Генетичко поријекло Срба

[НиколаВук]

У вези са етнонимом Серб/Срб, ево шта о томе каже А. Лома у својој књизи "Топонимија Бањске хрисовуље":

Prasl. etnonim *Sârbi nema op{teprihva}ene etimologije. Mogu}nost tuma~ewa iz slovenskih jeziчkih sredstava svodi se na izvo|ewe od glagola *sârbati / *sãrbati ‘srkati’:ime bi izvorno ozna~avalo pripadnike istog plemena kao bra}u po maj~inom mleku. No *sârbã kao postverbal od *sârbati prosto bi zna~ilo samu radwu glagola, ‘srk’, eventualno, kao drugi deo slo`enice, vr{ioca radwe:‘srka~’. To drugo je slu~aj sa ~e{kim toponimom, po poreklu imenom roda Mlekosrby ‘qudi koji sr~u mleko’, koji me|utim svakako ne treba shvatiti kao oznaku qudi povezanih matrilinearnim srodstvom, ve} kao podsme{qiv rodovski nadimak kakvim susedi ozna~avaju jedni druge, poput gr. G(a)laktofagoi ‘Mlekojedi’ ili Ipphmolgoi ‘Muzari kobila’ kako su Grci nazvali nomade u Skitiji, dana{woj ju`noj Rusiji i Ukrajini, po wihovom na~inu ishrane. Ako je etnonim *Sârb(j)i od *sârbati, u wemu se sa vi{e verovatno}e mo`e videti hipokoristik od odgovaraju}eg prasl. predlo{ka *Melkosârbi, pod pretpostavkom da su takvim nazivom Sloveni izvorno ozna~avali svoje nomadske susede. No izvo|ewe *Sârbi od *sârbati / *sãrbati problemati~no je i sa akcentolo{ke ta~ke gledi{ta, jer s.-h. Srbi pretpostavqa akutsku intonaciju korenskog sloga, dok je kod glagola ona, bar prvobitno, bila cirkumfleksna: prasl. *sârbati > rus. serbatâ, ukr. serbati, blr. serbacâ; naglasak *sârbati u rus. dijal. serbatâ, sln. dijal. srbati, na koji se poziva Snoj 2009: 535, mora biti sekundaran u svetlu baltskih i drugih ie. paralela, koje pretpostavqaju koren bez laringala (up. LIV 587). Ukr. paserb ‘pastorak’ ne treba shvatiti kao *‘nepravi srka~ (maj~inog mleka)’, ve} kao ‘naknadno pridru`en (~lan porodice)’, up. ukr. priserbiti sà ‘pridru`iti se’. Ukr. glagol sa svoje strane te{ko je odvojiti od rus. dijal. prisebritâsà id. (Dalâ), koje se izvodi od sebr, sàbr, {aber ‘sused’ i u krajwoj liniji svodi na prasl. *sebrã ‘pripadnik seoske zajednice’, koje je u feudalizmu poprimilo zna~ewe ‘(slobodan) seqak’, stsrp. sebrâ itd. To predstavqa dosta va`an argument u prilog onima (Zolmzen, Preobra`enski, Kalima) koji vezuju *Sârbi sa *sebrã. Ta semanti~ki primamqiva pretpostavka mo`e se sa formalne strane braniti samo pod pretpostavkom da je jedan od dva oblika pozajmqen iz nekog neslovenskog indoevropskog jezika. Ako se uzme da je *sebrã doma}a slovenska re~ prasrodna sa starogermanskim etnonimom gr. Kimbroi, lat. Cimbri, odatle izlazi zajedni~ki praoblik *kmbhro-, a on je u ustima iranskih Sarmata i Alana, koji su od II v. pre Hr. do IV v. n.e. bili jugoisto~ni susedi Praslovena, mogao zakonomernim razvojem preko *sabradati *sårb-. Da je odgovaraju}a re~ postojala u sarmatsko-alanskom svedo~i oset. sårvåt ‘seoska utrina, zajedni~ki pa{wak jednoga sela’, koje se izvodi od *sårv < *sårb kao sarmatskog refleksa prairan. *sabra- = prasl. *sebrã (Abaev 3: 88 d.). Raniji fonetski lik iste re~i, sa ve} izvr{enom metatezom br > rb i oslabqewem a u å, ali jo{ o~uvanom grupom rb (koja docnije u sarmatsko-alanskom daje rv), prepoznaje se u etnonimu Serboi, koji oko 150. po Hr. Klaudije Ptolemej bele`i na svojoj karti negde u stepama severno od Kavkaza, izme|u Kaspijskog i Crnog Mora. Po svim saznawima istorije, arheologije i paleolingvistike, na tom prostoru u to vreme nisu `iveli Sloveni, nego sarmatsko-alanska plemena. Iz zbira raspolo`ivih uvida proizlazi verovatna hipoteza da su Ptolemejevi Serbi bili jedno od wih i da su sebe nazivali re~ju koja poreklom i zna~ewem odgovara praslovenskoj *sebri, pa da su se izme|u sredine II i po~etka VII v. po Hr., a najverovatnije pred najezdom Huna koji su 372. godine porazili Alane, naselili me|u Slovene i u wih pretopili, zadr`av{i ipak, posloveweno, svoje staro ime, koje se o~uvalo u raznim delovima slovenskog sveta. Sli~no se pretpostavqa za narodnosno ime Hrvata. Ono se, za razliku od srpskog, sre}e i kao antroponim, a u tom svojstvu je, u obliku Coro(u)aqoj, posvedo~eno ve} u II–III v. u gradu Tanais na dowem Donu, gde je negr~ka onomastika sarmatsko-alanska, pa se i ovo LI ubedqivo tuma~i kao sarm. HurvaÎ- od stariranskog *hu-braÎr- = stind. su-bhratr- ‘dobar brat’ (determinativna slo`enica), ili, pre, *hu-braÎra- ‘koji ima dobru bra}u’ (atributivna slo`enica). Tu bismo imali disimilatorno ispadawe drugoga r i glasovni razvoj br > rb > rv isti kao u oset. sårvåt ili iron. årvad, digor. årvadå < stiran. (nom. sg.) *brata ‘brat’. Psl. *xãrvati odra`avalo bi mla|i sarmatski glasovni lik (sa izvr{enom promenom rb > rv) nego *sârbi, {to bi svedo~ilo o poznijoj slavizaciji Hrvata, nazvanih po rodona~elniku ili plemenskom vo|i; po Porfirogenitu, Crwbatoj je bio jedan od sedmoro bra}e i sestara koji su Hrvate predvodili u seobi iz oeBele HrvatskeOE u wihovu balkansku postojbinu. V. Loma 2000: 93 d. Ako je na{e tuma~ewe ispravno, narodnosno ime Srba bi se, preko sarmatskog etnonima Serbi, svodilo, zajedno sa starogermanskim etnonimom Kimbri, prasl. *sebrã, a mo`da i imenom Kimeraca (gr. Kimmerioi), predskitskih stanovnika stepskog pojasa severno od Crnog mora, na drevni indoevropski termin dru{tvenog ustrojstva *kmbhro-, i bilo bi svakako starije od makroetnonima *Slovene ‘Sloveni’.

