Мештани Билеће кажу да су ови стећци "грчки"...
Што значи православни, у источној Босни муслимани их поред поменутог називају гробови поданика грчке краљице Јерине, док их на Романији ми Срби од старине називамо гробови наше(српске) господе.
Црква Босанска је без икакве сумње чиста православна црква, о томе је писао Васо Глушац који је све детаљно образложио; те у новије вријеме др Миодраг М. Петровић, наш водећи стручњак за историју цркве и црквеноканонско право.
Окидоки, Роџер- ево првог!
АСЕ ЛЕЖH МHХАЛb ВЕСЕЛHNОВHЏb
А ПОСТАВH СТАNА NЕМb КА
МЕNb В БРАТА . МАРЕТHNb H БPА
ТHЂb.
АСЕ ПHСА H СЕЏЕ
БРАNHШАТ
ДЂК,,
Семберија - Горњи Драгаљевац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 11. Но.1 1889. Записа Т. Драгичевић
Окидоки, Роџер- ево првог!
АСЕ ЛЕЖH МHХАЛb ВЕСЕЛHNОВHЏb
А ПОСТАВH СТАNА NЕМb КА
МЕNb В БРАТА . МАРЕТHNb H БPА
ТHЂb.
АСЕ ПHСА H СЕЏЕ
БРАNHШАТ
ДЂК,,
Семберија - Горњи Драгаљевац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 11. Но.1 1889. Записа Т. Драгичевић
2.
,H ПОСТАВH БHЛHГ:СH:СHN:
МУ:ВЛЧ:H БРАTHЂ NЕГОВА
МУ ЖЂH H МЕДОШ H ПРH
БHЛb: H БРАТИЂ: ТКО ЧЕ
ПHСАNHЕ СHЕ ПОГУБHТH: ПРО
КЛЕТb: БОГОМ: H СHНОМ ЖИ,,
(http://www.mramorje.com/images/kosarici.jpg)
Мајевица - Богутово Село Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 12. Но.1 1890. Записа Т. Драгичевић
3.
,,АСЕ ЛЕЖИ ХОТИНb
БОГОСАЛИЂb НА
ПbМЛЕМЕНИТОИ
СВОИЗЕМbЛИ
ПОСТАВИ РАДОВАНb
УДОВИНb СИНb
ОВА СЕНb,,
(http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-22-42-38/2014-08-21-22-43-47/image?view=image&format=raw&type=orig&id=222)
Мајевица - Липовице Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 10. Но.1 1888. Записа Т. Драгичевић
А овде лежи Хотин Богосалић, на племенитој својој земљи; споменик постави Радован удовин син.
Веома битан навод "на племенитој својој земљи" или баштини. Очигледно је Хотин Богосалић био властеличић.
Богосалићи су били и дубровачки клесари из XV века, о којима је писала Љиљана Шево у свом раду са истим насловом.
Љиљана Шево, Богосалићи - дубровачки клесари из 15. вијека поријеклом из Босне, Годишњак, бр. 4-5, Бања Лука, 2015, стр. 361-378 (https://www.academia.edu/16566446/Bogosali%C4%87i_-_dubrova%C4%8Dki_klesari_15._vijeka_porijeklom_iz_Bosne_Bogosali%C4%87i_-_Dubrovnik_XV_Century_Stonecutters_from_Bosnia)
Хвала на линку Амикусе. Питање је, да ли ови клесари Богосалићи имају везу са Хотином Богосалићем и да су као клесари имали свој посед, јер већ и сама Љ. Шево на 363. страни многе носиоце овога- у суштини једнократног презимена наводи-види (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=538.msg4032#msg4032) Есад Куртовић, аутор књ. РАДОСАЛИЋИ – примјер „једнократна презимена“ средњег вијека, Београд 2009, а која се може и пронаћи на https://unsa.academia.edu/EsadKurtovi%C4%87
4.
,Вb ДИЈАКb,,
,,ПЛЕМЕНИТИ ГОСТИЛАНИНb ПОСТАВИШЕ БИЛИГb Г СИНОВЕ ПАbВbКО И ВАДМИЛb И ВАДИНАЦb
ТКО ЋЕ СИ БИЛИГb ГУБИТИ ПОГУБИ ГА БОГb,,
(http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-22-42-38/2014-08-21-22-43-47/image?view=image&format=raw&type=orig&id=763)
Мајевица - Пушковац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 9. Но.1 1887. Записа Т. Драгичевић
Племенити Гостиљанин; споменик поставише синови Павко, Вадмил и Вадинац.
Нешто о том споменику има овде (https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&ved=0ahUKEwi-85H09LbMAhUKDJoKHUy5CkkQFggnMAM&url=http%3A%2F%2Fhrcak.srce.hr%2Ffile%2F75367&usg=AFQjCNEtBjqYNt_GJmToAbCzFwAynEEXeA&sig2=i0QJsmwwWTn7OUN9r3EzMg) (стр. 74-75).
Хвала на драгоценом линку (карици) Аmicuse!
Ево их два из цркве Кнеза Лазара на Влаховићима.
(http://s32.postimg.org/u7vz51j0x/12971068_1210887678945286_4994110248307707854_o.jpg) (http://postimg.org/image/u7vz51j0x/)
Обојица су поменута у попису 1468 као и у попису из 1475-77.
АСЕ ЛЕЖИ КНЕЗ ВЛАЂ БИЕЛИЋ У СВОЈОЈ ЦРКВИ У СВЕТОМ ЛАЗАРУ, ЧОВЈЕЧЕ ТАКО ДА НИСИ ПРОКЛЕТ НЕ ТИКАЈ У МЕ
АСЕ ЛЕЖИ ВУКОСАВ ВОЈВОДА ВЛАЂЕВИЋ, СА МОЈОМ ДРУГОВАХ ДРУЖИНОМ И ЗАГИБОХ НА РАЗМИРНОЈ КРАЈИНИ СО МОГА ГОСПОДИНА И ДОНЕСОШЕ МЕ ДРЖИНА НА СВОЈУ ПЛЕМЕНИТУ БАШТИНУ. И ДА ЈЕ ПРОКЛЕТ КО ЋЕ У МЕ ТАКНУТИ
Овај последњи натпис налази се у Убоску и припада неком Мрви Радојевићу.
Некако ми се чини, да би ово Мрво (Радоевић) могло бити метатеза од Мауро (Црноје)Ne znam Rambo. U Ljubinju postoji spominik jajoša Peke Pavlovića, Jakše Turčinova Mrvaljevića koji pogibe u Hercegovačkom ustanku.
Збиља занимљиво и загонетно, Wolf. Да ли можда знаш из ког века је крст?Mrvo Radojević it 15 ili 16 vijeka, Jakša Mravljević iz 19. vijeka,
Хвала Амикусе на супер сликама. Овај стећак у Бакићима - Олово ми делује као камен-међаш племићког поседа, а и овај у Забрадама - Тарчину би то могао бити. Ајде да покушамо одгонетнути бар део натписа. Мислим да до сада нико није упоређивао тј. убицирао већ нађена мраморја/стећке са хералдичким мотивима са пописом властеле и властеличића и њиховог места обитавања из веома вредне књиге проф. Михаила Динића" Хумско -требињска властела". За проф. Динића је свако ко је имао бар једног "човека" - био слободан човек тј. властеличић, а камоли кад на мраморју уклесано стоји "сахрањен на својој племенитој земљи".
| Клесари само са именима | Клесари са презименима и именима | Писари само са именима | Писари са презименима и именима |
| Богдан Браја Драгиша Грубач Михаљ Милић Милојко Милосав Миобрат Миогост Миотош Радич Радоје Владимир Вукадин Вукосав Зелија | Бјелопчеланин Прибил Бративонић Ратко Ђумојић (или Чумоњић) Кабловић Милутин Крилић Милета Поимлић (браћа) Полета Дружан Радохнић Равко Семуновић Бошко Утјешенић Ратко Владисалић (Владисалић) Вук (Влађевић) Радоња (Вукац) Иванко (Вукчић) Петар (Вукићевић) Благоје | Ахмат Богиша Бранишат Братоје Драгоје Гојчин Грубач Иван Јурај Кулдук Михаљ Миливој Наповишт Пилип Помоћан Прибил Прибисав Прибислав (I) Прибислав (II) Радич Радоје Радомил Рајко Рато Семорад Угарак Вукадин Вукашин | Богачић Болашин Драгишић Вујан Драгољевић Никола Г. М. (I) Г. М. (II) Х. И. Јуријевић Радосав Косарић Врсан Крајковић Обрад Кукуламовић Весеоко Марковић Радоња (Милетић) Драгиша Милосалић (Милошевић) Дивин Митровић Обрадовић Ивко (Плавичић) Радин (Поповљанин) Обрад (Прибчевић) Влкан Радосалић Радич С. О. Тврђеновић Прерад Утјешиновић Ратко (Власнић) Добровој (Вукац) Иванко Вукмир Милко Вукосалић Срацин Вуковић |
(https://lh3.googleusercontent.com/g5M7uPsDyzGd-ZUGsKjEPaIqUHIOErSrD06tYbT-g2I=w489-h349-no)
Ово би Сол морао знати ко лежи под овим каменом. :)
Ево релативо свјеж научни рад мог пријатеља Бојана Турањанина о новоткривеној некрополи стећака у селу Мишљен.
