Форум - Порекло

Порекло становништва => Србија => Тему започео: alexsandar Децембар 08, 2017, 10:29:35 поподне

Наслов: Шћекићи у Шумадији
Порука од: alexsandar Децембар 08, 2017, 10:29:35 поподне
порекло од Берана славе Ђурђиц најближи су са Ђукићима из Ђурђева и Миливојевићима из Саранова држе се до прекла али то немогу да повежу са осталим  родом Шћекића.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: alexsandar Децембар 08, 2017, 10:32:35 поподне
можда би неко од ових шумадијских Шћекића био занимљив днк узорак
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: vidoje 013 Децембар 08, 2017, 11:21:09 поподне
можда би неко од ових шумадијских Шћекића био занимљив днк узорак

 Наравно, био би то занимљив узорак. Шћекићи у  Црној Гори, знају за Шћекиће у Шумадији, што  ми је потврдио прије четири године, школски друг. Према  мојим информацијама, знају за то и Шумадинци.  У Шумадији имају и друга презимена. Имао сам позиве да присуствујем Сабору братства Шћекића, како у Црној Гори, тако у  Београду,  али  се ето, није дало да будем на тим мјестима.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: alexsandar Децембар 08, 2017, 11:41:17 поподне
Шумадијски Шћекићи су још у недоумици јер нема материјалних трагова од порекла,остало је само прича и жеља,иду они на већину сабора,и присвајају једни друге али различите крсне славе ,појам да матица Шћекића до пре неку годину није  ни знала да ови други и постоје.Без упоређених днк узорка ништа.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: alexsandar Децембар 08, 2017, 11:47:08 поподне
Шћекићи (Ранковићи, Милојевићи, Живковићи) 13 к. Слава: св. Ђурђиц Дошао од Берана (Црногорска Брда) прадед Шћека. Неки су се одселили у Баре (Ђурђево) на имање.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: vidoje 013 Децембар 08, 2017, 11:49:23 поподне
 Александре, ова тема ме заинтригира, да освјежим своје памћење.  У крагујевачком округу, Саранову и по околним селима: Вишевац, Бишево, Мраморац, Баре ( данас засеок Ђурђева) Церовац, у Биоски- Кремна у ужичком округу, и другим мјестима, осим презимена Шћекић има и осталих који су од Шћекића, као што су: Ранковићи, Милојевићи, Живковићи, Ђукићи, Васићи, Петровићи, Јовановићи, Стевановићи и "још око педесетак других презимена", према казивању мог друга Вулка Шћекића.
Није ми познато, да ли је коначно урадио књигу о Шћекићма?  Чим сазнам јављам. Један други аутор је у десетој деценији, има неки рукопис, али  га нијесам гледао.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: vidoje 013 Децембар 08, 2017, 11:54:57 поподне
 У исто вријеме пишемо, па се подударамо.
 Мој огранак  братства,  није у родбинским везама са Шћекићима, али јесте у пријатељским, укрштеним по више основа ( и то оним са Бабина - Полице), на жалост нијесам записивао ништа, а сад је касно жалити за тим.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: vidoje 013 Децембар 09, 2017, 12:05:37 пре подне
 По тврдњи поменутог Шћекића, српска политичарка Славица Ђукић Дејановић је од шумадијских Шћекића. По другом блиском извору, то тврди и друга страна, али са неизбјежним митом, да је од племена Васојевића. Но, прије ће бити из области Васојевића. Мислим да имамо тестираног Шћекића из Берана, и да се тестира неки Шумадинац - "Шћекић", па ће ови  млади  и старији лавови са Форума, то подробно анализирати.   
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: Лепеничанин Децембар 09, 2017, 06:26:36 пре подне
Александре, коју славу славе "Шћекићи" из Саранова?

Милодан је на нашем сајту пренео текст Дробњаковића о Саранову, где стоји да славе Аранђеловдан. Код Тодора Радивојевића нисам нашао Шћекиће...

За Ђукиће из Бара (Ђурђево) стоји код Тодора Радивојевића да су Ђукићи (Ђукићи, Митровићи, Димитријевићи, Јовановићи, Маринковићи, Милорадовићи, Стојановићи и Ђорђевићи) насељени у Баре после Друге сеобе из Брегова код Видина (данашња Бугарска), славе Ђурђиц.

