Аутор Тема: Манастир Морача  (Прочитано 1923 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Манастир Морача
« послато: Новембар 18, 2016, 07:07:47 поподне »
Зна ли ико да ли је ова прича већ готова? Била би то ненадокнадива штета за манастир зарад подизања бране.

                         

МАНАСТИР МОРАЧА ЈЕ НАШ ПАРТЕНОН, НАША НЕФРЕТИТИ, ДРУГЕ НЕМАМО
               Став историчара умјетности  о подизању брана на Морачи
                                                             Татјана Пејовић и др Александар Чиликов
Aктуелна тема градње хидроелектрана на Морачи отворила је низ непознаница. У том мноштву проблема недовољно су на¬глашене посљедице које би подизањем брана претрпио манастир Морача.
Прича о девастацији ма¬настирских комплекса у Црној Гори није нова тема. Познато је да су духовни центри подизани на најљепшим ло¬кацијама са којима су градили нераскидиву цјелину. Управо су те пејзажне изузетности на удару непримјерене актив¬ности садашњег времена. Ових дана се окончала борба да се сачува остатак Са¬винске дубраве, медитеран¬ске шуме, вјековног окружења манастира Савине. Но, одавно је прекинута пр¬вобитна пејзажна визура ма¬настира Прасквице, чији су се маслињаци спуштали до мор¬ске обале. На прилазу Цетињу прво вас сусријећу куће у насељу Медовина, најахале на Нову џаду. потискујући у други план Табљу и сам Цетињски Манастир. Манастир Морача је већ доживио једну деградацију, изградњом са¬дашње саобраћајнице. која га је отргнула од његовог природног залеђа - камених литица.
Други дио приче почиње стварањем акумулационих језера за потребе електрана. На удару су се опет нашли манастири, који су морали бити измештени, пренесени на но¬ве локације. Прво је измјеште¬но Косијерево, затим је на ред дошла монументална Пи¬ва са преко 1260 м2 фресака и на крају скромни монашки центар, манастир Дубочица. Косијерево и Дубочица су се са идиличних рјечних обала Требишњице и Ћехотине обрели на безводним теренима, без чари. Пива је заувијек изгубила извор Сињца, чувено Пивско око. Измјештање манастира било је ,,нужно зло". Иако је све урађено по стручној ме¬тодологији, уз примјену кон¬зерваторских принципа, они више нијесу оно што су били. Постали су "двоструки бо¬лесници", прво због своје ста¬рости а додатно због по¬сљедица процеса измијешта¬ња.
Што чека Морачу? Она се не може измјестити. Сувише је сложен организам са толико специфичности за које наше друштво није стручно ни ма¬теријално дорасло. Њено "чупање" из величанственог кањона било би неопростив злочин. Оставити је да се огле¬да у мртвим водама језера, без водопада Светигоре, исто тако неопростив злочин. Неминовна измјена микроклиме била би додатни, непредвидљиви ризик њеног даљег оп¬станка.
Стиче се утисак да шира јавност, па и културна, до¬вољно не схвата какво благо Морача чува. Није само то планетарно познати пророк Илија кога храни гавран, чија античка љепота наговјештава ренесансу, која ће се родити на другој обали Јадрана у фрескама Ђота. У Морачи се, стицајем историјских околности, одиграо један својеврстан културни феномен. Послије обнове у XVI вијеку, када су скромни мајстори покушали да прате рад својих славних предходника из доба настанка манастира, Морача постаје стециште најбољих сликара XVII вијека, чија су дјела досегла врхунац у сфери поствизан¬тијске умјетности на читавом простору православног Бал¬кана. Поп Страхиња из Бу¬димља. хиландарски монах Георгије Митрофановић, Кир Козма - Јован, били су под¬једнако врсни творци фресака и икона. Поп Страхиња исликава проскорнидију. Георгије Ми¬тротановтћ дио припрате и западну фасаду. Најталенто¬ванији од свих, кир Козма  ¬Јован, живопише параклис Св. Стефана и малу цркву Св. Николе, остављајући једин¬ствену галерију очуваног зидног сликарства код нас. Ње¬гова је велика икона са позлаћеним дуборезом, Св. Са¬ве и Немање са житијем, која нема премца у иконопису, опет Балкана. У дјелу кир Козме - Јована узвишеном симболиком провејавају елементи западњачке умјет¬ности, срећно спојени са спиритуалношћу источњачког сх¬ватања љепоте. Исти сликари су творци и раскошног иконостаса на којем доминира мону¬ментални крст са Распећем. Сљедбеници ове плејаде ум¬јетника, Радул и Димитрије Даскал, такође раде у Мо¬рачи. Св. Лука који слика Бо¬городицу, ремек - дјело мај¬стора Радула, представља усамљени жанр мотив у ико¬нопису XVII вијека.
Архитектура Мораче опет обједињава два стила у градитељству. По разуђености простора, она је типични рашки куполни храм, чије је исхо¬диште Византија, али у обради спољашњости. црква је добила романичко рухо. Низ арка¬дица који тече испод кровног вијенца, обрада портала, про¬зора и декоративних бифора су изведени у духу западњачке умјетности. Архитектонски склад је постигнут фином гра¬дацијом маса по вертикали и осмишљеним постављањем асиметричних прозора, што је допринијело уједначеној ос¬вијетљености ентеријера.
Манастир Морача је једини сакрални средњевјековни споменик који је дочекао наше вријеме без доградњи и деградација. Чак и пружање порте са капијама понавља првобитни просторни склад цр¬кве и непосредног окружења. Дакле, Морача стоји пред нама онаква как¬ву ју је прије 758. година, 1252. подигао Стефан Ву¬кановић Немањић у славу Успења Богородице. Била је осамдесет година без крова када су је Турци похарали. У том периоду страдао је и морачки првобитни живопис. Манастир је вјековима служио као стециште народног оку¬пљања у борби за слободу. У њој је опстала духовност, његовала се писменост, стварала врухнска умјет¬ничка дјела. Њеној љепоти и непоновљивости доприноси спајање двају естетика хришћанства, истока и запада, које су у Морачи нашле своју јединствену хармонију.
Свијет око нас води битку да врати драгоцјености у земље поријекла. Грци траже фриз са Партенона, Египћани главу Нефретити и камен из Розете. Манастир Морача је наш Партенон, наша Нефретити, друге немамо. Зар њу заложити ради велике непознанице коју извјесно носи подизање брана на чудесној ријеци која је манастру подарила име.
Историчари умјетности: Татјана Пејовић и др Александар Чиликов
Дневни лист,, Вијести“ , 29.04.2010.г, стр. 15, Подгорица

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9326
  • I2a S17250 A1328
Одг: Манастир Морача
« Одговор #1 послато: Фебруар 23, 2018, 02:19:11 поподне »
Црква данас прославља Светог свештеномученика Харалампија, епископа магнезијског, пострадалог у време прогона хришћана од стране римског цара Септимија Севера, 202. године.



Свети Харалампије је (не тако честа) слава неких србских родова, али и једна од слава Манастира Морача, где се чува део моштију - рука Светог Харалампија.

Ова рука је имала занимљив пут. Када су Турци 1789. године (према другој верзији - 1813. године) похарали Манастир Морача, из њега је однето све вредно. Знајући приврженост православних светим моштима, један турски заповедник је понео у руку Светог Харалампија. Прелазећи преко Бањана у повратку из похаре, онај турски заповедник сврати до попа Сава Копривице и понуди му да мошти откупи. Цена коју је тражио Турчин било је злато оне тежине колико је тешка рука. Поп Саво окупи целу породицу и нареди им да дају све злато. Сви, мушко и женско, скидоше свој накит и дукате, али је рука ипак била нешто тежа. Турчин тада одсече мали прст са руке Светог Харалампија, и тада се тасови изједначише. Паша понесе злато, али и онај мали прст светитељев, у намери да на негде даље прода. А рука Светог Харалампија остаде код ове гране Копривица, уз завет попа Сава да она буде с њима докле год у том, иначе свештеничком, огранку буде свештеника, а када престане свештеничка традиција, да се рука врати Манастиру Морача. То се и догодило 1929. године.

