Угреновићи

Порекло становништва > Црна Гора

Угреновићи

<< < (58/62) > >>

Срки Вук:
Контактирао сам одређене црквене људе из епархије будимљанско- никшићке, гдје су ми исти рекли да је Видрованска црква која је посвећена св. Јоакиму и Ани, саграђена 1290 године. До уназад пар година била је посвећена Св. Николају Мирликијском Чудотвирцу, а онда јој је враћено њено старо име Св. Јоакима и Ане. Храм је задужбина Угреновића. Црква је кроз своју вишевјековну историју рушена па обнављана. Такођер су ми рекли да и црква у Кочанима је раније носила име Св. Јоакима и Ане, те је сад посвећена Св. Николају. У наредном периоду ћу добити и писани трак у вези цркве у Кочанима .

Остварио сам контакт и са Гораном Комаром, који ми је рекао да се не може тачно утврдити период из којег датирају те двије цркве (Фатничка и Видрованска), али је његово мишљење да је Видрованска старија, на Фатничкој цркви постоји натпис који казује на XIX в. (што у сваком случају није тачан период изградње цркве) и такођер ми је рекао да је гробље у Фатници из новијег периода, тј. 19 в.

Срки Вук:

--- Цитат: Срки Вук Фебруар 09, 2023, 07:59:37 поподне ---Контактирао сам одређене црквене људе из епархије будимљанско- никшићке, гдје су ми исти рекли да је Видрованска црква која је посвећена св. Јоакиму и Ани, саграђена 1290 године. До уназад пар година била је посвећена Св. Николају Мирликијском Чудотвирцу, а онда јој је враћено њено старо име Св. Јоакима и Ане. Храм је задужбина Угреновића. Црква је кроз своју вишевјековну историју рушена па обнављана. Такођер су ми рекли да и црква у Кочанима је раније носила име Св. Јоакима и Ане, те је сад посвећена Св. Николају. У наредном периоду ћу добити и писани трак у вези цркве у Кочанима .

Остварио сам контакт и са Гораном Комаром, који ми је рекао да се не може тачно утврдити период из којег датирају те двије цркве (Фатничка и Видрованска), али је његово мишљење да је Видрованска старија, на Фатничкој цркви постоји натпис који казује на XIX в. (што у сваком случају није тачан период изградње цркве) и такођер ми је рекао да је гробље у Фатници из новијег периода, тј. 19 в.

--- Крај цитата ---

Ово сам нашао о цркви у Врхпољу:

Изграђен на средњовјековном Немањића гробљу. Када се први пут помиње храм на овом мјесту, наводимо према податку Мавра Орбина који спомиње посјету Цара Душана у новембру 1349. године, непосредно прије његовог доласка у Дубровник. Посјета Цара Душана Дубровнику била је заиста у мјесецу који наводи Орбин, само тачно годину дана касније, дакле у новембру 1350. године.
Према Орбину разлог Душанове посјете Љубомиру је давање помена прецима немањићке династије у мјесту њиховог поријекла у Врпољској цркви Светог Јоакима и Ане. Почетком ХХ вијека исти догађај описује и Вид Вулетић-Вукосавић у једној својој романтичарској новели. „Причек Цара Душана у Дубровнику” (Дубровник, Српска духовна штампарија А. Писарића 1901. година): „Око Аћимове цркве између Требиња и Билеће, велико је весеље, јер таквога сабора не памте паметари. Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и Божији угодници; три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна. Ту се чека Божији помазаник и испосноик, свијетли Цар Душан, с двором. Цар не води силне војске него долази као поборник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својих прађедова. Побијено је око Цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима, снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића, а Врпоље је њихова постојбина...”
Крајем ХIV, или почетком XV вијека „у пољу поред села је стара црква Светог Аћима, прича се, да је градило братство Угреновићи.” „На локалитету Гробље, налази се некропола са 18 стећака (четири плоче, 13 сандука и једна крстача). Одмах до стећака и њихових крстача је Црква посвећена Јоакиму и Ани.” Још податак постоји да је обновљена 1906. године, понајвише приложничким трудом Јефта Иванковића и духовним старањем јеромонаха Леонтија Нинковића, а освештао ју је Митрополит Петар Зимоњић. Храм је сада у добром стању и лијепо се одржава.

Грк:

--- Цитат: Срки Вук Фебруар 09, 2023, 07:59:37 поподне --- на Фатничкој цркви постоји натпис који казује на XIX в. (што у сваком случају није тачан период изградње цркве) и такођер ми је рекао да је гробље у Фатници из новијег периода, тј. 19 в.

