Na donjem linku mozete procitati o medjusobnom uticaju Sovenskih i Albanskog jezika.
Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence
https://etd.ohiolink.edu/!etd.send_file?accession=osu1338406907&disposition=inline
Прочитао сам део у овом раду који се бави протоалбанским језиком. Морам рећи да аутор, иако се ограђује како је неутралан и да само прати доказе и чињенице, ипак понавља старе Чабејеве хипотезе о томе да се протоалбански развио на подручју данашње Албаније и да је у питању илирски језик, а његове везе са проторумунским тумачи на исти начин, како је протоалбански у прошлости можда говорен и североисточније од данашње Албаније, али да то не мења чињеницу да је његово језгро било у Албанији. Албанска наука је 60-тих и 70-тих година 20. века од Енвера Хоџе добила задатак, може се слободно тако рећи, да на "научни" начин докаже предност Албанаца над свим осталим народима у Албанији и на подручјима која су се налазила у суседним државама а у којима су живели Албанци (тадашња СФРЈ и Грчка), односно да потврде старе 19.-вековне панилирске тезе и тиме појачају "научни основ" за стварање Велике Албаније. Чабеј је био лингвистичко крило те њихове панилирске "офанзиве", али су и друге науке учествовале у томе (нпр. албански археолози који су ископавали некрополе Комани-Кроја културе и наравно једногласно дошли до закључка како је та култура "арберска", односно раноалбанска). САНУ је чак 1988. издала зборник "Илири и Албанци" како би се позабавила овим великоалбанским полунаучним или псеудонаучним покушајима прекрајања историје. У том зборнику су на много објективнији начин протумачени првенствено резултати археолошких ископавања у Албанији за време Енвера Хоџе, као и ископавања вршена у Југославији, а која су се могла везати за Илире.
С друге стране, лингвистички одговор на Чабејеву панилирску и великоалбанску верзију развоја проталбанског језика (увијену у обланду "научне објективности") је дао наш тренутно највећи стручњак за етимологију протоиндоевропског и осталих језика изведених из њега, Александар Лома у чланку који може да се скине са дигиталне библиотеке сајта Порекло:
https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEWG9GdzIyX2NHTFE/viewМора се рећи да је Ећрем Чабеј био школовани лингвиста, да није био незналица или шарлатан и да и данас важи као најпознатији албански лингвиста. Међутим, он је поступио по политичкој директиви Енвера Хоџе и покушао је на све начине да одбрани илирску тезу о пореклу Албанаца, односно да учврсти њене најслабије делове, а то су укратко:
-немогућност повезивања развојних процеса у протоалбанском са старим топонимима у Албанији (нпр. Скадар, Љеш, Драч), односно чињеницу да су Албанци ове топониме преузели касно у свој језик и то преко романског или чак словенског посредника;
-недостатак поморске терминологије у протоалбанском, што је чудно ако су заиста наследници Илира из Албаније, познатих морепловаца;
-присуство многих микротопонима у Албанији који показују латински или словенски корен (или славизирани латински корен) накнадно трансформисан утицајем албанског језика (а не обрнуто, што би требао да буде случај да је протоалбански био присутан у Албанији у време доласка Римљана или чак у време доласка Словена)
Доказ тога да је његов рад био под утицајем политике је што је покушавао на основу лингвистике да докаже не само да су Албанци потекли у северној Албанији, већ и у јужној, односно да су они аутохтони на читавој територији данашње Албаније, а и шире. При томе је лингвистичким вратоломијама покушао да обори горе наведене недостатке илирске хипотезе. Међутим, Лома је у горе наведеном реду ставку по ставку прочешљао све његове тврдње и на научно неутралан начин показао њихову неодрживост. Касније је на сличан начин, само на немачком, то урадио Готфрид Шрам у уводном поглављу своје књиге о пореклу Албанаца. Нажалост изгледа да су и поред тога Чабејеве старе великоалбанске хипотезе и даље актуелне, нарочито код америчких лингвиста (као што је горе наведени аутор), што је вероватно последица недоступности контрааргумената на енглеском језику (или можда услед њихове незаинтересованости да прочитају актуелно и другачије мишљење).