Делова моштију Светог Харалампија има свуда по православним храмовима, а глава овог светитеља чува се у Манастиру Метеори у Грчкој.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9326
  • I2a S17250 A1328
Одг: Манастир Морача
« Одговор #2 послато: Фебруар 23, 2018, 02:23:48 поподне »
Манастир Морача је подигнут 1252. године. Задужбина је зетског кнеза (и дукљанског краља) Стефана, сина Вукана Немањића. Главни манастирски храм посвећен Пресветој Богородици (Успење - Велика Госпођа) зидан је у рашком стилу. У порти се налази и мања црква Светог Николе, за коју се претпоставља да је старија од главног храма. У Богородичиној цркви налази се саркофаг у којем је сахрањен ктитор.


Кнез Стефан (фреска из мале морачке цркве)

Главни храм је тешко пострадао 1505. године, када су га Турци опљачкали и однели оловни кров за израду муниције, а дрвену кровну конструкцију спалили. Око 70 година црква је стајала отвореног крова, тако да је највећи део изворних фресака пропао. Сачуване су фреске у ђаконикону, а најупечатљивији је циклус из житија Светог пророка Илије и чувена фреска „гавран храни Светог Илију“. 1574. године, обновљен је кров манастирске цркве (залагањем морачког војводе Вукића и игумана Томе) и осликан нови живопис, који није достигао уметничку висину старог. У 17. веку осликана је и мала црква Светог Николе и овај живопис спада у ред најбољег фрескосликарства свог времена. У то време у Морачи је живо радила иконописачка радионица и сачуван је велики број икона високог уметничког квалитета из тог времена (нарочито друга половина 17. века).



Манастир је у неколико наврата и касније (18, 19. век) похаран од стране турских насилника, али сами објекти нису претрпели већа оштећења. Код манастира се почетком лета 1877. одиграла значајна битка - Бој на Морачи, у којој су Брђани и Црногорци нанели тежак пораз турској војсци. Током целе битке, звонила су манастирска звона, по налогу тадашњег игумана Мораче архимандрита Митрофана Бана (касније је био и црногорски владика), што је значајно утицало на морал брђанских и црногорских ратника. Ова битка била је једна од значајних победа црногорске војске у Вељем рату.



http://www.simanovci.rs/2011/06/09/sveti-velikomucenik-haralampije-23-februara/

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Moraca/index.htm

http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/175.pdf

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/bitka_u_moraci_juna_1877_godine.htm
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Кос

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 50
Одг: Манастир Морача
« Одговор #3 послато: Фебруар 23, 2018, 03:42:07 поподне »
ктиторски портрет је из касније периода, 16-17в, такође је фин портрет и кнеза Вукића, који је обновио храм , интересантна је и велика ,,розета,, , великих димензија, кружног облика, на којој су стајали , сви они током буна од 16века , па до 19века, где су се заклињали на тајност и не издајство... жена која је ,,водич,, и врло фина госпоја,  пореклом је од Дробњака, не могу се сетити тачно братства .. фино је све појаснила .. 

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9326
  • I2a S17250 A1328
Одг: Манастир Морача
« Одговор #4 послато: Фебруар 23, 2018, 04:15:34 поподне »
ктиторски портрет је из касније периода, 16-17в, 

Да, из 17. века:

"Кнез Стефан (фреска из мале морачке цркве)...
У 17. веку осликана је и мала црква Светог Николе и овај живопис спада у ред најбољег фрескосликарства свог времена.."
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 425
Одг: Манастир Морача
« Одговор #5 послато: Фебруар 23, 2018, 08:46:21 поподне »


Обновитељ манастира Морача, велики кнез Вукић Вучетић.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 425
Одг: Манастир Морача
« Одговор #6 послато: Фебруар 23, 2018, 08:47:56 поподне »

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 425
Одг: Манастир Морача
« Одговор #7 послато: Фебруар 23, 2018, 08:55:15 поподне »


Moрачки поменик, преглед кнезова приложника.