за тако нешто. Језичка ситуација током 1. миленијума п.н.е. је била дијаметрално супротна оној која је настала након доласка Словена, наиме тада је постојало више различитих индоевропских језика на Балкану, који су припадали потпуно одвојеним гранама а чији су преци на Балкан долазили у више различитих таласа са простора источноевропских степа, током енеолита (бакарног доба) и бронзаног доба, од 4000. до 1200/1100. године п.н.е, а неки од њих и касније (нпр. Келти који на Балкан ступају најраније почетком 4. века п.н.е.). Ипак, неки од њих су формирали тзв. Sprachbund-e, односно језичке зоне, где више сродних или најчешће несродних језика утичу један на други због непосредних додира и географске блискости. Један такав Sprachbund постоји и дан-данас на простору Балкана и у њега улазе грчки, албански, бугарски, румунски и македонски језик, као и призренско-тимочки дијалекат српског, а та језичка зона вуче корене вероватно још из предримског времена. Предак протоалбанског језика је такође вероватно током бронзаног доба био у Sprachbund-у са претком старогрчког и претком старојерменског језика. Долазак Словена доводи до приличног језичког уједначавања читаве области од Јадрана до Црног мора, изузимајући несловенске језике (грчки, источноромански, албански, итд.). Треба напоменути и да у српском језику нема никаквих назнака о позајмицама из неког палеобалканског језика (ако изузмемо касније грчке и албанске позајмљенице), а чак ни утицај балканских романских језика није превелик, што јасно говори да Срби приликом насељавања нису наишли на говорнике неког предримског палеобалканског језика (што је разумљиво, с обзиром да су до тад ти језици највећим делом изумрли, под утицајем латинског језика), а да ни Романа није било у великом броју. Препоручујем ову књигу за упознавање са тематиком палеобалканских језика, нарочито ради развејавања манипулација Јутуб "научника" који без икаквих доказа тврде како се они нису уопште разликовали од словенских језика, односно у њиховим очима од - српског:

https://archive.org/details/AncientLanguagesOfTheBalkans/mode/2up
« Последња измена: Фебруар 06, 2020, 01:43:45 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Hektor

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #331 послато: Април 02, 2020, 10:28:38 поподне »
O палеобалканским језицима се врло мало зна осим да припадају индоевропској групи. Неке новије спекулације повезују илирски и трачки (у мери којој се уопште дају реконструисати) са балтичким језицима, литванским и летонским који спадају у ширем смислу у балтославску групу са словенским језицима. С те стране није немогуће да постоји нека даља сродности између јужнословенских и старобалканских језика али не верујем да је у тренутку контакта Словена са Илирима и Трачанима могла досезати до било какве озбиљније међусобне разумљивости.

Друго, дијелакатске поделе унутар данашнњег штокавског говора датирају од 13 или 14ог века. Стара акцентуација и архаичнија лексика који данас преовлађују у источној и јужној Србији и источној Црној Гори су много ближи ономе како су Словени по доласку овде говорили него стандардни књижевни језик који је производ иновација од позног средњег века наовамо (источнохерцеговачки дијалекат и његов екавски дериватив, "шумадијско војвођански"). Ако је интеракција са старобалканцима утицала на дијалекатско раслојавање штокавице остаје нејасно зашто смо чекали 800 година по доласку Словена на почетак тог раслојавања?
« Последња измена: Април 02, 2020, 10:32:06 поподне Hektor »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #332 послато: Април 03, 2020, 08:09:45 пре подне »
Ако је интеракција са старобалканцима утицала на дијалекатско раслојавање штокавице остаје нејасно зашто смо чекали 800 година по доласку Словена на почетак тог раслојавања?