http://www.plemenito.com/sr/novootkrivena-nekropola-mramorova-u-selu-misljen-kod-ljubinja-/o92
Пошто су антички кипови/статуе били првобитно обојени, занимљиво би било, ако су и мраморја/стећци такође били.
Стећци увршћени на Листу свјетске баштинеMoj osvrt na ovu temu http://mojahercegovina.com/rade-likic-unesko-stecci-bogumili-i-blajburg-kako-su-nas-opet-preveslali/
(http://www.glassrpske.com/slika/slikacitava.php?slika=20160715234339_213638.jpg)
Истанбул - Комитет УНЕСКО-а у петак је на престижну Листу свјетске баштине уврстио стећке на подручју БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије.
О томе је одлучио Комитет који чини 21 земља чланица УНЕСКО-а у оквиру 40. засједања које се одржава од 10. до 20. јула у Истанбулу.
Још у новембру 2009. године БиХ, Србија, Црна Гора и Хрватска одлучиле су да заједнички почну рад на изради номинацијског документа да би ти јединствени споменици постали дио свјетске баштине. За нешто више од пет година припремљен је номинацијски документ којим је детаљно представљено културно добро које је номиновано.
Назив номинације је "Стећци - средњовјековни надгробни споменици".
За упис на Листу свјетске баштине предложено је 30 некропола, од тога 22 из БиХ, по три из Црне Горе и Србије, те двије из Хрватске. БиХ има највећи број стећака - приближно 60.000, у Хрватској их је близу 4.400, у Црној Гори 3.500 и у Србији 4.100.
На основу расположивих података, може се тврдити да се ови споменици појављују од друге половине 12. вијека, да њихова прва фаза траје и кроз 13. вијек, а интензивно су прављени и украшавани у 14. и 15. вијеку. У 16. вијеку ова врста умјетности постепено је нестала.
На преговорима у Истанбулу, на чијем се челу налазила амбасадор и предсједавајући Комитета Лале Улкер, било је говора и о културној баштини у свијету.
Министар цивилних послова БиХ Адил Османовић рекао је да је ово изузетан успјех, који је резултат дугогодишњег рада експерата из четири земље.
- Знамо да је стећак јединствен културни феномен који је настао као одговор на неспорну пролазност времена. Након турбулентне прошлости нашег региона стећци су нас поново ујединили и доказали да је култура изнад политике и да гради мостове међу народима - каже Османовић.
Он је истакао да је ријеч о трећем културном споменику из БиХ који је уписан у свјетску културну баштину, послије Моста Мехмед-паше Соколовића и Старог моста у Мостару.
Назив
Иако у различитим епохама и крајевима постоји више назива коришћених за ову врсту надгробног споменика, најчешће коришћен назив у литератури је стећак, чије име долази од његове главне намјене да "стоји" изнад гроба као споменик. То је партицип презента од глагола стајати - стојећи или како се раније говорило "стећи".
Извор: Глас Српске (http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Stecci-uvrsceni-na-Listu-svjetske-bastine/213638.html)
Не знам има ли негде података које су тачно некрополе уписане на листу?
Бацих поглед мало по мрежи, па нађох само на ТВ Н1 (http://rs.n1info.com/a177274/Svet/Region/Stecci-iz-BiH-upisani-na-Listu-svetske-bastine-UNESCO-a.html), да су на листи некрополе Радмиља и Бољуни, те да су се на истој нашле и некрополе са подручја Стоца.
Moj osvrt na ovu temu http://mojahercegovina.com/rade-likic-unesko-stecci-bogumili-i-blajburg-kako-su-nas-opet-preveslali/Раде, одличан осврт. Свака част! Препоручујем за читање.
