Кркељић, Лутово, Подгорица, Аранђеловдан, R1b-L23>BY611>Z2705
Тестирани припада роду Лутоваца. Поседује две специфичне вредности за овај род:
DYS458=16 (модална вредност код Лутоваца је 15)
DYS549=14 (модална вредност код Лутоваца је 13)
Кркељићи су према предању огранак Ђурковића који су остали у Лутову, а овим резултатом је то предање и потврђено.
Ердељановић је у раду о Братоножићима забележио следеће говорећи о братствима из Лутова:
Као што је речено, праунук „капетана Гојка« Михаило имао је четири сина, од којих је најстарији, Ђурко, остао у Лутову. Ђурков син се по казивању поменутог официра Милије звао Милован а по казивању неких других Лутоваца, па и многих Братоножића и Пипера њему је било име: Милица (или Милика). И Ровински је забележио за њега име Милица (Черног., св. II, део 1, с. 93), само што није тачно његово тврђење у напомени, да овога имена има и сад у Пиперима. Пиперима се тај назив за мушкога чини тако исто необичним као и осталим Србима. За тога Милована или Милицу зна се, да је био војвода. Он је имао три сина: Вука, Радула и Радуна. Вуко је имао синове Јока и Павића, од којих су сва данашња лутовска браства. Од Јока Вукова су: Јовановићи (16 породица), прозвати по Јовану Манојлову, унуку Јокову; Мирковићи (8 пор.), прозвати по Мирку Јокову; Радојевићи (4 пор.), прозвати по Радоју Ђурову, коме је Јоко чукундед, и Томашевићи (2 пор.), за које веле, да су позније одвојени огранак (од Мирковића). Од Павића Вукова су данашњи Кркелићи (15 пор.), прозвати по Кркели (право му је име било: Радоје), који је у петом пасу од Павића.
Потомци од друга два сина војводе Милована, од Радула и од Радуна, сви су се преселили у Пипере. Радулови потомци станују сад у пиперским селима Завади, Потпећу и Радећи, а Радунови (Радуновићи) у пиперској Ријеци према Морачи.
Са овим резултатом више нема ни најмање дилеме око тога која је изворна хаплогрупа Лутоваца. Подсећања ради, све до организованог тестирања Пипера, које је са овим резултатом завршено, није се могло са сигурношћу рећи која је хаплогрупа Лутоваца. Са једне стране смо имали резултат исељених Шћекића који су према магловитом предању огранак Ђурковића, а са друге Божовића из Ибарског Колашина који су према предању од Божовића из Пипера. Испоставило се да су предања и једних и других исељеника била тачна и да заиста потичу од споменутих братстава из Пипера, али да Ђурковићи и Божовићи међусобно нису сродни и да су Божовићи (а вероватно и остали Вукотићи) прибраћени Лутовцима.