1. Долазак на Балканско полуострво од IV до VII века наше ере (дакле напуштање некакве своје условно речено пра-постојбине типа Бојка и итд., да се не иде дубље у прошлост), када свакако већ имају, ако ништа друго, племенску свест о постојању србства (сећање на давнашње српство) односно да су Срби, при чему ми (барем ја) ни данас не знамо шта је изазвало миграцију. Можда историчари знају. Јер ако су могли на тим просторима од Северног мора (север) па до Мађарске (југ), Немачке (запад) и истока (Монголија, Кина и итд.) да опстану многи словенски народи: Пољаци, Словаци, Чеси, Руси, Белоруси, Украјинци, Лужички Срби, за који "красни" нису могли да опстану Срби или боље рећи србска племена (наравно и Карантинци-Словенци, Хрвати и нека друга словенска племена)?!!
Доласком на Балкан бивају изложени многим потресима, биткама, ратовима и прожимањима са "тако кажу староседеоцима" - да кажемо баш Власима Власима а нису ни Латини, ни Грци односно Хелени (романизованим или гркизованим староседеоцима), али и са Латинима и Грцима са којима су били свакако несродни, те се тиме део матице одлива у корист староседелаца на подручју Мађарске, Трансилваније, Влашке, Молдавије, Румуније, Грчке, Албаније. Наравно да се истовремено добија на бројности повратним процесима кроз асимилацију затечених староседелаца (и на разноликости фенотипа, а тиме и јачању "имунитета").
Долазак или надирање Бугара доводи некада до конфликата, некада до сарадње, али и прожимања, па данас имамо бугарски језик и нацију. Долазак Угра (и останак на простору на који су дошли) отцепљује србска (али и хрватска) племена од словенске матице.
Однос са Арбанасима врло занимљив од X века па на овамо. Код цара Душана видимо некакво уважавање тог народа.
Шта нас је то "жуљало" у пра-постојбини окруженој рекама и шумама међу осталом братијом - словенима.
Историја нам није оставила пуно записа о односима словенских племена у пра-постојбини. Ко се са киме није волео, а ко се волео?
Да ли би опстали као Срби (исто важи и за Хрвате) да смо остали на северо-истоку европе (бар је на подручју Русије било доста простора)
Шта нас је то вукло ка југу и југо-истоку?
Ја мислим да смо у мањим миграцијским таласима (тзв. извиднице) били овде већ у првим годинама по страдању Христовом.
Каже генетичка генеологија да је И2а хаплогрупа (варијанте које су овде заступљене) млада.
Чак и да је тако, остатке предачких линија углавном нећемо наћи овде јер су Срби (а не знамо да је другачије било и код Хрвата) махом спаљивали своје мртве.
2.Напуштање паганства - примање хришћанстава од византијских мисионара
3.Велики раскол или велика шизма - канонско одвајање и прекид литургијске заједнице између Римокатоличке цркве и Православне цркве 16. маја 1054. године.
4.Аутокефалност србске архиепископије односно цркве са седиштем у Пећи у средњовековној Србији од 1219.године
5. остајањем у православној вери чиме за остатак хришћанској света (врло моћног) Срби постају "шизматици" и "они други" (слободни за одстрел).
6. Немамо излаз на море (врло глупи гео-стратегијски потези Немањића када је о овоме реч), дочим га имају Румуни, Бугари, Грци, Албанци, и остале комшије, па имају и коње за трку.
П.С.
Ни Мађари (Словаци, Чеси) немају излаз на море. Да, истина! Али су католици већински (то значи заштићени као бели медведи)!!!
7. Препуштање Срба католика - Хрватима и Срба муслимана - Бошњацима, Албанцима, Турцима!