По доступним сазнањима није постојала могућност непосреднога дотика језика словијенских Срба с иллирским или трачким језицима. Но јужнословијенски се је јасно сусретао с романским и грчким језиком,  при чем с грчким такођер кроз романски. Какав су уплив могли имати рецимо мезијски и тракијски језици на данашње јужнословијенске?  Понајвише фонетичке упливе. Проговоривши римском ријечију Трачанин је могао римске ријечи изговарати својом фонетиком,  а тако и позније проговоривши словијенском ријечју,  могао је то чинити истом оном фонетиком која сеже из тракијских дана.  Тако нпр.  изговор звука "ч"  као "тш" у албанском,  торлачко-македонско-бугарском континуу или оглушење звука "х".
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #333 послато: Април 11, 2020, 01:18:30 пре подне »
Читајући све ово паде ми на памет једно занимљиво питање везано за развој српског језика?
Ако је раздвајање гласа јат (ѣ) поделило штокавски на три наречја - икавицу, (и)јекавицу и екавицу и ако се то десило пре новоштокавске иновације (од 16. века, померање акцента унапред, нагласка или како каже Сунце – ударања) како се онда објашњава чињеница да се новоштокавски дијалекти налазе у сва три наречја? Да ли су се ове иновације развиле паралелно у сва три наречја или су миграције допринеле да се новоштокавске иновације рашире (претпоставио бих да је правац био из источнохерцеговачког дијалекта у шумадијско-војвођански дијалекат и млађи икавски / босанско-далматински дијалекат?

Цитат
У делу штокавских говора, отприлике од 16. века развиле су се карактеристике због којих се ти говори називају новоштокавскима.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%87%D1%98%D0%B5

Овде ме нарочито збуњују новоштокавски војвођански говори. То што су шумадијски говори новоштоваски могло би се објаснити миграцијама динараца у Шумадију. Али зашто у пречанским (војвођанским) говорима, сем вршачког, преовлађују новоштокавски говори, када је тамошње становништво углавном косовско-метохијског и уопште јужносрбијанског порекла? Колико је у даљој прошлости струја из западних делова Војне границе и Босне утицала да у данашњој Војводини преовладају новоштокавски говори?

Овако је изгледао распоред средњојужнословенских дијалеката пре миграција из 16. века по хрватском језикословцу Јосипу Лисцу:
« Последња измена: Април 11, 2020, 01:22:20 пре подне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #334 послато: Април 11, 2020, 01:30:19 поподне »
Читајући све ово паде ми на памет једно занимљиво питање везано за развој српског језика?
Ако је раздвајање гласа јат (ѣ) поделило штокавски на три наречја - икавицу, (и)јекавицу и екавицу и ако се то десило пре новоштокавске иновације (од 16. века, померање акцента унапред, нагласка или како каже Сунце – ударања) како се онда објашњава чињеница да се новоштокавски дијалекти налазе у сва три наречја? Да ли су се ове иновације развиле паралелно у сва три наречја или су миграције допринеле да се новоштокавске иновације рашире (претпоставио бих да је правац био из источнохерцеговачког дијалекта у шумадијско-војвођански дијалекат и млађи икавски / босанско-далматински дијалекат?
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%87%D1%98%D0%B5

Овде ме нарочито збуњују новоштокавски војвођански говори. То што су шумадијски говори новоштоваски могло би се објаснити миграцијама динараца у Шумадију. Али зашто у пречанским (војвођанским) говорима, сем вршачког, преовлађују новоштокавски говори, када је тамошње становништво углавном косовско-метохијског и уопште јужносрбијанског порекла? Колико је у даљој прошлости струја из западних делова Војне границе и Босне утицала да у данашњој Војводини преовладају новоштокавски говори?

Једна језичка особина (граматичка, звуковна, лексичка) прославивши се, распростире се и по разним међу собом несродним језицима, уколико се исти находе унутар једнога културно-политичкога круга. Узрок је опонашање онога што се доживљава успијешним. Иста склоност прожима се често у начину појања или одјевања, пратећи један те исти психокултурни механизам развоја. 

Тако су они словијенски говори,  који стојаху под њемачким културним кругом развили се звуковно и изражајно попут њемачких говора:
говори од кајкавске Хрватске, Корушке, преко Слезске до Полабља и Поморја (Pommern) развили су разне двогласе ау, оу и прегласе а>о,  о>ö,  y>ü,  те особито у чешком експлозивне т и д,  сасвим стране осталому словијенскому свијету. 

Фонетика и нагласак русскога и литавскога су веома слични. Фонетика и нагласак словачкога одражава се и у мађарском.
Балкански Словијени увелико су задржали прасловијенску фонетику, дјеломице и зато што ниједан окружајући их језик нема егзотичну фонологију.  Једино одступање од прасловијенскога јужнословијенски дијалекти чине у нехајању за гласом х, како то чине и Романи.
Истим узором воде се и микродијалекти на Балкану.
Помијерање акцента на предњи слог и редукција квалитета ненаглашених и/у прати границе "Велике Босне" која је била велики узор и Дубровнику и многим градовима Приморја.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Hektor

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #335 послато: Мај 15, 2020, 02:17:51 пре подне »
Цитат
Помијерање акцента на предњи слог и редукција квалитета ненаглашених и/у прати границе "Велике Босне" која је била велики узор и Дубровнику и многим градовима Приморја.