Moj osvrt na ovu temu http://mojahercegovina.com/rade-likic-unesko-stecci-bogumili-i-blajburg-kako-su-nas-opet-preveslali/
Сарадник портала Порекло др Горан Ж. Комар објавио је данас Декларацију о стећку на нашем сајту: http://www.poreklo.rs/2016/09/03/dr-goran-komar-deklaracija-o-stecku/
Питање у вези натписа на стећцима, да ли је релевантан за ту тематику Ненад Азизин Тановић, који је у ратном Сарајеву 1994. године издао књигу Стећци или облици босанских душа? Чини ми се да је ово питање неко већ помињао, али не могу више то да нађем, док ми је од интереса да неке ствари у вези те збирке рашчистим. Иначе, вољан бејах и да позајмим наведену литературу, али пре него се отиснем у тај посао, волео бих опет чути мишљење цењених нам познавалаца стећака? :)Пу, пу, пу далеко било, да се прекрстим и лијевом и десном. Е тај човјек је унио највећу помутњу у стећкологију од када се стећци изучавају. То је обична збирка пјесама која је од виртуалних муџахедина промовисана као нешто аутентично. Многи су се на то упецали па чак и неки из струке. Бјежи од тога ко ђаво од крста.
Унапред се захваљујем.
Питање у вези натписа на стећцима, да ли је релевантан за ту тематику Ненад Азизин Тановић, који је у ратном Сарајеву 1994. године издао књигу Стећци или облици босанских душа? Чини ми се да је ово питање неко већ помињао, али не могу више то да нађем, док ми је од интереса да неке ствари у вези те збирке рашчистим. Иначе, вољан бејах и да позајмим наведену литературу, али пре него се отиснем у тај посао, волео бих опет чути мишљење цењених нам познавалаца стећака? :)
Унапред се захваљујем.
Пу, пу, пу далеко било, да се прекрстим и лијевом и десном. Е тај човјек је унио највећу помутњу у стећкологију од када се стећци изучавају. То је обична збирка пјесама која је од виртуалних муџахедина промовисана као нешто аутентично. Многи су се на то упецали па чак и неки из струке. Бјежи од тога ко ђаво од крста.
Није много за читање; 32 странице!Мак Диздар је неоспорно велики пјесник али и један од темеља бошњакизације и богумилизације стећака. И оно његово " Асе лежи војник Горчин" постало је научно неутемељена мантра. Иначе тај Столац, одакле је Мак родом је специфична средина. Мало мјесто одакле је потекло много чудака... Димитрије Митриновић, Мустафа Голубић, Мухамед Мехмедбашић- Имало је јаку српску струју међу муслиманима. Маков рођени брат је био декларисани Србин, док се Мак изјашњавао Хрватом. Мајку и сестру им убиле усташе. Мак је касније постао босански национални утемељивач. Српски хегемонизам видио је иза сваког ћошка. Био је у сталном сукобу са муслиманским писцима, тзв Гајретовцима: Скендером Куленовићем, Ћамилом Сијарићем, Изетом Сарајлићем, Ахметом Хромаџићем, Дервишем Сушићем...
Мислим да је највећи проблем година када је ово писано. Било је то вријеме појачаних емоција и настојања да се све што је настало у предтурско вријеме инкорпорира у културну баштину БиХ, што и није спорно, али је проблематично искључење одређених етничких групација које су, по мишљењу "оригиналних Босанаца" (sic), страни елемент. Мало ми је "засметало" оно "савремени јахачи Апокалипсе". Емотивни набој је очигледан. Мак Диздар је ипак пјесник.
У исправност читања натписа не бих улазио, али рећи ћу свој лични став. Доста тога сам прочитао.
Мислим да је Меријен Венцел апсолутно у праву када је културу стећака, или још боље биљега/мараморја везивала за влашку културу.. Херцеговина је живи доказ ове тврдње.
Мак Диздар је неоспорно велики пјесник али и један од темеља бошњакизације и богумилизације стећака. И оно његово " Асе лежи војник Горчин" постало је научно неутемељена мантра. Иначе тај Столац, одакле је Мак родом је специфична средина. Мало мјесто одакле је потекло много чудака... Димитрије Митриновић, Мустафа Голубић, Мухамед Мехмедбашић- Имало је јаку српску струју међу муслиманима. Маков рођени брат је био декларисани Србин, док се Мак изјашњавао Хрватом. Мајку и сестру им убиле усташе. Мак је касније постао босански национални утемељивач. Српски хегемонизам видио је иза сваког ћошка. Био је у сталном сукобу са муслиманским писцима, тзв Гајретовцима: Скендером Куленовићем, Ћамилом Сијарићем, Изетом Сарајлићем, Ахметом Хромаџићем, Дервишем Сушићем...За боље разумевање лика и дела Мака Диздара препоручујем књигу Војислава Лубарде "Свилен гајтан".