Извињавам се на овом помало "хијероглифском" писму у цитату, али то се добија када се копира текст из пдф-а који је иначе на ћирилици. 

[Atlantische]

Видим да се овде спомиње G2a кроз призму теорије о иранском пореклу Срба. 
Пре свега ту је битно прво разрешити које би то гране G2a могле бити, а самим тим и да ли оне постоје у међу Србима и међу осталим евроспким народима који данас живе на територијама које су Алани и остали народи похарали.
По мени би за потомке тих освајача и генерално тих иранских народа код нас могли бити припадници хаплогрупа Q и G1.
Не треба заборавити да су Хазари и слични народи у свом ''генетском корпусу'' имали свакакве ''егзотике'' за данашње појмове у Европи, а добро је позната и она ашкенаска Q која је по свој прилици хазарска, као и сама G1.
Наша G2a је као и европска доминантно L497, која се не може повезати ни са једним од тих народа, док је друга најзаступљенија грана M406 на овим просторима присутна овде вероватно од Грчких колонија а можда и самог неолита, с' обзиром да је врло вероватно била присутна на крајњем југу Балкана у неолиту.
Ево где G1 бележи највеће фреквенције.

[Zor]

Треба разликовати данашње Осетине, који су једини језички наследници старих Алана и Сармата, од управо тих древних Алана и Сармата.

 Осети врло вјероватно јесу и генетски потомци древних Алана, код Алана са Дона доминирао је G2a, даље код Алано-Сармата Салтово-Мајаки културе био је један G2a и један R1a-Z94. За разлику од Скита који вјероватно јесу били доминантно R1a-Z93, уз мањинске друге елементе. Сармати су по свој прилици били више мјешани и са другим утицајима.
 

Данашњи Осетини, тј. њихови лингвистички преци су на подручје данашње Осетије на Кавказу дошли доста касно свеукупно гледано, тек негде током раног средњег века, са подручја данашњег Ставропољског краја највероватније. Они су типичан пример "elite dominance" модела (модел доминације елите), где један малобројни виши слој дошљака намеће свој идентитет и језик староседеоцима (други врло добар пример су Мађари). Самим тим, и њихова генетика је превасходно староседелачко-кавкаска (хаплогрупа G),

 Не баш. Постоје значајне разлике између већине осетских и грузијских G2a, иако су први сусједи. Оно гдје су њихови G2a слични, ту се може рећи да су то картвелијски говорници асимилирани у Осете. То опет имплицира да осетски G2a може бити и јесте вјероватно везан за ове аланске G2a. Дакле слично као што је I2a играо улогу у етногенези Словена тако је и неки G2a играо улогу код Алана, а онда усљед разних разлога постао и доминантан.

као и генетика њихових суседа. Сличне миграције из степе на Кавказ су се дешавале и код других народа, нпр. Карачајаца и Балкара (Балкаре чак везују због имена за Протобугаре, али они говоре језиком који припада породици куманско-татарских језика, баш као и језик Карачајаца па и Поволшких Татара; протобугарски као и хунски и можда аварски је припадао породици од којих је једини живи члан данашњи чувашки језик). Било би добро видети колика је распрострањеност R1a Z93 код Осетина и кавкаских народа уопште.

 За Карачај-Балкаре постоје одавно тезе да су туркизовани Алани, чак у Осетском језику је један од старих назива за њих и изведен од Алана. Код њих постоји велики број R1a Z93, ту опет се мора бити опрезан јер су и туркијски народи асимилирали доста R1a Z93, али баш ћу да погледам њихов детаљније, надам се да ће бити "сарматски".  Код Осета је R1a Z93, слабо заступљен али ево постоји код њих један балкарски R1a Z93 YP450 што ето може бити један аргумент томе у прилог.

[Zor]

Што се тиче везе словенски Срби-алански Серби, све је то у домену лингвистичких претпоставки; као што видимо, генетика нам говори да Z93 скоро уопште нема код данашњих Срба, али иако је најлогичније претпоставити да су ти алански Серби требали да буду углавном носиоци управо Z93, треба оставити простор за претпоставку да је можда код њих ипак преовлађивала нека друга грана хаплогрупе R1a (или можда нека потпуно друга хаплогрупа?).

 За једну популацију као Сармати било би погрешно везати се само за Z93. Ту се мора споменути и R1b који је остао у степама, па онда и остали. Код Осета има већи кластер Y5586, који је присутан код Бугара, који је присутан по Европи на мјестима гдје јесте била Алана. Конкретно бугарски Y5587 показује међусобно разлике и могуће да је дио давно асимилирани елемент од Булгара, а дио од Алана које су Булгари покупили, име Кана Аспаруха (Аспа+Раука) исто говори о томе, мада Бугари данас покушавају алански утицај учинити јачим од огурског што је ипак пренатегнуто. Y5586 јесте рођачки албанским BY611, али нема никакве везе ближе културолошке с њим, потоњи је давно мигрирао на југ, први је остао.

 Као што сам спомињао ја сам потенцијално везивао свој род (Ракоњце) за Алане, дакле доста необичан E-V13 којем од снп потврђених убједљиво највише личи један Хелон из Пољске (и Украјине), који се сами везују за то поријекло. Примјетио сам недавно код Калмика сјеверно од Кавказа да њихов једини V13 има сличности с овим. Ту ће само снп тест дати дефинитиван одговор.. Чак и да имамо везе с њима, опет су Ракоњци могуће и од Бугара, постоји један сличан бугарски хаплотип, у вези с њим један руски вјероватно булгарског поријекла..


 Невезано за то, презимена овог Хелона и Сапаљева из Украјине се могу тумачити двојако:
1. Да ту то етикете које су им дали Словени, Хелон врло лако може бити изведено од Алана, а као што је Сулимирски писао Словени су Сармате звали и Спалима.

