Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 50983 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #20 послато: Октобар 02, 2021, 12:52:16 поподне »
Вјероватно је коинциденција (имајући у виду хаплогрупу која може да их веже), али у 15. вијеку је међу Бањанима постојао род Боснића:
1402. Radin Bosnich de Bagnanis
1425. Milobrato Bosinich vlacho de Bagnani
1428. Milobrath Bosnich vlacho de Bagnan
1489. Iuan Chitouich de Bagnane dictus Bosnich

можда је презиме Bosnich / Bosinich настало као патронимик од мађарског егзонима за Печенеге - Besenyők, besenyő, besnyő, (Bessi, лат).
Топоними као нпр. Бешњево потичу од Печенега.

https://hu.wikipedia.org/wiki/Besenyők
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #21 послато: Октобар 02, 2021, 12:55:33 поподне »
Истраживао сам пре неку годину, и дошао сам до закључка да Кнежевићи из Горње Буковице највероватније немају никакве везе са Кнежевићима из Биоске

Литература (тј вероватно њихово предање) каже да имају. Не знам имамо ли неке днк резултате који говоре супротно?

Оно што је свакако индикативно, то је да и Нићифоровићи према предању, воде порекло из Ојковице код Нове Вароши. Тамо један број породица води порекло управо из Пиве. Истог су порекла (Пива) и ови Кнежевићи из Биоске, од којих су наводно Јевремовићи J-Z1043 из Љубовије, па делује да може бити неке везе.

У том делу Старе Херцеговине истина постоји овај кластер J2b2-M241 (потез Никшић-Прибој), али не постоји ближа генетичка веза са Нићифоровићима-Јевремовићима.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #22 послато: Октобар 02, 2021, 01:12:29 поподне »
Литература (тј вероватно њихово предање) каже да имају. Не знам имамо ли неке днк резултате који говоре супротно?

Оно што је свакако индикативно, то је да и Нићифоровићи према предању, воде порекло из Ојковице код Нове Вароши. Тамо један број породица води порекло управо из Пиве. Истог су порекла (Пива) и ови Кнежевићи из Биоске, од којих су наводно Јевремовићи J-Z1043 из Љубовије, па делује да може бити неке везе.

У том делу Старе Херцеговине истина постоји овај кластер J2b2-M241 (потез Никшић-Прибој), али не постоји ближа генетичка веза са Нићифоровићима-Јевремовићима.

Кнежевићи из Пиве би требало да славе Ђурђевдан, тако да се слава не поклапа.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #23 послато: Октобар 02, 2021, 01:17:45 поподне »
Кнежевићи из Пиве би требало да славе Ђурђевдан, тако да се слава не поклапа.

И не каже се да су конкретно од Кнежевића из Пиве, већ из неког села Кнежевићи у Пиви.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #24 послато: Октобар 02, 2021, 01:23:28 поподне »
17. Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо (Карловац), Кордун, J2b-M205>Y22059

Хаплотип Бобића ни по чему не одудара од модалног хаплотипа J-Y22059, стога је сврстан у род "J-Y22063 А1", заједно са осталим крајишким Јовањштацима. Овој групи су генетички блиски и лички Усорци. Иначе на 23andMe постоји и резултат Бобића из Лике (Почитељ/Госпић), такође J-M205.

Млађој популацији ће можда бити занимљиво, од личких Бобића воде порекло српски репери Милош и Давор Бобић (Моногамија и Москри).

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #25 послато: Октобар 02, 2021, 01:32:47 поподне »
И не каже се да су конкретно од Кнежевића из Пиве, већ из неког села Кнежевићи у Пиви.

Пише да су дошла 4 брата која су се презивала Кнежевић и да су из села Кнежевић у Пиви.

U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #26 послато: Октобар 02, 2021, 01:37:39 поподне »
Пише да су дошла 4 брата која су се презивала Кнежевић и да су из села Кнежевић у Пиви.

U ovo selo došla su četiri brata: Simeun, Radoje, Kosta i Mihailo Knežević iz sela Kneževići u Pivi.

