Аутор Тема: Божидар Кљајевић - Порекло породица у ужичком крају и Соколској нахији  (Прочитано 5282 пута)

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219
Да ли је неко читао овог аутора и шта уопште мисли о његовим књигама? Случајно сам на нету пронашао ове наслове и размишљам да их купим.
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742183_Bozidar-Kljajevic-poreklo-porodica-u-uzickom-kraju
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742083_Bozidar-Kljajevic-Poreklo-porodica-u-sokolskoj-nahiji

Ако је неко читао, занима ме да ли су књиге писане на основу ауторових истраживања, или је у питању препричавање онога што су већ писали Мићић и Павловић?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Мислим да је само преписивао из "Насеља и порекла Становништва", мада нисам 100% сигуран

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Да ли је неко читао овог аутора и шта уопште мисли о његовим књигама? Случајно сам на нету пронашао ове наслове и размишљам да их купим.
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742183_Bozidar-Kljajevic-poreklo-porodica-u-uzickom-kraju
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742083_Bozidar-Kljajevic-Poreklo-porodica-u-sokolskoj-nahiji

Ако је неко читао, занима ме да ли су књиге писане на основу ауторових истраживања, или је у питању препричавање онога што су већ писали Мићић и Павловић?

  Нијесам читао ове Кљајевићеве радове. Немам ни жељу. Имао сам прилику на једном сајму књига да разговарам са њим очи у очи.  Можда смо се чули и телефоном. Жали времена, које сам изгубио са њим. Представио се као наставник историје и географије. Живи у Земуну, ако ме сјећање не вара.Толико гордости, самоувјерености и искључивости, ријетко се среће. Као да има монопол на истину. Није за дијалог. Ко да је неки академик.  Чудан лик. Зна ко су све од Немањића...? Књиге су му изузетно скупе.  Нудио сам му размјену, али  ни говора. Вјерујем да је преписивао, ипак ваљало би упоредит његове писаније и Павловићеве оригиналне радове, са свим његовим недореченостима, евентуалним пропустима.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Имам једну његову књигу па могу само о њој да судим. Састоји се из два рада који су штампани са супротних крајева књиге тако да има две насловне стране.

Рад "Старе српске племићке породице у Херцеговини" је на 252 стране без иједне референце или навода литературе. У уводу само каже да су изнесени резултати његових истраживања без и једне речи одакле и како је дошао до тих резултата.

Други рад, "Велики српски родови у Херцеговини" је на 120 страна без увода, одмах креће набрајање родова. Нема ни једне референце у тексту већ је на крају рада дата Литература, где је без икакве нумерације набацано стотињак наслова.

Није му баш неки научни метод а у радовима је навео неке податке за које бих баш волео да знам где их је пронашао.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
  Нијесам читао ове Кљајевићеве радове. Немам ни жељу. Имао сам прилику на једном сајму књига да разговарам са њим очи у очи.  Можда смо се чули и телефоном. Жали времена, које сам изгубио са њим. Представио се као наставник историје и географије. Живи у Земуну, ако ме сјећање не вара.Толико гордости, самоувјерености и искључивости, ријетко се среће. Као да има монопол на истину. Није за дијалог. Ко да је неки академик.  Чудан лик. Зна ко су све од Немањића...? Књиге су му изузетно скупе.  Нудио сам му размјену, али  ни говора. Вјерујем да је преписивао, ипак ваљало би упоредит његове писаније и Павловићеве оригиналне радове, са свим његовим недореченостима, евентуалним пропустима.

Тачно тако. И ја сам разговаро са њим телефоном. Човек уопште не слуша ни шта га питаш ни шта му одговараш, само дрви своју причу. Све зна али се не зна одакле. По образовању је васпитач, завршио је вишу педагошку у Никшићу, а ово му је хоби.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
 Велиборе, у исто вријеме смо  писали. Тачно, је све што сте навели.  Прелиставао сам ја тада те његове књиге о Херцеговини, Богуновићима...  Нема ту ђавоље, од методологије... На крају смо имали и жучну расправу. Кљајевићи су   из  околине Бијелог Поља.  Ето, сад се бацио на Ужички  и Соколски крај. Морам признати , да  је комерцијалан, чим је имао новац да плати простор  у Дому Синдиката , на Божићном  сајму књига. Чини ми се да је био и на Међународном сајму књига са закупљеним простором.