2. Да су од истоимених Скитско-сарматских племена. Хелони (или Гелони) су били скитско племе грчког поријекла које спомиње Херодот, који су тад говорили мјешаним грчко-скитским језиком. Они су чини се имали и одређене културолошке утицаје на Ските тада, јер херодот спомиње да у њиховој митологији да Скити потичу од браће Скита, Агатирса и Хелона. Дакле два потоња имена су била племена. То што је Хелон V13 и што има ријетку вриједност 11 (коју нпр нема нити један од албанских 160+ V13) на доста спором маркеру dys438, и што је та вриједност најчешћа управо код грчких V13, може упућивати на везу. Такођер Хелон има на DYS461 изузетно ријетку вриједност 13, а у Лимасолу који је близу мјеста древне микенске колонизације на Криту постоји један сличан V13 са управо DYS461=13. Микенци су имали јако упориште у Милету у малој азији, а који је малоазијски грчки град основао највише емпорија на сјеверној обали Црног Мора? Милет наравно.

Спали су били сарматско племе, по Сулимирском огранак Роксолана јужно од Кијева. Сапаљев има хаплотип који тотално изгледа као Z94-YP413, то је грана која постоји међу Паштунима, према томе то је ево једна подргана Z94 коју недвосмилено можемо везати за Ските/Сармате. Чињеница да се он баш тако презива и носи ову не честу хг никако не може бити случајност, према томе његово презиме је јако старо, 1500, 2000+ г...

 Постоје неки Спаљевићи, наравно ту су могуће и друге конотације али било би занимљиво видјети резултат неког Спаљевића..

 У сваком случају потенцијални потомци Алана тренутно на пројекту су врло лимитирани у броју и то ће врло вјероватно остати случај. Међутим веза постојати може, лингвистички нпр. у старим повељама, неке почињу са "Аз сам", "Ӕз" је "ја" на Осетском, то би могао бити неки сакрални реликт из тог давнашњег доба..
 Нпр. на Паштунском ако хоћете да кажете да нешто постоји/да га има или нема кажете: "X shta" или "X nәshta". Постоји и наша (и албанска) ријеч "Ватра" за коју се генерално сматра да је аланског поријекла (барем од првих опција). Словенски Срби су већ у раносредњевјековно доба чини се имали развијенију коњицу, што није тада било тако типично за Словене, и то може бити неки алански културолошки утицај...

 Што се тиче кавкаског племена Сарбани које се спомиње у 10 вијеку. Дакле то је потврда увезано са паштунским племеном Сарбани да је управо то њихово име на иранским језицима (за разлику од ових латинизираних Сербои..), те се може објашњавати вишезначно у Осетском језику.. Ипак очито је то племе још тада успјело да очува неки идентитет засебан од осталих Алана.. У вези са словенским Србима, као што је провалом Хуна дошло до повлачења дијела Алана ка Кавказу, а код другог дијела миграција на запад, исто је могло бити случај и код мањих Сарбана.

 Осетски није баш једини преживјели скитски језик, осетском најближи језик је памирски Вахи који потиче од источно-скитских (Сака) дијелеката. Мало даљи је Јагноби (потомак Согдијског).
 

[НиколаВук]

За једну популацију као Сармати било би погрешно везати се само за Z93. Ту се мора споменути и R1b који је остао у степама, па онда и остали. Код Осета има већи кластер Y5586, који је присутан код Бугара, који је присутан по Европи на мјестима гдје јесте била Алана. Конкретно бугарски Y5587 показује међусобно разлике и могуће да је дио давно асимилирани елемент од Булгара, а дио од Алана које су Булгари покупили, име Кана Аспаруха (Аспа+Раука) исто говори о томе, мада Бугари данас покушавају алански утицај учинити јачим од огурског што је ипак пренатегнуто. Y5586 јесте рођачки албанским BY611, али нема никакве везе ближе културолошке с њим, потоњи је давно мигрирао на југ, први је остао.

 Као што сам спомињао ја сам потенцијално везивао свој род (Ракоњце) за Алане, дакле доста необичан E-V13 којем од снп потврђених убједљиво највише личи један Хелон из Пољске (и Украјине), који се сами везују за то поријекло. Примјетио сам недавно код Калмика сјеверно од Кавказа да њихов једини V13 има сличности с овим. Ту ће само снп тест дати дефинитиван одговор.. Чак и да имамо везе с њима, опет су Ракоњци могуће и од Бугара, постоји један сличан бугарски хаплотип, у вези с њим један руски вјероватно булгарског поријекла..


 Невезано за то, презимена овог Хелона и Сапаљева из Украјине се могу тумачити двојако:
1. Да ту то етикете које су им дали Словени, Хелон врло лако може бити изведено од Алана, а као што је Сулимирски писао Словени су Сармате звали и Спалима.

2. Да су од истоимених Скитско-сарматских племена. Хелони (или Гелони) су били скитско племе грчког поријекла које спомиње Херодот, који су тад говорили мјешаним грчко-скитским језиком. Они су чини се имали и одређене културолошке утицаје на Ските тада, јер херодот спомиње да у њиховој митологији да Скити потичу од браће Скита, Агатирса и Хелона. Дакле два потоња имена су била племена. То што је Хелон V13 и што има ријетку вриједност 11 (коју нпр нема нити један од албанских 160+ V13) на доста спором маркеру dys438, и што је та вриједност најчешћа управо код грчких V13, може упућивати на везу. Такођер Хелон има на DYS461 изузетно ријетку вриједност 13, а у Лимасолу који је близу мјеста древне микенске колонизације на Криту постоји један сличан V13 са управо DYS461=13. Микенци су имали јако упориште у Милету у малој азији, а који је малоазијски грчки град основао највише емпорија на сјеверној обали Црног Мора? Милет наравно.

Спали су били сарматско племе, по Сулимирском огранак Роксолана јужно од Кијева. Сапаљев има хаплотип који тотално изгледа као Z94-YP413, то је грана која постоји међу Паштунима, према томе то је ево једна подргана Z94 коју недвосмилено можемо везати за Ските/Сармате. Чињеница да се он баш тако презива и носи ову не честу хг никако не може бити случајност, према томе његово презиме је јако старо, 1500, 2000+ г...

 Постоје неки Спаљевићи, наравно ту су могуће и друге конотације али било би занимљиво видјети резултат неког Спаљевића..