Могуће да је предање легенда, али није искључено да су неке породице проселиле кроз Пиву само, тј. да је то случај са овим Кнежевићима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #27 послато: Октобар 02, 2021, 01:45:15 поподне »
17. Бобић, Јовањдан, Поповић Брдо (Карловац), Кордун, J2b-M205>Y22059

Хаплотип Бобића ни по чему не одудара од модалног хаплотипа J-Y22059, стога је сврстан у род "J-Y22063 А1", заједно са осталим крајишким Јовањштацима. Овој групи су генетички блиски и лички Усорци. Иначе на 23andMe постоји и резултат Бобића из Лике (Почитељ/Госпић), такође J-M205.

Млађој популацији ће можда бити занимљиво, од личких Бобића воде порекло српски репери Милош и Давор Бобић (Моногамија и Москри).

Једна интересантна ствар код крајишких J2b-M205. Иако то у Крајини често и није случај (некад и код родова из истог места), готово сви тестирани J2b-M205 имају генетичке сроднике међу својим презимењацима из других крајева Крајине.

Бобићи - Лика и Кордун
Мркобраде - Лика, Банија, Банат
Дупори - Лика и Далмација
Тинтори - Лика и Далмација
Црнобрње - Далмација и Босанска Крајина
Лакићи - Змијање и Лијевче поље
Јелаче - Далмација и Босанска Крајина
Наранчићи - Лика и Босанска Крајина
Гвоићи - Банија и Кордун

Уз све то су "успели" да се прибију и уз многе веће крајишке родове, Василијевштаке, банијске Узелце, Родиће-Аранђеловштаке, Стевањштаке, итд. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #28 послато: Октобар 02, 2021, 02:47:02 поподне »
28. Поповић, Никољдан, Добро Поље, Црна Трава, J2b-M205>Y22059


Поповићи су пореклом из Страгара код Крагујевца, а потомци су попа Цветковић Стојилка. Поп Стојилко је значајна личност у овом крају, где је, између осталог, предводио и устанке против Турака у јануару 1878. године.

"Rod P o p o v i ć i su u centralnom delu sela D o b r o P o lj e potomci popa Cvetković Stoijlka. Ovaj pop došao je iz Crne Trave (Zaseok Čuka iz roda Radovinaca) oko 1869.godine. Inače su starinom iz Stragara kod Kragujevca. Pop Stoilko Cvetković je prvi popovao u novopodignutoj dobropoljskoj crkvi, jer se pre njega nisu pominjali popovi."
https://www.poreklo.rs/2014/02/22/poreklo-prezimena-selo-dobro-polje-crna-trava/

Порекло из Страгара је свакако занимљиво, пошто тамо има Калановића (Св. Никола). Помињао сам раније једне Калановиће J2b-M205 са 23andMe. Мање-више сам био сигуран да су из Страгара, али ово је сада својеврсна потврда. Они су део досељеничке струје "Осаћана", из Подриња. Ова веза са Калановићима-Осаћанима има смисла и из генетичког угла. Наиме, Поповићу су најближи тестирани из Шумадије, Колубаре и Подриња. Иако поседује нешто специфичнији хаплотип, па нема потпуних поклапања (570=19, 481=24, 533=12).

Више о Калановићима:

"Боривоје М. Дробњаковић је уочио да у Јасеници Осаћани нису приметније утицали на састав становништва управо зато јер су долазили углавном појединачно, у танким млазевима, и припадају млађем слоју досељеника. По свему судећи, најранији досељеници из Осата у Јасеницу су Калановићи (друго презиме Стефановићи) у Страгарима. Они су у ово село дошли пре Првог српског устанка, јер је из историјских сведочанстава познато да су у њему учествовали. Дошао је њихов предак који је био качар и радио по Гружи. По већ избледелом породичном сећању, како је записао Дробњаковић, Калановићи мисле да су се доселили из Босне, али не знају тачно из кога места. Сачували су и памћење да су тада неки њихови сродници отишли у околину Новог Сада, а неки у околину Крушевца. За Калановићима су из Осата у Страгаре убрзо дошли и Бојићи, звани Осаћани, а после њих, четрдесетих година прошлог века, и Станковићи, који знају да су из Босне, али нису сигурни да ли потичу из Осата"

Треба нагласити да у околини Црне Траве има још припадника J2b-M205, али пореклом из других миграционих струја (шопске, јужноморавске, итд.).