Ово је врло занимљиво. Да ли знате за неку историјско-лингвистичку студију која се бави настанком новоштокавице?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #336 послато: Октобар 19, 2021, 01:58:14 пре подне »
Овај акценат из Урсула код Сјенице ме доста подсећа на акценат у неким шумадијским селима (Трнава, Чумић, Овсиште, до Тополе), где је и био део миграција "од Сјенице". Већ аранђеловачко подручје ми "вуче" на херцеговачки...Овај господин Баждар помиње од 15:00 да су тамо дошли од Мојковца, левер Таре, па можда може да буде и Никшић, или Тарски Нишкић (а у овим шумадијским селима има породица који су дошли "од Сјенице", а пре тога из истог краја можда):
Selo Ursule - Život Salkana Baždara
<a href="https://www.youtube.com/v/eN3QFBUrtas&amp;t=983s&amp;ab_channel=TVSjenica" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/eN3QFBUrtas&amp;t=983s&amp;ab_channel=TVSjenica</a>
« Последња измена: Октобар 19, 2021, 02:04:46 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #337 послато: Јануар 31, 2022, 07:37:26 поподне »
Наишао сам на један интересантан текст под називом "Predrasude o srpskim govorima јuga Srbije" гдје аутор (професор српског језика са југа Србија) настоји да објасни позицију југоисточних српских говора у савременом српском језику.
https://jugmedia.rs/predrasude-o-srpskim-govorima-juga-srbije/

Ево неких дијелова из текста:
"Retki su Srbi sa juga Srbije koji se nisu osećali neprijatno zbog svoga govora kada su otišli bilo gde severnije od Niša. Neuviđajni sunarodnici sa severa ponekad nam govore da nismo Srbi već Bugari."

"Razlike nikako nisu posledica standardizacije srpskog i bugarskog jezika, već su postojale vekovima pre nego što je ona izvršena. Snop starih izoglosa, odnosno jezičkih granica, svedoče da je u prošlosti postojala oštra podeljenost dva naroda."

"Nepoklapanje jezičkih i državnih granica imalo je trajne posledice na stanovništvo Trna i Znepolja. Oni su u političkim previranjima od Sanstefanskog do Berlinskog kongresa platili najveću cenu. Stanovnici Trna većinski su se izjasnili za pripajanje Srbiji, a ne Bugarskoj, kada se 1878/1879. godine uspostavljala granica između ovih država.  Trn je ostao u Bugarskoj zahvaljujući ruskim trupama, koje su nasilno smenili srpsku vlast ove varoši na čelu sa Aranđelom Stanojevićem, koji je potom zbog pretnji sa grupom svojih sunarodnika izbegao u Srbiju."

"Glavne sličnosti prizrensko-timočkih govora sa standardnim bugarskim jezikom su: svođenje akcenatskog sistema na jedan akcenat, redukovan broj padeža, komparacija prideva (ubav-poubav-najubav), ne poznavanje infinitiva, udvajanje ličnih zamenica (mene me stra`)…. Kada bi se ove odlike nalazila samo u bugarskom jeziku, onda bismo možda mogli govoriti o velikom uticaju bugarskog jezika na prizrensko-timočkke govore. Međutim, ovakve jezičke pojave imamo u rumunskom, albanskom i grčkom jeziku, a nemamo ih u drugim slovenskim jezicima, sem bugarskog i makedonskog. Ovo se samo ne odnosi na ekspiratorni akcenat, koji je odlika većine evropskih jezika. U lingvistici ove sličnosti se nazivaju balkanizmi, pošto su primećeni samo kod balkanskih naroda."

Иако аутор првенствено говори о призренско-тимочким говорима, сматра да би афирмација  косовско-ресавског дијалекта помогла да се афирмише  и призренско-тимочки.