 У сваком случају потенцијални потомци Алана тренутно на пројекту су врло лимитирани у броју и то ће врло вјероватно остати случај. Међутим веза постојати може, лингвистички нпр. у старим повељама, неке почињу са "Аз сам", "Ӕз" је "ја" на Осетском, то би могао бити неки сакрални реликт из тог давнашњег доба..
 Нпр. на Паштунском ако хоћете да кажете да нешто постоји/да га има или нема кажете: "X shta" или "X nәshta". Постоји и наша (и албанска) ријеч "Ватра" за коју се генерално сматра да је аланског поријекла (барем од првих опција). Словенски Срби су већ у раносредњевјековно доба чини се имали развијенију коњицу, што није тада било тако типично за Словене, и то може бити неки алански културолошки утицај...

 Што се тиче кавкаског племена Сарбани које се спомиње у 10 вијеку. Дакле то је потврда увезано са паштунским племеном Сарбани да је управо то њихово име на иранским језицима (за разлику од ових латинизираних Сербои..), те се може објашњавати вишезначно у Осетском језику.. Ипак очито је то племе још тада успјело да очува неки идентитет засебан од осталих Алана.. У вези са словенским Србима, као што је провалом Хуна дошло до повлачења дијела Алана ка Кавказу, а код другог дијела миграција на запад, исто је могло бити случај и код мањих Сарбана.

 Осетски није баш једини преживјели скитски језик, осетском најближи језик је памирски Вахи који потиче од источно-скитских (Сака) дијелеката. Мало даљи је Јагноби (потомак Согдијског).

Мислим да не треба претеривати и повезивати модерна презимена са народима поменутим код Херодота и слично. Када се истражују презимена увек треба кренути од најскорије прошлости, па ићи дубље, не обрнуто.
Лична заменица "ја", тј. "аз" потиче из прасловенског. Једина веза коју може имати са аланским језицима је на општем, протоиндоевропском нивоу:

*az prn. ‘I’ ESSJa I 100-103
CS OCS az"
E Ru. ja; ORu. ( j)az"
W Cz. já; OCz. jáz; Pl. ja; OPl. jaz (Flor., possibly a Bohemianism); ja
S SCr. j; j;z (dial.); ak. j’ (Vrg.); j; (Novi); jã (Orb.) ‘I, me’; Sln. jàz; Bulg.
az; ja (dial.)
BSl. *e‹]-um; *eZ (?)
B Lith. àš; eš (OLith.); Latv. es; es (dial.)
OPr. as; es
PIE *h&e-H-om
Cogn. Skt. ahám; Gk. egoš›; Go. ik
The distribution of *az" and *á suggests that the latter form is a Proto-Slavic
innovation (Kortlandt 2006b: 6).

Rick Derksen: "Etymological dictionary of Slavic inherited lexicon", 31

[НиколаВук]

Осетски није баш једини преживјели скитски језик, осетском најближи језик је памирски Вахи који потиче од источно-скитских (Сака) дијелеката. Мало даљи је Јагноби (потомак Согдијског).

Хтедох рећи, једини потомак језика европских Алана/Сармата је осетински...

[Црна Гуја]

Не баш. Постоје значајне разлике између већине осетских и грузијских G2a, иако су први сусједи. Оно гдје су њихови G2a слични, ту се може рећи да су то картвелијски говорници асимилирани у Осете. То опет имплицира да осетски G2a може бити и јесте вјероватно везан за ове аланске G2a. Дакле слично као што је I2a играо улогу у етногенези Словена тако је и неки G2a играо улогу код Алана, а онда усљед разних разлога постао и доминантан.

За Карачај-Балкаре постоје одавно тезе да су туркизовани Алани, чак у Осетском језику је један од старих назива за њих и изведен од Алана. Код њих постоји велики број R1a Z93, ту опет се мора бити опрезан јер су и туркијски народи асимилирали доста R1a Z93, али баш ћу да погледам њихов детаљније, надам се да ће бити "сарматски".  Код Осета је R1a Z93, слабо заступљен али ево постоји код њих један балкарски R1a Z93 YP450 што ето може бити један аргумент томе у прилог.

Које су то значајне разлике између осетинске и грузијске G2a? И код једних и код других доминира грана G2a1: Северни Осети - 63,6%, Јужни Осети - 43,5%, Грузини 34,8%, затим Карачаји 23,2%, Балкари 20,6% и Абхази 19,1%. Мислим да се са великом сигурношћу може рећи да је ово била оригинална грана говорника картвелијских језика, који су се данас одржали само код једног дела јужнокавкаских народа (Грузина, Свана, Лаза и Мегрела), док је други део оригинално картвелијских народа (углавном они са друге стране Кавказа) асимилован, прво од стране Сармата (Осети) а касније и од стране турских народа (Карачаји и Балкари).

[Црна Гуја]

У вези са етнонимом Серб/Срб, ево шта о томе каже А. Лома у својој књизи "Топонимија Бањске хрисовуље":

Не разумем се превише у лингвистику, али један од главних разлога зашто ми је одувек деловало најлогичније да је име Срби иранског порекла је то што, за разлику од неких овде наведених примера који могу а и не морају имати везе са именом Срби (себри, кимброи и сл.), код иранских народа се име јавља у чистом и недвосмисленом облику Серби, Сербои, Сарбан, и по мени можда најбитније Србинда (обратити пажњу на сличност са нашим појмом Србенда). Овај последњи облик не видим да ико помиње, а управо овај облик је најстарији, и што је најважније записан је у Рг-Веди, најстаријој од аријских Веда, која се датује у период 1500-1200 п.н.е. Овде, у књизи VIII, 32. 2., Србинда се наводи као један од противника индијског бога Индре, што би се могло у пренесеном значењу односити на противника индо-аријских племена, тј. вођу једног од тих противничких (врло вероватно иранских) племена. Овом темом се детаљније бавио немачки/аустријски санскритолог Walther Wüst (нациста, али то овде није тема), па ћу навести делове његовог излагања.

[Црна Гуја]

First appearance of serbian name is in Rig Veda - ancient religious sanskrit text (3000-1500 b.c.) in book VIII., 32., 2.:

"Strong God, he slew Anarsani, Srbinda, Pipru, and the friend, Ahisuva, and loosed the floods."

From all the European peoples the Serbs are the only race from the construction of the wording of their name, according to the Austrian sanskritologist Walter Wust who are composed in the Vedic hymns as the characteristic SRBINDA, in which almost letter to letter is identical to the modern form SRBENDA used by Balkan Serbs.

In the Vedic manuscripts, Wust interprets SRBINDA as its own original to say patented name with a predetermined meaning. Which is in complete harmony to thinking of today’s SRBENDA expression in Serbs, because Srbenda is always the best, the most respected, most brave, the greatest for respecting tradition: in short a man who is used and shown as an example to others. Srbin(da) in the Serbian language means Serb. Srbinda in Rig Veda represents mythological being or more likely the Prince of Serbs.