За боље разумевање лика и дела Мака Диздара препоручујем књигу Војислава Лубарде "Свилен гајтан".
За боље разумевање лика и дела Мака Диздара препоручујем књигу Војислава Лубарде "Свилен гајтан".Наиме, у овој књизи Лубарда је објавио познату Посланицу Маку Диздару, а као одговор на Диздареве "Маргиналије о језику и око њега".
Добро, значи све оно што тамо пише, плод је ауторове маште, ништа слично немамо на камењу?
На страну све остало што левитира око натписа.
На босанској Википедији под одредницом Стећци наведен је један Тановићев "натпис" са стећка уз објашњење:
"Ovaj natpis nije natpis sa nekog autenticnog stecka nego iz literarnog djela Azizina Tanovica, koje se zove "Stecci - ili oblici bosanskih dusa" i koje je Tanovic napisao 1994 godine."
У питању је дакле литерарно дело.
На босанској Википедији под одредницом Стећци наведен је један Тановићев "натпис" са стећка уз објашњење:
"Ovaj natpis nije natpis sa nekog autenticnog stecka nego iz literarnog djela Azizina Tanovica, koje se zove "Stecci - ili oblici bosanskih dusa" i koje je Tanovic napisao 1994 godine."
У питању је дакле литерарно дело.
То ме интересовало.
Хвала Велиборе! ;)
Дакле, на стећцима заправо нема никакве философије, као што смо ми неки то уобичајено мишљали?
Тако "дубокоумне" вероватно нема, али на неким стећцима има веома снажне поетике срочене у свега пар речи. Ако те занимају натписи са стећака ево једне занимљиве збирке која је изгледа аутентична: http://cafehome.tripod.com/natpisi.htm (http://cafehome.tripod.com/natpisi.htm)
То је мени, искрено, све сумњиво. Узгред, кад смо код Википедије, ово стоји на српској у Текстовима (https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%9B%D1%86%D0%B8). Већина текстова је повезана са бројевима стећака. Да ли се може то узети у обзир као релевантно, или пак све ово или добрим делом плод маште Тановића?Ово су аутентични натписи.
Ово су аутентични натписи.
Неки од тих натписа се помињу и код Тановића, додуше ни овде немају сви референцу, али само хтедох скренути пажњу да можда ни код Тановића није све његово литерално дело.Овако, натписи које спомињу Шефик Бешлагић, Марко Вего и Горан Комар су аутентични. Има нејасноћа и неслагања око њихове транскрипције али они су мјеродавни и одговорни научни радници. Натпис који има годину смрти покојника најчешће је лажан, изузев пар случајева са почетка 16 вијека. На оном линку има аутентичних натписа.
Овако, натписи које спомињу Шефик Бешлагић, Марко Вего и Горан Комар су аутентични. Има нејасноћа и неслагања око њихове транскрипције али они су мјеродавни и одговорни научни радници. Натпис који има годину смрти покојника најчешће је лажан, изузев пар случајева са почетка 16 вијека. На оном линку има аутентичних натписа.
Они су ми Волф јасни, док су Тановић и раније Мак Диздар сумњиви, Тановић се позива на нека дела Мака Диздара. Наслови тих дела ми делују озбиљно.Ту сам читао прву. Крст који је често на почетку натписа ту је изостављен. Чини ми се да је Јат често погрешно ишчитан да би ријеч испала икавска и сл.Изузми и Диздара. Вего је што се тиче натписа урадио много више. А о Тановићу не бих трошио ријечи.
Питам се да ли је рецимо ово референтно:
- STARI BOSANSKI EPITAFI, sabrao i priredio Mak Dizdar, Biblioteka kulturno naslijedje Bosne i Hercegovine, "Veselin Maslesa", Sarajevo, 1961.
- STARI BOSANSKI TEKSTOVI, sabrao i priredio Mak Dizdar, Biblioteka kulturno naslijedje Bosne i Hercegovine, "Veselin Maslesa", Sarajevo, 1969.