« Последња измена: Октобар 02, 2021, 03:08:49 поподне Небојша »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #29 послато: Октобар 02, 2021, 03:19:56 поподне »
16. Вуловић, Аранђеловдан, Сопотница, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотип Вуловића посједује двије рјеђе вриједности DYS390=24 и DYS438=11. Обе ове вриједности посједује и хаплотип једне необјављене породице из Дробњака, која слави Аранђеловдан и која је присутна и у насељу Страњани, које се наслања на Сопотницу. Узимајући све у обзир прилично је извјесно да су Вуловићи и ова породица ближе повезани и да чине једна генетички род. Породица Грубишић из Лике посједује такође ове двије рјеђе вриједности и по хаплотипу је веома блиска Вуловићу, али због друге славе и географске удаљености веза са Грубишићима је на нивоу претпоставке.

О Вуловићима нисам нашао пуно података. У неким пописима из 19. вијека за Вуловиће из Сопотнице се наводи старије презиме Ритошкић. Не знам да ли би ово презиме могло указивати на неку везу са насељем Ритошићи у општини Прибој, што географски и није далеко. Како год, поријекло Вуловића треба посматрати у контексту везе са необјављеном породицом из Дробњака.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #30 послато: Октобар 02, 2021, 03:47:36 поподне »
30. Мандић, Никољдан, Ново Село, Купрес

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издваја једино нешто нижа вредност 16 на 458. Нема неких ближих и конкретнијих поклапања на нашем пројекту.

Мандићи из Новог Села би према подацима из рада Боривоја Милојевића о Купресу и Гламочу требало да су у Ново Село досељени из Унца око 1820, заједно са Боснићима. Мандића Никољштака је заиста било на подручју Унца (у више села око Босанског Грахова) међутим они не би требало да припадају хаплогрупи I2-PH908 на основу резултата исељеника из Рисовца код Босанског Петровца. Могуће је да су Мандићи из Новог Села носили неко друго презиме у Унцу.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #31 послато: Октобар 02, 2021, 04:00:12 поподне »
13. Миловановић, Лучиндан, Горња Горевница, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Нема ни једно потпуно поклапање унутар рода Никшића, а комбинацију 14-32 на 389 дели са Кургашем из Бијелог Поља. Како ни један ни други на осталим упоредивим маркерима немају значајнија одступања од модалног хаплотипа за род Никшића и PH908 уопштено, та вредности и не мора упућивати на то да су ближе повезани.

Родоначелник Миловановића из Горње Горевнице је Милован Арнаутин, пописан 1820их у чибучким тефтерима. По мушкој линији би из Горње Горевнице Миловановићима требало да су сродни Лазаревићи и Недељковићи, који такође славе Лучиндан. Сам надимак Аранутин свакако упућује на порекло са подручја Пештера, Бихора или Горњег Полимља.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 04:01:50 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #32 послато: Октобар 02, 2021, 04:19:46 поподне »
33. Вукобрат, Ђурђевдан, Доњи Тишковац, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Специфичан хаплотип без ближих поклапања на пројекту. Вукобрат поседује читав низ специфичних вредности на 23 тестирана маркера, попут комбинације 15-16 на 385, 16 на 458, 16 на 456 и 25 на 635. Но, и поред свега тога бих рекао да је повезан са Вукобратовићем из Горње Плоче код Грачаца. Поред истог презимена и славе, Вукобрат и Вукобратовић деле повишене вредности на 385 (Вукобратовић има комбинацију 15-15) као и нешто ниже вредности 17 на 576 и 570.