Wüst је уверења, да VI и VIII књига Веда могу да допринесу, да се, како он сматра, са сигурношћу објасне имена не само у Индији, већ особито изван Индије:

"... auch Örtlichkeiten ausserhalt Indiens mit Sicherheit zu berücksichtigen"

"Што се тиче властитог имена СРБИНДА, наставља Wüst,
по свој прилици, то и на основу њега може да се учини".

Он нам затим даје до знања, да се то име налази једном у РГВЕДИ, тј. у најстаријој збирци Веда, у књизи VIII, 32., 2.:
''Yah SRBINDAM anarsanim piprum dasam ahisuvam...''

За ведску химну означену горњим бројем, наћи ћемо интерпретацију у делу Абела Бергења (Abel Bergaigne), - тамо, где он говори о ведским митским бићима, међу којима се налази и Пипру. Ту Бергењ пише:

"PIPRU... figure en compagnie de SRBINDA, d'ANARSANI,
d'AHISUVA... ou nous lisons qu'Indraen frappant ses differents
ennemis, a fait couler les eaux... "

"ПИПРУ... се налази у друштву са СРБИНДОМ, АНАРШАНИЈЕМ, АХИШУВОМ...
(А Индра) ударајући на те непријатеље, успева да изазове воду да потече... "

На основу свега предходног јасно је, да су имена: СРБИНДА, АНАРШАНИ, ПИПРУ, ДАСА и АХИШУВА - имена Индриних непријатеља, које је он "ударао", па су стога у нашем наводу сва четири у акузативу.

У вези с напред наведеним стихом из десете збирке најстаријих ведских химни, Wüst, не придајући никакву вредност Сајанином коментару, осврће се одмах на дело X. Олденберга, по коме би се у горњем наводу радило о ИМЕНУ ЈЕДНОГ ВОЈСКОВОЂЕ, а не о некаквом магловитом митском бићу. СА ТИМ ВОЈСКОВОЂОМ по Wüst-y дошли су у сукоб Индуси и бог Индра.

[Црна Гуја]

Напоменувши, да се скуп Ср- јавља у облицима SRЈАЈА, SRWAJA, SRMARA, док се слог SRB-, απαξ λεγομενον, јавља једном у SRBINDA и нагласивши, да је све обрађене примере имена узео искључиво из Веда, аутор сматра, да је скуп S-R-B, нађен такође у Веди, иранског порекла, као и називи: DRBHIKA, BRBU, BRSAYA, SRNAYA, за које А. Hillebrandt сматра, да потичу са Иранске Висоравни, или из суседних области (Nachbargebiete); из овога произлази, да су оба писца била вођена тачним осећањем изван Индије, према северозападу, но не усуђујући се, међутим, да се удаље са Иранске Висоравни. У наставку каже:

"SRBINDA würde demnoch soviel heissen wie HERR, FÜRST,
ERSTER der SRB'S und mit einer Bedeutungsentwicklung, die aus
vedischer und nachvedischer Zeit geläufig ist, damach die SRB'S
SELBST".

"Србинда бы, значит, означало тоже самое, что и властелин, принц, первый у сербов, с развитием значения, которое из ведского и постведского времени было распространеным, и этим самим и для самих сербов."

У преводу овај навод значи:

"СРБИНДА би, дакле, значило исто што и ГОСПОДАР, ПРИНЦ,
ПРВИ ОД СРБА, са развојем значења, које је из ведског и постведског
времена било уобичајено, па - према томе - и САМЕ СРБЕ".

Један други научник, А. Hillebrandt, доводи име СРБИНДА у везу с планином СЕРАБЕНД на Иранској висоравни. Писац затим наводи лепо име планине СЕРБЕНДАН, па место СЕРБЕНАН, додајући, према Times Atlas-y, називе САР-БИСТАН и СЕРБАС.

Шта више, приликом даље интерпретације имена СРБИНДА, Wüst настоји, да га упореди с једном другом категоријом имена лица, или народа, са завршетком на -ИНДА. Тако - за њега - СРБИНДА представља исти облик као Милинда, Махинда, при чему би -ИНДА био скраћен облик за -ИНДАРА, које се налази у митанском особном имену ИНДАРУТА, или пак у личном имену из Ргведе - ТИРИНДАРА књига VIII. У белешци испод текста Wüst упућује на још један пример и доказ ПОВЕЗАНОСТИ ИМЕНА НАРОДА (у множини) И ВОЂЕ ТОГ НАРОДА (у једнини), наравно, увек са завршетком -ИНДА, па наводи: КАУНИНДА (м. род, множина - име народа), док иста реч у једнини означава ВОЂУ, или ПРИНЦА тог народа: "FÜRST DIESES VOLKES". Према томе, закључује аутор: СРБИНДА БИ НА ОСНОВУ РЕЧЕНОГ ЗНАЧИЛО: HERR, FÜRST, ERSTER", тј. ГОСПОДАР, ПРИНЦ, ПРВИ У СРБА, па - према томе - и према развитку значења, честог у ведско и постведско доба - И САМИХ СРБА. Мало даље, аутор наставља:

"Да бих ово доказао, говорићу о следећим именима народа и лица, при чему сам захвалан ознакама у Масdоnеll - Кеith-овом "Vedic-Index-y " и W. Kirfels-овој "Kosmographie", делa, којима сам се послужио".

Тако, одвијајући даље своју мисао, Wüst тврди, да СРБИНДА, управо као и МИТРАВИНДА, има потпуно јасан облик. А затим у исту групу уврштава ПУЛИНДА и КУСУРУБИНДА, или КУСУР(у)БИНДА. Дошавши у својој анализи до облика последњег имена, које је нашао на Птолемејевој карти, он га рашчлањује на следећи начин: КУ-СУРУБ-ИНДА, да би одмах изразио уверење, да оваква форма географског имена садржи у себи назив СУРУБАА (такође један од античких облика, сачуван као име Срба) те да би - према томе - КУСУРУБИНДА била ознака за земљу, боравиште СУРУБА, чији назив је управо споменути Птолемеј и забележио: јасно jе, да тај назив има као основу и корен већ више пута споменут СРБ.