симо

  • Гост
Морам признати , да  је комерцијалан,

Бојим са да је управо у овоме суштина.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Имам једну његову књигу па могу само о њој да судим. Састоји се из два рада који су штампани са супротних крајева књиге тако да има две насловне стране.

Рад "Старе српске племићке породице у Херцеговини" је на 252 стране без иједне референце или навода литературе. У уводу само каже да су изнесени резултати његових истраживања без и једне речи одакле и како је дошао до тих резултата.

Други рад, "Велики српски родови у Херцеговини" је на 120 страна без увода, одмах креће набрајање родова. Нема ни једне референце у тексту већ је на крају рада дата Литература, где је без икакве нумерације набацано стотињак наслова.

Није му баш неки научни метод а у радовима је навео неке податке за које бих баш волео да знам где их је пронашао.

Нисам имао прилике да погледам ту књигу, а баш ме занимало, и наслућивао сам да је вероватно по том методу рађена. Не мора пошто по то значити да је нешто измишљено, али без референци је неозбиљно, и као што и сам видиш неупотребиљиво. Ако је ту присутан и тај комерцијални моменат онда је све могуће.



Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 219

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Нисам имао прилике да погледам ту књигу, а баш ме занимало, и наслућивао сам да је вероватно по том методу рађена. Не мора пошто по то значити да је нешто измишљено, али без референци је неозбиљно, и као што и сам видиш неупотребиљиво. Ако је ту присутан и тај комерцијални моменат онда је све могуће.

Доста тога што сам прочитао у овим његовим књигама наводили су и други аутори, тако да сигурно није у питању лупетање типа Петар Ашкраба Загорски. Проблем је са оним наводима које сам само код њега пронашао. Није јасно одакле му сазнања...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Да ли је неко читао овог аутора и шта уопште мисли о његовим књигама? Случајно сам на нету пронашао ове наслове и размишљам да их купим.
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742183_Bozidar-Kljajevic-poreklo-porodica-u-uzickom-kraju
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742083_Bozidar-Kljajevic-Poreklo-porodica-u-sokolskoj-nahiji

Ако је неко читао, занима ме да ли су књиге писане на основу ауторових истраживања, или је у питању препричавање онога што су већ писали Мићић и Павловић?

Поштовани,

имао сам прилику да се лчно у више наврата сретнем са проф. Божидарем Кљајевићем, и с тим у вези морам да напишем неколико речи. Човек већ више од 30 године седи у својој соби у инвалидским колицима, није ми познато да ли је из собе излазио. Даље, усмено предање мојих предака каже да смо ми Делићи у Липницу дошли из Сјенице са Карађорђем а да смо тамо стигли из околине Пљеваља. То ми је била почетна тачка мог истраживања ре пет-шест година. Знао сам да се  чукундеда звао Миливоје али даље о њему нисам знао ништа. До пре три године успео сам да повежем прекинуте нити и да сазнам више али даље од 1809. године нисам никако могао у прошлост. Цвијић и његови ученици јесу добри али нису се уопште бавили Јеличким селима око Чачка старим путем ка Краљеву и то им заиста замерам када се узме у обзир да је у мом крају подигнута Хаџи-Проданова буна и да је тај крај дао много јунака. Мајчина фамилија (по њеном оцу Шаревић) је из Драгачевског села Лиса, а то село уз још пар није било обухваћено Костом Јовановићем нити Јованом Ердељановићем. Зашто? Они ће дати одговор, ја не. По мајци моје баке (Бујошевићи) моји су из Рашччића, засеока села Шуме код Ивањице. Моравичким крајем се такође нико није бавио од Цвијићевих ученика а то им је заиста ОГРОМАН МАЊАК. За ту фамилију има само помен у селу Бели Камен да су дошли из Рашчића код Ивањице и да су старином из Трудова (како су се у Трудову презивали нема помена, кад су дошли у Рашчиће и ко је дошао први од њих такође нема помена. Поменуто је да их има у Бресници и да се тамо презивају Милићи-Сокићи уз цитат дела Радомира Илића "О љубићким селима). За фамилију очеве баке, Бежаниће, се у Драгачевском селу Властелице каже да су Бежанци и ништа више. У новије време пар истраживача којима одајем дужно поштовање, пре свих новинар Радован М. Маринковић, се труде да те недостатке исправе и допуне. Поменути и мени веома драги Радован је тако у више наврата објавио своја истраживања Јеличких села у "Чачанском гласу" и "Зборнику радова Народног музеја у Чачку". Он је у Монографији "Лиса на Венцу" (Београд: Културно-просветна заједница Србије, 2015) заједно са г. Драганом Р. Ајдачићем објавио оно што се зна о фамилији Шарчевић из Лисе. Такође су проф. Љубомир М. Марковић и Светислав Љ. Марковић објавили дело "Становништво Моравичког Старог Влаха" (2002) које је парцијално по селима објављено и на сајту Порекла.
Тако, нпр. за Шарчевиће у Лиси стоји ово:

