Желео бих на овој теми да дам своје опажање једног савременог феномена, који вероватно своје корене има у питању идентитета. Као што неки од вас вероватно знају, ја већ годинама живим у Немачкој, где има доста емиграната са простора бивше Југославије, са изузетком Словеније, њих сам слабо сретао. Наш круг познаника и пријатеља чини једна мешавина из практично целе бивше државе. Сви ми или готово сви, имамо сталну немачку визу, која једом странцу омогућава апсолутно све као и немачком држављанину, осим наравно поседовање пасоша и могућности гласања на изборима. Дакле, са том визом човек може да живи цео живот у Немачкој, отвори фирму, мења послове, итд. По тренутном немачком закону, за усељенике који долазе из држава ван ЕУ, двојно држављанство није дозвољено. Значи ако неко жели немачко држављанство, мора се исписати из свог тренутног држављанства. Код наших пријатеља и познаника из Србије, приметио сам да нико од њих осим само једне породице, до сад није узео немачко држављанство, иако су сви до сад већ испунили услов за његово добијање. Сасвим је друга ситуација са нашим пријатељима и познаницима из Босне (Бошњацима), који ће сви(ради се о неколико породица са којима се дружимо), чим испуне услове, узети немачко држављанство, и исписати се из држављанства БиХ. Иста је прича са пријатељима из Македоније. Једном пријатељу нашем, који је из Београда, жена је Македонка. Она је одмах узела немачко држављанство чим је испунила услове, док он неће. Чак га је она и зезала нешто у стилу, ја не знам шта је са вама Србима па нико неће да се одрекне српског пасоша. С друге стране, ја знам неке Србе из Босне, који су рођени у Немачкој, и и даље имају пасош БиХ или Србије. Ја знам да ово моје запажање није релевантно, јер је то ипак мали узорак, и не могу се на основу тога доносити неки закључци, али ето, то ми је било занимљиво да поделим на овој теми.