Пошто је изређао ведска имена, која - заједно са СРБИНДА - припадају првобитној, давној ведској прошлости, Wüst онда прелази на "постведска имена" исте категорије, приказујући их азбучним редом. Немајући потребе, с обзиром на сврху ове студије, да се на сваком том називу задржавамо понаособ, цитираћемо само један мали извод његове расправе, по ком би ПУЛИНДА првобитно означавао ГОСПОДАРА, ПРВАКА, ПРИНЦА ПУЛАНА, док би КУЛИНДА би господар КУЛ-а.

Wüst додаје и другу варијанту истога имена, која гласи: СИРБОИ, облик, уз који је лако поставити изведеницу: СРБИНДА, СРИБИНДА

Тим поводом Wüst пише:

"Doch halte ich die mitgeteilte Leseart " Σιρβοι, - SIRBOI - für wichtig, weil sie eine schöne illustration zu dem Namen SRBINDA abgiebt".

Значи, по аустријском научнику, које је стално настојао, да буде што објективнији, СРБИНДА НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ДРУГО ДО: ГОСПОДАР, ПРИНЦ, ВРХОВНА ЛИЧНОСТ НАРОДА СЕРБОИ. Он то дословно и изражава речима, у његовој студији више пута поновљеним:

"Denn das bedeutet ja SRB-inda: HERR, FÜRST, OBERSTER, DER Σερβοι ",

У закључку он каже:

"СЕРБОИ - ΣΕΡΒΟΙ - СУ ВАНИНДИЈСКИ НАРОД БАР ШТО СЕ ТИЧE ПЕРИОДА, У ЧИЈЕМ САМОМ ПОЧЕТКУ ЈЕ БИЛА СПЕВАНА
НАВЕДЕНА ВЕДСКА ХИМНA, А СРБИНДА, απαξ λεγομενον, ЧУВА КРОЗ СТОЛЕЋА ЈЕДАН ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ ЗА НАС
ЈОШ ОД НЕПОЗНАТОГ ДОМАШАЈA!''

Због огромне важности, коју налазимо и придајемо предходном Wüst-овом тврђењу, ми ове његове речи цитирамо верно и у оригиналу:

'SRBINDA EINEN GESCHICHTLICHEN HERGANG VON UNS UNBEKANNTER TRAGWEITE DURCH DIE JAHRAHUNDERTE RETTET'.

[Јоти]

Какво је мишљење и критика ка народној песми?
Насумично одабрах прву песму!
Друга је о: Алеманима, Тартарима, Манџурима и Хиндушима.
Смета ми толико везивање за топониме и слично, но мислим да ове песме нису за одбацивање?

Коментар из предговора књиге:
"Обредне јесме древних Срба из Индије"
Подсјетићемо да је др Ђ. Јанковић о вјеродостојности об-редних пјесама у рецензији записао: ''...не видим како би неко могао да их измисли: Милојевић или било ко други још у то вре-ме а и зашто. Уосталом, неке од тих песама се и данас певају у неком виду (Вељи Чуј). Такође није могуће измислити збивања као ни топониме, хидрониме и етнониме повезане са њима, и да се они подударе са подацима који у 19 столећу још нису били по-знати, нису били откривени, како ћу даље показати. ...Оне су за-иста извор података о далекој прошлости Срба, и сведочан-ства обредне праксе образоване у неко прадавно време.''

СИВА ЖИВА
-1-
Сива Жива сива силна,
Сива силна голубице!
Да куда си путовала?
Одговара Сива Жива
Сива силна голубица:
''Ја сам тамо путовала
У Инђију нашу земљу.
Пролећела Хиндушана
И ту Глобу Тартарију
Црни Хиндуш и Тартару.
Летила сам Господару
Нашем силном Триглав бору
Те гледала што нам чини
Што нам чини заповеда."
-2-
Шта чињаше наш Господар
Наш Господар Триглав вељи,
Наш Створитељ и Држитељ
И велики Уморитељ?
Одговара Сива Жива
Бела силна голубица:
"Наш Господар лепо чини
Трима кола у зучиње
И четврто злато мери.
Да правимо златне чаше
Златне чаше и сребрне
Да молимо младог Бога
И Божића Сварожића
Да нам даде свако добро
-3-
Понајвише дуги живот.
Дуги живот добро здравље
И богатство што га носи.
Божић поје по сву земљу
Не боји се Хиндушана
Нити црног Тартарана
Ни големе те пустаре
А проклете Глобе црне
Глобе црне Тартарије,
И те гадне Манџурије.
Слава му је до небеса
До престола Триглав Бога
-4-
Брада му је до појаса.
До појаса среди земље
Србске земље Рашке светле.
Да се роде мушка деца
Љути војни Даворови
Даворови и Јарила
Она силног Туривоја.
Туривоја Ђуримами
Да се роде јагањчићи
Јагањчићи и јарићи
И ти вељи теленчићи.
Женски више него мушки

У ИНЂИЈИ У СРБИЈИ 

Прва Стрва на Крајина
На Крајина!
У туђини Алемани.
У Тартари и Манџури.
У тој Хоби Хиндушану.
У нас добро у Инђији.
У Инђији у Србији,
Светој земљи од старине.
Свако добро свака срећа,
Понајвише мир и здравље.
Вишњег Бога прослављамо.
Величамо и хвалимо,
Да нам даде свако добро.

[Никола Стојановић]

Не разумем се превише у лингвистику, али један од главних разлога зашто ми је одувек деловало најлогичније да је име Срби иранског порекла је то што, за разлику од неких овде наведених примера који могу а и не морају имати везе са именом Срби (себри, кимброи и сл.), код иранских народа се име јавља у чистом и недвосмисленом облику Серби, Сербои, Сарбан, и по мени можда најбитније Србинда (обратити пажњу на сличност са нашим појмом Србенда). Овај последњи облик не видим да ико помиње, а управо овај облик је најстарији, и што је најважније записан је у Рг-Веди, најстаријој од аријских Веда, која се датује у период 1500-1200 п.н.е. Овде, у књизи VIII, 32. 2., Србинда се наводи као један од противника индијског бога Индре, што би се могло у пренесеном значењу односити на противника индо-аријских племена, тј. вођу једног од тих противничких (врло вероватно иранских) племена. Овом темом се детаљније бавио немачки/аустријски санскритолог Walther Wüst (нациста, али то овде није тема), па ћу навести делове његовог излагања.

Миодраг Милановић, кога неки убрајају у псеудо-историчаре, је данас можда једини представник иранске теорије код Срба. Код Хрвата их, као и увек, има знатно више.