Ту сам читао прву. Крст који је често на почетку натписа ту је изостављен. Чини ми се да је Јат често погрешно ишчитан да би ријеч испала икавска и сл.Изузми и Диздара. Вего је што се тиче натписа урадио много више. А о Тановићу не бих трошио ријечи.
У мом крају овај ми је фаворит.
Асе лежи Дабижив Радовановић, чоче тако да си благ-Убоско, Љубиње.
Иначе Дабижив Радовановић је историјска личност. Поносник олова и влах Бурмаз из џемата Милобрата Обрадовића.
Ту сам читао прву.
Добро, рецимо да ту има фалисификовања и грешака произашлих из непознавања материје, али ако имамо једну сложену реченицу, питам се да ли је то измишљена реченица или ипак стоји као нешто можда није до краја прецизно дешифровано, али ипак у камену постојеће?Остах ти дужан одговор.
Остах ти дужан одговор.
Многи који кабинетски изучавају натписе на стећцима вјероватно не знају како је теренско истраживање комплексно и захтјевно. Стећци се често налазе на неприступачним мјестима далеко од путева. Теренски проучавати стећке често је опасна занимација. Можеш дехидрирати, може те ујести отровна змија, често те нападају огромни пастирски пси..... Моји другари и ја смо још има више од деценије схватили да Бешлагић није пописао све стећке у нашем крају. Мало по мало, видили смо да их није скоро 300 евидентирао. Често смо викендом скакали по беспућима у околини Љубиња и откривали нове некрополе, пописивали стећке, класификовали украсе. У тим настојањима открили смо и 5-6 натписа. Е ту долази до проблема. Нису сви натписи једнако очувани.
Је л' постоји нека опција да се дође до Диздарове књиге Стари босански епитави?Тражи зборнике натписа Марка Веге. Комплетнији су од Диздара.
Тражих је неки дан у библиотеци, али немају, нема је ни на интернету.
Тражи зборнике натписа Марка Веге. Комплетнији су од Диздара.
У питању је нешто друго Волфе, знам за Вегове као и све остале зборнике, од којих има све што је било доступно. Али овај Маков ме интересује као извор за један натпис који бих волео да проверим где се тачно налази. Односно, одакле му уопште тај натипс? :)Ајде да видим који! Пиши!
Ајде да видим који! Пиши!
Занимљива нова емисија РТС-а о стећцима. Вриједи погледати.
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2861629/trag-stecci---lakse-mi-je-lezat-ako-pitas-za-me.html
Упадљива ие сличност између келтских анимистичких мотива (змиа/гуиа, пас, иелен, риба, вепар, змаи, коњ, врана и др.) са мотивима стећака/мрамориа. Учестало подизање стећака у времену пропадања /децентрализацие централне власти средњевековне Босне и Србие иде под руку успону и поновном оснажењу "влашких" заедница и њихове/наше врло вероватне бледе успомене (реминисценцие) келтског културног порекла у примитивном (=иедноставном) обрасцуДа, али на стећцима се од тих животиња само Јелен јавља често у неком симболичком смислу, можда још и змај, али доста ређе Пас је скоро увијек на призорима помоћник у лову. Вепар врло мало појављивања као ловина и ја да знам једном као хералдички мотив. Рибе не знам да има на стећцима. Коња има, али у ратним иловачким призорима.
http://www-personal.umich.edu/~lars/rel375.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Celtic_animism
Извињавам се ако сам погрешио, али логично ми је да поставим питање у овом делу форума.
Како да прочитам натпис на камену који је доста тешко прочитати, једино некако по додиру...
Извињавам се ако сам погрешио, али логично ми је да поставим питање у овом делу форума.
Како да прочитам натпис на камену који је доста тешко прочитати, једино некако по додиру...
Као искусан теренац, препоручујем бијелу креду, али без субјективног означавања.
Мени је само челична четка помогла...
Ја сам имао на уму само методе којима се трајно не оштећује споменик. ;)Слажем се, исто мислим али једино сам могла челичном четком да очистим маховину и ситну камену прашину да бих прочитала натпис, имала сам избор:четка или да стојим и нагађам шта пише.. а и нисам га оштетила.
Мени је само челична четка помогла...Челична четка јесте једнако кривична пријава.
Челична четка јесте једнако кривична пријава.
Мислим да Гоца није мислила на стрћке, већ ове модерније споменике, 19-20. век.Za te spomenike najbolje je rukovet trave i natrljati
Мада, и за то је боља рибаћа од челичне четке. Мање је агресивна. Старије споменике, без струч ог надзора, најбоље је не дирљти, да се нестручношћу не би оштетили.