ШАРЧЕВИЋИ (9К, Ђурђиц) су давни доселци, није утврђено одакле. Више од 100 година живе у Лиси. Презиме им је надимачко. Има их и у Ивањици
Ништа више. Нема навода за извор.

О Бујошевићима у Шумама стоји ово:
Бујошевићи, 14 K., староседеоци.
И опет ништа више.

Када сам први пут био код проф. Кљајевића одмах ми је без додатног и претераног размишљања уз гомилу извора и рекао да су моји Делићи старином из Босне и да су око 1550. године прешли у Дробњак Тамо су 1604. године примили Ђурђевдан као заједничку славу Дробњака да би 1705. године прешли Тару и населили се најпре око Мојковца а потом у другој половини 18. века дошли у околину Сјенице. Одатле су по ранијој молби игумана хаџи-Георгија из Манастира Никоља у Овчар Бањи дошли у село Липницу код Чачка заједно са Карађорђем јуна 1809. године. Све је то објавио у књизи "Становништво Пљеваљаког краја" са око две читаве стране о фамилији Делић.

Исти је објавио "Моравички Стари Влах: порекло породица" и у тој књизи на готово пет страна описао порекло фамилија Шарчевић и Бујошевић. Више пута је преписивао исто али срж је јасна. Врло темељно се бави пореклом посебно оних породица које имају икакве везе са областима у садашњој Црној Гори које су вековима биле изван ње (Стара Хецреговина, Кучи, Пива Бањани..., Бихор).

Дакле, коме је до мање података нека их, мени је свакако до више, темељније је више и дубље.

Цвијићеви ученици су најдубље стизали до средине 18. века, за Кљајевића просудите сами.

С Божијим благословом,

свештеник Иван Б. Делић

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Да ли је неко читао овог аутора и шта уопште мисли о његовим књигама? Случајно сам на нету пронашао ове наслове и размишљам да их купим.
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742183_Bozidar-Kljajevic-poreklo-porodica-u-uzickom-kraju
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742083_Bozidar-Kljajevic-Poreklo-porodica-u-sokolskoj-nahiji

Ако је неко читао, занима ме да ли су књиге писане на основу ауторових истраживања, или је у питању препричавање онога што су већ писали Мићић и Павловић?

Поштовани,

још један мали додатак о проф. Кљајевићу.

Недавно сам на форуму замољен за фамилију Затић из Деретина. О њој се у "Становништву Моравичкг Старог Влаха" проф. Марковића (оца и сина) за ту фамилију каже ово:

-Зарићи. Читав засеок чине Зарићи, 18 к., који славе Никољдан. Од ових Зарића данас има у: Београду (3), Ужицу (2) и Ивањици (З).