[Bane]

Ја верујем у ово:

У основи словенског етнонима *Sьrbь / *Sъrbъ лежи мотив за означавања који је везан за екстралингвистичку околност да је у раним етничким заједницама такозвано "сродство по млеку" и "братство по млеку" било веома раширено, а успостављано је између две особе које су имале исту дојиљу (и онда када нису биле у крвном сродству). Из тога су изведена секундарна значења: 1. онај ко припада истој породици (роду) (рођак), 2. припадник истог рода, племена (саплеменик) и 3. етноним (име народа, нације).

Порекло и историја етнонима Serb

Osim te legende postoji i vrlo vjerojatna teorija s kojom se slaže večina povijesničara, a po kojoj su plemena Hrvata, koji su obitavali na brdovitom ozemlju Karpata u Bijeloj Hrvatskoj između Krakova u Poljskoj i Lavova u Ukrajini, bila nazvana Hrbati ili Hrvati, od strane slavenskih plemena u močvarnim nizinama, po riječi "hrbat" koja u staroslavenskom znači "vrhovi brijega".

Hrvati - Ime i podrijetlo

[НиколаВук]

Ја верујем у ово:

Порекло и историја етнонима Serb


Hrvati - Ime i podrijetlo

Лома је показао да је извођење етнонима Срби од словенског глагола "србати", "сркати", проблематично са акцентолошке стране, цитирам:
"Но извођење *Сьрби од *сьрбати/*сърбати проблематично је и са акцентолошке стране гледишта, јер реч Срби претпоставља акутску интонацију коренског слога, док је код глагола она, бар првобитно, била циркумфлексна..."

Сем тога, српски и хрватски етноним је забележен код античких писаца из 2. века н.е, у областима за које се зна да нису биле словенске, већ управо иранојезичне (сарматско-аланске) - степе северно од Кавказа, између Црног и Каспијског мора. Хрватски етноним је занимљив зато што се јавља и као лично име, у натпису из Танаиса (2-3. век н.е, доњи Дон): Χορο(ύ)αθος, са назнаком да сви забележени етноними из тог града који нису били грчки су припадали околном, сарматско-аланском становништву. Овај етноним се тумачи на следећи начин - сарматско Hurvath-староиранско *hu-brathr=староиндијско *su-bhratr, "добар брат" или *hu-brathra, "који има добру браћу". Има ту још занимљивости, нпр. да је *Хървати у прасловенском означавало млађи сарматски гласовни лик (са извршеном променом рб>рв) него *Сьрби, што би можда говорило о каснијој славизацији Протохрвата у односу на Протосрбе.

[Zor]

Мислим да не треба претеривати и повезивати модерна презимена са народима поменутим код Херодота и слично. Када се истражују презимена увек треба кренути од најскорије прошлости, па ићи дубље, не обрнуто.
Лична заменица "ја", тј. "аз" потиче из прасловенског. Једина веза коју може имати са аланским језицима је на општем, протоиндоевропском нивоу:
Rick Derksen: "Etymological dictionary of Slavic inherited lexicon", 31

 Наравно али стара презимена постоје, ја сам једва могао вјеровати кад сам видио резултат Сапаљева, те његов резултат и презиме врло тешко могу бити случајност. Најстарија презимена и код нас су племенска, кланска, и ту и тамо велика већина се промјени тако ево код племена Крича, остао је тај један с презименом Кричак и он је пуно олакшао идентификацију племена Крича. И слично код других племена, има јако младих презимена, а има јако старих, и до 600-700 година (докле се могу код нас пратити племена документарно).
 Племе Гелона се спомиње и касније, па и до хунског доба али многи сумњају у те најкаснија спомињања, али у сваком случају барем те легенде које су их пратиле вјероватно су тачне.
 Међутим важно је напоменути да јесте било доста интеракције ових Грка из колонија са Скитима, тако да тај Херодотов опис даје неку слику о томе. Неки су сматрали тај Гелонус (који је по Хередоту прије тога напао Дарије крајем 6 в. пне) легендарним, међутим посебно најновија откопавања код Биљска показују да не само што су е ту налазиле екстремно дуге фортификације, било је и доста баш грчке грнчарије, оружја, грчких храмова. Чуо сам да ће и неки днк бити анализиран.
 Касније већ кад су Сармати јако потисли Ските, доста Скита је постало и полухеленизовано.

Које су то значајне разлике између осетинске и грузијске G2a? И код једних и код других доминира грана G2a1: Северни Осети - 63,6%, Јужни Осети - 43,5%, Грузини 34,8%, затим Карачаји 23,2%, Балкари 20,6% и Абхази 19,1%. Мислим да се са великом сигурношћу може рећи да је ово била оригинална грана говорника картвелијских језика, који су се данас одржали само код једног дела јужнокавкаских народа (Грузина, Свана, Лаза и Мегрела), док је други део оригинално картвелијских народа (углавном они са друге стране Кавказа) асимилован, прво од стране Сармата (Осети) а касније и од стране турских народа (Карачаји и Балкари).

 Наравно да јесте оригинално картвелијска, али поставља се питање које су ту подгране асимилиране од Алана а које нису. Конкретно, код Грузина је U1 много чешћа, код Осета постоји Z3428, код Грузина не. Значајан је један огромни кластер осетски који је G-Z7958 и негативан је на FGC693, мада има ту доста њих са мало маркера. Такви су рјеђи код Грузина а кад се опет упореде на више маркера међу њима постоје разлике значајне. Нисам још гледао остале сјеверно-кавкаске G2а али вјероватно да постоји један слој који је асилимиран од Сармата. Треба рећи да су Сармати доста рано већ почели потискивати Ските ка западу, тако да су и прије него су их потпуно потисли и асимилрали дуже времена провели на том простору сјеверно од Кавказа. Због тога вјероватно су Скити имали више E-V13 од G2a. Скита је досад врло мало тестирано, најновији је онај N1a, али то је сасвим друго подручје на истоку.. Што се тиче E-V13, грчке колоније су ту, али такођер и фактор Кимера, који су имали и иранске и трачке афинитете. Код трачана одређене E-V13 гране су биле јаке, посебно рекао бих S-7461, знам да постоји Курд од те подгране, а и овај осетски кластер E-V13 се чини да је најближи тој подграни, мада га није лако класификовати, једино знамо да није L17. Још ако узмемо ово ново тумачење E-V13 од Еупедије у обзир, има ту још објашњења.

 Не треба заборавити ни кавкаску J1, два Сармата из (мислим код Беслана) 2-3 вијека су имали J1, један је био R1a, али ни таквих овдје баш нема, спорадично се нађу по Европи (има мало код Румуна, Бугара нпр.), баш знам за једног Јаса који очито потиче од оригиналних Јаса, има и потенцијално сарматско презиме Барна ("фарн" - мир на осс.), мада неко је сугерисао мађарски за браон, не знам баш, та ријеч је германског поријекла, плус ко би се звао "смеђко", а лично име Фарн постоји код Румуна у старим пописима, и може се приписати аланском утицају.

