Порекло становништва > Старе породице и племство
Средњовековно српско племство
vojislav.ananic:
Порекло презимена породице Драгаш
У чувененој властелинској породици Драгаша, најпознатији је био деспот Костадин Драгаш, после чије смрти у бици на Ровинама, крајем 14. века, ова династија почиње да се разилази свуда по свету. Већина их је побегла у Цариград, код рођаке Јелене Драгаш.
Са седиштем у Ћустендилу, Костадинова држава је захватала крајеве између Ибра и Јужне Мораве, на исток од државе Мрњавчевића све до Велбужда и Средца, у данашњој Бугарској, а на југ до средњег тока реке Струме и доњег тока Вардара, према Солуну и Серу. Драгаши су од лозе Немањића, чији је директни потомак краљ Милутин. Династија Драгаша. почиње од Иваниша Драгаша, потомка његовог сина из брака са Симонидом Константина Немањића. Од Иваниша су Драгаши браковима били повезани са угледним владарским кућама тог времена – Палелозима и Комнинима у Византији, Бранковићима и Хребељановићима у Србији, Балшићима у Зети, али и са бугарским двором цара Асена, турским царем Бајазитом, италијанским властелинима Дандоло, француском династијом Савој и руским двором. Нису сви Драгаши били највишег рода, па су многи, као обични људи, у време турске окупацие или заборавили или нису смели да помињу своје порекло. Неки су остали на својим наследним поседима у северној Грчкој, Албанији и шарској жупи Гори у којој је место Драгаш и данас један од већих центара. Сасвим сигурно је да су се преци нашег читаоца, након пада српских држава, повлачили са својих поседа на север и запад, значи и у Лику, Српску Крајину. Нимало случајно, јер их је на овим просторима господарила рођака Јелена Шубић-Зринска, сестра цара Душана, а доцније и код друге рођаке, Катарине Бранковић-Цељске која је у 15. веку имала утврђени град на реци Уни. За разлику од последњег сина Костадина Драгаша који се потурчио и постао Јусуф, да би остао господар бар неких својих територија, ови други Драгаши су се определили за хришћанску заштиту својих рођака на Западу. Неки су то, пре или касније, платили унијаћењем и покатоличењем, а неки су по цену губљења друштвеног ранга и племићког статуса остали у вери својих дедова.
ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.
vojislav.ananic:
Породица Дејановић
Међу истакнуте велможе који се појављују на врхунцу српске средњевековне државе, под царем Душаном, са високим титулама, великим овлашћењима и поприличном материјалном моћи, свакако спада севастократор, деспод Дејан, господар неуобићајено велике области која је обухватала жупе Жеглигово и Прешево. Порекло деспота Дејана није утвђено. Био је ожењен Душановом рођеном сестром Теодором, потоњом монахињом Евдокијом. Када је севастократор Дејан добио титулу деспота, није тачно утврђено али се са титулом севастократора помиње последњи пут 10. августа 1355. године. У време прерасподеле снага у Српском Царству, поодмакле године су га одвојиле од активног политичког живота, те је више пажње посвећивао својим задужбинама, пре свега манастиру Архиљевици. Успон области деспота Дејана прекинут је или његовим повлачењем у манастир, или смрћу, негде пре децембра 1371. године. Деспота Дејана наследили су малолетни синови Јован и Костантин, који ће после Маричке битке формирати прилично велику државу. Браћа су заједно управљала пространом облашћу у источној Македонији, мада се исправе са потписом старијег Јована Драгаша чешће помињу. Он је и носио знаке деспотског достојанства. Као деспот се први пут помиње 1373. године али је извесно да је титулу добио од цара Уроша. Браћа Дејановићи били су турски вазали, али су задржали широку унутрашњу самоуправу. Константин, млађи брат деспота Јована, није носио ни једну од високих византијских титула као ни већина обласних господара после смрти цара Душана. Једино достојанство које је Константин Драгаш носио било је звање "господина". Када је султан Мурат 1. кренуо на Србију, на Косово поље избио је преко области Константина Драгаша. Судбина господину Константину, као турском вазалу, није била наклоњена па ће при султану Бајазиту и завршити свој живот. 17. маја 1395. године, код места Ровина у Влашкој, као Бајазитов вазал господин Константин је изгубио живот.Треба напоменути да је 90-их година прошлог века откривено неколико комада српског средњевековног новца са натписом - Цар Константин -,тако да је у науци усвојено да се Константин Дејановић, као сестрић цара Душана, прогласио, вероватно самовољно, царем. Најлепши споменик у земљама које су држали браћа Дејановићи, свакако је црква Св. Јована Богослова у Поганову, где се на каменом запису помињу господин Константин и госпођа Јелена, Константинова ћерка. Јелена се овде помиње као госпођа иако је била царица, будући да је била удата за византијског цара Манојла 2. Палеолога. Са њим је родила осам синова од којих су Јован 8. и Константин 11. били византијски цареви. Константин 11. Палеолог, последњи византијски цар, погинуо је на зидинама Цариграда 29. маја 1453. године, када је и Византијско Царство престало да постоји.
Родослов породице Дејановића
Дејан, деспот, умро 1371.+Теодора, монахиња Евдокија, кћерка Стефана Дечанског
= Јован Драгаш, деспот, умро 1378.
= Теодора, монахиња Ксенија, умрла 1402.
= Константин Драгаш, самозвани цар, погинуо на Ровинама 17. маја 1395.
Јован Драгаш+нн супруга
= Дејан,
= Братан,
Теодора+1.Жарко, зетски властелин,2.Ђурађ 1. Балшић,
= Мркша, зетски деспот,
Константин Драгаш+Евдокија Комнина,кћерка трапезунтског цара Алексија 3.
= Јелена Драгаш, монахиња Ипомена, умрла 23. марта 1450.
Јелена Драгаш+Манојло 2. Палеолог, византијски цар,
=Т ома, деспот Монемвасијски,
= Константин Драгаш Палеолог, византијски цар
ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.
vojislav.ananic:
Породица Прељубовић
Родоначелник властеоске породице Прељубовић, кесар Прељуб, војсковођа цара Стефана Душана, који се посебно истицао мудрошћу и храброшћу, врхунац каријере достигао је непосредно после освајања Тесалије, у јесен 1348. године. Тада га је цар Душан поставио за намесника ове области, и истовремено му доделио титулу кесара, као награду за постигнуте успехе. Мало се зна о Прељубовом намесниству у Тесалији, иако је он тај положај задржао до смрти. Једино се поуздано зна да је кесар за седиште српске власти одабрао град Трикалу. Иако је кесар Прељуба одбранио Тесалију од напада чета Јована 6. Кантакузина, српска власт у тој земљи кратко је трајала. Изненадна смрт Цара Душана била је непосредан повод почетка распадања територије Српског Царства. Кесар Прељуба умро је непосредно после смрти цара Душана, чиме је и српска власт у Тесалији убрзо престала. Прељубина жена Ирина и малолетни син Тома били су приморани да напусте Тесалију. Тома Прељубовић се, међутим, касније вратио у Тесалију и био пријатељски дочекан. Ту се и, 1366. године, оженио ћерком Душановог полубрата Симеона (Синише) Немањића Палеолога. Успон Томе Прељубовића отпочео је 1366. године, када је са српским трупама свечано ушао у Јањину, где га је као свог зета, послао Симеон Палеолог, рођени брат цара Душана. У јесен 1382. године, Тома Прељубовић је добио деспотско достојанство од василевса Манојла Палеолога. Као јањински господар одржао се на власти од 1367. до 1385. године. Оптуживан је да је тирански владао, и да је, када је почео да губи ослонац, позвао у помоћ Турке. Убили су га његови телохранитељи, 23. децембра 1385. године. Тома Прељубовић и његова супруга Марија били су чести и веома образовани наручиоци уметничких дела о чему сведочи позната икона Неверовања Томиног, са портретом деспотовице Марије, из манастира преображења на Метеорима. У ризницама катедрале у Куенки чува се дводелни византијски реликвијар са иконама Богородице и Христа и Христа самог, и ктиторским фигурама Марије и Томе Прељубовића. Деспот Тома слао је и драгоцености светогорским манастирима: тац Лаври, путир Ватопеду, икону Св. апостола Томе, са портретом непотписаног деспота, Хиландару.
ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.
vojislav.ananic:
Породица Златоносовић
Властеоска породица Златоносовићи имала је своје поседе у Подрињу, на граници босанске и српске државе. Иако су већ у другој половини 14. века имали знатан углед међу босанском властелом, по значају и снази нису се могли мерити са Косачама, Санковицима и Павловицима. О првом Златоносовићу, чије име је остало непознато, зна се само толико да је био ожењен једном од кћери војводе Вучка Хрватинића. Позната су имена двојица његових синова: Стјепан и Влађ, учесници битке на Косову у саставу босанске војске са Влатком Вуковићем Косачом на целу. Након овог датума губи им се сваки траг. Први, именом непознати Златоносовић имао је брата, чије име у непосредним историјским изворима такође није очувано. Овај Златоносовић имао је синове Вукашина и Вукмира. Војвода Вукмир Златоносовић био је сведок, а по свему судећи и уцесник у убиству кнеза Павла Раденовића у Сутјесци, 1415. године. Као удео у подели земље Павла Раденовића Вукмиру је обећано Олово. Почетком 1424. године војвода Вукмир се разболео и највероватније подлегао болести, пошто се његово име више не помиње. Вукашин Златоносовић, кога као војводу документа помињу од марта 1425. године, остао је једини представник ове властелске куће. У првој половини 15. века био је један од најутицајнијих људи босанске Краљевине. Средином новембра 1430. године, између војводе Вукашина и краља Твртка избило је отворено непријатељство. Пошто се краљ спремао да нападне Златоносовића, Дубровчани су, будући од раније пријатељи Златоносовића, изузели свог посланика из овог напада. Из Дубровника је, 22. новембра 1430. године, краљу Твртку стигло писмо у коме се изјављује жаљење због случаја који се догодио Вукашину Златоносовићу. Може се само нагађати какве је природе био овај случај, али није далеко од истине претпоставка да је том приликом заправо дошло до потпуног истребљења целе породице Златоносовић.
ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.
vojislav.ananic:
Породица Белмужевић
Присуство властелске породице Белмужевић и учествовање њених чланова у историјским збивањима у Србији и Угарској може се пратити од тридесетих година па до краја 15. века. Период њиховог деловања у Србији био је везан за личност и време деспота Ђурђа Бранковића. Године 1443. браћа Вук и Ђурађ Белмужевић, у време после првог пада Деспотовине, присутни су у још неосвојеним крајевима Зетског приморја, одакле је Ђурађ одлазио у Угарску где се припремао велики хришћански поход против Турака. У обновљаној Деспотовини, Вук и Ђурађ обављали су управне функције у Зети, па се зна да је 1450. године Вук Белмужевић био управник области Луштице на јужној страни которског залива, коју је тада држао деспот Ђурађ. Године 1454. Белмужевићи су стекли право грађанства града Дубровника. У рату деспота Ђурђа са Венецијом, посебно се истакао Вуков син Милош Белмужевић, последњи војвода Србије у Зети. У време наследника Ђурђевог, деспота Лазара Бранковића, Милош је имао поседе у Сбији, па је познато да је 1457. године био заповедник Сребренице. После покушаја да помогне једном од намесника да, после смрти деспота Ђурђа, дође на власт, Милош је пао под турску власт. Године 1464. Дубровчани су му дозволили да се склони на њихову територију, у Стон, одакле је прешао у Угарску. Убрзо је постао заповедник једног дела коњице краља Матије. За ратне заслуге, Милош је од краља Матије добио многобројне поседе и спахилуке, међу којима и град Шашвар. По овом властелинству носио је племићки предикат "од Шашвара". После смрти краља Матије, Милош Белмужевић је пришао краљу Владиславу 2. Јагелонцу. Као признање за ратне заслуге, 1496. године добио је потврду права на сва имања примљена од краља Матије. Милош Белмужевић је са женом Оливером имао двоје деце - сина Вука и ћерку Милицу. Вук је погинуо млад, највероватније 1495. године. Убијен је приликом упада турских коњаника из Смедерева у једном манастиру негде у Потисју, на поседима Белмужевића. Тада је рањен и сам Милош. Умро је 1501. године. После смрти сина, Милош је издејствовао да његови поседи пређу на ћерку Милицу која се, негде после 1501. године, удала за Стефана Јакшића, чиме су поседи Белмужевића припали Јакшићима.
ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију