Овде Сансовин набраја тројицу браће, Вукашина, Андрију и Угљешу, док са Момчилом Деном наставља своје набрајање, али ставља & и испред Дена, јер је он последњи у низу који набраја.
Мислим, мени је ова веза запала за око са хералдичке стране, где неке ствари очигледно до сада нису посматране и истраживане до краја детаљно, с тим да је могућност да је ова наглашена сличност грба Влашића и грба Илирије, чији су Немањићи владари, можда ипак случајна.
Симптоматично је једино да се неки Влашићи називају од царева Немањића.
Да ли су то Влашићи Момчила Дена, или пак неки други, то је питање за чијим одговорм овде трагамо.
"Qui moriens, filium cacum Vrosium nomine reliquit, cui ob virtutem probitatemqs cunsti parebant. Ei Stephanus filius in Imperio succesit, & vnicum filium Vrosium nomen aui referentem reliquit. Hic vitam silentio & absque liberis pertransijt, cuius Imperium proceres eius inter se partiti sunt. Nam inferior Mysia comiti Lazaro obtigit, superior autem Nicolao Xuppano,
noua vero Roma tribus fratribus obuenit, Vuchasioni, qui etiam regium nomen adeptus est. Andrea, & Exico Moncinus quidam Deno, tantum maritima urbi prafuit."
(
https://books.google.rs/books?id=IHtUAAAAcAAJ&pg=PA235-IA1&dq=marino+barletio+deno&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=demo&f=false)
Цитат је препис Марина Барлеција (Marini Barletii) из дјела
Chronicorvm turcicorvm, in qvibvs vita, indoles, et adversvs tvrcas res gestae Georgii Castrioti, ... Libris XIII. describuntur a Marino Barletio, Scodrensi sacerdote: Tomvs Tertivs. Impressum Francoforti ad Moenum, 1578. Sigismundus Feyerabendt Bibliopola., из којег дознајемо да су три брата подијелила земље новог Рима, Вукашин који узима краљевско звање, Андрија, и Угљеша Момчило звани Дено (?), који само држи град на обалном подручју.
Уколико је овај препис Барлеција вјеран оригиналном запису из његова дјела објављеног 1508.-1510. године (
https://books.google.rs/books?id=jS0rwRantSUC&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q=aoum&f=false), у којем нисам успио пронаћи поменути одјељак?, искључио бих Влашиће Момчила Дена од даљне повезаности са царевима Немањићима у "генетском" смислу.
За неку будућу тему, увод и питање, ко је Момчило Дена, доносим превод Мавра Орбинија Краљевство Словена, 2006., Sezam Book, са коментарима и изворима за друго издање од проф. Симе Ћирковића, страна 294., и 438.
"Загосподаривши, дакле, Мурат Бугарском
1370. године, освојио је град Притур у Романији, те убио његовог војводу или, како су га звали, деспота, Момчила Дена, некадашњег заповедника цара Стефана Немање, после чије смрти је био заузео нека места у Романији. Момчило се у свим својим делима показао као паметан човек и добар ратник. Кад је отишао у помоћ Бугарима, на крају је био од њих издан и убијен од Мурата, који је више пута с дивљењем говорио о његовом јунаштву."
"Причање о касној бугарској историји прекинуто је овде разматрањем о "Романији" за коју је Орбин веровао да представља неки сасвим одређени део Балканског полуострва, мада је то ознака за византијске земље. Трећи пасус с разматрањем о судбини Бугара потиче вероватно од самог Орбина. У причању о Момчилу опет има неке збрке. Град "Притур у Романији" је, без сумње, Перитеорион, град на обали залива Пору (Буру) источно од Месте. Момчило, кога Орбин по неком нама непознатом извору (
!?) назива Момчило Дено, познат је из византијских и турских извора. Био је то самостални господар и заповедник најамник у области Родопе, који је често мењао господаре. Био је у служби цара Андроника, па се после склонио у Србију. Служио је затим Кантакузина па напустио и њега и прешао царици Ани, од које је добио титулу деспота. Страдао је
1345. када су га у Перитеориону опсели Кантакузин и његов савезник Умур-бег од Ајдине (Смирне). Живот и погибија Момчила дали су повод настанку епске традиције која је његов град премештала далеко у унутрашњост. Орбинов извор је свакако био под утицајем прича о Момчилу (
!?) јер иначе не би од њега могао начинити намесника Душановог, нити супарника султана Мурата."
http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstva/index.php?topic=151.0