Значи, имамо две дилеме:

1. Постоје ли стварно "Шћекићи" у Саранову? Где је то записано?
Дробњаковићев рад се показао као доста непоуздан. Код Тодора Радивојевића не налазим никакве Шћекиће.
Ова дилема лако је решива, познат нам је хаплотип Шћекића из Полимља (славе св Петку) и могли би да упоредимо резултат са шумадијским породицама.

2. Какве везе имају Ђукићи са Шћекићима?
Ово се и не чини као дилема. Радивојевић је поуздан, фамилија је стара, па нема сумње да је њихово порекло од Видина. Може професорка да се буса у груди јуначке, али са Шћекићима нема благе везе. Наравно, днк тест би на ово ставио печат.



Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: Nebo Децембар 09, 2017, 03:20:17 поподне
И ја сам мало истраживао о Шћекићима, па ево неких података, можда буду од користи:

Шћекићи у Заграду и Курикућама (Горња села) испод Бјеласице код Берана су потомци Шћека који се ту населио око 1640. године, дошавши из Пипера , по којем су добили и презиме. Славе Свету Петку, а по предању славили су Аранђелов-дан.

Име Шћек је неуобичајено. Могло би доћи од надимка Шћепан - Шћека, или од имена Ст(ј)ек. Стек, као братствено име помиње се у млетачком Скадарском земљишнику из 1416. године , а затим и у, као село Стеке у Нахији Жупа у турском дефтеру из 1523. године  (и данас у Љешанској нахији постоји село Штеке). Етимолошки, судећи по презимену, предак се звао Шћека, а не Шћек, јер од Шћек би по правилима настанка патронимских презимена, било изведено презиме Шћековић. У братству постоји прича да је право Шћеково име било Милош. Ако уклопимо све ове податке, једна могућа верзија је да је родоначелник Шћекића био човек именом Милош Шћека (Стека).

Осим горњоселских Шћекића (огранци и: Марковићи, Јовковићи, Јовановићи, Петронијевићи), Шћеково потомство су и следећи родови: Шћекићи (у Фемића Кршу, Праћевцу и Бабину код Берана, Затону код Бијелог Поља), Ојданићи и њихови огранци Алексићи, Јоксимовићи, Максимовићи, Савићи и Миловановићи (Лубнице, Заостро код Берана), Љутићи (Војно Село код Плава), Раичевићи  (Праћевац, Горња Села).

Изван Црне Горе: Шћекићи (Сараново, Шумадија и Биоска код Ужица), Ојданићи (Равни код Ужица), Ојданићи и Алексићи (Висока код Ариља, Сопот код Београда), Ојданићи (Добрушa код Витомирице у Метохији), Симоновићи (Гораждевац код Пећи).

Према братственом предању, Шћек Никачев je унук пиперског војводе Ђурка Мијаљева. Родом је из села Завале у Пиперима, одакле је побегао под Бјеласицу због крвне освете. Према наведеном, Шћекићи би требало да су огранак пиперских Лутоваца, а најближи су им пиперски Пилетићи.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: Nebo Децембар 09, 2017, 03:22:19 поподне
Извори:

- „Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, Београд, 1903.
- „Срби Склавоније и Скадра XV вијека и хиландарски посјед Каменица“, Божидар Вукчевић, 2002.
- „Два дефтера Црне Горе из времена Скендербега Црнојевића“, Бранислав Ђурђев, Ламија Хаџиосмановић, Сарајево, 1973. 
- „(Не)познате Лубнице“, Ђорђијe Ојданић, 2005.
- „Горња села, насеља и становништво“, Мирко Раичевић, Етнографски институт САНУ, Београд 1994.
- „Постанак племена Пипера“, Јован Ердељановић, Српски етнолошки зборник, Београд, 1911.

Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: Jelic Децембар 09, 2017, 03:31:37 поподне
Ојданићи (Равни код Ужица), Ојданићи и Алексићи (Висока код Ариља, Сопот код Београда)

Ово је вероватно само повезивање на основу истог, додуше не баш тако честог презимена. Ојданићи из ових места славе и другу славу, Ђурђиц, а и они сами немају предање о повезаности са Ојданићима из Полимља који заиста јесу огранак Шћекића и који, као и Шћекићи сами, славе Петковдан.

