Небо,
Вајмеш није само братствени надимак за Ћетковиће из Шекулара. Тачно је да се заједничким именом зову Вајмеши. Једно вријеме се јављају са презименом Вајмеш у Шекулару, али и у Пећи, у Топлици, код Прокупља. У списку војника чете мезгаласке Шекуларско - трепачког баталеона Горњо Васојевичке бригаде за 1911/1912 годину, од укупно 65. војника, између осталих налазимо њих шест са презименом Вајмеш, са именом и именом оца, годинама живота, : Митар ( примједба: у артиљерију), Јован, Богдан, Вучић, Маријан. На списку су и Бабићи, Алексићи, Ђоровићи, Пантовићи, све припадници Ћетковића.
Војвода код Александра ( Искендера - Скендера) односно Ђерђа Кастриотовића ( Кастриота) који је мијењао стране као и господар Кастриот, и бивао и против њега, са Турцима и против Турака,звао се Амежа. Нијесам стручњак за језик. Да ли је од Амеже могао настати назив Вајмеш ? Не знам а све је могуће?
Мирко Барјактаровић у етнолошкој студији - Шекулар, гријеши кад наводи да се Шекуларци у Горњим селима и Бабићи у Шекулару и Калудри не сматрају за Вајмеше. За Шекуларце у Горњим селима ми је лично познато да их зову Вајмешима.
Шта мислиш и о пејоративном значењу "Вајмеш"(лукавство, завидљивост, непоузданост...) Један Ђоровић је знао да каже на весељу : "Оћу да се сви послуже, угосте, не знаш ти ко су Вајмеши". Дијелим мишљење да је име "Вајмеш", непознатог поријекла.