Za te spomenike najbolje je rukovet trave i natrljati
Да додам о Романији,
Крај средњовјековне цркве на Гласинцу налази се 360 стећака. Таквих примјера је много стећци се често срећу уз цркве и црквине.
Стећци на Романији:
Рогатица - 2628
Соколац - 1966
Пале - 1706
Хан Пијесак - 237
Под стећцима су се свакако највише сахрањивали припадници Цркве Босанске, али и припадници СПЦ као што је случај са властелом Санковића и бројних других. Црква Босанска је без икакве сумње чиста православна црква, о томе је писао Васо Глушац који је све детаљно образложио; те у новије вријеме др Миодраг М. Петровић, наш водећи стручњак за историју цркве и црквеноканонско право. Рецимо стариосједиоци у источној Босни не памте никакве друге вјере осим православља, разлике између ЦБ и СПЦ су невидљиве, јер је ЦБ такође имала служење по источном православном обреду, славили су се православни свеци поштовало јеванђеље и све остало...
Што се тиче миграција на Романију, зна се следеће, да се становништво разбјежало пред Турцима у Херцеговину и Црну Гору. Негдје у 16. вијеку Гласинац и плато Романије био је много проређен, те се касније становништво насељава из Херцеговине,(старе и источне).
Meni je interesantno da se stećsi od Pala pruzaju kao kolona prema istoku ... da ne nabrajam imena sela ali je to u dužini od 30km.
Ако имаш неких слика, Романијски, могао би да поставиш. :)
Biće do kraja ljeta ;) ;) ;) priličan broj
Читам ову Декларацију о стећку (https://www.poreklo.rs/2016/09/03/dr-goran-komar-deklaracija-o-stecku/ (https://www.poreklo.rs/2016/09/03/dr-goran-komar-deklaracija-o-stecku/)), у којој стоји да је стећак старобалканског порекла. То значи да су досељени Срби (и остали) прихватили ту традицију уз асимиловање старијег становништва?Ima li kod drugih Slovena toliko kamena kao u Hercegovini, Cg i Dalmaciji :)
Има ли стећака код других словенских народа ван Балкана?
Ima li kod drugih Slovena toliko kamena kao u Hercegovini, Cg i Dalmaciji :)
Размишљао сам и о томе... Али факат је да човека можеш сахранити и гроб му обележити и на сто других начина, не мораш му навалити на главу тону камена.
Овај Комар вели да је то супститут традиционалних балканских гомила/могила, па се зато и питам да ли је апсолутно тачно да се ради о прихватању затечених обичаја старијих балканских народа.
То ми и јесте било сумњиво.
Исто тако и појам "темељног балканског народа" који је смислио и ставио у ту декларацију, вероватно ради подупирања ове теорије, врло је мутан. То је нешто без главе и без репа.
Нисам баш дословно мислио да је бесплатан, зато сам и написао да претпостављам да нису сви могли себи правити стећке. Не знам да ли су мајдани били у нечијем власништву или не.Племство је посједовало територију, тако да су и мајдани били њихово власништво.
Јасно ми је за племство, али не и за дијаке. Зар су они представљали толико економски напредну скупину?
Немам знања о о овоме, па претпостављам да су неки гробни записи, ако је тако, заиста дијачки. То би била изванредна ствар, да су интелектуалци некад (у нека доба, што би се тамо рекло) имали некакве вајде од свог знања и заната.
Ovako, pitanje od laika za vas koji se mozda bolje razumete u istoriju srednjovekovne Bosne, sta se moze reci po natpisima na tim steccima, ko se sahranjivao ispod njih, tj., direktno etnicitet. Ima li razlike u steccima sa ove ili one strane neke etnicke granice Srba i Hrvata koja bi po nekim isla od Neretve pa rekom Vrbas ili rekom Unom do Save.
Koliko znam, imena isklesana na njima su nekako narodna i pre bi mogla biti bliza srpskim... Mada su pisana ikavicom pa to stvar dodatno komplikuje... na jednom stecku je isklesano da je pokojnik pripadao " pravoj viri rimskoj"
Ovako, pitanje od laika za vas koji se mozda bolje razumete u istoriju srednjovekovne Bosne, sta se moze reci po natpisima na tim steccima, ko se sahranjivao ispod njih, tj., direktno etnicitet. Ima li razlike u steccima sa ove ili one strane neke etnicke granice Srba i Hrvata koja bi po nekim isla od Neretve pa rekom Vrbas ili rekom Unom do Save.