Вукобрати из Доњег Тишковца представљају исељени огранак Вукобрата из села Плавно код Книна (по казивању тестираног око 1790 године су досељени у Доњи Тишковац). Вукобрати у Плавну су почетком 20. века према подацима из рада Јована Накићеновића о Книнској Крајини уз Бурсаће били најбројнији род у Плавну (Бурсаћи 49 кућа, Вукобрати 43). Према предању које је забележено у истом раду, Вукобрати су досељени почетком 17. века из Оћестова код Книна и раније су се презивали Кнежевић.
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 04:25:46 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #33 послато: Октобар 02, 2021, 04:32:44 поподне »
34. Аксентијевић, Ђурђиц, Шатра, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908>A22312>BY55783, роду Коматовића, у табели означеним као род Е. Поседује две вредности које не дели ни са ким унутар овог рода, то су 12 на 549 и 21 на 635.

Тестирани је у уптинику навео да су у Шатру дошли у 19. веку из села Брњак у Ибарском Колашину и да су се раније презивали Швиковић. Сам резултат несумњиво упућује на порекло од рода Коматовића. Швиковић би заправо требало да је родовски надимак или презиме једног од огранака Коматовића из Оклаца у Ибарском Колашину:

Преци данашњег становништва су овде насељени пре 200 година. Њихово опште презиме је Коматовићи (Ђурђевдан и Св. Пантелеј), али се сада презивају по ужим братствима. Пореклом су Кучи. Четири брата: поп Лазар, Добрија, Вукајло (по другои казивању Радоња) и Илија, били су најпре у Штавици. Илија је остао тамо код рођака Амгазића и примио ислам, а они даље пошли низ Ибар да траже земљу. Кад су дошли до места где Брњањачка Ријека утиче у Ибар, видели су ту доста ораховог лишћа, које је она нанела. Поп се реши да иде уз реку, јер је сматрао да је место где рађа орах добро, и тако се сва три брата населе у опустели Брњак код Јелач-Дола. Одавде су се ширили не само по Брњаку него и по суседним селима и другим крајевима. Од попа Лазара су Поповићи (15 к.), од Добрије (Добре) Добрићи у Брњаку и Оклацу (20 к.), а од Вукајла, односно Радоње, потомци су: Јеремијићи и Кокерићи у Ћуковцу (14 к.), Милојевићи у Вукојевићу (10 к.), Илићи у Љајчићу (6 к.), Швиковићи, Коматовићи у Бабићу (заселак Оклаца) (10 к.), Веселиновићи у Виткојевићу (6 к.) и Тајовићи у Драгаљици.

https://www.poreklo.rs/2015/11/03/poreklo-prezimena-selo-brnjak-zubin-potok/

Аксентијевића има у Драгалици у Ибарском Колашину:

-Аксентијевић, 2 куће. Некада давно, пре више од 200 година, из Куча прешли у околину Рожаје, одатле у Брњак (у Швиковића махали), а пре 150 година прешли у Драгаљице. Род су са Алексићима у овом селу. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава Пантелијевдан.

https://www.poreklo.rs/2020/12/22/poreklo-prezimena-selo-dragalica-zubin-potok/
« Последња измена: Октобар 02, 2021, 05:14:30 поподне Лука »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #34 послато: Октобар 02, 2021, 05:18:04 поподне »
34. Аксентијевић, Ђурђиц, Шатра, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908>A22312>BY55783, роду Коматовића, у табели означеним као род Е. Поседује две вредности које не дели ни са ким унутар овог рода, то су 12 на 549 и 21 на 635.

Тестирани је у уптинику навео да су у Куршумлију дошли у 19. веку из села Брњак у Ибарском Колашину и да су се раније презивали Швиковић. Сам резултат несумњиво упућује на порекло од рода Коматовића. Швиковић би заправо требало да је родовски надимак или презиме једног од огранака Коматовића из Оклаца у Ибарском Колашину:

Преци данашњег становништва су овде насељени пре 200 година. Њихово опште презиме је Коматовићи (Ђурђевдан и Св. Пантелеј), али се сада презивају по ужим братствима. Пореклом су Кучи. Четири брата: поп Лазар, Добрија, Вукајло (по другои казивању Радоња) и Илија, били су најпре у Штавици. Илија је остао тамо код рођака Амгазића и примио ислам, а они даље пошли низ Ибар да траже земљу. Кад су дошли до места где Брњањачка Ријека утиче у Ибар, видели су ту доста ораховог лишћа, које је она нанела. Поп се реши да иде уз реку, јер је сматрао да је место где рађа орах добро, и тако се сва три брата населе у опустели Брњак код Јелач-Дола. Одавде су се ширили не само по Брњаку него и по суседним селима и другим крајевима. Од попа Лазара су Поповићи (15 к.), од Добрије (Добре) Добрићи у Брњаку и Оклацу (20 к.), а од Вукајла, односно Радоње, потомци су: Јеремијићи и Кокерићи у Ћуковцу (14 к.), Милојевићи у Вукојевићу (10 к.), Илићи у Љајчићу (6 к.), Швиковићи, Коматовићи у Бабићу (заселак Оклаца) (10 к.), Веселиновићи у Виткојевићу (6 к.) и Тајовићи у Драгаљици.

https://www.poreklo.rs/2015/11/03/poreklo-prezimena-selo-brnjak-zubin-potok/

Аксентијевићи носе презиме по Аксентију, Симионовом сину. Симион и Петар су били браћа, а њихов отац се звао Павле, а звали су га Швико, па отуда Швиковићи. У Шатру је из Брњака одселио Аксентијев син Васо, након 1878. Васо је имао синове Ратомира и Ђорђија, од којих су Аксентијевићи у Шатри. Швиковићи имају своју махалу у Брњаку.

извор: Д. Мићовић, Родослов да се не заборави, Брњак 1986, стр. 130-133.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #35 послато: Октобар 03, 2021, 03:09:28 пре подне »
15. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ
22. Ћосић, Ђурђевдан, Јаша Томић, Сечањ

Припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотипови двојице тестираних Ћосића из Јаше Томића се разликују на само једном маркеру (DYS570), а један од њих двојице има потпуно поклапање са раније тестираним Ћосићем из Панчева, тако да би се могло рећи да постоји својеврсни банатски род Ћосића. Сва тројица тестираних имају изразито модалан хаплотип за род Дробњака. Једино што се издваја јесте рјеђа вриједност DYS481=26, коју дијеле сва тројица.

Ћосиће у Јаши Томићу (раније Модошу) Ердељановић је сврстао у породице којима се не зна даље поријекло:
"ЋОСИЋИ (5, Ђурђевдан), једну породицу зову Бријани, једна породица одсељена у Америку"

У попису Модоша (Јаше Томића) из 1736-7. године, пописан је и Јовица Ћосин. Не знам да ли би се овдје могло радити о претку Ћосића.

Од раније тестираног Ћосића из Панчева остали су сљедећи подаци о поријеклу
Одличне вести. Да ли су можда напоменули у каквом су сродству њих двојица?
Ако су расположени за прецизније тестове, могу да ми се јаве на [email protected] или приватном поруком на форуму.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #36 послато: Октобар 03, 2021, 03:22:46 поподне »
1. Радановић, Никољдан, Брда, Велики Штрбци, Дрвар

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS458=17 и DYS570=17. Вредности су на брзомутирајучим маркерима, тако да их тестирани дели са више припадника ове гране. Од тестираног Штрбца (Кистање) из САНУ истраживања се разликује на маркеру DYS458, на том маркеру Штрбац има модалну вредност 18, док DYS570 није тестиран у склопу САНУ истраживања.
Штрбци би могли припадати још неоткривеној подграни, паралелној са FGC28435. Већ постоји неколико N2 слављеника Никољдана из Б. Крајине и шире који су негативни на FGC28435. Они би можда могли своју старију матицу тражити у области Бања на подручју Старог Влаха. Више о тој потенциалној вези N2 са Бањом (Прибојском) се може наћи на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4894.0

Тестираном би препоручио додатно тестирање на СНП FGC28435. Резултат би био од великог значаја, не само за род Штрбаца са славом Никољдан, него и остале N2 родове који славе Никољдан.
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772&osCsid=64f10e8c60e5a496075cdad0cee2623b

Са овим резултатом би требало да је потвђено и предање да су Радановићи и Штрбци из Брда један род, што је и навео тестирани у испуњеном упитнику.