Према братственом предању, Шћек Никачев je унук пиперског војводе Ђурка Мијаљева. Родом је из села Завале у Пиперима, одакле је побегао под Бјеласицу због крвне освете. Према наведеном, Шћекићи би требало да су огранак пиперских Лутоваца, а најближи су им пиперски Пилетићи.

Ово је исто некако "несигурно" предање. Потребан је резултат Лутоваца (по могућности Божовића) да би се неки коначан закључак о самим Лутовцима, као и о даљем пореклу Шћекића, донео.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: Nebo Децембар 09, 2017, 03:39:24 поподне
Ово је вероватно само повезивање на основу истог, додуше не баш тако честог презимена. Ојданићи из ових места славе и другу славу, Ђурђиц, а и они сами немају предање о повезаности са Ојданићима из Полимља који заиста јесу огранак Шћекића и који, као и Шћекићи сами, славе Петковдан.

Ово је исто некако "несигурно" предање. Потребан је резултат Лутоваца (по могућности Божовића) да би се неки коначан закључак о самим Лутовцима, као и о даљем пореклу Шћекића, донео.

Ја рекох да сам навео податке које сам нашао у наведеним изворима.
Знам и сам да неки нису тачни, на основу досадашњих генетских резултата.
Нарочито ово о Лутовцима.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: Jelic Децембар 09, 2017, 03:43:13 поподне
Ја рекох да сам навео податке које сам нашао у наведеним изворима.
Знам и сам да неки нису тачни, на основу досадашњих генетских резултата.
Нарочито ово о Лутовцима.

У реду, ја само допуњавам тј. наводим шта вероватно није тачно, такође на основу генетских резултата. Ништа није спорно.

Предање Ојданића из западне Србије је, као што већ рекох, потпуно другачије:

–Смиљанићи: Пре 300 година досељене су три снаје-јетрве: Смиљана, Ојдана и Јасна из Котора* у Далмацији, па се Смиљана настани у Љубишу на месту које се сада зове Стара Кућетина, Ојдана у Високу (од ње су Ојданићи) а у Крушчицу (од ње су Симићевићи, Стојићи и Васовићи). Од Смиљане је данас велика породица Смиљанића, који има у Ојковици, Алин Потоку, Чајетини, Јасенови, ужичким Равнима, Ужицу, Чачку, Пожези и околним селима; Годовику, Расној, Висибаби и Бакионици. Много их је као чиновника свих грана растурено по Србији, славе Ђурђиц.

*Да не буде из Котора у врх Метохије, под Сувом Гором ближе Ибарском Колашину.

https://www.poreklo.rs/2014/03/17/poreklo-prezimena-selo-ljubis-cajetina/
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: симо Децембар 09, 2017, 05:08:37 поподне
У реду, ја само допуњавам тј. наводим шта вероватно није тачно, такође на основу генетских резултата. Ништа није спорно.

Предање Ојданића из западне Србије је, као што већ рекох, потпуно другачије:

–Смиљанићи: Пре 300 година досељене су три снаје-јетрве: Смиљана, Ојдана и Јасна из Котора* у Далмацији, па се Смиљана настани у Љубишу на месту које се сада зове Стара Кућетина, Ојдана у Високу (од ње су Ојданићи) а у Крушчицу (од ње су Симићевићи, Стојићи и Васовићи). Од Смиљане је данас велика породица Смиљанића, који има у Ојковици, Алин Потоку, Чајетини, Јасенови, ужичким Равнима, Ужицу, Чачку, Пожези и околним селима; Годовику, Расној, Висибаби и Бакионици. Много их је као чиновника свих грана растурено по Србији, славе Ђурђиц.

*Да не буде из Котора у врх Метохије, под Сувом Гором ближе Ибарском Колашину.

https://www.poreklo.rs/2014/03/17/poreklo-prezimena-selo-ljubis-cajetina/

Да, ово је познати род "три снајке Ђурђиц" из југозападне Србије. Двојицу из овог рода имамо на Пројекту: Пећинар и Тешовић, а још двојицу у необјављеним резултатима САНУ. Може се рећи да је род прилично добро генетски одређен.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: Jelic Децембар 09, 2017, 05:18:02 поподне
Да, ово је познати род "три снајке Ђурђиц" из југозападне Србије. Двојицу из овог рода имамо на Пројекту: Пећинар и Тешовић, а још двојицу у необјављеним резултатима САНУ. Може се рећи да је род прилично добро генетски одређен.