Код проф. Кљајевића стоји ово (наведена његова књига, стр. 153-154):

ЗАРИЋИ славе Св. Николу, има их у Београду, Чачку, Ивањици и Ужицу. (Допуна Б. Кљајевића) Сродни су им братством Стојковићима у драгачевском селу Вучи (вероватно Вичи – исправка оца Ивана Делића), доселили из Рокаца, села у моравичком срезу, славе Св. Николу. Огранак су братства Шуњеварића досељени у првој половини 18. века, који се презивају соредно и делили се на братства: Зарићи, Ћоровићи, Митровићи, Вакири и Радовановићи. Има их одсељених у нововарошким селима Амзићима, Ојковици, Дренови (Крејовићи) и ужичкој Злакуси. Род су са братством Лазаревићима. Братства Зарића има и од Ибарског Колашина, зову их "Кошанима"; фамилија су са братством Колашинцима у Закути, са братством Кошанима у Липници, братством Зорнића у Љубићу и братством Ђоновићима у Бечевици, а братство Зарићи у Трешњевици (Јасеница) су од ове фамилије. С њима су једна фамилија и братства: Мијатовићи и Милутиновићи у овом сселу, славе Св. Петку. По једнима су огранак старих српских племена са подручја горњег тока реке Таре које називају "Кошанима" а по другима су огранак братства Раосављевића Дедејића који су доселили из Дробњака, краја у Херцеговини и из средњег Потарја. Најдаља старина им је Катунска Нахија. Даљим пореклом су од Ивановића, који су огранак великог рода Драгојевића и припадају племену Озринићима у Старој Црној Гори.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Који би то били Кљајевићеви извори? Да ли сте се запитали колико су они заиста валидни или су само плод маште њихових аутора, можда чак и самог Кљајевића? Како то да само он поседује податке који досежу до 16. века, док сви други не могу да допру даље од 18. века? Није ствар у количини података, већ у њиховој ваљаности. Кљајевић одлично пласира наратив који продаје његове књиге лаковернима или људима жедним знања о свом даљем пореклу, али рад било ког од Цвијићевих ученика је неупоредиво квалитетнији од његових јер су се они држали научне методологије у свом истраживању и нису "крпили" и измишљали предања као што то чини г-дин Кљајевић.
« Последња измена: Јануар 04, 2019, 05:22:40 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
...
Дакле, коме је до мање података нека их, мени је свакако до више, темељније је више и дубље.

Цвијићеви ученици су најдубље стизали до средине 18. века, за Кљајевића просудите сами.

С Божијим благословом,

свештеник Иван Б. Делић

Ја бих такође рекао, коме је до тога да верује у све што неко напише, нека га. Има их што својим богатим и обимним подацима сежу и у време пре нове ере, попут Деретића и његових следбеника. Кљајевић свакако не спада у њих али оно што он ради је компилација грађе коју налази код других аутора и народних предања, као и повезивање родова само на основу презимена. Нема у томе ништа лоше, али било би поштено да то барем напише а не да људе доводи у заблуду тврдњама које се не могу ничим поткрепити.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Meni je Božidar Kljajević reko da Andrići u Vrpolju Ljubomiru koji slave Jovanjdan a prislužuju Miholjdan, da su porodica visokog plemićkog roda. Samo neznam na koji plemićki rod misli. Da li možda ima neko tu knjigu Stare srpske plemićke porodice u Hercegovini ili Poreklo porodica u Hercegovini, pa da mi kaže? Bio bi veoma zahvalan.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Meni je Božidar Kljajević reko da Andrići u Vrpolju Ljubomiru koji slave Jovanjdan a prislužuju Miholjdan, da su porodica visokog plemićkog roda. Samo neznam na koji plemićki rod misli. Da li možda ima neko tu knjigu Stare srpske plemićke porodice u Hercegovini ili Poreklo porodica u Hercegovini, pa da mi kaže? Bio bi veoma zahvalan.

Imam je ja, pogledaću.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Hvala :).

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Hvala :).

Помињу се као део фантомског братства Орловића. То је то "племство":

Kамене рабъ и госодинъ