Из књиге Петра Рађеновића - Унац:
Велики Штрбци: Радановићи (14 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, прозвани по Ради-Радану. Отсељавали су одавде једни у Кистање (Далмација) пре буне, други после буне у Пискавице (Бања Лука).
Мали Штрбци: Радановићи (7 к.) славе Никољдан. Изишли овамо с Брда мало пре буне. Од Штрбачког су рода. Један одавде отселио у Медну.


Два предања која је записао Рађеновић о Штрбцима из Унца и која би требала да додатно потврђују везу Штрбаца са Брда и Кистања:
- Кад је цар Лазар изгубио на Косову, утекло овамо два брата Штрпца. Закуће се најпре на Брдима. Једном од њих бег хтио да силује жену. Он убије бега и побјегне у Кистање (Далмација).
- Добили су били тапије на земљу. Турци негде после хтедну да им отму те тапије. Штрпци тада утеку на Кистање да спасу тапије. Уврте их у штап и метну на таван. Жене им доцније, нашавши на тавану сув штап, а не слутећи да може бити шта у њему, наложе га на ватру и тако им тапије изгоре. Сада се ови Штрпци више не хтедоше ни вратити овамо него остану на Кистање.


Штрбци би требало да су један од најстаријих српских родова у Унцу. Рађеновић је у свом раду ово записао о њиховој старини у Унцу:
- Из свију предања о Штрпцима, и оних што се чују од њих самих а и од осталих породица, пробија утисак да су они знатно старији од свију других породица. Само се не може ништа поближе докучити на колико су се времена они овде населили пре 1700 г., кад су се, по прилици, населиле овде остале најстарије породице.

На форуму постоје теме где се дискутовало о пореклу рода Штрпца:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5959.msg153993
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4796.msg139871

Радановићи на топографској мапи из друге половине 19. века:

Извор: мапире.еу
« Последња измена: Октобар 04, 2021, 01:08:47 поподне Uzi »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #37 послато: Октобар 03, 2021, 03:31:56 поподне »
1. Радановић, Никољдан, Брда, Велики Штрбци, Дрвар

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494

Хаплотип тестираног поседује следеће карактеристичне вредности које одступају од модалног хаплотипа припадника ове гране: DYS458=17 и DYS570=17. Вредности су на брзомутирајучим маркерима, тако да их тестирани дели са више припадника ове гране. Од тестираног Штрбца (Кистање) из САНУ истраживања се разликује на маркеру DYS458, на том маркеру Штрбац има модалну вредност 18, док DYS570 није тестиран у склопу САНУ истраживања.
Штрбци би могли припадати још неоткривеној подграни, паралелној са FGC28435. Већ постоји неколико N2 слављеника Никољдана из Б. Крајине и шире који су негативни на FGC28435. Они би можда могли своју старију матицу тражити у области Бања на подручју Старог Влаха. Више о тој потенциалној вези N2 са Бањом (Прибојском) се може наћи на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4894.0

Тестираном би препоручио додатно тестирање на СНП FGC28435. Резултат би био од великог значаја, не само за род Штрбаца са славом Никољдан, него и остале N2 родове који славе Никољдан.
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108772&osCsid=64f10e8c60e5a496075cdad0cee2623b

Са овим резултатом би требало да је потвђено и предање да су Радановићи и Штрбци из Брда један род, што је и навео тестирани у испуњеном упитнику.

Из књиге Петра Рађеновића - Унац:
Велики Штрбци: Радановићи (14 к.) славе Никољдан. Они су од рода Штрбаца, прозвани по Ради-Радану. Отсељавали су одавде једни у Кистање (Далмација) пре буне, други после буне у Пискавице (Бања Лука).
Мали Штрбци: Радановићи (7 к.) славе Никољдан. Изишли овамо с Брда мало пре буне. Од Штрбачког су рода. Један одавде отселио у Медну.