--- Крај цитата ---

Да, он је то објавио у "Ћирилични натписи Старе Херцерговине". Пронашао је надгробни споменик из 1860. године и натпис о обнови на плочи узидан у цркву: "1851. Понови се Храм Божји Јоаким и Ана".

Срки Вук:
као прво ћу се осврнути на кнеза Степана Угриновића и кнеза Зрна из 1701 године.
Села кнеза Степан су:
Студенци - ово је село Ђапића,
Храстовача (данашњи Растовац) - ово је село Пејовића и Пантовића,
Чинар/Џебар (највјероватније се ради о селу Дубрава) - у овом селу живе фамилје Вујчићи (огранак Тољића,
Кочани - Урошевићи, Ђапићи, Мумовићи,

Села кнеза Зрна су:
Стуба - ово село је првобитно станиште Лаловића,
Милочани (доњи и горњи) - ово је село Лаловића и Божовића ,
Заврх се налази у близини Г.Поља и Милочана, тако да у то вријеме је вјероватно и ту било Угреновића,

Ово наводим управо из разлога што у свим поменутим селима живе фамилије за које је утврђено да су носиоци Ј2б1 хаплогрупе (за Ђапиће знамо преко њиховог тестираног огранка Илића из Букора, Пантовиће и Пејовиће знамо преко тестираног Пејића са Нишића, а који је огранак Пејовића, а знамо да су Пејовићи и Пантовићи једна фамилија, за Мумовиће и Лалвиће (њихов огранак Вукадини) знамо да су тестирани). Не знам, али мени се ово дјелује као веома битно, ево и што. Па некако ми звучи чудно да припадници "прибраћених породица" живе у селима у којима владају Угреновићи, а логично ми је и то да би ваљда ове фамилије које су "одсељене" ка И.Херцеговини, управо оне буду пописане у наведеним селима (ово наводим као претпоставку да су они изворни Угреновићи а ми прибраћени).

Даље, у Врхпољу живе фамилије:
Миљановићи(Имају предање да су дошли из Никшића)
Бердовићи (Имају предање да су дошли из Никшића)
Борковићи (Имају предање да су дошли из Никшића)
Иванковићи (Имају предање да су дошли из Кочана код Никшића)
Лучићи (сматрају да су старосједиоци у Врхпољу а Божидар Кљајевић за њих каже да су старином из Бањана)
Черовићи (Имају предање да су дошли из Никшића)
Чечури (Имају предање да су дошли из Никшића)

Миљановиће сам намјерно болдовао јер исти имају предање да су у Врхпоље доселили 1700. године. Презиме су добили по личном имену Миљан, а он је син удовице неког од поражених Угреновића (мени ово предање звучи јако занимљиво пошто се ради о "удовици"). Од Миљановића су горе поменуте фамилије Чечури, Черовићи и Бердовићи. Даље предање каже да су и Борковићи као и Иванковићи од Миљанове браће.

Ристо Милићевић "херцеговачка презимена", наводи да су Ђоровићи старином из Риђана док су Чампаре из Фатнице.
Остале Херцеговачке фамилије, по мени није ни потребно спомињати из разлога што су носиоци других хаплогрупа, а сложићете се да у причу око хаплогрупе Угреновића могу да улазе само ЕВ13 и Ј2б1.

Што се тиче Угрина Радиновића (ако се уопште и ради о правој особи), и приче дали је дошао из Гацка, Фатнице или Билеће, у то се не бих упуштао. По мом неком мишљењу (нисам баш упућен у генетику и распрострањеност хаплогрупа на простору Херцеговине), не видим што Угрен или Угрин не би могао бити носилац Ј2б1 хаплогрупе и ако евентуално долази са тих простора.

Срки Вук:
у Селу Кочанима, јужније од Уздимира, постојала је стара црква, посвећена св.Јоакиму и Ани. Према предању црква је саграђена 1252 године, кад и манастир у Морачи,исти мајстори, послије манстира у Морачи, саградили су и ову цркву.
Интересантан податак сам прочитао у вези цркве у Видровану, гдје се каже следеће:
"У цркви старој код Видрована када су на мјесту старе зидали нову, нашли су у темељу неку кутију и у њој новац или хартију, па су протумачили да има преко хиљаду година да је зидана", што би значило да је зидана у 10. вијеку. постоји и друго предање, и оно је конкретније, гдје се каже: " У цркви Горњепољској", у нози часне трпезе, нађена је чаша и година 1290-та.

Навигација