Koliko znam, imena isklesana na njima su nekako narodna i pre bi mogla biti bliza srpskim... Mada su pisana ikavicom pa to stvar dodatno komplikuje... na jednom stecku je isklesano da je pokojnik pripadao " pravoj viri rimskoj"
Нисам баш дословно мислио да је бесплатан, зато сам и написао да претпостављам да нису сви могли себи правити стећке. Не знам да ли су мајдани били у нечијем власништву или не.
Јасно ми је за племство, али не и за дијаке. Зар су они представљали толико економски напредну скупину?
Немам знања о о овоме, па претпостављам да су неки гробни записи, ако је тако, заиста дијачки. То би била изванредна ствар, да су интелектуалци некад (у нека доба, што би се тамо рекло) имали некакве вајде од свог знања и заната.
Ипак стећака има превише да би могао да се извлачи закључак да је испод сваког од њих сахрањен неки племић или каменорезац, јер би се онда могло помислити да су сви становници тог подручја током средњег века били племство. :)
Та констатација свакако стоји за најмонументалније и/или богато украшене стећке али испод оних који су били мањих димензија и једноставније обрађени су сигурно сахрањивани и "обични" чланови влашких дружина. То је једноставно била мода тог времена и простора а лепо је примећено да је камена било у изобиљу. Вероватно само најсиромашнији нису могли да приуште макар најједноставније облике мрамора, у шта спадају, у том подручју, и велике хоризонталне плоче које би се могле назвати "прото-стећцима".
Ипак стећака има превише да би могао да се извлачи закључак да је испод сваког од њих сахрањен неки племић или каменорезац, јер би се онда могло помислити да су сви становници тог подручја током средњег века били племство. :) Та констатација свакако стоји за најмонументалније и/или богато украшене стећке али испод оних који су били мањих димензија и једноставније обрађени су сигурно сахрањивани и "обични" чланови влашких дружина. То је једноставно била мода тог времена и простора а лепо је примећено да је камена било у изобиљу. Вероватно само најсиромашнији нису могли да приуште макар најједноставније облике мрамора, у шта спадају, у том подручју, и велике хоризонталне плоче које би се могле назвати "прото-стећцима".Вјерујем да селакоможе десити да ми је кнез Никола Рашковић ако не директни предак, оно ближи сродник мога директног претка, па ћебити да сам неко племство :) :) :)
Ипак стећака има превише да би могао да се извлачи закључак да је испод сваког од њих сахрањен неки племић или каменорезац, јер би се онда могло помислити да су сви становници тог подручја током средњег века били племство. :) Та констатација свакако стоји за најмонументалније и/или богато украшене стећке али испод оних који су били мањих димензија и једноставније обрађени су сигурно сахрањивани и "обични" чланови влашких дружина. То је једноставно била мода тог времена и простора а лепо је примећено да је камена било у изобиљу. Вероватно само најсиромашнији нису могли да приуште макар најједноставније облике мрамора, у шта спадају, у том подручју, и велике хоризонталне плоче које би се могле назвати "прото-стећцима".Зато сам и рекао "улавном" се сахрањивало племство.
Зато сам и рекао "улавном" се сахрањивало племство.
Било је ту и много рођака племства са свих директних и бочних линија крвног сродства, незаобилазна тазбина ;D...
Под племство би убројио и вође катуна и њихова бројна родбина(тзв. власи).
И слуге и поданици су такође сахрањивани под стећцима, претпостављам ако би им надређени то обезбједили...
Тако некако, али нису сви они морали бити баснословно имућни да би били "одабрани" за сахрањивање испод стећка. Има ту правог племства, влашког "племства" (вође катуна) али и онога што се у енглеском зове "commoners". Превише је таквих споменика (мислим да их сигурно има више од 10 000) да би сви испод њих сахрањени били племићи или "племићи". :)
https://www.in4s.net/cirilicom-predstavljena-knjiga-cirilicni-natpisi-na-steccima/
Поголема књига.
Да ли је неко имао прилику читати?
Слабо се разумем у те споменике, али овако на први поглед изгледа да је ''мајстор'' користио брусилицу.
Види се висока прецизност у тим зарезима, висока за рани средњи век.
Можда да упоредимо са нечим из тог периода.