Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Православље => Храмови => Тему започео: Nebo Децембар 15, 2019, 09:42:18 поподне
-
Манастир Девич налази се на североистоку Метохије, код Србице, у Дреничкој шуми.
Заснован је 1434. године од стране деспота Ђурђа Бранковића, у знак захвалности што је његова кћер (Мара или Катарина) излечена од неке болести (према неким мишљењима, неке врсте лудила). По томе што је дошло до излечења девојке, манастир је и назван Девич. Манастирски храм посвећен је празнику Ваведења Пресвете Богородице.
Манастир је подигнут на месту где се, према предању – у једној старој шупљој букви, подвизавао Свети Јоаникије, монах пустињак из Манастира Црна Река. Покрај тог старог дрвета, Јоаникије је и сахрањен по упокојењу. Јоаникије је касније, с обзиром да је код његовог гроба и места подвизавања подигнут манастир Девич, добио и придев – Девички. До исцељења деспотове кћери највероватније је дошло чудодејством над моштима Светог Јоаникија.
Међутим, према неким изворима, назив Манастира нема везе са деспотом кћери дјевом, већ је добио назив по Девичкој планини која се простире овим крајем, а и шума у којој је боравио монах Јоаникије још пре заснивања Манастира називан је Девичка шума.
Манастирски храм је у основи једноставан, али је током столећа постојања више пута прерађиван и дограђиван. Део храма чини и мали параклис са гробом Светог Јоаникија.
(https://i.postimg.cc/4NNnMGYD/image.jpg)
(са: http://www.pravoslavie.ru)
https://www.youtube.com/v/NZ7xgUrtNU4
Прво страдање Манастир је доживео 1455. године, током османске најезде када су пале области Вука Бранковића (како су их османски савременици називали). Манастир је касније обновљен, а 1578. године, заслугом игумана Пахомија и јеромонаха Лонгина, и живописан. Велика обнова манастирских зграда извршена је и 1863. године.
-
Занимљиво је да током читавог раздобља од четири и по столећа османске власти, Девич није претрпео никакву штету од муслимана. Чак су исламизирани Албанци из суседног села Лауша били чувари манастира, за шта су били задужени њихови старешине, познати као манастирски „војводе“. Међутим, разарања су се догодила неколико пута у сасвим модерно доба, у 20. и почетком 21. века.
Тако су, током Првог балканског рата, Албанци похарали Манастир, када је настала и позната фотографија „Арнаут убија српског калуђера на Косову у манастиру Девич, 1912“. Аустроугарска војска је потпуно опљачкала Манастир током продора на југ 1915. године. 1941. године албански фашисти су поново опљачкали Манастир и уништили испосницу Светог Јоаникија Девичког, недалеко од Манастира.
Коначно, оно што већина нас памти, 1999. године Манастир је опљачкан од стране албанских терориста, којом приликом је разбијена плоча на кивоту Светог Јоаникија, а иконе оскрнављене. Марта 2004. године, Манастир је спаљен од стране разуларене масе Албанаца, а гробница Светог Јоаникија је отворена и оскрнављена. Жалосно је поменути да су овоме присуствовали војници међународних војних снага на КиМ, такозвани KFOR, али нису ништа предузели да овај злочин спрече.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e4/%D0%90%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%82_%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83_%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83_%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87%2C_1912.png)
Арнаут убија српског калуђера на Косову у манастиру Девич, 1912.
(са Википедије)
-
Међу живописом манастирског храма који потиче из различитих времена (15, 16, 19. век), очуван је лик Светог Јоаникија који потиче из 15. века, вероватно из времена изградње храма, где је Светитељ приказан у одежди великосхимника, а поред је натпис да је он први ктитор тога храма.
(https://i.postimg.cc/Nf7Syhbj/joanikije.jpg)
(са: http://mojepravoslavlje.blogspot.com/2017/11/blog-post_17.html)
Свети Јоаникије Девички, чију успомену данас (15/2. децембра) прослављамо највероватније је рођен у Зети средином или у другој половини 14. века. Као млад је отишао из родитељског дома и замонашио се. За место подвизавања изабрао је клисуру Ибра звану Црна Река, где је боравио у једној пештери. Убрзо је ту заснован манастир Светих архангела, мада је манастир (или барем испосница) вероватно ту постојао и знатно раније – према некима још у време Стефана Немање, а има мишљења и да је овај манастир засновао Свети Петар Коришки у 13. веку.
Код подвижника Јоаникија почело је долазити мноштво људи за благослов и разне савете, јер се глас о мудром и духовном монаху рашчуо овим крајем. Желећи да избегне славу међу људима, Јоаникије се после неког времена иселио из црноречког манастира и отишао на југ, у Дреницу. Ту је живео у шуми, или како говори предање – у једној шупљој букви, и ту се упокојио 2. децембра (15. децембра по грегоријанском календару) 1430. године. Над моштима Светог Јоаникија Девичког током безмало пет столећа дешавала су се бројна чуда, а нарочито исцељења болесних (поглавито – умоболних).
https://www.youtube.com/v/gLaGkL4_zoc
Иако је већином прихваћено мишљење да је заснивач Манастира Девич деспот Ђурађ Бранковић, није искључено ни да је Манастир засновао управо Свети Јоаникије, а нарочито имајући у виду натпис из манастирског храма, где се Јоаникије назива првим ктитором.
Свети Јоаникије Девички слави се два пута у току године: 9. маја (26. априла) и на дан упокојења 15/2. децембра.
-
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87
http://www.spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/315-n-s-ir-d-vic
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=419
https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/2987437-manastir-devic-podignut-na-mestu-suplje-bukve-u-kojoj-je-ziveo-sveti-joanikije-kratka-prica-iz-istorije-srpskog-kosova
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8
http://www.spc.rs/sr/sveti_joanikije_devichki_chudotvorac
http://mojepravoslavlje.blogspot.com/2017/11/blog-post_17.html
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%B0