Могуће да овом роду припада и једна фамилија из Сирогојна која додуше слави Ђурђевдан.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: симо Децембар 09, 2017, 05:23:23 поподне
Могуће да овом роду припада и једна фамилија из Сирогојна која додуше слави Ђурђевдан.

Знам на коју мислиш. Могуће. Једино што нема јасне везе у подацима као за ове четири.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: alexsandar Децембар 10, 2017, 12:30:37 поподне
Александре, коју славу славе "Шћекићи" из Саранова?

Милодан је на нашем сајту пренео текст Дробњаковића о Саранову, где стоји да славе Аранђеловдан. Код Тодора Радивојевића нисам нашао Шћекиће...

За Ђукиће из Бара (Ђурђево) стоји код Тодора Радивојевића да су Ђукићи (Ђукићи, Митровићи, Димитријевићи, Јовановићи, Маринковићи, Милорадовићи, Стојановићи и Ђорђевићи) насељени у Баре после Друге сеобе из Брегова код Видина (данашња Бугарска), славе Ђурђиц.

Значи, имамо две дилеме:

1. Постоје ли стварно "Шћекићи" у Саранову? Где је то записано?
Дробњаковићев рад се показао као доста непоуздан. Код Тодора Радивојевића не налазим никакве Шћекиће.
Ова дилема лако је решива, познат нам је хаплотип Шћекића из Полимља (славе св Петку) и могли би да упоредимо резултат са шумадијским породицама.

2. Какве везе имају Ђукићи са Шћекићима?
Ово се и не чини као дилема. Радивојевић је поуздан, фамилија је стара, па нема сумње да је њихово порекло од Видина. Може професорка да се буса у груди јуначке, али са Шћекићима нема благе везе. Наравно, днк тест би на ово ставио печат.

Сарановачки Шћекићи славе 16-тог новембра Ђурђиц већи део фамилије преславља 6-тог маја Ђурђевдан.Неколицина  Шћекића који се баве својим пореклом је развила своје породично стабло од тобоже родоначелника Шумадијских Шћекића који се доселио у Сараново,теже да се повежу са осталим Шћекићима по подацима.У Саранову их има око 20-так кућа,има их и одсељених и у околним  местима.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: vidoje 013 Децембар 10, 2017, 01:36:52 поподне
Сарановачки Шћекићи славе 16-тог новембра Ђурђиц већи део фамилије преславља 6-тог маја Ђурђевдан.
Неколицина  Шћекића који се баве својим пореклом је развила своје породично стабло од тобоже родоначелника Шумадијских Шћекића који се доселио у Сараново,теже да се повежу са осталим Шћекићима по подацима.У Саранову их има око 20-так кућа,има их и одсељених и у околним  местима.