 Да поменем да је код Румуна прије било често име "Шарбан" и његове варијанте, и у Србији постоје топоними као Шарбановац и др., више источно. У најстаријим пописима попут хривосуља ово је име било често код Влаха, и многи га приписују власима. Међутим занимљиво да изгледа јако слично иранском називу за ово племе "Сарбан", у модерном осетском фонетска реализација фрикатива по дијалектима варира између с и ш па је могуће овдје направити потенцијалну паралелу.

[Црна Гуја]

Наравно да јесте оригинално картвелијска, али поставља се питање које су ту подгране асимилиране од Алана а које нису. Конкретно, код Грузина је U1 много чешћа, код Осета постоји Z3428, код Грузина не. Значајан је један огромни кластер осетски који је G-Z7958 и негативан је на FGC693, мада има ту доста њих са мало маркера. Такви су рјеђи код Грузина а кад се опет упореде на више маркера међу њима постоје разлике значајне.

Наравно да постоје варијације учесталости одређених грана код различитих кавкаских народа, али суштина је управо да код две велике језичке групе на Кавказу доминирају две различите гране хаплогрупе G, код поменутих картвелијских народа је то грана G2a1, а код северозападних кавкаских народа (Адигеја/Черкеза) G2a2b>P303>L140>U1. Ове две гране вероватно представљају два таласа неолитских досељеника, мени логичније делује да су прво из југоисточне Анадолије дошли носиоци гране U1, и населили отприлике она подручја која данас насељавају "картвелијанци", а да су касније од истих потиснути на север у неприступачније пределе. Остаје питање да ли су и носиоци гране G2a1 дошли из истог правца, или можда из северозападног Ирана где је већ пронађен један неолитски узорак који припада овој грани (I1671, Seh Gabi, 5837-5659 BC, G2a1a-Z6562).

Грана U1 јесте заступљена код Грузина, али не у неком значајнијем проценту (6,1% наспрам 2,3% код Северних Осета). Пошто сам за ове прве већ навео фреквенције G2a1, навешћу сад фреквенције гране U1 код черкеских народа: Адигеји - 39,7%, Черкези - 36,5%, Кабардини - 29,1%, Абазини 23,3%, Абхази - 22,8%. Треба имати у виду да су Адигеји, Черкези и Кабардини практично исти народ, само се другачије зову у зависности у којој федералној јединици живе (нпр. Адигеји се зову у Републици Адигеји, Черкези у Карачај-Черкезији, Кабардини у Кабардино-Балкарији), док су им Абазини и Абхази мало даљи, али такође блиски.

Кад помену Румуне и презиме Шарбан, сетих се да је раније помињано да код Чечена постоје презимена Сербиев, Сербин, Сербиненко и сл., а да серб на чеченском језику значи човек, пријатељ, друг:

http://lists.memo.ru/d30/f9.htm

[Синиша Јерковић]

Кад Гуја већ помену хаплогрупу G2a2b>P303>L140>U1 сјетих се да сам је споменуо у једном посту везаном за нешто вишу фреквенцију ове гране у једном дијелу Бугарске. Не знам како би се та присутност могла објаснити.

Ево шта сам написао на теми о Бугарима:

"Још једна занимљивост везана за област Разграда у горњем истраживању је ексклузивно присуство хаплогрупе G2a-U1, и то њене западнокаквкаске варијанте, само у Разграду и ни у једној другој области Бугарске, у не тако малом проценту од 9,5%. Ова неевропска грана хаплогрупе Г2а би могла да буде посљедица насељавања неке групе кавкаског поријекла у том подручју (можда за вријеме Турака), а друга могућност би била да су је донијели Протобугари, јер исте хапологрупе има и код кавкаских Балкара, народа чију етногенезу неки истраживачи повезују са Протобугарима. Ако бисмо игдје у Бугарској требали тражити Протобугаре онда би то било управо у том дијелу Бугарске."

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=61.msg12322#msg12322

Чини ми се да сам послије видио да ова G2a-U1 има и кавкаску и европску грану, при чему је бугарска грана (колико се сјећам) ближа овој кавкаској.

[Бакс]

Ја се извињавам, можда је било речи о овоме, па сам пропустио.
Каже се да је српска хаплогрупа И2 дошла с тромеђе Белорусије, Пољске и Украјине.
Али, зар то није подручје Беле Хрватске?

(Молим за објективне одговоре.)

[ДушанВучко]

Ја се извињавам, можда је било речи о овоме, па сам пропустио.
Каже се да је српска хаплогрупа И2 дошла с тромеђе Белорусије, Пољске и Украјине.
Али, зар то није подручје Беле Хрватске?

(Молим за објективне одговоре.)

И2а динарик се тамо формирала и стопила у словенски етнос, али то је И2 која је и код нас и код Хрвата, то је иста та И2а динарик...А то што се та област називала Бела Хрватска, називала се после формирања, а ми смо мигрирали на запад , у Белу Србију касније...Није И2а динарик хрватска група због тога што се територија где је настала називала после тога Бела Хрватска...Хрвати и Срби су несловенски појмови, који су настали мешањем иранско кавкаских Срба , као и Хрвата, са словенима у подручју Украјине...Срби који су се стопили са Словенима су мигрирали на запад, а Хрвати који су се стопили са словенима, остали на тој територији, вероватно...Значи , није И2а динарик ни српска ни хрватска ни укарјинска хаплогрупа...У зависности од подручја где се затекла, чинила је део неког народа...Чак шта више, верујем да је код данашњих Хрвата са И2а, добар проценат од Срба који су дошли на Балкан (касније покрштавање итд)...Мислим да је код Хрвата који су дошли на Балкан , проценат И2а динарика био много мањи него данас

[ДушанВучко]

Хоћу да кажем, да мислим да су највећи проценат И2а динарика, на Балкан донели тадашњи Срби из 7.века..Каснији процеси (преласци на католичанство и ислам) су појачали бројчано И2а код Хрвата и муслимана...То је моја препоставка...Да се то није десило, тј. изједначавање вере и нације, тј. да су сви који су прешли на другу веру, остали у српском националном корпусу, данас би удео И2а динарика код Срба, прелазио сигурно 50, 60 посто...Тј. довољно је израчунати проценат И2а код свих штокавца, и то је то...