"Danas negativan društveni status nema samo književnost na prizrensko-timočkokim govorima, već i dela i autori koji pišu jezikom kosovsko-resavskog dijalekta. Najpoznatije delo na ovom dijalektu je „Petrijin venac“ Dragoslava Mihailovića, koje predstavlja više izuzetak nego potvrdu da navedeni govori imaju bolji status u srpskoj kulturi. Kosovsko-resavski govor možemo čuti u popularnim serijama Ljubav na seoski način i Selo gori, a baba se češlja, ali zato u srpskoj književnosti on ima drugorazredni značaj. Tako da su oba srpska govora, koje potiču sa Kosova i Metohije, ugrožena, sa jedne strane, nestajanjem Srba sa Kosova, a, sa druge strane, što imaju marginalan položaj u srpskoj kulturi."

У суштини, рекао бих да ће ти дијалекти опстати уколико буду важећи дијалекти већих градских центара. Баш сам љетос био у контакту са неким Крушевљанима и чини ми се да је њихов кососвско-ресавски дијалекат сасвим жив и да немају никакаве комплексе по том питању. Чак мислим да уопште не користе дуплу верзију (своју домаћу и неку стандарднију). Исто тако, знам и доста Лесковчана који говоре само по лесковачки. Не знам каква је ситуација у Нишу, да ли је новоштокавски превладао у самом граду, то би био интересантан показатељ.

Пошто тема укључује и генетику, рекао бих да не постоји нека драстично велика разлика у генетици југоисточних српских крајева у односу на новоштокавске крајеве.

Став наше језичке науке је јасан. Призренско-тимочки говори припадају штокавском српском језику. Изоглосе које овај дијалекат и остале штокавске говоре одвајају од бугарског језика налазе се источније од српско-бугарске границе.

Занимљиво је да сам  страним википедијама примјетио да су "торлачки дијалекат" (како они зову призренско-тимочке говоре) издвојили из штокавског дијасистема. Односно да га малтене третирају као неки посебан језик.
« Последња измена: Јануар 31, 2022, 07:41:44 поподне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #338 послато: Јануар 31, 2022, 08:28:19 поподне »
У суштини, рекао бих да ће ти дијалекти опстати уколико буду важећи дијалекти већих градских центара. Баш сам љетос био у контакту са неким Крушевљанима и чини ми се да је њихов кососвско-ресавски дијалекат сасвим жив и да немају никакаве комплексе по том питању. Чак мислим да уопште не користе дуплу верзију (своју домаћу и неку стандарднију). Исто тако, знам и доста Лесковчана који говоре само по лесковачки. Не знам каква је ситуација у Нишу, да ли је новоштокавски превладао у самом граду, то би био интересантан показатељ.

Управо сам то хтео рећи. Сви Јужњаци које познајем, а од којих многи живе већ годинама у Београду, уопште не мењају свој акценат. Чини ми се чак да имају моћ да преобразе локално становништво на начин да они проговре њиховим дијалектом.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #339 послато: Фебруар 01, 2022, 12:46:48 пре подне »
Управо сам то хтео рећи. Сви Јужњаци које познајем, а од којих многи живе већ годинама у Београду, уопште не мењају свој акценат. Чини ми се чак да имају моћ да преобразе локално становништво на начин да они проговре њиховим дијалектом.
Да, немају потребу да се прилагоде новој средини него чак и гласно потенцирају акценат. Постоји неколико година већ линија Ниш Братислава (и назад) , па кад сам се враћао, ту је био ред за карту од око стотинак људи. Прилазио сам том реду и чујем петорицу момака како прегласно причају (скоро да се деру), помислио сам "ово су сигурно неки Врањанци" (агресивна резонанца самогласника и смех при томе, и сви у исто време праве те резонанце, у пакету са стајлингом "Амадеус бенда", нема грешке), и стварно то су били Врањанци. На слави код бившег дечка моје сестре, чији су пореклом из Врања, дошао је и брат од оца несуђеног зета, и човек је целу славу говорио и "викао" на врањанском дијалекту (иако зна стандардни српски)...То је мени било занимљиво, али ипак не може се отети утиску да имају ту потребу да нагласе то ( да ли је то подсвесни порив, да негирају да је то нешто што је за "подсмех", па окрену "на контру" и још више то нагласе него кад се налазе у својој средини).
« Последња измена: Фебруар 01, 2022, 12:58:06 пре подне ДушанВучко »