Два предања која је записао Рађеновић о Штрбцима из Унца и која би требала да додатно потврђују везу Штрбаца са Брда и Кистања:
- Кад је цар Лазар изгубио на Косову, утекло овамо два брата Штрпца. Закуће се најпре на Брдима. Једном од њих бег хтио да силује жену. Он убије бега и побјегне у Кистање (Далмација).
- Добили су били тапије на земљу. Турци негде после хтедну да им отму те тапије. Штрпци тада утеку на Кистање да спасу тапије. Уврте их у штап и метну на таван. Жене им доцније, нашавши на тавану сув штап, а не слутећи да може бити шта у њему, наложе га на ватру и тако им тапије изгоре. Сада се ови Штрпци више не хтедоше ни вратити овамо него остану на Кистање.


Штрбци би требало да су један од најстаријих српских родова у Унцу. Рађеновић је у свом раду ово записао о њиховој старини у у Унцу:
- Из свију предања о Штрпцима, и оних што се чују од њих самих а и од осталих породица, пробија утисак да су они знатно старији од свију других породица. Само се не може ништа поближе докучити на колико су се времена они овде населили пре 1700 г., кад су се, по прилици, населиле овде остале најстарије породице.

На форуму постоје теме где се дискутовало о пореклу рода Штрпца:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5959.msg153993#msg153993
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4796.msg139871#msg139871

Радановићи на топографској мапи из друге половине 19. века:

Извор: мапире.еу

Предање Радановића из Поточана код Прњавора да су пореклом од ових Радановића је дакле са овим резултатом оборено (ти Радановићи из Поточана припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029).

Могуће је да Унчани из Ђукића код Шипова воде порекло од рода Штрбаца, пре свега због ранијег порекла из области Унца.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #38 послато: Октобар 03, 2021, 03:52:38 поподне »
Предање Радановића из Поточана код Прњавора да су пореклом од ових Радановића је дакле са овим резултатом оборено (ти Радановићи из Поточана припадају хаплогрупи R1a-M458>L1029).

Могуће је да Унчани из Ђукића код Шипова воде порекло од рода Штрбаца, пре свега због ранијег порекла из области Унца.

Да, а вероватно онда и Сакан из Ђукића.

Свакако је једна од приоритета за N2 да се потврди овај још неоткривени СНП, којем вероватно припада већина српских N2 са славом Никољдан на потезу Кистање-Дрвар-Шипово-Купрес-Ливно-Врлика.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #39 послато: Октобар 03, 2021, 06:35:01 поподне »
Ево и списка предатих у другој тури узорака:

35. Лукач, Лазаревдан, Доњи Добретин, Двор на Уни;
36. Ресановић, Никољдан, Закопа, Двор на Уни;
37. Ћук, Никољдан, Скакавац, Босански Петровац;
38. Матановић, Илиндан, Ћеклићи, Цетиње;
39. Спасојевић, Ђурђиц, Рађево Село, Ваљево;
40. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ;
41. Петровић, Аранђеловдан, Прањани, Горњи Милановац;
42. Гујаничић, Никољдан, Комарани, Нова Варош;
43. Мирић, Аранђеловдан, Сивац, Кула;
44. Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац;
45. Аџић, Јовањдан, Горња Бодежишта, Гацко;
46. Кладар, Ђурђевдан, Хртић, Двор на Уни;
47. Трајковић, Никољдан, Спанчевац, Бујановац;
48. Радовић, Лучиндан, Љуша, Куршумлија;
49. Радивојевић, Никољдан, Млачиште, Црна Трава;
50. Бјелић, Јовањдан, Главица, Босанска Крупа;
51. Љубичић, Ђурђевдан, Биоска, Ужице;
52. Костић, Никољдан, Свештица, Ивањица;
53. Ђурић, Ђурђиц, Исток;
54. Цвитковац, Ђурђевдан, Маовице, Сињ;
55. Миливојевић, Никољдан, Роанда, Свилајнац;
56. Савић, Никољдан, Крушедол Село, Ириг;
57. Миланов, Никољдан, Ковиљ, Нови Сад;
58. Ђорђевић, Врачевдан, Коњува, Куршумлија;
59. Мраковић, Лазаревдан, Влаховић, Глина.
Чињеницама против самоувереног незнања.