 Ево тог предања, односно мита. Послије освете оца Милоша, убиством његовог убице и још неколико Турака, два Милошева сина из првог брака, са својим породицама напуштају Бабино, гдје су живјели и послије привременог боравка у више мјеста у Црној Гори, одселише се у Србију и настанише у селу Саранову, око 1739.г. Наводно су оставили стару славу и са новим именима Мојсило и Јордан( признаћете, неубичајена имена за Црногорска Брда и долину Лима) настанише се у Сараново.
 За ово сам чуо први пут љета 2014.г кад сам боравио на сјеверу Црне Горе.
 Наведено нијесам раније слушао, а имао сам прилику да чујем и Шћекића са Бабина који је тада имао преко 90.година, а отац му је живио око 120 година.  Рекао сам у једном посту: "мој огранак братства", треба:породица мог оца" није у родбинским везама, али јесте  од стричева, итд.  Шћекићи су ми биле комшије, а и Брдо  Шћекића на Бабино је  врло близу. На бабинском гробљу је и гроб Пророка Старца Стања Шћекића- по неким Шћековог сина (и осушени бор), који нико не дира.  Појединци  причају и другачије. Причу о Шћекићима у Шумадији, не приповиједају Шћекићи са Бабина- Полице, већ из Заграда- Горња Села.
 Саставни дио овог мита је (или домишљања) је прича да су од једног брата Петра Јованова, ко би други, но Карађорђевићи, од Мирка Јовановићи, НН, остао  у Васојевиће, у Биосци- Кремна остаде НН,  од Радака(Рађака) Милинко и Васо (потомци Васића у Мраморцу, и тако даље до Маринка који је живио у Церовцу. Испредању прича никад краја...
 Знамо шта је тест Кузмића показао.
Богами Васојевићи, Ровчани, Кучи, Клименте... добише конкуренцију у Пиперима -  Шћекићима.  Није искључено да су и  Шћекићи старинци у долини Лима, и да има отсељених стариначких родова  у Сараново? Или је Лепеничанин у праву, када се позива на изворе, говори о Бугарској.
Александре тестирајте  шумадијске "Шћекиће" и разријешите дилеме.
Можда приволим једног Шћекића , да дође на Форум, ако му пронађем адресу.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: alexsandar Децембар 10, 2017, 01:57:12 поподне
контактираћу једног заинтересованог Шћекића, ценим да ће се прикључити форуму ускоро.
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: Одисеј Децембар 10, 2017, 07:28:16 поподне
Цитат
Ово је вероватно само повезивање на основу истог, додуше не баш тако честог презимена. Ојданићи из ових места славе и другу славу, Ђурђиц, а и они сами немају предање о повезаности са Ојданићима из Полимља који заиста јесу огранак Шћекића и који, као и Шћекићи сами, славе Петковдан.

У једном од ових "ријалитија", Ера је прије пар година рекао једној цури из ЦГ да је он из Лубнице, па да ће је штитити, јер је и она "његова". А он је управо од ових што славе Ђурђиц, сјећам се кад је била нека репортажа о томе како он спрема славу. :)
Наслов: Одг: Шћекићи у Шумадији
Порука од: Starovlah Октобар 17, 2019, 06:13:04 поподне
Ево тог предања, односно мита. Послије освете оца Милоша, убиством његовог убице и још неколико Турака, два Милошева сина из првог брака, са својим породицама напуштају Бабино, гдје су живјели и послије привременог боравка у више мјеста у Црној Гори, одселише се у Србију и настанише у селу Саранову, око 1739.г. Наводно су оставили стару славу и са новим именима Мојсило и Јордан( признаћете, неубичајена имена за Црногорска Брда и долину Лима) настанише се у Сараново.
 За ово сам чуо први пут љета 2014.г кад сам боравио на сјеверу Црне Горе.
 Наведено нијесам раније слушао, а имао сам прилику да чујем и Шћекића са Бабина који је тада имао преко 90.година, а отац му је живио око 120 година.  Рекао сам у једном посту: "мој огранак братства", треба:породица мог оца" није у родбинским везама, али јесте  од стричева, итд.  Шћекићи су ми биле комшије, а и Брдо  Шћекића на Бабино је  врло близу. На бабинском гробљу је и гроб Пророка Старца Стања Шћекића- по неким Шћековог сина (и осушени бор), који нико не дира.  Појединци  причају и другачије. Причу о Шћекићима у Шумадији, не приповиједају Шћекићи са Бабина- Полице, већ из Заграда- Горња Села.
Ајде да обновимо тему.
Шћекићи у Саранову, како се чини, и нијесу род са бабињским Шћекићима те отуда ови и не "приповиједају" да су истог поријекла (њихово поријекло биће ускоро објашњено) али зато Шћекићи из Горњих Села знају за предање (такође и они у Саранову) да су два Милошева сина из села Бабина, гдје су тада живјели, одселили у Србију  и да је од њих род Шћекића у Саранову. Сарановачки Шћекићи, међутим приповиједају да су се у Сараново доселила три брата Шћекића из Бабина (код данашњих Берана којих тада још увијек није било) те се сматра да је трећи брат можда био од тзв. рода Јањића за које се поуздано зна да су живјели у Бабину а данас их тамо нема.
Дакле, Шћекићи у Саранову су аутохтони потомци Шћека Никачева (унука Ђуркова)