Становништво
О пореклу становништва Крушара се јако мало зна јер село није обрађивано у литератури. Једина публикација која постоји о становништву села је књига Љубише Лазића из Параћина, „Родослови Крушара“. Лазић је у књизи обрадио породице овог села, не записујући предања о пореклу него само имена чланова и брачне везе без заласка у дубљу прошлост. Поједине породице су само површно обрађене и за њих је добио податке од других. По предању одређени број родова, овде има велику старину. Презимена су углавном настала у другој половини 19. века и већина није настала спонтано већ су наметнута од администрације Кнежевине Србије. Број презимена је јако велики и дешавало се да деца два рођена брата носе различита презимена. Презимена Јовановић, Миловановић, Миленковић, Петровић, Стојковић и Николић носе породице које међусобно нису у сродству. Родови су некада имали своје надимке који су углавном заборављени али је и сваки огранак или кућа имала свој надимак. Они су углавном изведени из надимака предака, неке карактеристике или заната. Неки од надимака су: Гускићи, Сеџимкови, Булицки, Чабровски, Ковачи, Прдежини и сл.
По попису становништва из 2011. село је имало 1546 сталних становника, а највећи број становника је имало по попису из 1953. године, чак 2150. Срби чине 99, 15 % становништва и ако се за неке родове зна да су влашког или циганског порекла. Велики број породица има чланове који су у инострантву, највише у Швајцарској и Француској али их има и у Немачкој, Аустрији и Аустралији. Миграције у Западну Европу су почеле крајем 1960-их. Поред одлазака у иностранство велики број мештана се у потрази за послом селио у оближње градове, Јагодину и Ћуприји, али и у Београд и широм некадашње Југославије.