Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина
Копривница документ из 1780
Неродимац:
Драги пријатељи представљам вам до сада у јавности непознатом документу који се у оригиналу налази у мом власништву. Ради се о извештају пароха Михаила Савића из Мучне упућеном епископу у Пакрацу о броју православнок кућа и душа у Копривници. Извештај вам доносим у целости:
БЛАГОПЛЕМЕНИТОРНИ ГОСПОДИН ЈЕРАРХ
Господину Високопреосвештеном
Из Пакраца је прошлога маја 8 писано и мени послано ваше писмо а ја сам га примио 21. јуна.
Где се тако дуго задржало не знам, зато нисам знао предходни одговор вам комуницирати којим не могу скужити (разумети), будући да су трговци Копривчанци, тако предложили да има у Копривници 140 душа, али нема него свега скупа с придошлим наново и родили се младенци 91. А куће нема сад 17, него 12 који су покуповали своје куће, а које стоје под кирију 8 кућа, а којима су жене у Турској има их 5 дома. Има свих скупа 25 домова а душа, како видесте горе писано 91, укупно.
У Мучној 25. понизни слуга
Јуна (1)780. Михаил Савић
парох
Неродимац:
[/url]
[/img]
drajver:
--- Цитат: Неродимац Април 15, 2021, 10:20:39 пре подне ---Драги пријатељи представљам вам до сада у јавности непознатом документу који се у оригиналу налази у мом власништву. Ради се о извештају пароха Михаила Савића из Мучне упућеном епископу у Пакрацу о броју православнок кућа и душа у Копривници. Извештај вам доносим у целости:
БЛАГОПЛЕМЕНИТОРНИ ГОСПОДИН ЈЕРАРХ
Господину Високопреосвештеном
Из Пакраца је прошлога маја 8 писано и мени послано ваше писмо а ја сам га примио 21. јуна.
Где се тако дуго задржало не знам, зато нисам знао предходни одговор вам комуницирати којим не могу скужити (разумети), будући да су трговци Копривчанци, тако предложили да има у Копривници 140 душа, али нема него свега скупа с придошлим наново и родили се младенци 91. А куће нема сад 17, него 12 који су покуповали своје куће, а које стоје под кирију 8 кућа, а којима су жене у Турској има их 5 дома. Има свих скупа 25 домова а душа, како видесте горе писано 91, укупно.
У Мучној 25. понизни слуга
Јуна (1)780. Михаил Савић
парох
--- Крај цитата ---
Занимљиво. Писмо је писано 1780. године, а тада православнима још увијек није било дозвољено да у Копривници направе цркву, већ су богослужења обављана у приватној кући. Сахрањивали су се у оближњем селу Мучни, одакле је и парох из овог писма. Православна црква у Копривници је саграђена у периоду 1792-1794. године, докад су и поменути православни трговци у Копривници добили право грађанства и вјероисповједања. Није та заједница никад била претјерано велика, а свакако је у њој поред Срба било и Цинцара.
Неродимац:
Овај документ је значајан јер даје попис православних житеља у Копривници 1780. године и њихов број домова, што је вероватно први попис за ову етничку групу у овом граду. Просечај број једног домаћинства износи 3,64 укућана који говори да су ту насељене и породице а не само трговци а видимо и да су 12 кућа купили и били у њиховом власништву. Штета што нису наведена презимена или било какви називи тих људи.
drajver:
--- Цитат: Неродимац Април 15, 2021, 11:29:58 пре подне ---Овај документ је значајан јер даје попис православних житеља у Копривници 1780. године и њихов број домова, што је вероватно први попис за ову етничку групу у овом граду. Просечај број једног домаћинства износи 3,64 укућана који говори да су ту насељене и породице а не само трговци а видимо и да су 12 кућа купили и били у њиховом власништву. Штета што нису наведена презимена или било какви називи тих људи.
--- Крај цитата ---
Није баш први, а и није попис у правом смислу ријечи јер недостају презимена. Презимена копривничких православаца позната су из неких ранијих пописа. Хрвоје Петрић у свом раду "Господарство на пограничном подручју у 17. стољећу - примјер Копривнице" обрадио је и ове православне трговце копривничке:
"Krajem 17. stoljeća u Koprivnici su zabilježeni trgovci podrijetlom iz prostora jugoistočne Europe odnosno tzv. «grčki» trgovci. Oni su bili pravoslavne vjere. Iako ih se u izvorima naziva «grčkima» valja naglasiti da su bili različitog etničkog podrijetla, a uz pravoslavnu vjeru zajedničko im je bilo i toda su potjecali iz područja jugoistočne Europe pod vlašću Osmanskog Carstva. Njih su podupirale i štitile krajiške vlasti. Na svom putu prema Beču tzv. «grčki» trgovci s prostora Osmanskog Carstva su se zadržavali, a zatim i naselili na ovim prostorima još prije Karlovačkog mira 1699. godine. Prema Slavka Gavrilovicu, jedna od njihovih najstarijih kolonija u između Save i Drave je bila u Križevcima. Po istom autoru se to može zaključiti iz njihove tužbe Saboru i njegove odluke na zasjedanju u Zagrebu koje je održano 9. travnja 1682. godine. Tada je odlučeno da im se dopusti putovanje po Hrvatsko-slavonskom kraljevstvu i da im se nadoknadi šteta koju su pretrpjeli. Taj podatak nigdje ne spominje trgovce s osmanskog područja u Križevcima, već se podaci očito odnose na županijsko područje. «Grčki» trgovci se u gradu spominju primjerice 1698. kada je zabilježeno da trguju turskom robom. Dana 27. veljače 1704. godine spominje se Nikola Petrović «Graccum», a 28. svibnja iste godine zapisano je da su grčki trgovci prodavali kožu. Ukoliko se korigira pretpostavka Slavka Gavrilovica da je njihova najstarija kolonija na prostoru između Save i Drave bila u Križevcima (radi se o županiji, a ne o gradu), a koju je autor donio na temelju saborskog zaključka iz 1682. godine, onda možemo vidjeti da je Koprivnica najstarija naseobina onih trgovaca koji su u «međurječje» pod habsburškom vlasti došli iz prostora Osmanskog carstva. Tome u prilog ide i spominjanje koprivničkog trgovca Izaka Petrovića 1681. godine, koji je, iako se to izrijekom ne spo- minje u izvorima, najvjerojatnije spadao medu «grčke» trgovce.
Godine 1707. u Koprivnici su djelovali pravoslavni «grčki» trgovci: Lacko Tanasković, Dimitrija Mikulić, Dimo Peiković, Slarida Janković, Miter Petrović, Košta Parasković, Štipan Dimović, Košta Lasarović i Košta Karajanković.Prema Rudolfu Horvatu «grčki» su trgovci stanovali Pod Pikom tj. na prostoru oko gradskih opkopa i to u iznajmljenim kućama kojima su vlasnici bili koprivnički građani Zebić, Rigoni, Matulj, Jurinić i Monhort. Trgovci su gradu plaćali pristojbu od 1 forinte za pokriće redovitih i izvanrednih gradskih troškova. U Koprivnicu su se 1709. godine doselili: Janko Marković, Janko Dimčev, Janko Stepan, Dimo Mihal, Stojan Todor i Dimo Angorčić, 1710. godine Dimo Manojević i Dimo Đurko. Godine 1711. trgovao je Dimče Dona u župnikovoj trgovini, 1712. su došli trgovci Dimo Sabol i Todor Cirko. Njihov je broj do 1720. godine narastao na 25 do 30."
Судећи по именима и презименим, рекао бих да је цинцарски елемент превладавао.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију