Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Косаче

(1/26) > >>

Сол:
Постоiи ли књига професора др. Ђура Тошића Споредна грана племена Косача, Зборник за историiу БиХ 3, Београд 2002 и  у електронском облику?

Јовица Кртинић:

--- Цитат: Сол  Април 03, 2016, 10:50:56 поподне ---Постоiи ли књига професора др. Ђура Тошића Споредна грана племена Косача, Зборник за историiу БиХ 3, Београд 2002 и  у електронском облику?

--- Крај цитата ---
Постоји, од малопре :)
Извол`те: https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWFBxaHdVaFI4UFU/view

Сол:
Скидам капу! Наiвеће могуће ХВАЛА!!!! :) :) :)

Сол:
Не могу се отети утиску, да iе овај доле поменути кнез Сладоiе Вуковић - брат кнеза Ивана Вуковића (ванбрачни синови кнеза Вука Хранића Косаче) iедан од ретких Косача који остаде да живи на турској територији Рудина(Бањана?) (најстарија баштина Косача). Њему као члану iедне од четири гране Косача бива исплаћен депозит Сандаља Хранића у износу од фантастичних 1644 дуката, због чега ће га Турци рекетирати. Ниiе искључено да потоње бањанско-рудинске-риђанске воiводе-спахиiе од њега потичу.



упр., Е. Куртовић "четири куће племена Косача" из http://iis.unsa.ba/pdf/kurtovic_sandalj_hranic_kosaca.pdf

aleksandar I:

--- Цитат: админ  Април 04, 2016, 02:38:28 поподне ---Постоји, од малопре :)
Извол`те: https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWFBxaHdVaFI4UFU/view

--- Крај цитата ---

Јуче сам размишљао у ком ће се правцу кретати ова тема; да ли ће бити ријечи о хералдици или једној о споредној грани племена Косача.
Ђурађ Радивоја Стјепковић се, поред овога, помиње и у раду Ђуре Тошића ФРАГМЕНТИ ИЗ ЖИВОТА ХЕРЦЕГА ВЛАТКА КОСАЧЕ (Историјски часопис Књ. LVI, Београд 2008. За Ђурађа Стјепковића аутор претпоставља да би могао бити управо онај "conte Giorgio" у улози "старог свата" приликом женидбе Влатка Косаче са Маргаритом Марзано.

Аутор се често позива на Вељана Атанасовског, за чији рад сматра да је једна од најбољих студија о Касачама.

Цијели дан сам покушавао сам да је нађем на интернету, ало без успјеха. Замолио бих администратора, ако је могуће (обимнији рад или евентуално заштићен ауторским правима), да га постави на мрежу.

Дакле, В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Београд 1979.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна